VRBAS Media

Autor: INFO

  • Policija usmrtila napadača koji je na Novom Zelandu ranio šest osoba u supermarketu

    Policija usmrtila napadača koji je na Novom Zelandu ranio šest osoba u supermarketu

    Policija na Novom Zelandu ubila je muškarca nakon što je ušao u supermarket u Aucklandu i nožem napao više ljudi. Lokalni izvještaji govore da je najmanje šest osoba povrijeđeno, a jedan svjedok opisao je prizor histerije.

    Svedok je za medij Stuff NZ rekao da je vidio starijeg muškarca kako leži na zemlji sa ubodnom ranom.

    Videosnimci na internetu prikazuju kupce kako trče u panici iz supermarketa Countdown u LynnMallu u New Lynnu.

    “Policija može potvrditi da je muškarac ušao u supermarket New Lynn i ozlijedio više ljudi”, navodi se u saopćenju lokalne policije.

    “Policija je pronašla čovjeka i nakon što su pucali na njega, umro je na mjestu događaja. Ovaj incident se još uvijek razjašnjava”, saopćili su.

    Lokalni izvještaji kažu da su od šest pacijenata odvezenih u bolnicu, tri kritična, jedan je u teškom stanju, a dva su u umjerenom stanju.

    Glasnogovornica je rekla da se premijerka Jacinda Ardern trenutno informira o situaciji, a konferencija za novinare trebala bi biti održana u 17:15 po lokalnom vremenu.

    Generalna direktorica za sigurnost Countdowna, Kiri Hannifin, rekla je da je “shrvana onim što se dogodilo u Lynnmall trgovini. Podržavat ćemo sav naš LynnMall tim… Lynnmall će biti zatvoren do daljnjeg.”

    Svedok, identifikovan samo kao Tim, rekao je da je to bio prizor masovne histerije sa nekoliko ljudi napadnutih pre nego što je napadač upucan.

    “Ljudi su histerično istrčali, samo su vrištali, vikali, uplašeni”, rekao je za Stuff NZ.

  • Rama: “Srbi su za stolom, Kosovari beže. Nezamislivo”

    Rama: “Srbi su za stolom, Kosovari beže. Nezamislivo”

    Albanski premijer Edi Rama izjavio je da je tzv. Kosovo ušlo u opasan ciklus mešajući spoljnu i unutrašnju politiku.

    On je istakao da postoji “konceptualno neslaganje” sa premijerom privremenih institucija u Prištini Aljbinom Kurtijem oko regionalne politike i inicijative “Otvoreni Balkan” koja je, kaže on, strateški interes albanske nacije.

    On je za TV Klan rekao da ne može da prihvati ideju da je tzv. Kosovo napustilo sto, dok je Srbija prisutna, prenosi Gazeta ekspres.

    “Ono što je postignuto našom diplomatijom sa Beogradom jeste da je predsednik Srbije prihvatio slobodno kretanje ljudi kao deo onoga što danas nazivamo Otvoreni Balkan. Berlinski proces je upravo to, ali je mnogo sporiji i zavisi od evropske birokratije. Ono što ne razumem je to što se nekada vodila tuča da se sedne za sto. Danas su Srbi za stolom, a Kosovari beže, to je nezamislivo”, rekao je Rama.

    Kako je rekao, o “Otvorenom Balkanu” se ne pregovara, već se radi.

    Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Rama je rekao da je on veoma težak, ali da atmosfera koja ga okružuje ne treba da bude “atmosfera barikada”.

  • Mali: “Nismo očekivali toliku razliku”

    Mali: “Nismo očekivali toliku razliku”

    Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je jedan od ciljeva Vlade napredak u približavanju minimalne cene rada minimalnoj potrošačkoj korpi.

    Prema njegovim rečima, očekuje se da se to postigne 2023. godine.

    On je u intervjuu za današnje Večernje novosti rekao da je pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom cenom rada 2017. godine iznosila 62 odsto, dok ove godine iznosi 81,5 odsto. Kako je rekao, predlog Vlade je da se minimalna cena rada uveća za 9,4 odsto, što je 35.012 dinara mesečno.

    Takođe, on je najavio da će neoporezivi deo zarade porasti sa 18.300 na 19.300 i da će se doprinosi za PIO smanjiti za 0,5 odsto.

