Autor: INFO

Razmatranje “njemačkog scenarija” za rješavanje ukrajinskog pitanja nije vjerovatno, pošto niko neće ozbiljno razmatrati opciju da nuklearna sila vrši bilo kakve ustupke Kijevu, istakao je zamjenik predsjedavajućeg Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

On je na “Telegramu” komentarisao izjavu specijalnog predstavnika SAD za pregovore o Ukrajini Kurta Volkera da je “najbolji istorijski primjer za Ukrajinu podjela NJemačke nakon Drugog svjetskog rata”.

“Ko bi ozbiljno razmatrao opciju u kojoj jedna nuklearna supersila daje nešto /Ukrajini/, ne uzimajući u obzir Ustav i volju ujedinjenog naroda naše zemlje?”, upitao je Medvedev.

Prema njegovim riječima, nema šanse da se njemački scenario primijeni na situaciju u Ukrajini analogijom stvaranja Istočne i Zapadne NJemačke.

“Želim da pomenem takozvani njemački scenario, o kojem se sada ponovo govori, i po kojem bi podijeljena Ukrajina postala neka vrsta NJemačke, gdje bi, naravno, uloga `Zapadne NJemačke` bila pripisana banderaškom Kijevu, a `Istočne NJemačke` ruskim teritorijama koje su se vratile kući.

Očigledno je zašto se takav scenario pojavljuje, uprkos činjenici da nema šanse za to. Odgovor je jednostavan: tako bi se nezakoniti kijevski režim lakše pomirio sa najbješnjim neonacistima”, naveo je Medvedev, prenosi Srna.

On je podsjetio da je ujedinjenje NJemačke bilo zasnovano na želji Nijemaca da spoje svoju državu i da iskoriste “impotentnost” sovjetskih lidera u to vrijeme.

Medvedev je napomenuo da je nakon “apsorbovanja” Istočne NJemačke, njemačka etnička grupa bila “barem formalno ponovo ujedinjena”, dok se u prijedlogu za Ukrajinu “prodaje trula ideja nove podjele slovenskog naroda”, o čemu je, u principu, neprilično čak i govoriti.

“Iz istorijske perspektive, takozvana njemačka opcija moguća je samo u obliku direktne aneksije ostatka teritorija nekadašnje Ukrajine u `veliku` Rusku Federaciju i to svi shvataju”, dodao je Medvedev.

Rusija je danas saopštila da je oborila devet ukrajinskih dronova koji su pokušali napad na dio infrastrukture gasovoda Turski tok, kojim ruski gas teče ka Turskoj i Evropi.

Rojters prenosi navode Ministarstva odbrane u Moskvi da je meta napada bila kompresorska stanica u Krasnodarskom kraju na jugu Rusije, ali da to postrojenje nastavlja da radi normalno i da nije bilo žrtava.

Britanska agencija navodi da nije mogla nezavisno da potvrdi ruske tvrdnje o incidentu, kao i da za sada nema zvaničnih komentara iz Ukrajine.

Podsjeća se da su Turski tok i Plavi tok, čije cijevi idu ispod Crnog mora do Turske, posljednje rute za isporuku ruskog gasa ka Evropi, nakon što je Ukrajina na početku ove godine odbila da obnovi petogodišnji ugovor o tranzitu gasa koji bi Moskvi omogučio da nastavi da šalje gas preko ukrajinske teritorije uprkos tome što su dvije zemlje u ratu.

U saopštenju ruskog Ministarstva odbrane navedeno je da su komadi jednog od pogođenih dronova pali na kompresorsku stanicu i opremu za mjerenje gasa koja se tu nalazi, izazvavši manju štetu koju su hitne službe ubrzo popravile.

Mediji u svetu i regionu preneli su sinoć da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio da Srbija bude domaćin razgovora izabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina.

Ruska agencija TASS ističe da je Vučić obećao da Srbija može da garantuje bezbednost dvojice državnika.

Agencija RIA Novosti prenosi reči Vučića da je Srbija dobro mesto za takav susret zato što nije samo formalno van vojnih blokova, kao neke zemlje, već je, zapravo, van oba bloka – i NATO-a i Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i da je suštinski nezavisna država.

Ukrajinska Pravda ističe da je Vučić poručio da Tramp u Srbiji ima najveću podršku od svih evropskih zemalja, kao i da je Putin veoma popularan.

“Ovo je zemlja u kojoj predsednik Tramp ima najveću podršku u celoj Evropi. Nijedna druga zemlja ne može da se meri po stepenu odobravanja Srbije predsedniku Trampu… A s druge strane, ovo je i zemlja u kojoj je predsednik Putin veoma, veoma popularan, tako da mislim da je ovo mesto na planeti Zemlji koje obojici veoma odgovara”, prenosi Ukrajinska Pravda Vučićeve reči.

