VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Vučić: Vidjećemo šta Bošnjaci namjeravaju i u skladu sa tim reagovati

    Vučić: Vidjećemo šta Bošnjaci namjeravaju i u skladu sa tim reagovati

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će se vidjeti šta će biti u vezi namjere Bošnjaka da u UN bude donesena rezolucija o Srebrenici, te da će u skladu sa tim biti reagovano.

    Vučić je, odgovarajući na novinarsko pitanje tokom obilaska Vojnotehničkog instituta na beogradskom Žarkovu o tome da li je ova namjera Bošnjaka dio hibridnog rata koji se protiv Srbije vodi iz regiona, rekao da on “nema dokaze za to, da će vidjeti šta će da bude i da će se u skladu sa tim reagovati”.

    Kada je riječ o bezbjednosnoj situaciji, Vučić je poručio da Srbija ostaje vojno neutralna, ali da će kroz ubrzani razvoj domaćeg i naoružanja uopšte učiniti sve da sačuva svoju bezbjednost i poziciju.

    On je rekao da Evropi i svijetu slijede mnogo veći sukobi od ovih aktuelnih.

    • Sve što proizvedemo i puta pet više možemo da izvezemo. Sada je ludnica. Svi su mislili da je lako da predsednik Rusije Vladimir Putin bude pobijeđen. Pošto su shvatili da je to nemoguće – svi se ubrzano militarizuju – rekao je Vučić.

    Vučić je naglasio da sve rezerve municije za Vojsku Srbije moraju biti 100 i 150 odsto popunjene, kao i prateće rezerve.

    • Moramo sve da uradimo da u svakom momentu možemo dejstvovati. Moramo jačati specijalne jedinice i radimo na uvođenju redovnog vojnog roka – rekao je Vučić.

    On je naglasio da će do kraja godine biti proizvedeni srpski dronovi i dronovi kamikaze, te da se ubrzo radi na novim bezbjednosnim doktrinama.

    Predsjednik Srbije najavio je da pripadnici Vojske Srbije mogu da očekuju nastavak povećanja plata i da će se raditi na povećanju njihovog standarda.

    • Osim povećanja plata od 12,5 odsto plus 25 odsto – imaćete još povećanja. Јedino što tražimo je više truda i rada – poručio je Vučić.

    Vučić je najavio da će specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak sredinom mjeseca doći u Beograd.

  • Špijunski rat u Srbiji

    Špijunski rat u Srbiji

    Zašto je specijalna medijska operacija koja je u toku još opasnija nego što deluje na prvi pogled
    Špijunski rat u Srbiji, ili: KRIK za Oskara
    Onda kad smo hteli da i Beograd bude svet – Beograd je svet, vapili smo jer su nas prethodno ubedili da mi to nismo – da bismo postali deo tog njihovog sveta, šetali smo s pištaljkama i tako nehotice ostvarili saradnju s njihovim službama nadležnim da nam se baš to desi.

    Istina, te saradnje sa tim službama tada uglavnom nismo bili svesni – zato službe i jesu tajne – a ovo je definicija svih nas korisnih idiota koji smo poslužili tuđem cilju a da to nismo znali. Kao što nismo znali ni da pripadnost tom njihovom svetu neće značiti da smo ravnopravni partneri, nego da moramo da ih slušamo i to bespogovorno.

    Pa je utoliko veće bilo iznenađenje, čak i za najiskusnije među podizvođačima svih tih radova, kada su bili suočeni s dotičnim saznanjem o pravoj prirodi partnerstva i poslušnosti. Naime, njihove nadležne službe – od CIA nadalje – nisu nadležne za našu dobrobit nego da i naša služba, kao i naša država, postane njihova.

    Naslovna strana
    /
    Kolumne i intervjui
    Špijunski rat u Srbiji, ili: KRIK za Oskara

    1. mar 2024 20:00| Obnovljeno: 8. mar 2024 20:00
      Nikola Vrzić Nikola Vrzić
      Zašto je specijalna medijska operacija koja je u toku još opasnija nego što deluje na prvi pogled
      Špijunski rat u Srbiji, ili: KRIK za Oskara
      Onda kad smo hteli da i Beograd bude svet – Beograd je svet, vapili smo jer su nas prethodno ubedili da mi to nismo – da bismo postali deo tog njihovog sveta, šetali smo s pištaljkama i tako nehotice ostvarili saradnju s njihovim službama nadležnim da nam se baš to desi.

    Istina, te saradnje sa tim službama tada uglavnom nismo bili svesni – zato službe i jesu tajne – a ovo je definicija svih nas korisnih idiota koji smo poslužili tuđem cilju a da to nismo znali. Kao što nismo znali ni da pripadnost tom njihovom svetu neće značiti da smo ravnopravni partneri, nego da moramo da ih slušamo i to bespogovorno.

    Pa je utoliko veće bilo iznenađenje, čak i za najiskusnije među podizvođačima svih tih radova, kada su bili suočeni s dotičnim saznanjem o pravoj prirodi partnerstva i poslušnosti. Naime, njihove nadležne službe – od CIA nadalje – nisu nadležne za našu dobrobit nego da i naša služba, kao i naša država, postane njihova.

    ”Početkom 2001. bilo je mnogo pritisaka na Vladu Srbije, Zorana Đinđića i mene, od strane (…) prijatelja sa Zapada da se čitava tajna služba Srbije raspusti. I da se napravi neka nova srpska tajna policija. Bio sam protiv toga da se tajna služba sruši i uništi, jer sam iz iskustva znao da je tako važnu službu za zemlju jako teško iznova napraviti,” otkrio je svojevremeno Dušan Mihajlović, ministar policije u onome što se naziva ”prvom demokratskom Vladom Srbije”.

    Dok je Zoran Mijatović, zamenik načelnika DB-a koga je postavila ta vlada, povrh toga saznao i da su ga ”gospoda Amerikanci i Britanci” prisluškivali te 2001. godine u njegovoj ”rođenoj zemlji”, ”i to pod šifrom alfa”, kako je napisao u knjizi ”Sačekuša za Srbiju”.