    “Nismo očekivali toliku razliku”

    Mali je rekao i da će penzije rasti više od pet odsto, u skladu sa švajcarskom formulom, kao i da će se plate u javnom sektoru značajno povećati. Mali je rekao i da je pozitivan uticaj na smanjenje manjka u državnoj kasi prvenstveno imala bolja naplata prihoda, budući da je naplaćeno 100 milijardi dinara više od planiranog.

    “Očekujemo i da se dobar trend nastavi do kraja godine. Mi jesmo konzervativno planirali budžet, ali ipak nismo očekivali toliku razliku. Raduje nas jer je to znak da se privreda oporavlja”, rekao je Mali.

    “Od danas zvanično; čekam pitanja”

    Mali je istakao i da je odluka da se ide na monetarne i fiskalne podsticaje bila ispravna ističući da toga nije bilo imali bi smo veliki broj otpuštenih radnika i zatvorenih preduzeća.

    “Mi smo reagovali mnogo pametnije nego što je rukovodstvo Srbije činilo 2008. Sa odgovornom fiskalnom politikom nastavljamo dalje”, rekao je Mali.

    Ostaje ispod kriterijuma Mastrihta; na kraju godine među najboljima

    Upitan kada očekuje da javni dug Srbije počne da pada, Mali je rekao da je izvesno da će javni dug ostati ispod kriterijuma Mastrihta od 60 odsto BDP i da je dobro da je Srbija ušla u krizu sa niskim javnim dugom, što joj je omogućilo da pomogne privredu i građane.

    Mali je istakao i da će rast na kraju godine biti jedan od najboljih u Evropi, budući da će biti veći od 6,5 odsto, kao i da je od početka januara do kraja jula srpska industrija zabeležila rast od 7,8 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, kao i da je izvoz u tom periodu porastao za 28 odsto.

    “Fenomenalna vest za sve građane Srbije”

    “Naša privreda je uspela, pre svega zahvaljujući sebi i svojoj žilavosti, ali i državi koja je uspela da je sa svojim podsticajuma održi u životu. U prvih sedam meseci privukli smo dve milijarde i 72 miliona stranih direktnih investicija, što znači da su i u vreme krize investitori zadržali poverenje u našu zemlju”, rekao je Mali.

    Ističe i da se mnogo ulaže u javne investicije koje utiču na veći rast BDP i bolji kvalitet života građana.

  • Krivokapić: Za eventualne incidente će biti odgovorni izazivači protesta

    Krivokapić: Za eventualne incidente će biti odgovorni izazivači protesta

    Crnogorski premijer Zdravko Krivokapić poručio Predsjedništvu DPS-a i lideru te partije Milu Đukanoviću da se uzdrže od demagoških saopštenja kojima sa jedne strane stvaraju tenzije, a s druge odgovornost za eventualne incidente pokušavaju prebaciti na Vladu, naglasivši da će, ukoliko dođe do incidenata povodom ustoličenja Njegovog visokopreosveštenstva mitropolita Joanikija, odgovornost snositi organizatori, odnosno izazivači protesta.

    “Odgovornost se ne utvrđuje na osnovu javnih saopštenja, već striktnom i principijelnom primjenom Krivičnog zakonika”, istakao je crnogorski premijer.

    On je naglasio da će Vlada Crne Gore učiniti i čini sve, u skladu sa svojim nadležnostima, da do incidenata ne dođe i da sve protekne u miru.

    “Ukoliko do incidenata ipak dođe, Vlada neće biti odgovorna, nego će biti odgovorni oni čija je odgovornost jasno propisana Krivičnim zakonikom Crne Gore, a to su organizatori, odnosno izazivači protesta”, napisao je Krivokapić na Facebooku.

    Ceremonija povodom ustoličenja mitropolita Joanikija počeće u subotu 4. septembra, dočekom Njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija na platou ispred Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, a u nedjelju, 5. septembar, u Cetinjskom manastiru biće služena Sveta arhijerejska liturgija sa činom ustoličenja.

    Predsjedništvo DPS-a saopštilo je večeras da ostaje pri stavu da članovi ove partije u nedjelju, 5. septembra, budu na Cetinju gdje će, kako ističu, “dostojanstveno i civilizovano” da brane “viševjekovne tekovine i pravo na državu i slobodu”.

  • Srpski MMA borac ubijen u pucnjavi

    Srpski MMA borac ubijen u pucnjavi

    Pucnjava u Novom Sadu koja se dogodila u četvrtak uveče odnijela je život Uroša Stefanovića (27), malo poznatog srpskog MMA borca.

