Kategorija: Region

Potpredsjednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da nije uspio da ubijedi vladajuću većinu da treba donijeti zakon o stranim agentima, ali da neće prestati da se bori.

– Pozivam saborce iz Skupštine Srbije da još jednom razmisle, ako je Trampu i Masku sve jasno, a šta onda nije jasno nama Srbima. “USAID je pred gašenjem, “činija puna crva”, kako kaže Ilon Mask, biće ispražnjena a “radikalni ludaci” će biti otjerani. Ima i crva i ludaka i u Srbiji ne po mojoj definiciji već po definiciji Donalda Trampa predsjednika one zemlje koju naše nevladine organizacije smatraju uzorom demokratije, predsjednikom one zemlje u čiju ambasadu naša pronato opozicija i nevladine organizacije idu kao u Јerusalim – rekao je Vulin.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Dobar i sadržajan razgovor sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen o aktuelnoj situaciji u Srbiji i regionu, našem evropskom putu i reformskim procesima koje sprovodimo. Naglasio sam da ostajmo posvećeni ubrzanju ispunjavanja reformske agende i usklađivanju sa kriterijuma #EU, što je posao koji planiramo da završimo do kraja 2026. godine. Ponovio sam očekivanje da će zemlje članice prepoznati naš angažman i progres i omogućiti Srbiji da na najbolji način iskoristi novonastali momentum u procesu proširenja, a prvi korak bi bio davanje „zelenog svetla“ za otvaranje Klastera 3”, objavio je Vučič na Instagramu.

On je rekao da je Lajenovu informisao sam o napretku koju “ostvarujemo u oblasti ekonomskog rasta, usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, u skladu sa našim nacionalnim interesima, i potvrdio naš principijelan stav po pitanju održanja mira, stabilnosti i saradnje u regionu”.

“Zahvalio sam Ursuli fon der Lajen na ličnom angažmanu i podršci, kako na putu razvoja Srbije, tako i u procesu evrointegracija naše zemlje”, dodao je Vučić.

Bivši visoki funkcioner BIA Zoran Stanić Zis zaposlen je u osiguravajućoj kompaniji DDOR, uprkos tome što je zvanično u penziji, saznaje redakcija portala Vaseљenska.

Kako bismo provjerili ove informacije, portal je uputio zvaničan zahtjev DDOR-u tražeći objašnjenje o njegovom angažmanu. Kompanija je, međutim, odgovorila da „nije u obavezi da daje odgovore na ta pitanja“.

Ostaje nejasno ko je omogućio Staniću zaposlenje i da li uživa zaštitu unutar same kompanije. Pitanje koje se nameće jeste da li je, koristeći informacije iz perioda dok je bio u Službi, osigurao sebi povlašćen status.

Stanić je u javnosti poznat po više kontroverzi i incidentima. Uprkos tome, nakon penzionisanja, i dalje zauzima pozicije u značajnim sistemima, bez jasnog obrazloženja kako i na osnovu čega.

DDOR nije pružio odgovore na ključna pitanja o njegovom angažmanu, što otvara dodatna pitanja o transparentnosti poslovanja kompanije i razlozima njegovog zaposlenja.

Naftna industrija Srbije uputila je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) SAD za odlaganje sankcija.

Ovaj zahtev podržale su Vlade Srbije i Mađarske. Zahtev sa odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci kaje bi omogućile NIS-u da održi poslovanje dok se traži prihvatljivo rešenje vlasničke strukture i upravljanja, sa ciljem da kompanija koja je regionalno i strateški važna za energetsku stabilnost, nastavi da posluje.

Vlada Republike Srbije podržava zahtev za izdavanje takve dozvole NIS-u jer bi sankcije narušile sposobnost kompanije da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima.

“S obzirom na značaj NIS-a za srpsku ali i regionalnu privredu, hitno zahtevamo od OFAC-a da razmotri trenutnu pomoć a u vidu odlaganja sankcija na minimum 90 dana, dok se održivo rešenje koje bi dovelo do ukidanja sankcija razmatra”, saopštili su iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Dalje su naveli da zaposleni u NIS-u i građani nemaju razloga za brigu budući da će državno rukovodstvo, kao i do sada, zaštititi interese Srbije.

“Podsećamo da su američki zvaničnici više puta jasno ponovili da sankcije nisu uperene protiv Srbije i njenih građana te se u skladu sa tim nadamo konstruktivnom nastavku dijaloga, kako se ne bi narušila energetska stabilnost Srbije, ali i čitavog regiona”, saopštili su.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da neće biti prelaznih, ekspertskih ni kriznih vlada i da je njegov prijedlog da se poslije ostavke premijera Miloša Vučevića formira nova vlada, ocijenivši da je bolje izbjeći vanredne izbore.

Dačić je za TV Prva rekao da treba da postoji redovnost u smislu mandata važnih institucija kao što su zakonodavna i izvršna vlast i istakao da parlamentarna većina nije ugrožena i da može da formira novu vladu.

Ocijenio je da opozicija ne bi, kako je rekao, “sa oduševljenjem” prihvatila novu vladu i dodao da je moguće da dođe do opstrukcije rada parlamenta, kao i do nasilnih pokušaja da se ugroze institucije, ali je istakao da to neće biti prepreka da se formira nova vlada ako se ide ka tome.