    Sve to u navedenom cilju pretvaranja naše službe u njihovu.

    Ono što su tada želeli nisu prestali da žele. I to je najvažniji podatak za razumevanje slučaja koji je pokrenuo KRIK u sadejstvu sa zapadnim korporativnim medijima koji izlaze na srpskom jeziku.

    Ukratko, sačekuša za Srbiju i dalje traje. U Srbiji bukti pravi špijunski rat. Ali najpre još malo konteksta neophodnog za razumevanje toga što nam se događa sve i kad poprilično nismo svesni šta je sve povezano.

    Ponajpre, francuski predsednik Emanuel Makron koji gori od želje da ratuje protiv Rusije. Na stranu sad kako je u tom pogledu prošao Napoleon, i u kakvoj je instituciji (zatvorenog tipa) mesto svakom sledećem ko umisli da je Napoleon, nego, ova Makronova kriza identiteta ima direktne posledice i po nas. Naime, ako su svi oni naši partneri i prijatelji sa Zapada imali potrebu da naše službe bezbednosti, a time i čitavu državu, stave pod svoju kontrolu i onda kad nije bilo nikoga da ih ugrozi na bilo koji način, koliku potrebu tek imaju sada, kad se povrh svega još i spremaju za neposredni sukob s Rusijom? Pa im je utoliko neophodnije da što pre obezbede pozadinu fronta.

    To je, manirom vrednim javne pohvale, prilikom obeležavanja 140 godina Vojnoobaveštajne agencije demonstrirao njen direktor, general-major Zoran Stojković. ”U našoj službi nema mesta ljudima koji ne nose Kosovo i Metohiju u svom srcu, i koji ne žive za dan kada će se srpska trobojka vijoriti širom naše južne pokrajine”, istakao je u inat svim francusko-nemačkim i ostalim NATO planovima da nam otmu Kosmet tako što ćemo sami na to pristati. I u tom kontekstu naše borbe protiv njihovih planova subverzivno napomenuo da će pripadnici Vojnoobaveštajne agencije nastaviti da se trude da budu dostojni naslednici legendarnog Jovana Milanovića koji je špijunirao NATO dok se spremao da izvrši agresiju na našu zemlju.

    Da bi, kao da i to već nije dovoljno da izazove uzbunu kod svih tih što su izvršili agresiju na našu zemlju a sada bi i na Rusiju, istom prilikom još i uručili plaketu bivšem direktoru BIA Aleksandru Vulinu. Koji je, kao što je poznato, na ostavku bio nateran zato što je neprijatelj Amerike. Čime je zauzvrat zaslužio priznanje vojnih obaveštajaca, što govori da je američki problem s našim službama znatno dublji od jednog personalnog rešenja.

    I dok general-major Stojković ukazuje da rezultati rada njegove službe najčešće, po prirodi tog posla, ostaju nepoznati javnosti, javnosti su u poslednje vreme predočeni prilično impresivni rezultati rada druge pomenute službe, Bezbednosno-informativne agencije koja je od novembra razbila čak četiri špijunske mreže hrvatske, bugarske i albanske obaveštajne službe. Koje su, naravno, sve članice NATO-a i kao takve stavljene u službu onog interesa koji je, primenom istovetnih metoda, to isto posle 5. oktobra pokušao da napravi i od naše službe.

    A povrh toga su naše obaveštajne službe evidentno ostvarile dovoljno ozbiljan nivo saradnje sa svojim ruskim kolegama pa je, zahvaljujući informaciji iz Rusije, osujećena obojena revolucija koja bi predstavljala reprizu 5. oktobra.

    Te otuda i nastavak agresije, sada u vidu medijsko-obaveštajne operacije koju je otvorio KRIK a dalje je širi mreža medija na srpskom jeziku i u inostranom korporativnom vlasništvu u čijim organima upravljanja postoji i jedan bivši direktor CIA.

    Već je ovde bilo dosta reči o tome, pa sada samo u glavnim crtama.

    KRIK naprasno reciklira par godina staru, već objavljenu, potom proverenu i na osnovu toga opovrgnutu priču o (navodnoj) vezi klana Darka Šarića sa Markom Parezanovićem, koga je Milo Đukanović svojevremeno opisao kao ”čoveka broj 2 u Bezbednosno-informativnoj agenciji” i optužio za dva neoprostiva zločina: da je učestvovao u organizaciji litija u Crnoj Gori i da je blizak Rusiji.

    A kako je preko Parezanovića sa Šarićem povezan i takozvani Oskar, u kome su svi momentalno prepoznali predsednika Srbije Aleksandra Vučića, evidentno je i da je cilj tekuće operacije dvostruk: i BIA i Andrićev venac. Što zbog predstojećih beogradskih izbora, što zbog izbora članova nove Vlade Srbije, što zbog pritiska na Andrićev venac da, na primer, izvrši uticaj na BIA da svoj posao ne radi kao do sada.

    Naslovna strana
    /
    Kolumne i intervjui
    Špijunski rat u Srbiji, ili: KRIK za Oskara

    1. mar 2024 20:00| Obnovljeno: 8. mar 2024 20:00
      Nikola Vrzić Nikola Vrzić
      Zašto je specijalna medijska operacija koja je u toku još opasnija nego što deluje na prvi pogled
      Špijunski rat u Srbiji, ili: KRIK za Oskara
      Onda kad smo hteli da i Beograd bude svet – Beograd je svet, vapili smo jer su nas prethodno ubedili da mi to nismo – da bismo postali deo tog njihovog sveta, šetali smo s pištaljkama i tako nehotice ostvarili saradnju s njihovim službama nadležnim da nam se baš to desi.

    Istina, te saradnje sa tim službama tada uglavnom nismo bili svesni – zato službe i jesu tajne – a ovo je definicija svih nas korisnih idiota koji smo poslužili tuđem cilju a da to nismo znali. Kao što nismo znali ni da pripadnost tom njihovom svetu neće značiti da smo ravnopravni partneri, nego da moramo da ih slušamo i to bespogovorno.