    Prema prvim informacijama, u pitanju je obračun kriminalaca. Poslije pucnjave ubica je pobjegao. Policija je blokirala Novi Sad i u toku je potraga za njim. U okviru istrage je privedena jedna osoba.

    Pucnjava se dogodila u novosadskom naselju Detelinara, a Stefanović je preminuo od zadobijenih rana.

    Stefanović je, prema pisanjima medija, bio angažovan kao tjelohranitelj ranjene osobe koja je navodno bila glavna meta napada.

    On je bio višestruki osvajač medalja u rvanju, džudou i greplingu, a okušao se i u MMA karijeri gdje ima upisana dva poraza.

  • Najmanje 46 žrtava “Ide”

    Istočna obala SAD suočena je sa sve većim brojem smrtnih slučajeva, porastom nivoa rijeka i oštećenjima od tornada, nakon što su ostaci uragana “Ida” donijeli tom području rekordne kiše, odnoseći sa sobom najmanje 46 života.

    Ti ljudi su stradali u svojim domovima i automobilima.

    U regionu koji je bio upozoren na potencijalno smrtonosne poplave, ali se nije pripremio za takav udarac, oluja je u sredu uveče i u četvrtak ujutru ubijala ljude od Merilenda do Konektikata, prenosi agencija AP.

    Najmanje 23 osobe poginule su u Nju Džerziju, izjavio je guverner te američke savezne države Fil Marfi.

    Najmanje 13 ljudi je poginulo u Njujorku, saopštila je policija, od kojih 11 u poplavljenim podrumskim stanovima, koji često služe kao relativno pristupačne stambene jedinice na jednom od najskupljih stambenih tržišta u SAD.

    Njujorško predgrađe Vestčester kaunti je prijavilo tri smrtna slučaja.

    Zvaničnici su saopštili da je najmanje pet ljudi poginulo u Pensilvaniji, među kojima je jedna osoba stradala zbog pada drveta, dok se druga udavila u svom automobilu nakon što je pomogao svojoj ženi da pobjegne.

    Narednik policije države Konektikat Brajan Mol poginuo je nakon što je njegov brod donijet, a još jedan smrtni slučaj prijavljen je u Merilendu.

    Vlažni ostaci uragana “Ida” spojili su se olujnim frontom i natopili koridor Intertate 95, naveli su meteorolozi.

    Nacionalni centar za uragane upozoravao je od utorka na potencijalno “značajne i po život opasne poplave” i velike poplave u području srednjeg Atlantika i Nove Engleske.

    Ipak, guvernerka Njujorka Keti Hočul i gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio rekli da ih je snaga oluje iznenadila.

    “Nismo znali između 20.50 i 21.50 sinoć da će se nebesa bukvalno otvoriti i prouzrokovati vodostaj nivoa Nijagarinih vodopada na ulicama Njujorka”, izjavila je Hočul.

  • CIK-u treba 10 miliona za nove tehnologije

    CIK-u treba 10 miliona za nove tehnologije

    Centralna izborna komisija (CIK) BiH revidirala je svoj prvobitni zahtjev za dodjelu sredstava iz budžeta za 2022. godinu kojim traži deset miliona KM za nabavku opreme neophodne za digitalizaciju izbornog procesa.

    Pored deset miliona KM za nove tehnologije, CIK traži i dodatnih dva miliona KM za povećanje naknada članovima biračkih odbora jer, kako je istaknuto na juče održanoj sjednici CIK-a, gornja granica za ove naknade je 4,7 miliona KM u bruto iznosu, što nije dovoljno da se te naknade, koje su malene, povećaju.

    Podsjećanja radi, CIK je još ranije od Savjeta ministara BiH zatražio 24,8 miliona KM, s tim da im za osnovno funkcionisanje treba 12,8 miliona KM. Ovaj zahtjev CIK-a juče je revidiran u smislu da su aneksi za dodatna sredstva pojašnjeni i obrazloženi.

    Na juče održanoj sjednici istaknuto je da se “dodatnih” 12 miliona KM odnosi na nabavku novih tehnologija potrebnih za digitalizaciju izbornog procesa te povećanje naknada za članove biračkih odbora, koje se nisu povećavale godinama i koje su postale simbolične.

    “Korigovan budžetski zahtjev je dopunjen u smislu da su obrazloženja dopunjena svim potrebnim traženim dokumentima”, istaknuto je na juče održanoj sjednici Centralne izborne komisije BiH.

