VRBAS Media

Kategorija: Politika

  • Šarović o mogućoj smjeni Dodika: Priprema se teren za takvo nešto

    Predsjednik SDS-a Mirko Šarović komentarisao je moguću smjenu člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika. On kaže da postoji ta mogućnost te da se teren za nju sprema.

    Šarović je gostujući u prigramu BN-a komentarisao posljednju izjavu visokog predstavnika Christiana Schmidta gdje je on govorio o napadima iz RS-a na državu BiH te stavove pojedinih evropskih parlamantaraca. Lider SDS-a upitan je o mogućnostima za smjenu Milorada Dodika.

    “Pa ja mislim da hoće, priprema se teren za takvo nešto. Prije svega sačekaćemo jednu ozbiljnu raspravu u Vijeću sigurnosti sada u oktobru. Od te rasprave zavisi budući status gospodina Schmidta, tu će biti njegov izvještaj. Iza toga imamo istek mandata EUFOR-a koji treba da se produži, rade se razne zakulisne igre”, naveo je Šarović.

    On kaže bez obzira kako “krstili” Schmidta da on dolazi iz jedne ozbiljne zemlje i da ga ne treba ponižavati i omalovažavati kako se može čuti u RS-u.

    “To je jedno ludilo. Prvi saradnik Angele Merkel dolazi u BiH, ništa nije slučajno, i moramo imati bar toliko pristojnosti zbog zemlje iz koje dolazi. Pogledajte kako parlamentarci u Briselu sada traže sankcije, ne za pojedince, već za cijelu RS. Mi zbog toga možemo imati ozbiljne finansijeke probleme”, naveo je Šarović.

    Šarović kaže kako nije ni slučajan dolazak novih američkih dipolomata na ovom području, od kojih su neki učestvovali i u svrgavanju Slobodana Miloševića.

    “Ako neki misle da je to slučajno, ja im kažem da nije”, kazao je Šarović.

  • Vukanović: SAD upozorile Dodikove partnere šta ih čeka ako slijede ‘slijepog vođu’

    Vukanović: SAD upozorile Dodikove partnere šta ih čeka ako slijede ‘slijepog vođu’

    Poslanik u NSRS Nebojša Vukanović tvrdi da je nakon jučerašnjeg sastanka Dragana Lukača sa Deborah Mennuti, zamjenicom šefa Misije ambasade SAD-a u BiH, održan i niz drugih sastanaka sa liderima stranaka koje su koalicioni partneri Dodikovog SNSD-a.

    Kako je na svom blogu napisao Vukanović, Dodikov koalicioni partner Nenad Stevandić objavio je fotografiju kako je i on razgovarao sa Menuti, a prema njegovim informacijama, razgovore “u četiri oka” imali su i predsjednik NSRS Nedeljko Čubrilović i još neki visoki funkcioneri u RS-u.

    “Prema mojim informacijama i saznanjima, Stevandić, Čubrilović i ostali su dobili jasna upozorenja šta će se dogoditi i kako će biti sankcionisani ako prijeđu crvenu liniju, slijede ‘slijepog vođu’ i glasaju za sulude prijedloge izmjena zakona i navodnog ‘povratka na izvorni Dejton’ koji najavljuje Dodik”, napisao je Vukanović.

    Dodao je da je upravo je posjeta visoke delegacije Ambasade SAD-a Banjoj Luci i upozorenja liderima SNSD-ovih koalicionih stranaka, bili povod da Dodik ponovo nervozno istupi u javnosti i izjavi kako je američka ambasada epicentar nestabilnosti u BiH.


    “Da li će pod pritiskom i prijetnjama određenim sankcijama i kaznama zbog srljanja za Dodikom, zbunjeni i uplašeni Čubrilović, Stevandić, Lukač i ostali otkazati poslušnost Dodiku, ili će baciti kocku i preći političku rijeku Rubikon, ostaje da se vidi”, zaključio je Vukanović.