    Pa je utoliko veće bilo iznenađenje, čak i za najiskusnije među podizvođačima svih tih radova, kada su bili suočeni s dotičnim saznanjem o pravoj prirodi partnerstva i poslušnosti. Naime, njihove nadležne službe – od CIA nadalje – nisu nadležne za našu dobrobit nego da i naša služba, kao i naša država, postane njihova.

    ”Početkom 2001. bilo je mnogo pritisaka na Vladu Srbije, Zorana Đinđića i mene, od strane (…) prijatelja sa Zapada da se čitava tajna služba Srbije raspusti. I da se napravi neka nova srpska tajna policija. Bio sam protiv toga da se tajna služba sruši i uništi, jer sam iz iskustva znao da je tako važnu službu za zemlju jako teško iznova napraviti,” otkrio je svojevremeno Dušan Mihajlović, ministar policije u onome što se naziva ”prvom demokratskom Vladom Srbije”.

    Dok je Zoran Mijatović, zamenik načelnika DB-a koga je postavila ta vlada, povrh toga saznao i da su ga ”gospoda Amerikanci i Britanci” prisluškivali te 2001. godine u njegovoj ”rođenoj zemlji”, ”i to pod šifrom alfa”, kako je napisao u knjizi ”Sačekuša za Srbiju”.

    Sve to u navedenom cilju pretvaranja naše službe u njihovu.

    Ono što su tada želeli nisu prestali da žele. I to je najvažniji podatak za razumevanje slučaja koji je pokrenuo KRIK u sadejstvu sa zapadnim korporativnim medijima koji izlaze na srpskom jeziku.

    Ukratko, sačekuša za Srbiju i dalje traje. U Srbiji bukti pravi špijunski rat. Ali najpre još malo konteksta neophodnog za razumevanje toga što nam se događa sve i kad poprilično nismo svesni šta je sve povezano.

    Ponajpre, francuski predsednik Emanuel Makron koji gori od želje da ratuje protiv Rusije. Na stranu sad kako je u tom pogledu prošao Napoleon, i u kakvoj je instituciji (zatvorenog tipa) mesto svakom sledećem ko umisli da je Napoleon, nego, ova Makronova kriza identiteta ima direktne posledice i po nas. Naime, ako su svi oni naši partneri i prijatelji sa Zapada imali potrebu da naše službe bezbednosti, a time i čitavu državu, stave pod svoju kontrolu i onda kad nije bilo nikoga da ih ugrozi na bilo koji način, koliku potrebu tek imaju sada, kad se povrh svega još i spremaju za neposredni sukob s Rusijom? Pa im je utoliko neophodnije da što pre obezbede pozadinu fronta.

    Ova je pak njihova potreba da naše službe bezbednosti stave pod svoju kontrolu i još preča kad se uzme u obzir koliko tvrdoglavo naše službe neće da se stave u službu njihovog interesa.

    To je, manirom vrednim javne pohvale, prilikom obeležavanja 140 godina Vojnoobaveštajne agencije demonstrirao njen direktor, general-major Zoran Stojković. ”U našoj službi nema mesta ljudima koji ne nose Kosovo i Metohiju u svom srcu, i koji ne žive za dan kada će se srpska trobojka vijoriti širom naše južne pokrajine”, istakao je u inat svim francusko-nemačkim i ostalim NATO planovima da nam otmu Kosmet tako što ćemo sami na to pristati. I u tom kontekstu naše borbe protiv njihovih planova subverzivno napomenuo da će pripadnici Vojnoobaveštajne agencije nastaviti da se trude da budu dostojni naslednici legendarnog Jovana Milanovića koji je špijunirao NATO dok se spremao da izvrši agresiju na našu zemlju.

    Da bi, kao da i to već nije dovoljno da izazove uzbunu kod svih tih što su izvršili agresiju na našu zemlju a sada bi i na Rusiju, istom prilikom još i uručili plaketu bivšem direktoru BIA Aleksandru Vulinu. Koji je, kao što je poznato, na ostavku bio nateran zato što je neprijatelj Amerike. Čime je zauzvrat zaslužio priznanje vojnih obaveštajaca, što govori da je američki problem s našim službama znatno dublji od jednog personalnog rešenja.

    I dok general-major Stojković ukazuje da rezultati rada njegove službe najčešće, po prirodi tog posla, ostaju nepoznati javnosti, javnosti su u poslednje vreme predočeni prilično impresivni rezultati rada druge pomenute službe, Bezbednosno-informativne agencije koja je od novembra razbila čak četiri špijunske mreže hrvatske, bugarske i albanske obaveštajne službe. Koje su, naravno, sve članice NATO-a i kao takve stavljene u službu onog interesa koji je, primenom istovetnih metoda, to isto posle 5. oktobra pokušao da napravi i od naše službe.

    A povrh toga su naše obaveštajne službe evidentno ostvarile dovoljno ozbiljan nivo saradnje sa svojim ruskim kolegama pa je, zahvaljujući informaciji iz Rusije, osujećena obojena revolucija koja bi predstavljala reprizu 5. oktobra.

    Sve to neporecivo dokazuje da je obaveštajni rat za našu zemlju zaista u toku. I da naša zemlja u tom pogledu ne iskazuje zahtevanu količinu sklonosti da se preda onima koji su na nju izvršili agresiju.

    Te otuda i nastavak agresije, sada u vidu medijsko-obaveštajne operacije koju je otvorio KRIK a dalje je širi mreža medija na srpskom jeziku i u inostranom korporativnom vlasništvu u čijim organima upravljanja postoji i jedan bivši direktor CIA.

    Već je ovde bilo dosta reči o tome, pa sada samo u glavnim crtama.

    KRIK naprasno reciklira par godina staru, već objavljenu, potom proverenu i na osnovu toga opovrgnutu priču o (navodnoj) vezi klana Darka Šarića sa Markom Parezanovićem, koga je Milo Đukanović svojevremeno opisao kao ”čoveka broj 2 u Bezbednosno-informativnoj agenciji” i optužio za dva neoprostiva zločina: da je učestvovao u organizaciji litija u Crnoj Gori i da je blizak Rusiji.

