Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaže za RTS da ne veruje u Bosnu i Hercegovinu, da je sklepana i da nikad nije imala šansu da uspe. Mi ne živimo u BiH kao državi, za nas je to nametnuta ljuštura, mi bismo želeli da budemo sa Srbijom – to je istorijska težnja našeg naroda, ističe Dodik. Poručuje i da će Republika Srpska biti samostalna država, kao i da će to u miru ostvariti.
Nakon govora Milorada Dodika u Donjoj Gradini, bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović kaže da u tom govoru nije video strast i energiju, već javno “priznanje da postoji projekat Velike Srbije”, a hrvatski član Predsedništva Željko Komšić rekao je da Dodik govori ono što misli, da mu fali novca i da je spreman na nove zločine.
ostvariti.
Nakon govora Milorada Dodika u Donjoj Gradini, bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović kaže da u tom govoru nije video strast i energiju, već javno “priznanje da postoji projekat Velike Srbije”, a hrvatski član Predsedništva Željko Komšić rekao je da Dodik govori ono što misli, da mu fali novca i da je spreman na nove zločine.
“Sad saznajem da sam neki zločinac koji se sprema za nove zločine – zamislite budalaštine”, poručuje Milorad Dodik u intervjuu za emisiju Oko.
Dodik je upitao i što je problem velika Srbija:
“Zašto bi to bio problem? Njihova paranoja, je li? Ja volim da bude velika i jaka Srbija i volim da budu okupljeni Srbi oko Srbije i želio bih jednog dana ako ne doživim bar da imam dovoljnu svijest kada budem odlazio na drugi svijet da će se srpski narod na ovim prostorima ujediniti.”
Poručuje i da ne vidi zašto nije legitimno da tako razmišlja i zašto bi bilo legitimno da razmišlja kao Bećirović ili Komšić.
“Ja ne vjerujem u Bosnu i Hercegovinu – to je sklepano i nikada nije imalo šansu da uspije. To je eksperiment koji su napravili stranci da bi ovde imali s čime da obučavaju svoje neobučene elite koje su kasnije angažovali na drugim djelovima svijeta”, kaže Dodik.
Ističe da BiH ni iz logičnih ni iz istorijskih razloga nije imala bilo kakvu perspektivu onda kada je stvarana Dejtonom. “Jedino racionalano je bilo da se ona podijeli”, dodaje Dodik.
Ističe da time jeste zaustavljen rat, ali da je napravljen i novi ustavni poredak.
“Sada znamo da u vrijeme kada su se pripremali ti završni razgovori oko prekida rata u BiH, onda su jednako koegzistirala dva modela – jedan je koji je gurala Madlen Olbrajt tada državna sekretarka i drugi je državni sekretar za nacionalnu bezbednost Berger koji je jasno rekao da treba omogućiti da se narodi u Bosni raziđu, jer nemaju ni istorijske ni, posebno posle rata, stečene preduslove da mogu da nastave da žive zajedno”, kaže Dodik.
Ukazao je da je tada predlagao da se u prostorima koje nisu mogli da reše ljudi posle tri godine izjasne gde žele – ili u Republiku Srpsku ili na drugu stranu.
“Međutim, pobijedila je, nažalost, ova opcija Madlen Olbrajt i mi živimo te njihove paranoje i iluzije koje su osmislili kroz ljude koji se i dan danas nalaze ovde na ovim prostorima u važnim poslovima”, dodaje Dodik.
Ističe da oni govore uvek istu politiku koja zastupa potpunu centralizaciju BiH, ne uvažavajući realni status utvrđen Dejtonskim sporazumom.
“Nego razgrađujući upravo taj status do nivoa da Republika Srpska nema smisla da postoji i da postane pravna ljuštura kako bi se jedno davno obećanje, a sada znamo isto tako da muslimani ne bi potpisali sporazum u Dejtonu da im nije obećano da će se kroz implementaciju sporazuma učiniti sve da se razgradi Republika Srpska i dogradi Bosna i Hercegovina”, kaže Dodik.