  • Srpska napredna stranka, 13 godina postojanja: Gde su ostale stranke u Srbiji bile za svoj trinaesti rođendan

    Zvaničnici Srpske napredne stranke simboličnom sadnjom drveća u Beogradu obeležili su rođendan – kako je to izgledalo i gde je danas SNS?

    “Čekaj, Milenko, da ja malo zalijem”, kaže Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, kao i potpredsednica Srpske napredne stranke (SNS).

    “Ajde, ajde”, odgovorio je Milenko Jovanov, narodni poslanik i potpredsednik Glavnog odbora naprednjaka.

    Spustio je Jovanov potom lopatu na zemlju, a Obradović kantom za zalivanje, uz pratnju škljocanja fotoaparata, sipala malo vode preko sveže nabacane zemlje.

    Zvaničnici vladajuće SNS, sadnjom 13 sadnica javora u Parku mira i prijateljstva na Novom Beogradu, obeležili su 13 godina postojanja.

    Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
    Ko je Nebojša Stefanović
    Kako živi demokratija u Srbiji

    Pored Obradović i Jovanova, u sađenju su učestvovali i drugi visoki zvaničnici stranke – Miloš Vučević, Darko Glišić, Aleksandar Šapić, Zoran Đorđević – kao i niz mladih lidera i poslanika.

    “Odlučili smo se da na skroman i simboličan način, baš u Parku mira i prijateljstva, obeležilo 13 godina nove, savremene politike”, izjavio je Šapić prilikom obraćanja.

    “Evo i vreme nas je poslužilo”, dodao je, pokazujući oko sebe na topao i vedar dan.

    Srpska napredna stranka osnovana je 2008, na vlasti je od 2012, a u poslednjih 13 godina mnogo toga se u taboru naprednjaka promenilo.

    Nije uvek bilo tako vedro među njima, a posebno je burno bilo poslednjih godina, sa sve učestalijim pričama o sukobu lidera stranke Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića.

    Stefanović, ministar odbrane i potpredsednik Vlade, tokom proleća je, u tišini i bez krupnih reči, ostao bez visokih funkcija u SNS, čiji je jedan od osnivača.
    Sadnja

    Niz lopata sa crvenim vrhom – koje deluju prilično novo i nekorišćeno – mirno čeka pored sadnica javora i gomile zemlje, nedaleko od Muzeja savremenih umetnosti u Beogradu.

    Lideri naprednjaka se za to vreme polako okupljaju sa druge strane ulice.

    “Mi smo sa Radničkim u grupi, a Zvezda je u drugoj”, objašnjava o Aleksandar Šapić, lider beogradskih naprednjaka i jedan od potpredsednika stranke, situaciju u vaterpolo Ligi šampiona Darku Glišiću, predsedniku Izvršnog odbora SNS-a.

    Pod “mi”, Šapić misli na Novi Beograd, klub iz opštine koju predvodi, a koji je poslednjih godina doživeo meteorski uspon i ove sezone ima drim tim, predvođen nizom reprezentativaca Srbije.

    Miloš Vučević, takođe potpredsednik SNS-a i gradonačelnik Novog Sada, nedaleko odatle mirno stoji među mladim poslanicima, a poslednja se skupu pridružila Marija Obradović.

    “Hoćemo li”, rekao je Šapić u jednom trenutku i naprednjaci su krenuli.

    Na putu ka lopatama i sadnicama, kolonu su predvodili upravo on i Glišić, a njih dvojica zauzela su i centralne sadnice.

    “Izvolite, gradonačelniče”, rekao je Šapić Vučeviću, pokazujući na drvo pored njegovog.

    Ostali su otišli na obode kolone.

    Fotoreporteri i snimatelji su se skupili i sadnja je mogla da počne.
    Posle nekoliko lopata zemlje, novinarima se obratio Šapić.

    Kako je rekao, godišnjica naprednjaka simbolično je obeležena u Parku mira i prijateljstva, jer SNS već 13 godina vodi baš takvu politiku.

    “To je nova, savremena politika, tokom koje je Srbija od zemlje možda i na marginama Evrope postala lider regiona, zemlja razvoja, prosperiteta i auto-puteva”, naveo je Šapić, dodajući da je utemeljivač te politike Aleksandar Vučić.