Turska agencija Anadolija i jani servis te zemlje, TRT, prenoseći Vučićevu izjavu da je Srbija zainteresovana da bude mesto susreta Putina i Trumpa, takođe naglašavaju njegove reči da je Srbija suštinski samostalna i nezavisna država.

Pored ocene da obojica lidera imaju podršku naroda u Srbiji, turska agencija prenosi i Vučićevu ocenu da je Tramp “rešio da menja stvari u svetu”.

Hrvatski javni servis HRT, zagrebački “Večernji list” i portal Index naglašavaju da je Srbija zvanično ponudila da ugosti Putina i Trampa, garantujući im potpunu bezbednost.

Hrvatski mediji apostrofiraju Vučićevu izjavu da je Srbija ne samo formalno van vojnih blokova, već da je suštinski samostalna i nezavisna zemlja.

Glas Slovenije i slovenački “Dnevnik” prenose da je Vučić zvanično ponudio da Srbija bude domaćin susreta Putina i Trampa i ističu da je predsednik Srbije rekao da bi dvojici lidera bila zagarantovana bezbednost.

Podgorički mediji “Dan”, CdM i RTCG u prvi plan takođe ističu Vučićeve reči da je Srbija pogodna za susret Trampa i Putina zato što je van vojnih blokova i zato što su oba lidera popularna u Srbiji.

Kandidat Donalda Trampa za savetnika za nacionalnu bezbednost Majk Volc izjavio je ranije juče da očekuje da do razgovora između Trampa i Putina dođe u bliskoj budućnosti.

“Očekujem razgovor između Trampa i Putina u narednim danima i nedeljama”, rekao je Volc za Ej-Bi-Si njuz.

Volc je kazao da su pripreme za sastanak “u toku”, kao i da Tramp smatra da se “ne može postići dogovor ako ne postoji neka vrsta odnosa i dijaloga sa drugom stranom”.

Tramp je u četvrtak rekao da Putin želi da se sastane sa njim i da se dogovaraju o sastanku, ali nije naveo vremenski okvir kada će sastanak biti održan.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je, reagujući na izjavu Trampa, da će aktivnosti za organizovanje kontakata između Putina i Trampa početi kada novoizabrani američki predsednik zvanično preuzme dužnost.

Peskov je rekao da Moskva pozdravlja Trampovu želju da vodi dijalog sa ruskim predsednikom, ali da još nema konkretnih planova za sastanak. Prema njegovim rečima, preduslovi za pregovore nisu neophodni, već da je potrebno da lideri imaju zajedničku želju za dijalogom.

Milijarder Ilon Mask izrazio je podršku Grenlandu, koji bi potencijalno mogao postati dio Sjedinjenih Država nakon što je novi predsjednik Donald Tramp obnovio interesovanje za kupovinu danskog samoupravnog ostrva.

“Ukoliko narod Grenlanda želi da bude dio Amerike, a nadam se da hoće, bio bi dobrodošao!”, napisao je Mask večeras na društvenoj mreži “X”, prenosi Srna.

Mask je ovim odgovorio na nedavnu anketu Univerziteta u Kopenhagenu koja je pokazala da većina Grenlanđana podržava nezavisnost.

Tramp je izrazio podršku akviziciji ostrva, opisavši to kao “apsolutnu neophodnost” i pitanje “nacionalne bezbjednosti”.

Novoizabrani predsjednik prvi je put predložio kupovinu Grenlanda tokom svog prvog mandata 2019. godine, ali ideja u to vrijeme nije prošla zbog protivljenja i Grenlanda i Danske.

Grenlandski premijer Mute Egede odbacio je mogućnost prodaje ostrva SAD, ali je u petak rekao da je Grenland spreman da razgovara sa Trampom.

“Imamo želju za nezavisnošću, želju da budemo gospodari svoje kuće. To je nešto što svi treba da poštuju”, rekao je Egede.

Ostrvo sa oko 60.000 ljudi već je dom američke vojne baze i igra ključnu ulogu u odbrani NATO-a zbog svoje strateške lokacije koja mu omogućava da kontroliše vitalne arktičke brodske puteve koji postepeno postaju plovniji zbog globalnog zagrijavanja.

Kao autonomna teritorija Danske od 1979. godine, Grenland je postepeno tražio veći suverenitet.

Ostrvo trenutno ima svoju vladu, ali Danska zadržava kontrolu nad spoljnim poslovima i odbranom.

Anketa iz 2019. godine pokazala je da 67,8 odsto Grenlanđana podržava nezavisnost od Danske u naredne dvije decenije.