“Muslimani napravili percepciju da je neminovan rat ako Republika Srpska kaže mi smo od danas samostalni”
Naglašava i da su muslimani uspeli da naprave percepciju da je neminovan rat ako Republika Srpska kaže mi smo od danas samostalni.
“I da taj rat će neminovno da dovede do toga da muslimani brane državu. Republika Srpska nije njihova, apsolutno nije njihova. Oni su nacionalna manjina u Republici Srpskoj, kao što smo i mi nacionalna manjina u Federaciji”, navodi Dodik.
Ističe i da je Ustavni sud poništio suštinu Dejtonskog sporazuma.
“Dejton je napravio dva entiteta – jedan monoetnički Republika Srpska, a drugi dvoetnički – Federacija BiH koja se na početku i zvala muslimansko-hrvatska federacija”, rekao je Dodik.
“Onda su počele te igre ideološke, neoliberalne, kroz tu priču o Federaciji BiH da deklasiraju ono što se zvao projekat Herceg Bosne, a kasnije da se nastavi tu sa Republikom Srpskom što čine sve vrijeme”, kaže Dodik.
Na pitanje da li sada na dnevnom redu imovina, Dodik kaže da jeste.
“Po njima je na dnevnom redu imovina, ali mislim da su se prekombinovali. Mislim da apsolutno jedno jedinstvo postoji bar u pristupu, ako ne u djelovanju svih političkih faktora u Republici Srpskoj”, ističe Dodik.
“Mi ne živimo u BiH kao državi, za nas je to nametnuta ljuštura”
Ukazao je da aneks 2 Dejtonskog sporazuma definiše međuentitetsku graničnu liniju.
“Pošto je naloženo šest meseci nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma da Republika Srpska i Federacija formiraju zajedničku grupu koja će utvrditi tačni i markirati međuentitetsku graničnu liniju. Federacija to nikada nije htjela”, kaže Dodik.
A onda smo mi pokušali da to uradimo sami i na to je delovao Visoki predstavnik, kaže Dodik i dodaje da nije delovao da se to obezbedi, a bio je dužan da to uradi.
Ističe da ta linija nikada nije sa strane muslimana prihvaćena da bude uređena onako kako je predviđeno.
“Ženevski i njujorški sastanak je utvrdio da se BiH sastoji od dva entiteta i tri konstitutivna naroda, da Republici Srpskoj pripada 49 odsto teritorije i da je ona na tom prostoru neprikosnovena”, ističe Dodik.
“Aneks 4 Dejtonskog sporazuma je ustav koji kaže da je BiH sastavljena dva entiteta i tri konstitutivna naroda i da u tom pogledu BiH nastavlja da živi u međunardono priznatim granicama sa unutrašnjim uređenjem predviđenim ovim ustavom. Muslimani uglavnom, kao i juče kada su napadali to što sam govorio, stanu kod ‘međunarodno priznata država’ i ne nastave dalje”, poručuje Dodik.
“Mi ne živimo u BiH kao državi, za nas je to nametnuta ljuštura, mi bismo želeli da budemo sa Srbijom – to je istorijska težnja našeg naroda”, kaže Dodik.
Navodi i da sukob niza istorijskih činjenica dovodi do toga da je BiH nemoguća država.
“BiH je nemoguća zemlja, naravno stalo nam je do mira, ali mi se ne možemo pomiriti sa stanjem u kojem se nalazimo”, poručuje Dodik.
“Na području Donje Gradine biće izgrađen memorijalni centar”
Govoreći o tome kada će na području Donje Gradine biti izgrađen memorijalni centar, Dodik kaže da je o tome razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
“Gospodin Vučić i ja smo se dogovorili da to gradimo. Ja mislim da se upravo radi jedan idejni projekat koji ćemo promovisati u toku ove godine i videćemo na koji način će to ići”, kaže Dodik.
Ukazuje da je na području Gradine, sa druge strane Save, Jasenovac.
U isto vreme kada je bilo obeležavanje u Donjoj Gradini, bilo je i obeležavanje u Hrvatskoj. Na Milanovićevu konstataciju da je tamo bio ceo državni samit, Dodik kaže da su u Gradini imali narodni samit.