    Šapić je naveo i da se SNS, kao “svaka ozbiljnija kompanija u svetu, stalno menja i regeneriše kako bi odgovorila izazovima vremena”.

    Ko će rešiti sudbinu Rio Tinta u Srbiji
    Poligraf: Aparat koji detektuje laži i političke afere
    Merkel u Beogradu: “Mnogo rezultata, ali dug put do Evropske unije”
    Ko je Zagorka Dolovac i zašto je to tako teško saznati

    Krajem maja ove godine, Šapićev Srpski patriotski savez (SPAS) pristupio je Srpskoj naprednoj stranci, kada je on postao potpredsednik Glavnog odbora.

    Političku karijeru počeo je kao pomoćnik gradonačelnika Beograda, dok je tu funkciju obavljao Dragan Đilas, tada zvaničnik Demokratske stranke (DS).

    U junu 2011. Šapić je izabran za predsednika Gradskog odbora DS-a u Beogradu, a godinu dana kasnije postaje predsednik opštine Novi Beograd.

    DS napušta u novembru 2014, a četiri godine kasnije osniva SPAS.

    O svemu tome – činjenici da nije od početka bio deo SNS-a – bilo je reči i tokom sadnje.

    “Politike se menjaju, stranke se menjaju, ali poglede na ključne političke stvari nisam menjao – iste vrednosti zastupam i danas”, rekao je Šapić.

    “Ukazala mi se prilika da kroz jaku organizaciju kvalitetnije implementiram politiku u koju verujem i nisam želeo da je propustim”, dodao je.

    Ostali nisu bili tako raspoloženi za priču.

    Protokolom je predviđeno da se obrati samo Šapić, rekao je kratko novinarima Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora naprednjaka.

    Isto je nešto kasnije za BBC na srpskom, posle pokušaja dobijanja izjave, ponovio Đorđe Dabić, poslanik SNS-a u Skupštini Srbije.

    Njegov kolega, Miloš Terzić, odgovorio je da je zauzet i da zbog mnogo posla nema vremena, dok je ministarka Obradović rekla da će na pitanja odgovoriti preko mejla – što se i dogodilo.

    Ubrzo posle Šapićevog obraćanja, naprednjaci su otišli.

    Sađenje drveća završili su radnici Gradskog zelenila.


    Sa slike prve velike radosti, dolaska na vlast 2012, u stranačkom vrhu naprednjaka 13 godina kasnije gotovo da nema nikoga – osim Aleksandra Vučića, Zorane Mihajlović i Marka Đurića.

    “Sadašnji SNS je nezamislivo neuporediv – vreme u Srbiji kao da je stalo, dok se SNS na glavačke okrenula, i to ne jednom, već više puta”, izjavio je ranije za BBC na srpskom Radoš Ljušić, jedan od osnivača naprednjaka.

    “Dobro poznajem ljude koji su učestvovali u osnivanju stranke, pa kad pogledam ko su danas poslanici u parlamentu, ministri, predsednici opština, direktori javnih preduzeća i nosioci funkcija drugih državnih ustanova, stičem utisak da je to jedan sasvim novi svet, novi ljudi, nepoznati i nama koji smo stranku stvarali 2008”, dodao je.

    Položaj najodgovornijih u Srbiji izborio je Tomislav Nikolić, dok je Aleksandar Vučić učvrstio vlast stranke koju je preuzeo kada je Nikolić izabran za predsednika Srbije.

    SNS sada slavi 13 rođendan, što znači da je dve trećine “života” provela na vlasti.

    “Ja sam guverner dok je Vučić na vlasti“
    Preletači i srpska politika: “Političari računaju da građani slabo pamte“
    Ana Brnabić u SNS-u: Nestranačke ličnosti i politika

    Marija Obradović, potpredsednica SNS-a, u pisanom odgovoru za BBC navodi da “nijedna stranka koja je u bila na vlasti nije učinila ovoliko za razvoj i napredak zemlje”.