    A kako je preko Parezanovića sa Šarićem povezan i takozvani Oskar, u kome su svi momentalno prepoznali predsednika Srbije Aleksandra Vučića, evidentno je i da je cilj tekuće operacije dvostruk: i BIA i Andrićev venac. Što zbog predstojećih beogradskih izbora, što zbog izbora članova nove Vlade Srbije, što zbog pritiska na Andrićev venac da, na primer, izvrši uticaj na BIA da svoj posao ne radi kao do sada.

    Ipak, na osnovu čega može da se pretpostavi da ovde nije reč o regularnom izveštavanju medija o brojnim društveno-političkim problemima nego je ovo produžetak iste one obaveštajne operacije i podrivačke delatnosti o kojoj su iz prve ruke svedočili i Zoran Mijatović i Dušan Mihajlović?

    Da oni koji obaveštajno ratuju protiv naše države sad napadaju one koji kontraobaveštajno brane našu državu prilično jasno pokazuje analiza samih izvora – informacije koje prenosi KRIK nisu plod neposrednog uvida bilo kojeg od naših državnih organa u sadržinu ”Skaj” prepiske, nego su državni organi Francuske (neš)to analizirali i onda su te svoje analize i interpretacije preneli organima u Srbiji. Koji treba da im veruju na reč. A kako može da im se veruje na reč kad su u aktivnom sukobu interesa s našim državnim i nacionalnim interesima, imajući u vidu pomenuti francusko-nemački plan za Kosovo i Metohiju i sve druge njihove NATO planove koji predstavljaju agresiju na našu zemlju.

    Isto se odnosi i na KRIK, koji je član OCCRP-a, organizacije koju su sami visoki zvaničnici Saveta za nacionalnu bezbednost SAD na brifingu za novinare 3. juna 2021. u Beloj kući opisali kao saradnika američke Centralne obaveštajne agencije na raznoraznim poslovima u inostranstvu. A znamo kakvim se poslovima bavi CIA, naime, njen bivši direktor Majk Pompeo javno je uz zadovoljan osmeh rekao da su lagali, varali i krali i da su tamo imali čitave kurseve za to…

    I osim toga OCCRP finansira Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) koja je direktno povezivana sa delovanjem CIA, i to u ”Njujork tajmsu” i u ”Vašington postu” koji doduše jesu učestvovali u širenju teorije zavere o iračkom oružju za masovno uništenje pa je pitanje koliko im se može verovati. No, gorku šalu na stranu, plaćaju ih i američki Stejt department i Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, a isti su i finansijeri KRIK-a, iz čega i osnovana sumnja da im ni prioriteti ne mogu biti znatno drugačiji.

    ”Ne samo da Stejt department finansira organizaciju koja svoje postojanje duguje Sorošu, već ova grupa sad targetira američke političare i američke tink-tenkove. Zamislite šta tek rade u inostranstvu”, zapisali su pre nekoliko godina saradnici konzervativne Heritidž fondacije koja spada među desetak najvažnijih u Americi.

    Ali ne moramo da zamišljamo šta tek rade u inostranstvu: mi smo to inostranstvo, i nama to rade. Kao što su nam, uostalom, radili i pre dvadeset i više godina. I dobro je dok smo u stanju da to i prepoznamo. Jer samo tako imamo šansu da se odbranimo, u borbi koja se ne vodi za nekoliko funkcija nego za samu našu državu. Uostalom, zato i jesu onoliko uporni.

  • Umalo tuča na sjednici Skupštine Crne Gore

    Umalo tuča na sjednici Skupštine Crne Gore

    Sjednica Skupštine Crne Gore u zgradi Prijestonice prekinuta je nakon incidenta.

    Naime, u toku izlaganja poslanika DPS-a Oskara Hutera došlo je do verbalne rasprave, a potom umalo i do fizičkog obračuna.

    Akteri incidenta primarno su bili Huter i poslanik DNP-a Milan Knežević, navodi Pobjeda.me.

    Upućene su brojne uvrede, a ostali poslanici spriječili su teži incident.

    Pored toga pristalice opozicione Demokratske partije socijalista na protestu na Cetinju napali su topovskim udarima i petardama poslanike koalicije Za budućnost Crne Gore, piše Borba.me.

    Na ovaj napad poslanici ZBCG su, navodi se, odgovorili podizanjem tri prsta.

    U grupi napadnutih poslanika ZBCG, dodaje se, bili su Jovan Jole Vučurović, Milun Zogović, Vladislav Bojović i Jelena Božović.

    Grupa Cetinjana okupila se na protestu, zbog revolta prema predsjedniku Skupštine Crne Gore Andriji Mandić.

    Mandić je, kako je javila RTV Cetinje, u zgradu Skupštine Prestonice ušao nešto prie 10 sati.

    Učesnici protesta uzvikuju “Mandiću fašisto”, psuju mu “majku četničku” i dobaciju da je Mandić izdajnik i da mu nije mesto na Cetinju.

    Portal piše da je napadnut i predsjednik Demokrata Aleksa Bečić.

    Okupljeni se nalaze oko 100 metara od zgrade Skupštine Prestonice Cetinje, gdje se održava sjednica Skupštine Crne Gore.

    Prema pisanju Pobjede, na Cetinju je od jutra vidljivo povećano prisustvo policije, a ispred zdanja u kome se održava sjednica Skupštine Crne Gore formiran je “živi zid”.

    Okupljeni su istakli transparente na kojima je između ostalog piše: “Naša vatra ne sagorijeva”; “Dalaj Lama iz Kristala”; “Nećemo Putinove lame na čelu države”; “Crna Gora je za EU”; “Sve gore od gorega”.

    Predsjednik crnogorskog parlamenta Andrija Mandić rekao je na početku današnjeg prvog proljećnog zasjedanja u Skupštini Prestonice Cetinje da se osjeća ugodno i da ima posebnu odgovornost da bude na visini zadatka, kakvu zaslužuju Cetinje i Crna Gora.