    Kada je riječ o novim tehnologijama u izbornom procesu, još ranije na sjednici CIK-a bilo je govora o tome da se za deset miliona KM, ukoliko se odobre, nabave laptopi, čitači biometrijskih podataka, otiska prsta i potrebna telekomunikaciona oprema.

    Kada je riječ o povećanju naknada članovima biračkih odbora, Željko Bakalar, predsjednik CIK-a, još ranije je rekao da su te naknade skromne, zbog čega je bilo slučajeva da članovi biračkih odbora odustaju na sam dan izbora.

    “Neki nisu isplaćeni jer nemaju otvoren račun, a za tako male naknade nemaju ni ekonomsku opravdanost. CIK je zaključio da treba povećati naknade, pa uz dodatna dva miliona KM mogao bi se povećati iznos do 50 odsto”, rekao je tada Bakalar, kada se na sjednici CIK-a početkom avgusta govorilo o budžetskom zahtjevu za 2022. godinu.

    Kada je riječ o tim naknadama, prema odluci iz 2018, predsjednik biračkog odbora ima pravo na naknadu od 110 KM, a član 80 KM, dok njihovi zamjenici koji su angažovani na dan izbora imaju pravo na nakandu od 55, odnosno 30 KM. Inače, članovi biračkih odbora na dan izbora rade najmanje 14 sati.

    Kada je riječ o samom budžetu, veliko je pitanje da li će on uopšte biti usvojen i da li će uopšte biti obezbijeđen novac za održavanje opštih izbora, koji su planirani za narednu godinu, s obzirom na to da predstavnici Republike Srpske u institucijama BiH ne odlučuju. Kako stvari trenutno stoje, neodlučivanje u institucijama BiH trajaće sve dok se ne povuku izmjene i dopune Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo Valentin Incko, bivši visoki predstavnik u BiH, a kojim se, između ostalog, zabranjuje negiranje genocida u BiH. “Nezavisne novine” su nedavno objavile, prema nezvaničnim informacijama, da bi novac za izbore u slučaju nastavka blokade Savjeta ministara BiH mogli obezbijediti predstavnici međunarodne zajednice i kompletan iznos oko 8,5 miliona KM doznačiti direktno na račun CIK-a, o čemu se, takođe prema nezvaničnim informacijama, već razgovaralo u tim krugovima.

  • U Srpskoj propalo vakcina za čitav grad

    U Srpskoj propalo vakcina za čitav grad

    Zdravstveni sektor u BiH suočava se sa dva nova problema, od kojih je jedan prisustvo delta soja virusa korona, koji napada deset puta intenzivnije od dosadašnjih sojeva, a drugi je propadanje vakcina, kojih će, samo u Republici Srpskoj, biti uništeno toliko da bi se njima mogao vakcinisati pun grad ljudi.

    Naime, u Srpskoj je istekao rok za više od 55.000 vakcina, a nije isključeno da će se sličan scenario dogoditi i u FBiH, gdje će 340.183 doza biti neupotrebljivo već idućeg mjeseca.

    Branislav Zeljković, direktor Instituta za javno zdravstvo RS, rekao je za “Nezavisne novine” da je u Srpskoj propalo 55.440 doza vakcina proizvođača “AstraZeneka”.

    Kako je Zeljković pojasnio, ovim vakcinama je rok istekao krajem jula i krajem avgusta te ih sada pripremaju za uništavanje.

    “Nažalost, ovo predstavlja značajnu količinu vakcina. Radi se o ‘AstraZenekinim’ vakcinama koje su bile veoma kratkog roka trajanja, a najveća količina je došla kroz donaciju”, rekao je Zeljković.

    Dodao je da će u narednom periodu, u skladu s procedurama Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, te vakcine biti uništene.

    “Te vakcine su trenutno u karantinu i one se naravno ne koriste za upotrebu”, kazao je Zeljković.

    Dva su glavna faktora uticala na to da dođe do ove situacije, koja se odnosi na propadanje značajnog broja vakcina.

    “Prvi faktor je jako kratak rok trajanja. Ne smijemo zaboraviti da je period za revakcinaciju astra zeneka vakcinom 90 dana, odnosno 12 sedmica, a vakcine koje su nama došle kroz donaciju su imale rok trajanja od 30 do 60 dana”, objasnio je Zeljković.

    Dodao je da, nažalost, u tom periodu interesovanje građana za vakcinaciju nije bilo veliko te to predstavlja drugi ključni faktor koji je doveo do propadanja cjepiva.