    “Na poverenje naroda mogu da računaju samo oni koji se bore za njegove interese i verujem da će SNS i u budućnosti nastaviti to da čini”, navela je kratko.

    Kako kaže, građani to prepoznaju i zbog toga SNS-u daju poverenje.

    Mnogi širom sveta, pa i u Srbiji, ne vole broj 13 – strah od njega naziva se triskaidekafobija – ali Obradović nema strahova kada je reč o broju 13 i budućnosti SNS.

    “Nisam sujeverna”, kaže kratko.

    Na poslednjim parlamentarnim izborima održanim krajem juna 2020, naprednjaci su osvojili 60 odsto glasova, što je rezultat kakav nije imala nijedna politička partija od socijalista 1990, kao i nijedan lider od Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije.

    Međutim, istraživanje nevladine organizacije Crta, pokazuje da je život za demokratiju u Srbiji sve teži.

    “Iako Srbija poseduje formalne karakteristike demokratije, ona to tokom protekle decenije u praksi prestaje da bude”, zaključak je publikacije Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).

    Studijom je obuhvaćen period od 2010. do 2020. godine, a, prema navodima istraživača, zabeleženi su negativni trendovi u svim oblastima od značaja za funkcionisanje demokratije – od izbora i medija, do stanja partija, ljudskih prava i civilnog društva.

    U poslednjem izveštaju Fridom hausa (Freedom House), organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, Srbija je dobila kritike zbog “provladine propagande koja je doprinela ubedljivoj pobedi SNS-a na parlamentarnim izborima”, a zemlja je svrstana u “hibridne režime”.

    Jedna od glavnih odlika hibridnih režima, objašnjavaju, jeste što vlast omogućava održavanje izbora na kojima ima kakvu-takvu konkurenciju.

    “Iako izbori nisu uvek slobodni niti pošteni, nisu uvek ni apsolutno lažirani, kao što je to slučaj u autokratskim režimima”, navode iz Fridom hausa.
    Da li izveštaji EU i SAD o stanju u Srbiji zaista mogu nešto da promene

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često je i sam konstatovao da stanje u Srbiji “nije savršeno”, ali da se radi na promenama.

    “Počeli smo da unapređujemo stanje u oblasti vladavine prava, spremni smo da saslušamo kritike i savete po pitanju demokratije i korupcije – postoje ozbiljni problemi kojima treba da se pozabavimo”, rekao je Vučić u aprilu 2021.
    Dosije “Pandora papiri”: Isplivali papiri o 24 stana u Bugarskoj, Mali i dalje negira da je vlasnik
    Potvrđena optužnica – pet stvari koje treba da znate o “slučaju Belivuk“
    Krušik i uzbunjivači u Srbiji: “Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima”
    Savamala: “Kompletni idioti” i nekompletna istraga
    Gde su ostale stranke bile za 13 rođendan?
    Demokratska stranka

    Demokratska stranka obnovila je rad 16. februara 1990. godine posle vraćanja višestranačja u Srbiju.

    Tada je za predsednika izabran Dragoljub Mićunović.

    Demokrate na vlast dolaze posle revolucije 5. oktobra 2000, kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, tako da su 13. godišnjicu – 2003. godine – dočekali na vlasti.

    Međutim, manje od mesec dana kasnije ubijen je lider demokrata i premijer Srbije Zoran Đinđić.

    Posle izbora 2004. godine DS je bila u opoziciji, a na vlast dolazi ponovo 2007, tokom druge vlade Vojislava Koštunice.

    Demokrate su na vlasti bile sve do 2012. godine, kada ih smenjuju naprednjaci.

    Stranka se od tada razdelila na više manjih i DS je danas gotovo na političkoj margini.
    Srpski pokret obnove

    Srpski pokret obnove osnovan je 14. marta 1990. godine.

    To znači da je za 13. godišnjicu takođe dočekao tokom burne 2003.

    Posle ubistva premijera Zorana Đinđića, u decembru su održani vanredni parlamentarni izbori, na koje je SPO izašao sa Novom Srbijom Velimira Ilića.

    Tako su 2004. postali su deo vladajuće koalicije u vladi Vojislava Koštunice.