“Bilo je 25.000, 30.000 ljudi. Bilo je evidentno da je ogroman, najveći ikada broj ljudi došao“, rekao je Dodik i dodao da su došla i deca iz škola, kao i da je važno da uče o tim stravičnim zločinima.
O Milanovićevoj izjavi: Imaju pomoć od Nemačke i Amerike, pa šta su bolji od nas
Komentarisao je i izjavu hrvatskog predsednika Zorana Milanovića da Srbi nikada nisu imali pomoć od Rusa i da treba da se okrenemo od njih, jer su Rusi uvek pomagali samo Bugarima.
“Imaju oni pomoć od Nemačke i Amerike, pa šta su nešto bolji od nas? Hrvatska koliko već godina je EU pa nisu napravili neki pomak”, dodaje Dodik.
Navodi i da je Hrvatska poluprazna jer se iselilo mnogo stanovništva. “Nešto je živ Zagreb i možda još par gradova i obala koja živi samo leti”, dodaje Dodik.
Navodi i da je Srbija bez obzira na to što nije imala toliku evropsku pomoć kao Hrvatska kao članica EU, po BDP-u bolja od Hrvatske.
“Muslimani bi da rasparčaju Srbiju”
Govoreći o tome što je Bosna i Hercegovina bila uzdržana na glasanju za članstvo Kosova u Savetu Evrope, kaže da to govori kako ta zemlja nema nikakvog smisla.
“BiH nije prihvatila i priznala Kosovo kao samostalnu državu i mi nemamo nikakve odnose sa tom vlašću u Prištini. Mi smo rekli da pratimo Beograd u tom pogledu i da poštujemo teritorijalni integritet Srbije. Kako se rukovodstvo Srbije bude odnosilo prema tim pitanjima i mi ćemo tako raditi”, kaže Dodik.
Poručuje i da bi muslimani da rasparčaju Srbiju, da prihvate Kosovo kao državu i da im je to malo. “Oni razmišljaju o Sandžaku i svačemu nečem još”, dodaje.
Na pitanje da li je to bila reakcija na njegovu izjavu, Dodik kaže da je to njihov suštinski pristup.
“Oni se boje S, kada se pomene S oni se boje, a kada se pomene Srbija onda su u velikom strahu, a kada se pomene Velika Srbija onda su u jendeku”, poručuje Dodik.
Navodi da je pitanje da li bi njima u Sarajevu bio dobar Vučić kada bi ukinuo Republiku Srpsku.
“Nije njima problem Republika Srpska, njima je problem Srbija, njima je problem jaka Srbija. Alija Izetbegović je govorio da je sve dok je Srbija slaba oni imaju šanse, ali kada Srbija ojača oni nemaju nikakvu šansu i to vreme polako dolazi”, kaže Dodik.
“Mi nemamo ratni plan”
Ističe da je imovina sad glavno pitanje u BiH, kao i da Republika Srpska neće ići u Sarajevo da o tome odlučuje.
“Ne postoji parlament BiH, već Parlamentarna skupština”, dodaje Dodik.
Kaže da su ranije verovali da tu može nešto da se uradi.
“Sad vidimo da je to aždaja koja je zinula i kojoj ne može niko da zatvori usta. Dok ne progutaju Republiku Srpsku, neće se smiriti”, poručuje Dodik.
Poručuje da je neće progutati i da će Republika Srpska biti samostalna država i u miru će to ostvariti, poručuje Dodik.
“Mi nemamo ratni plan, naši planovi nisu ratni, naši planovi su mirnodopski. Mi se pitamo kakva je ovo galama o ratu. Sa naše strane će biti mir”, kaže Dodik.
Ističe i da je besmisleno da neko kaže da će nešto sprečiti oružjem.
“Kako ćete spriječiti jedan parlament da donese odluku i kaže danas proglašavamo Republiku Srpsku samostalnom državom?”, upitao je Dodik.
Na konstataciju da za to trebaju neki saveznici, Dodik pita: “A otkud znate da nemamo ponešto ili sasvim dovoljno”.