    Pristalice opozicione Demokratske partije socijalista, kojoj je Cetinje glavno uporište, organizovale su protest revoltirani dolaskom predsjednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandićem, kojeg nazivaju fašistom.

    “Imate privilegiju da su vaši preci stvorili Crnu Goru i da se sva današnja CG okupljala oko ovog velikog grada. Naši preci koji nisu Cetinjani, prepoznavali su tu iskru slobode i prihvatali da zajedno sa vašim precima grade državu Crnu Goru. Nisam siguran da su ovi koji protestuju svi Cetinjani, jer gledajući taj broj oko Skukštine, mislim da to nije volja većinskog Cetinja”, rekao je Mandić.

    Vaspitavan je, kazao je, da na Cetinju žive ljudi, koji bi se mogli nazvati “nadljudima”.

    “To što danas grupa ljudi, neću reći Cetinjana, troši kredit i to veliki kredit svojih predaka, to je njihov izbor i neka nastave tako da rade. Iskazujem poštovanje svakom građaninu Cetinja, politika pomirenja koju promivišem nema alternativu to je politika koja nas vodi napred a ko hoće da bude zarobljenijk starih priča podela i omraza neka nastavi to da radi”, rekao je Mandić.

    Istakao je da poštuje različitost mišljenja, većinsku volju koja je iskazana na izborima i pozvao one koji dijele Crnu Goru da to ne rade.

    “Potrebno je okupljanje oko ciljeva, a cilj je da Crna Gora bude deo Evropske unije, da vladaju mir i stabilnost”, poručio je Mandić.

  • Brnabić: Nova funkcija će za mene biti veliki izazov

    Brnabić: Nova funkcija će za mene biti veliki izazov

    Predsjednica Vlade Srbije Ana Brnabić koju je večeras Predsjedništvo stranke predložilo za predsjednicu Skupštine Srbije rekla je da će nova funkcija za nju biti veliki izazov i da mora mnogo da uči.

    • Ovo je sada potpuno jedan drugačiji posao i ja počinjem da učim od večeras – rekla je ona novinarima u Bukureštu.

    Ona je rekla i da očekuje da će sjednica parlamenta biti održana vrlo brzo zato što Srbija nema vremena za gubljenje i pred njom su veliki planovi.

    • Moramo da nastavimo da radimo, što se brže formira sve u parlamentu, naravno i predsjednik skupštine, odbori i sve ostalo, i vlada i da se nastavi sa radom – rekla je Brnavić i zahvalila Srpskoj naprednoj stranci na svemu.

    Ona je dodala da je uvek dobro učiti.

    • Važno je znati da treba da se usavršavate, da treba da se mijenjate i to je sada za mene jedan veliki izazov – navela je Brnabić.

    Ona je navela i da je njoj najveća čast bila da bude premijerka Srbije i da radi rame uz rame sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

    • Mnogo stvari smo uradili zajedno. Uradili smo sve kao tim. Mislim da je to doprinijelo toj stabilnosti Srbije i jasnom, jasnom pravcu za budućnost – rekla je Brnabić nakon odluke SNS da bude kandidat za predsjednika Narodne skupštine.

    Kako je navela, njen savjet budućem premijeru jeste da je fokus na izložbi Expo 2027, kao i marljiv rad svakog dana.

    • Pokazala sam da želim da radim i neku viziju i upornost i onda mi je i stranka i predsjednik Aleksandar Vučić su mi dali nevjerovatnu šansu i veliku čast da budem predsjednik vlade. Učila sam to sedam godina praktično i sada mi stranka daje, ukazuje mi to poverenje da budem predsednik Skupštine – rekla je Brnabić.
  • Vučić: SNS predložio da kandidat za predsjednika Skupštine bude Ana Brnabić

    Vučić: SNS predložio da kandidat za predsjednika Skupštine bude Ana Brnabić

    Predsjedik Srbije i član Predsjedništva SNS Aleksandar Vučić izjavio je danas da je ta stranka predložila da kandidat za predsjednika Narodne skupštine Republike Srbije bude Ana Brnabić.

    Od kad sam predsjednik i ona je predsjednik vlade, ali će sada biti na drugoj najvažnijoj funkciji u Srbiji. Ona je najpozitivnije iznenađenje u politici. Ona je osoba koja je najviše i najbrže napredovala – rekao je Vučić.

    On je ocijenio da nikada nije vidio nekoga “ko je tom brzinom učio” i napredovao.

    • Ne znam kako ću ja da se naviknem, ona će imati mnogo toga da pokaže, i ona je srećna i zadovoljna zbog novog izazova – rekao je Vučić.

    Vučić je dodao da je na budućim izborima cilj SNS pobjeda na svakom mjestu.

    • Neće biti lako, a gdje god izgubimo, čestitaćemo protivnicima i idemo dalje. Borićemo se – rekao je Vučić.

    Vučić je takođe rekao da će kandidat za gradonačelnika Beograda biti Aleksandar Šapić.

    • Predsjedništvo SNS danas nije donijelo odluku o mandataru za sastav vlade i to će biti učinjeno u danima pred nama – dodao je Vučić.

    On je rekao da se na sjednici razgovaralo o mandataru, ali da je predsjednik stranke Miloš Vučević predložio da se sačeka još sedam do 10 dana, pa će se onda izaći i sa tom kandidaturom.

  • Vučić: Srbija mora da gleda u budućnost, ali neće se odreći nacionalnih interesa

    Vučić: Srbija mora da gleda u budućnost, ali neće se odreći nacionalnih interesa

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija mora da razumije da se nalazi u svijetu u kojem “neće da je slušaju i ponekad se prave da je ne čuju”.

    Komentarišući izjavu njemačke ministarske spoljnih poslova Analene Berbok da je “nasilno prekrajanje državnih granica najveći otrov”, Vučić je rekao da Srbija mora da gleda u budućnost, ali da to ne znači da će se odreći svojih nacionalnih interesa.