    Uticaj SPO posle toga počinje da pada, ali 2008. ponovo postaju deo vlasti u vladi Borisa Tadića.

    Od 2014. godine SPO je deo koalicije oko Srpske napredne stranke, ali je njihov politički uticaj minoran.
    Socijalistička partija Srbije

    Socijalistička partija Srbije osnovana je 17. jula 1990. godine, kada je nasledila Savez komunista Srbije.

    Trinaest godina kasnije – tri posle promena 5. oktobra 2000. godine – SPS je bio deo političke margine sa koje su počeli da se podižu najpre podrškom manjinskoj vladi Vojislava Koštunice.

    Oživeli su ponovo 2008, posle istorijskog pomirenja sa Demokratskom strankom, kada postaju deo vlade Borisa Tadića.

    Od 2012. godine su deo vladajuće koalicije oko SNS.
    Srpska radikalna stranka

    Srpska radikalna stranka u februaru ove godine obeležila je jubilej – 30 godina postojanja.

    Osnovana je 23. februara 1991, što znači da su za 13. godišnjicu bili u opoziciji.

    Iako je SRS na izborima krajem decembra 2003. godine osvojila najviše glasova, premijer je postao lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica.

    Posle 2008. godine njihov uticaj značajno opada, a na poslednjim izborima radikali nisu prešli cenzus.
    Demokratska stranka Srbije

    Demokratska stranka Srbije osnovana je krajem jula 1992. godine, izdvajanjem iz Demokratske stranke.

    Za 13. godišnjicu DSS je bio na vlasti, upravo tokom mandata vlade Vojislava Koštunice.

    Vladajuću koaliciju te 2005. činili su Demokratska stranka Srbije, G17+, Srpski pokret obnove i Nova Srbija.

    Na vlasti su bili do 2008. godine i od tada značajno opada njihov uticaj.
    Liberalno demokratska partija

    Osnovana je u novembru 2005. godine, takođe izdvajanjem iz Demokratske stranke.

    Za 13. godišnjicu, te 2018. godine, LDP je bilo u opoziciji, posle koalicije sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Socijaldemokratskom strankom (SDS) Borisa Tadića na izborima 2016. godine.

    Na narednim parlamentarnim izborima 2020. godine, LDP je osvojio tek 0,32 odsto glasova.

  • Čubrilović: Početkom novembra posebna sjednica o vraćanju otetih nadležnosti

    Čubrilović: Početkom novembra posebna sjednica o vraćanju otetih nadležnosti

    Posebna sjednica Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj će poslanici raspravljati o vraćanju oduzetih nadležnosti Srpskoj trebalo bi da bude održana početkom novembra, izjavio je predsjednik Narodne skupštine Nedeljko Čubrilović.

    Čubrilović je dodao da Srpska ne želi sukobe niti rat, ali da ne odustaje od svojih prava koja su joj zagarantovana Ustavom.

    On je napomenuo da Srpska insistira na poštovanju Dejtonskog sporazuma i da zato traži vraćanje nadležnosti i poništavanje 140 donesenih zakona visokog predstavnika.

    Prema njegovim riječima, posebna sjednica je prilika da Republika Srpska kroz konstruktivnu raspravu donese zaključke koji će omogućiti vraćanje svih oduzetih nadležnosti.

    “To bi moglo biti početkom novembra. Sve ono što u Narodnu skupštinu dođe iz Vlade, mi smo dužni da razmatramo. Desetine odluka Ustavnog suda BiH ne poštuje Federacija u odnosu na Republiku Srpsku, ali to niko ne primjećuje, ali se primjećuje kada Republika Srpska reaguje na nešto. Govorimo samo o poštovanju zakona i o neumanjivanju nadležnosti Republike Srpske”, rekao je Čubrilović za Radio Republike Srpske.

    On je istakao i da u Srpskoj ne postoji sagovornik koji kaže da želi sukobe.

    “To dobijamo s druge strane, ali se nama imputira da mi nešto loše želimo da napravimo i zato to niko normalan ne može da prihvati”, rekao je Čubrilović.