Govoreći o tome šta je izvjesnije – nova vlada ili novi izbori, Dačić je rekao da o tome nije razgovarao sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da ne zna šta je njegov prijedlog, do kojeg će, kaže, doći na osnovu razgovora sa političkim strankama.

Naglasio je da niko ne može da dođe na vlast bez izbora i da je siguran da neće biti prelazne, ekspertske ili revolucionarne vlade po principu kriznih štabova i da tako nešto neće predložiti Vučić, koji, kako je ukazao, jedini ima ovlašćenje da predloži mandatara, prenosi Euronews.

“Mislim da je ono što je Vučić rekao ozbiljno i mislio, a to je da nema nikakve mogućnosti za neku prelaznu, ekspertsku ili revolucionarnu vladu po principu kriznih štabova, on to neće predložiti, niti bilo ko u ovom trenutku ozbiljno razmišlja o toj varijanti”, kazao je Dačić.

Na pitanje da li je bilo razgovora o novom mandataru i da li bi prihvatio da on bude mandatar, Dačić je odgovorio da nije bilo razgovora o tome i naglasio da on nije neko ko odbija i ko ne želi odgovornost.

“Novinari su me pitali da li je istina da sam to odbio. Taj što kaže da je odbio takvu visoku državnu funkciju u najtežim uslovima ne zaslužuje da se bavi ozbiljno politikom. Šta će da prihvati onda? Da bude ministar za neku razonodu? Ali, to nije bila tema”, dodao je Dačić.

Govoreći o protestu studenata, Dačić je rekao da je važno da se što prije uspostavi društveni dijalog.

Dodao je da je Vučić pozvao profesore, rektore i dekane da se povede dijalog i da pomognu u svemu tome.

“Ne da pomognu u smislu rešenja, nego uopšte u organizovanju dijaloga. Tako da se nadam da će tu biti pomaka”, kazao je Dačić.

Studenti skoro tri mjeseca protestuju i organizuju blokade širom Srbije zahtijevajući odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

Traže da se objavi cjelokupna dokumentacija o rekonstrukciji Željezničke stanice u Novom Sadu, odbace optužbe protiv uhapšenih i privedenih studenata, aktivista i građana na prethodnim protestima povodom ove tragedije, da budu podnesene krivične prijave protiv svih napadača na studente, profesore i građane, kao i da se povećaju budžeti za fakultete za 20 odsto.

Predstavnici vlasti smatraju da su ispunili sve zahtjeve, dok studenti u blokadama ističu da nijedan od zahtjeva nije ispunjen u potpunosti.

U blokadama su najmanje 63 fakulteta sa pet državnih univerziteta, dva privatna fakulteta i četiri visoke strukovne škole.

Poslije dvadesetčetvoročasovne blokade beogradske Autokomande, studenti širom Srbije nastavili su proteste, a u subotu, kada se navršilo tri mjeseca od tragedije u Novom Sadu, na tri sata blokirali su tri mosta u ovom gradu: Varadinski most, Most slobode i Žeželjev most. Nastavili su blokadu Mosta slobode, gdje su i prespavali, a koja je trajala 27 sati.

Jedan od povoda za ostavku Vučevića je i posljednji napad na studente ispred stranačkih prostorija SNS-a u Novom Sadu, u noći između 27. i 28. januara. Napadači su tukli studente palicama i pesnicama.

Odluka predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da suspenduje stranu pomoć na period od tri meseca imaće svoje posljedice i po Prištinu.

Iako nije poznato koliko je sredstava iskorišćeno, a koliko je zamrznuto za projekte i programe vrijedne oko 130 miliona evra, Priština će morati da pronađe alternativu inostranoj pomoći na kojoj je dosad zavisila.

Naime, kao posljedica odluke predsjednika Donalda Trampa, donacije Sjedinjenih Država namijenjene Prištini za podršku pravosudnom sistemu, transparentnosti i odgovornosti vlade i poboljšanju energetskog tržišta su zamrznute, prenosi „Koha“.

Priština dobija sredstva iz Sjedinjenih Država uglavnom preko Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID).

Podsjetimo, Vjosa Osmani je prošle godine potpisala ugovor sa USAID-om o grantu u vrijednosti od 34,5 miliona dolara.

Kako navodi Koha, Agencija na „Kosovu“ ima i projekte za podršku pravosudnom sistemu u vrijednosti od 24 miliona evra, za transparentnost i uključivanje građana u lokalno odlučivanje u vrijednosti od 26 miliona evra, za unapređenje energetike u vrijednosti od 12 miliona evra i druge aktivnosti i programe vrijedne oko 31 milion evra.

Ne zna se koliko je sredstava potrošeno, a koliko je ostalo zamrznuto, od svih projekata vrijednih približno 130 miliona evra.

Govoreći za „Kohu“ ekonomista Emanuel Bajra navodi da je neophodno da tzv. Kosovo pronađe alternativu dosadašnjoj praksi oslanjanja na inostranu finansijsku pomoć.

„Mi smo privreda u rastu i moramo da pronađemo drugi način, da stvorimo drugu, dinamičniju finansijsku i ekonomsku arhitekturu u zemlji, tako da zavisnost od donacija nije naš glavni cilj, glavni cilj kreiranja politike, a ovo je bilo istorijski urađeno na Kosovu“, rekao je Bajra.

Procjenuje se da je USAID u proteklih 25 godina investirao preko milijardu dolara pomoći na Kosovu, prenosi Serbian Times.