    • Analena Berbok je mnogo važna i ja, za razliku od drugih koji misle da ona nije pametna, ja mislim da ona veoma inteligentna. Pred nama je i 24. mart koji obilježavamo kao godišnjicu agresije, a ne intervencije, na jednu suverenu zemlju. Ali, mi tada moramo, uz to što će naše emocije da bujaju, da razumijemo da moramo da gledamo u budućnosti, da moramo da brinemo, što ne znači da se odričemo od svojih nacionalnih interesa. Moramo da gledamo kako da čuvamo svoju zemlju, kako da razgovaramo sa Zapadom, kako da držimo tu liniju – rekao je Vučić.

    Upitan da prokomentariše izjavu poslanika njemačkog Bundestaga Јosipa Јuratovića da Vučić i Ana Brnabić ne mogu predstavnike EU da, kako je rekao, “pređu na trikove”, Vučić je rekao da je Јuratović svjestan toga da mu je sada posljednja prilika da govori, jer, dodao je, već za dva mjeseca neće obavljati nikakvu funkciju.

    • Niko ga nigdje ne pita ništa, ni u Hrvatskoj, ni u Njemačkoj, zovu ga samo ovi odavde. Nikad više neće biti izabran na neku funkciju. Јasno, partija mu je “šljosnula”, sve je palo, sve nestalo – rekao je Vučić.

    On je istakao da suština nije da njegovu politiku podrže stranci, već narod.

    • Suština je koga će da podrži naš narod. Јe li mi važniji Јosip Јuratović? Ili bilo koji seljak iz Pambukovice? Bilo koji seljak iz Pambukovice mi je važniji od njega. I trebalo bi da bude svakom u ovoj zemlji – rekao je on.

    Na novinarski zahtjev da prokomentariše tvrdnje da “Srbija ne uživa simpatije Zapada i da je međunarodno izolovana”, Vučić je rekao da su “Zapad – Šider, Šenah i Јuratović”.

    • I ko još? Matjaž Nemec i Mihael Rot, zaboravio sam. Ima li ijedan od njih da mu Kurti nije najbolji drug? I Bob Menendez, samo ne znam da li je u zatvoru u Nuarku ili u Nju DŽersiju, dolje u Trentonu – rekao je Vučić.
  • Đurđev: Tabloidi i kriminalci kao pješadija u hibridnom ratu protiv Srbije koji ne mogu dobiti

    Đurđev: Tabloidi i kriminalci kao pješadija u hibridnom ratu protiv Srbije koji ne mogu dobiti

    Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske lige, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti:

    Teška vremena ne služe samo za stvaranje dobrih ljudi, već i za odvajanje žita od kukolja, jer u takvim vremenima čak i oni duboko uspavani antidržavni elementi isplivavaju na površinu.

    Danas je, više nego ikada, jasno da termini poput pete i šeste kolone nisu izlizane fraze, već objektivni nazivi za političke partije, pokrete, medije i javne ličnosti koji se direktno stavljaju u službu interesa inostranih centara moći, odnosno u službu podmetanja klipova pod točkove sopstvene zemlje koje danas poprima razmere brutalne satanizacije i dehumanizacije njenog rukovodstva i institucija. Nekada je takve naš narod, u vreme zločinačkog bombardovanja Srbije, nazivao ,,NATO pešadijom”, a danas su to isti ti ljudi ili njihovi ideološki potomci koje sam prozvao ,,Kurtijevim barjaktarima”, jer tamo gde ovaj samoprozvani premijer lažne države Kosovo ne može da svojim džihadistima i teroristima da fizički zapreti Srbima, on to čini preko svojih plaćenika, a vrlo verovatno i sledbenika.

    Da je specijalni hibridni rat protiv naše zemlje poprimio do sada nezamislive razmere jasno ukazuje podatak da razni levo-liberalni kvazi mediji poput Tabloida i kvazi, odnosno nesistemske istraživačke organizacije poput KRIK-a, pokušavaju da svojim senzacionalističkim i krajnje tendencioznim tekstovima, reciklirajući već godinama ponavljane laži koje su sudovi ove zemlje odavno osporili, ukažu na nepostojeću vezu između vrha političkog i bezbednosnog sistema naše zemlje sa kriminalom. Svako normalan postavio bi kao prvo pitanje sledeće – kako je moguće da pripadnici ili simpatizeri režima od 2000. do 2012. godine, tokom koga je Darko Šarić bio slobodan i uticajan čovek, trujući našu omladinu drogom, danas govore o vezi istog sa visokim državnim funkcionerima koji su tog istog Šarića strpali u zatvor? Da njihovoj zlonamernoj, ali dobro koordinisanoj propagandi nema kraja, svedoči i to da u vezu sa Darkom Šarićem, posedujući samo pseudonime (ako su i oni uopšte tačni) dovode Marka Parezanović kao visokopozicioniranog funkcionera Bezbednosno-informativne agencije.

    Da stvar bude gora po istinu, te samozvane istraživače, analitičare i novinare ni najmanje nije zanimalo to što je Parezanović, što se retko viđa u svetu službi, izašao sa blagovremenim i ekskluzivnim saopštenjem u kome je do detalja objasnio model po kome je radila Šarićeva kriminalna grupa, a koje ne bi propustio nijedan pravi i nezavisni novinar.

    Satanizacija i dehumanizacija Parezanovića, međutim, nije izuzetak, već pravilo koje je toliko puta do sada primenjivano protiv ministra odbrane Miloša Vučevića i, konačno, protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je petokolonašima i šestokolonašima glavna i konačna meta, jer ga vide kao glavnu prepreku za rušenje Srbije. Uprkos tima i takvima, Srbija nastavlja da ide napred, mašta o skoku u budućnost i vodi politiku koja izvire iz slobodne i demokratske volje njenih građana. Nikakve laži, klevete i izmišljotine ne mogu promeniti činjenicu da je Srbija danas bezbednija od kriminala nego ikada ranije, da njene službe kao kulu od karata ruše one protivničke koje pokušavaju da našu zemlju destabilizuju, da smo vodeća vojna sila u ovom delu Evrope koja je odavno pretekla Hrvatsku, niti mnoge druge.