    Predsjednik parlamenta je dodao da je i zakon koji je nametnuo Valentin Incko važno pitanje koje treba riješiti, kao i pitanje nelegitimnog izbora Kristijana Šmita.

    “Kao nametnut zakon on nije dobro došao, da ne govorim o njegovom sadržaju. Bilo bi rješenje da se na postojeći zakon stavi moratorijum kako bi svi pronašli rješenje. Što se tiče Kristijana Šmita, međunarodna zajednica treba da bude svjesna da Republika Srpska samo želi zakonitost unutar BiH”, naglasio je Čubrilović.

    Govoreći o regionalnoj saradnji, Čubrilović je rekao da je saradnja sa zemljama regiona, posebno Srbijom, donijela mnoge bitne projekte, te ukazao na gradnju auto-puta, novog mosta na Rači, a dodao je i da slijedi otvaranje prelaza u Bratuncu.

    Čubrilović je istakao da poboljšanje standarda ostaje prioritet, kao i da će podršku dobiti svaka mjera koja znači smanjenje troškova i građanima i privrednicima.

    “Ima najava da bi moglo doći i do povećanje plata krajem ove ili početkom nove godine, ali konkretno ne mogu još to da potvrdim”, istakao je Čubrilović.

    Kada je riječ o obilježavanju 30 godina postojanja parlamenta Srpske, Čubrilović je rekao da će Narodna skupština u narednom periodu prigodnom svečanošću obilježiti jubilej, naglasivši da je ova najviša zakonodavna institucija najuspješniji parlament u regionu.

  • Mazalica o odluci parlamenta Srpske: Sve kataklizmičke najave o narušavanju Ustava besmislene

    Mazalica o odluci parlamenta Srpske: Sve kataklizmičke najave o narušavanju Ustava besmislene

    Јučerašnja odluka Narodne skupštine Republike Srpske je ustavna. Sve kataklizmičke najave da će to narušiti Ustav su besmislene, jer upravo ovakva odluka je ustavna, naglasio je Srđan Mazalica, narodni poslanik u Parlamentu Srpske.

    “Republika Srpska može da uređuje pitanja iz ove oblasti, jer ima na to pravo po Ustavu”, poručio je Mazalica, komentarišući odluku NSRS koja je usvojila Zakon o lijekovima i medicinskim sredstvima.

    On je prokomentarisao i komentar ambasade SAD na tu odluku.

    “Reakcija je licemjerna, imajući u vidu da su SAD federalna država, i gdje postoji prilika da svaka država ima svoje zakone, uredi neke oblasti kako smatra da treba. U suštini njihove sve reakcije bile su veoma blage”, rekao je Mazalica gostujući u Јutarnjem programu RTRS-a.

    Naglasio je da Zakon stupa na snagu šest mjeseci poslije usvajanja, ali i za to ima i te kako razloga.

    “U narednih 60 dana treba imenovati direktora, kao i članove Stručnog savjeta. Јoš 60 dana poslije toga direktor treba imenovati komisije, a 90 dana nakonj toga rok je da se donese dosta pravilnika, koje donosi ministar u Vladi Republike Srpske”, istakao je Mazalica.

    Mazalica se dotakao i nabavke kiseonika za zdravstvene ustanove u Srpskoj.

    “Ovlastili smo Vladu da utvrdi privremeno snabdjevanje zdravstvenih ustanova kiseonikom odgovarajućeg kvaliteta, i da to uradi na način kako je to urađeno u Srbiji”, istakao je Mazalica.

    Ovakve odluke stvaraju tenzije, ali Mazalica poručuje da su mnoge takve stvari stigle upravo iz Federacije BiH.

    “Biće zategnuti odnosi, ali ko ih je zetegao? Ko je pokrenuo pitanje Dana Republike, ko je pokrenuo šume, nametnuti zakon o negiranju genocida. Sve te teme dolaze iz Federacije BiH, i kada ih pokrenu, imaju nacionalno jedinstvo. Kada mi dođemo u situaciju da pošaljemo odgovor u FBiH, a u pitanju je zdravlje građana Srpske, opstruiše se, ne dolazi se na glasanje. Na jučerašnjoj sjednici opozicija nije ništa predložila, samo je kritikovala”, zaključio je Mazalica.

  • KOMENTAR DANA: Kako je broj 51 postao 43- viša matematika ili strah?


     
    Narodna skupština Republike Srpske usvojila je danas Zakon o lijekovima i medicinskim sredstvima Republike Srpske po hitnom postupku. Zaključke su potpisali šefovi poslaničkih klubova SNSD-a, Demosa, SP-a, Ujedinjene Srpske, NPS-a i poslanička grupa NDP-a.
    Ove akte podržala su 43 poslanika, dok su dva bila protiv.
    Bilo bi zanimljivo vidjeti koji poslanici iz vladajućih stranaka i zašto nisu bili prisutni na posebnoj sjednici NS RS. Da li je to bio strah od „ambasadora kvinte“, da li je to bilo ne povjerenje prema Miloradu Dodiku, promjena strane? Da li se boje mogućih sankcija ili se „nadaju“ da će biti dio neke nove većine, predizborne („tehničke vlade spasa“)ili izborne većine „svi protiv Mile“?!
    Hiljadu zašto, hiljadu zato.
    Od 51 poslanika parlamentarne većine na posebnoj sjednici nisu bili prisutni: jedan poslanik Ujedinjene Srpske, dvoje Đokićevih socijalista, dva Banjčeva „većinca“ i, zanimljivo, troje poslanika, kažu doktora, SNSD-a.
    U politici stvari trebaju biti jasne, ili podržavaš vlast ili ne podržavaš! I to moraš jasno da kažeš. A ne može biti jasnije od dolaska i glasanja na posebnoj sjednici NSRS. Ne treba ni napominjati da posljednjih dana mnogi lideri i vodeći članovi stranaka koje čine vlast ćute i čekaju „šta će se desiti“.

  • Dodik: Po instrukciji SDA i glasovima muslimana smijenjena Tadićeva

    Dodik: Po instrukciji SDA i glasovima muslimana smijenjena Tadićeva

    Po instrukciji Bakira Izetbegovića i SDA, te glasovima svih muslimana smijenjena je Gordana Tadić, glavni tužuilac Tužilaštva BiH, rekao je na konferenciji za novinare Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH.

    Dodao je da ovo mora da se zaustavi ukoliko se želi nastaviti sa dejtonskom Bosnom i Hercegovinom.

    “Ovo je osvetnički potez Visokog sudskog i tužilačkog savjeta i urađen je po instrukciji SDA”, kazao je Dodik i pročitao imena ljudi koji su glasali za smjenu Tadićeve.

    Istakao je da je upravo imao razgovor sa predstavnicom Evropske unije za Balkan.

    “Vidjeli ste i posao koji smo obavili – usvojen je novi zakon o lijekovima RS. Legitimna je reakcija Republike Srpske da vratimo nadležnosti”, naglasio je Dodik.

    Naveo je da se sada ide sa tim da bude redovno i kvalitetno snabdijevanje kiseonikom.

    “Do 28. oktobra imaćemo pripremljenu svu dokumentaciju sa svim saglasnostima i zakazati kolegijum narodne skupštine”, pojasnio je Dodik.

    Naglasio je da sukoba nema, niti će ih ikada biti.

    Istakao je da je BiH za RS “moranje”.

    “Da ovdje ima zemlje, pravde i prava onda bi bilo odgovornosti i protjerali bi se ljudi koji se lažno predstavljaju. Ne priznajemo visokog predstavnika, njega nije usvojio Savjet bezbjednosti i to ponavljamo iz dana u dan. Mi koji hoćemo Dejtonski sporazum i hoćemo da ga provodimo nazivamo se onima koji ga ruše. Mi smo hoćemo da se Ustav BiH provodi onako kako je napisan. Bićemo odlučni, nastavljamo dalje. Neće biti nikakvih bezbjednosnih sukoba ni ničega. Mi se borimo za mir i ekonomiju koja ide uzlaznom putanjom”, naveo je Dodik.