    Oni koji bezočno i brutalno kritikuju i napadaju našu zemlju, odnosno njene institucije i predstavnike istih, očigledno, kada sve to što govore ili pišu, stoje ispred ogledala, jer autoprojekcija je teška bolest koja se ne da lako lečiti, baš kao ni bolest zvana izdaja sopstvene zemlje i naroda.

  • Dačić o izjavi Berbokove: Namjera da se Srbi u BiH prikažu kao remetalački faktor

    Dačić o izjavi Berbokove: Namjera da se Srbi u BiH prikažu kao remetalački faktor

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je nakon izjave njemačke koleginice Analene Berbok o prekrajanju granica kao otrovu koji uništava Evropu da je namjera da se Srbi u BiH prikažu remetilačkim faktorom.

    Dačić je upitao Berbokovu gdje je bila do sada da reaguje na prekrajanje granica Srbije, te istakao da je riječ o dvostrukim standardima i da se ne smije zaboraviti da Berbok pripada krugu onih koji vode žestoku politiku protiv srpskih interesa

    • Mi to pričamo već 30 godina. Naše granice se prekrajaju, ali to je izgleda normalno i ne računa se. Računa se od sada. Bilo je potrebno da se prekrajaju granice Srbije, a sada je to otrov – rekao je Dačić za TV B92.

    Dačić je napomenuo da se, kada je riječ o BiH, priča o “unitarizmu i reviziji Dejtonskog sporazuma, što želi bošnjačka strana”, istakavši da se ne mogu donositi odluke koje izlaze iz Dejtona.

    • Dejtonski sporazum je baziran na ravnopravnosti naroda i entineta – napomenuo je šef srpske diplomatije i dodao da je BiH zasnovana na konsenzusu.

    Dačić je naveo da Srbi nisu remetilački faktor, već traže ravnopravnost, poštovanje i prava koja imaju u BiH.

    • Zato mi treba da insistiramo da očuvanje i zaštita teritorijalnog integriteta bude univerzalno – rekao je Dačić.
  • Vrlo zanimljivo; Tajming, namjere, stil…Ko podgrijava optužbe o Darku Šariću

    Vrlo zanimljivo; Tajming, namjere, stil…Ko podgrijava optužbe o Darku Šariću

    Portal “Krik” objavio je tekst kojim se podgreva stara priča, koju je srpska javnost i ranije čula – u međuvremenu proverena i odbačena – a u čijem su centru bivši ministar policije Nebojša Stefanović i visoki funkcioner BIA Marko Parezanović. Oni su optuženi da su, navodno, “dva moćna predstavnika države koji su pomagali narko-bosu Darku Šariću”.Parezanović u saopštenju koji je portal objavio uz ovu priču navodi suprotno.

    “Svi nadležni organi, uključujući Tužilaštvo za organizovani kriminal, nadležni sektor za unutrašnju kontrolu BIA i SBPOK MUP-a Republike Srbije, u predistražnom postupku sproveli su sve zakonom propisane i potrebne aktivnosti, pri čemu nije ustanovljen nikakav oblik nezakonitosti u mom postupanju”, ističe visoki službenik BIA.

    On podvlači da se nikada nije sreo ili razgovarao sa Darkom i Duškom Šarićem niti je na bilo koji način bio povezan sa klanom Šarić. Dodaje i da nikada nije koristio Skaj aplikaciju niti koristio bilo koji uređaj na kome je ona bila instalirana.

    I Javno tužilaštvo za organizovani kriminal je u svojoj reakciji navelo da je sprovedena istraga o ovom pitanju, te da “policija u prilogu krivične prijave nije dostavila nijedan materijalni dokaz da se nadimak ‘Edo’ i ‘Marku’ odnose na Nebojšu Stefanovića i Marka Parezanovića”, kao što se tvrdi u tekstu portala “Krik”.

    Imajući u vidu da je “Krik” sad objavio “bajatu” i pritom već opovrgnutu priču, koja je uprkos tome dobila značajan publicitet u delu medija na srpskom jeziku, nemoguće je izbeći tri značajna pitanja: 1) zašto je tekst baš sada objavljen, 2) ko pokreće tu temu i 3) šta je njen cilj, odnosno ko je meta – pitanje utoliko opravdanije što bivši ministar policije Nebojša Stefanović više nije politički relevantan jer nema ni državne ni stranačke funkcije.

    Ako se pozabavimo odgovorom na prvo pitanje (“zašto u ovom trenutku”) nemoguće je ne primetiti interesantan tajming – iako je reč o prijavi podnetoj pre skoro dve godine, u fokus javnosti ona dolazi u periodu formiranja vlade u kome se različite struje bore za pozicije i uticaje.

    Na sve to, priča se uklapa i u predizbornu kampanju pred predstojeće izbore u Beogradu – tako da je “Krik” praktično, objavljivanjem ovog teksta u ovom periodu (prozapadnoj) opoziciji dao municiju.

    Mediji “Junajted grupe” naklonjeni tom delu srpske političke scene uveliko eksploatišu temu, a već je jasno da će pokušati da se okoristi i prozapadna koalicija Srbija protiv nasilja.

    Naime, ključni deo te koalicije, Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, momentalno je iskoristila tekst “Krika” ne bi li predsednika Srbije Aleksandra Vučića optužila da je baš on “Oskar” iz (tobožnje) šifrovane prepiske na Skaju, od koga su Parezanović i Stefanović, navodno, primali naređenja.

    “Nema druge osobe od koje su Stefanović i Parezanović dobili nalog da urade sve što su uradili osim Aleksandra Vučića. Oskar je čovek koga mafija naziva ‘svemoćnim zvaničnikom’, i za koga kaže da ‘samo jedan čovek koji može da reši njihov problem'”, tvrde iz SSP-a Dragana Đilasa.

    Pri analizi objavljenih optužbi, tim pre kad su politički upotrebljive, mora se postaviti i pitanje i njihovog izvora, a time njihove kredibilnosti. Ko, dakle, (baš) sad eksploatiše ovu temu?

    “Krik” je policijski dokument koji “ekskluzivno” objavljuje mogao da dobije iz MUP-a ili iz Tužilaštva. Budući da se Tužilaštvo u ovom slučaju optužuje da nije radilo svoj posao, logična je pretpostavka da je priča procurila, odnosno puštena upravo iz Ministarstva unutrašnjih poslova.Francuzi su, naime, srpskom tužilaštvu dostavili “poruke koje se tiču Šarićeve grupe, uključujući i one koje se odnose na funkcionere koji su opsluživali narko-kartel”. “Istina” kojom barataju istraživački novinari, dakle zavisi samo od interpretacije francuskih policajaca, a nama ostaje da je uzmemo zdravo na gotovo i verujemo na reč – bez obzira na to što uopšte nemamo uvid u to šta su oni analizirali.

    Stvar je utoliko problematičnija što Pariz na ovim prostorima ima svoje interese i (geo)političku agendu. Pa samim tim ne može da se smatra za nepristrasnog asistenta u ovoj istrazi – upravo usled sumnje da bi istragu mogao da “spinuje” u pravcu koji odgovara interesima francuske politike na Balkanu. Uključujući, na primer, i kriminalizovanje nekih nepodobnih aktera ovdašnje politike i bezbednosne scene.

    S tim u vezi, interesantan je i pedigre samog “Krika”.

    Nešto o njihovom zaleđu moglo se saznati i na jednom od brifinga za štampu američkog Saveta za nacionalnu bezbednost iz 2001. godine.”Aktivisti za borbu protiv korupcije povremeno podstiču američku vladu da koristi svoja različita sredstva i mogućnosti, uključujući obaveštajnu zajednicu, da razotkrije konkretne slučajeve korupcije u inostranstvu… Američka vlada u nekim slučajevima pruža podršku ovim akterima. Postoje linije pomoći koje su pokrenule istraživačke novinarske organizacije. Ono što mi odmah pada na pamet je OCCRP, kao i strana pomoć koja ide nevladinim organizacijama, u krajnjoj liniji, koje se bave i istražnim radom o borbi protiv korupcije”, rekao je tada jedan od američkih zvaničnika.Ključno je i pitanje “zašto” – odnosno, s kojim ciljem ovaj istraživački portal u ovom trenutku aktuelizuje inače ni najmanje aktuelnu priču o navodno sumnjivim vezama dva čoveka, koji inače mogu da se sumnjiče za simpatije za sasvim suprotne strane geopolitičkog spektra. Te se njihovo stavljanje u isti okvir čini poprilično nategnutim.Nasuprot tome, Nebojša Stefanović se svojevremeno pozivao na američki FBI kao garanta svoje nevinosti, demantujući da ima veze sa klanom Veljka Belivuka. Kako Stefanović već duže vreme nije na jednoj funkciji, očigledno je da cilj podgrevanja ovih optužbi ne može da bude kompromitovanje njegovog položaja.

    Parezanović je, nasuprot tome, zbog uticaja i značaja svoje funkcije “idealna meta” kojoj je potrebno naći “adekvatnu zamenu”. Pogotovo kad mu se na teret stavlja neoprostiva “rusofilija”. A ako istovremeno još i prozapadna opozicija u predizbornom momentu dobije priliku da zabeleži politički poen, situacija je takoreći “idealna”…

  • Vučević: Vučić obaviješten da SNS ima većinu za sastav nove vlade

    Vučević: Vučić obaviješten da SNS ima većinu za sastav nove vlade

    U nastavku konsultacija o mandataru, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas sa predstavnicima liste “Srbija ne sme da stane”, koji su ga obavijestili da imaju većinu za sastav nove vlade.

    Predsjednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević rekao je poslije konsultacija na Andrićevom vencu da će za desetak dana obavijestiti predsjednika i javnost o sastavu nove vlade.

    Sastanku kod predsjednika prisustvovali su Ana Brnabić i Vladimir Orlić, predsjednik Izvršnog odbora SNS-a Darko Glišić, kao i njihovi partneri na listi, lider SDPS-a Rasim Ljajić i lider PUPS-a Milan Krkobabić.

    Vučić je prethodno razgovarao sa predstavnicima liste “Ivica Dačić – premijer Srbije”, koji su ga obavijestili da su spremni za nastavak saradnje sa vladajućim SNS-om.

    Dačić je rekao novinarima, poslije konsultacija u zgradi Predsjedništva, da je razgovor pokazao da su obostrano zainteresovani za dalji nastavak saradnje, te da će u narednim sedmicama uslijediti konstituisanje svih državnih organa.

    Vučić je započeo konsultacije o mandataru za sastav nove Vlade u ponedjeljak, 26. februara, razgovorima sa predstavnicima manjinskih liste “Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi” i “Ruska stranka – Slobodan Nikolić”.

    Narednog dana, obavio je razgovore sa predstavnicima još dvije manjinske liste – Saveza vojvođanskih Mađara, kao i sa predstavnicima liste “Usame Zukorlić – Ujedinjeni za pravdu – Stranka pravde i pomirenja – Bošnjaci Sandžaka – Tomislav Žigmanov – Demokratski savez Hrvata u Vojvodini”, koji su ga obavijestili da su zainteresovani za učešće u vlasti.

    Vučić je u petak, 1. marta, imao konsultacije o kandidatu za premijera Srbije sa predstavnicima izborne liste “Mi – glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović”, koji su izjavili da ne nemaju većinu i da ne žele da budu ni u kakvoj koaliciji.

    Tri liste – lista Stranke demokratske akcije Sulejmana Ugljanina, baš kao i prošli put, nije želela da dođe na razgovore, kao ni predstavnici liste Nove demokratske stranke Srbije i liste Srbije protiv nasilja, koji su već u javnosti rekli da neće da se pojave.

    Predsjednik Srbije predlaže Skupštini kandidata za premijera, pošto sasluša mišljenja predstavnika izabranih izbornih lista i predlaže onog kandidata koji može da obezbijedi većinu za izbor Vlade.

    Nakon izbora održanih 17. decembra, ukupno je 10 izbornih lista prešlo izborni cenzus.