    Kazao je da dok je opozicija galamila danas u Skupštini, pozicija radila to da snabdijeva Republiku Srpsku gasom i rješavala druge probleme.

    “Predviđeno je preko 60 miliona KM za više od 65 lokalnih zajednica u Republici Srpskoj, kao i onima u FBiH gdje je većinsko srpsko stanovništvo, a opozicija samo priča. Mi smo stabilni, ozbiljni i nastavljamo sa radom”, naveo je Dodik.

  • Dodik o vraćanju nadležnosti: Do polovine iduće sedmice biće spremna sva dokumentacija

    Dodik o vraćanju nadležnosti: Do polovine iduće sedmice biće spremna sva dokumentacija

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će do 28. oktobra, do polovine iduće sedmice, Srpska imati svu dokumentaciju u vezi sa vraćanjem nadležnosti Republici Srpskoj i zakazati sjednicu Narodne skupštine.

    Dodik je rekao da takve akcije ne ugoržavaju bezbjednost nisi dovode do destabilizacije, već su motivisane primjenom Ustava BiH.
    On je na konferenciji za novinare u Banjaluci podsjetio da je danas Narodna skupština donijela danas Zakon o lijekovima Republike Srpske, sa prelaznim zaključcima koji idu na to da se obezbijedi redovno snabdijevanje.
    Dodik je podsjetio da je Republika Srpska imala svoju Agenciju za lijekove, kao i da prenos nadleženosti, koji se desio ranije, nije dao rezultate.

  • Crnadak protiv Prijedloga zakona o lijekovima: Pozivam narodne poslanike da budu razumni

    Igor Crnadak, poslanik PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS) i predsjednik skupštinskog Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju, na današnjoj sjednici Odbora glasao je protiv da se Zakon o lijekovima i medicinskim sredstvima uputi u dalju proceduru na sjednici NSRS.

    “Radi se o izrazito antievropskom zakonu, koji bi zbog svoje kontradiktornosti sa brojnim drugim zakonima, donio haos u oblasti lijekova, njihovog uvoza i distribucije u Republici Srpskoj, što predstavlja ozbiljnu opasnost za zdravlje i živote građana. Pozivam narodne poslanike da budu razumni, da još jednom razmisle o posljedicama svog glasanja i da danas ne podrže ovaj zakon”, naveo je Crnadak u saopštenju.

  • „Ministar želi da se o problemu ne priča” Trivićeva poručila da medicinski i tehnički kiseonik nisu isto

    Informacija o problemima isporuke kiseonika zdravstvenim ustanovama u Srpskoj je sramna i ne govori ništa, poručila je poslanica PDP Jelena Trivić.

    Trivićeva je ministra Šeranića upitala da li on „svjesno ili nesvjesno brka“ pojmove.

    – Naime, jasno je navedeno da u zdravstvenim ustanovama korišten tehnički, a ne medicinski kiseonik. Je l mislite da taj dokument neće biti u javnosti?! Želite da se o ovom problemu malo priča – istakla je Trivićeva, koja je naglasila da je ključno pitanje ko i od kada zna da se tehnički kiseonik u zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj koristio u medicinske svrhe.

    – To nije dozvoljeno. Naime, tehnički i medicinski kiseonik nisu isto. Razlika je u dopremanju, skladištenju i slično. Nema potrebe govoriti o kvalitetu, odnosno čistoći kisonika, dovoljno je da je on medicinski. Ministre, gdje ste naučili da govorite o adekvatnom kiseoniku?! – upitala je Trivićeva.

    Prema njenim riječima, resorno ministarstvo od 4. septembra zna za ovaj problem, koji se u javnosti pojavio 22. septembra.

    – I tada počinjete da pričate o ovoj temi. A problem datira od 2018?! Ministre, nije suština u dozvolama, nego koji je kisonik korišten.

    Vi ugrožavate vlastiti narod, a to će dokazati tužilaštvo. Pozdravljam tužioce koji rade svoj posao – rekla je Trivićeva.