    “Zbog niskog interesovanja građana nismo bili u mogućnosti da ih apliciramo, tako da ćemo nažalost doći u situaciju da moramo uništiti oko 55.000 doza vakcina”, zaključio je Zeljković za “Nezavisne novine”.

    Izazov je i pred zdravstvenim sektorom u FBiH, gdje, kako je potvrđeno “Nezavisnim novinama”, za više od 340.000 vakcina rok ističe u oktobru.

    Kako saznajemo u Zavodu za javno zdravstvo FBiH, i ovdje je uglavnom riječ o astra zeneki (319.390), potom fajzeru (19.536), te o sinovaku (1.257).

    Međutim, federalne institucije su se, slučajno ili ne, baš juče pozvale na sastanak održan prije gotovo mjesec dana, te saopštile da bi trebalo skratiti razmak između dvije doze astra zeneke. U praksi to znači da bi se dio ovih vakcina, kojima rok ističe idućeg mjeseca, mogao potrošiti brže.

    “Preporuka je sa sastanka Stručnog savjetodavnog tijela za imunizaciju Federalnog ministarstva zdravstva, održanog 5. avgusta, da se druga doza cjepiva protiv kovida-19 daje što ranije unutar preporučenog razmaka, uzimajući u obzir porast broja oboljelih i prijetnju od širenja delta varijante u FBiH, kao i činjenicu da je kod osoba koje nisu vakcinisane ili nisu preboljele kovid-19 primjena jedne doze cjepiva manje učinkovita”, saopšteno je iz Zavoda za javno zdravstvo FBiH.

    Kako su dodali, imajući na umu da je dokumentacijom proizvođača docjepljivanje preporučeno između 4. i 12. sedmice, smatraju da je sasvim sigurno i trenutnom stanju postupka imunizacije u Federaciji BiH primjereno docjepljivanje nakon šest sedmica.

    Iz Ministarstva civilnih poslova BiH su za “Nezavisne novine” juče potvrdili da ukupan broj pristiglih vakcina u BiH iznosi 2.994.050 kroz sve mehanizme nabavke (donacije, “EU4Health”, Kovaks i direktne nabavke entiteta).

    Inače, kao što je prekjuče najavljeno, a juče i potvrđeno, pred našim zdravstvom pojavio se još jedan novi izazov. Naime, juče su u Institutu za javno zdravstvo RS potvrdili da je u Republici Srpskoj detektovano prisustvo delta soja kod 24 uzorka, te da je većina pozitivnih uzoraka iz banjalučke regije.

    “Osoba zaražena delta sojem može da zarazi od 20 do 30 osoba, dok je kod prvih sojeva jedna zaražena osoba mogla da zarazi dvije do tri osobe”, rekao je Zeljković, dodajući da je prisustvo delta soja jedan od razloga zašto je došlo do rasta broja novozaraženih.

  • Amerika ukinula sankcije Krajišniku, uvod za skidanje sankcija SDS-u?

    Amerika ukinula sankcije Krajišniku, uvod za skidanje sankcija SDS-u?

    Kancelarija za kontrolu imovine u inostranstvu (OFAC) američkog Ministarstva finansija ukinula je sankcije Momčilu Krajišniku, Draganu Nikoliću i Jovanu Đogi.

    Ukidanje sanckija, čak i kad su pokojnici u pitanju, je bitna zbog toga što porodica može raspolagati imovinom pokojnika ako ju ima u stranim bankama.

    Takođe, vjeruje se da je ovo uvod u skidanje sankcija SDS koji je i dalje na američkoj crnoj listi.

    Balkansku listu sankcija uveo je bivši američk predsjednik Džordž Buš, a potvrđivali svi naredni američki predsjednici.

    Američki mediji su izvještavali da je Bajdenova administracija pripremila listu sankcija za političare iz BiH zbog korupcije, ali još nema zvanične potvrde.

    Inače, Momčila Krajišnika je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu, 2009. godine pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u Bosni i Hercegovini.

    Jovan Đogo bio je šef obezbjeđenja Ratka Mladića. On je bio optužen za pomaganje Mladiću u skrivanju.

    Nikolića je Haški tribunal osudio za ratne zločine.

  • Učenik ispravio Putina na času istorije, direktor ga opomenuo zbog “drskosti”

    Učenik ispravio Putina na času istorije, direktor ga opomenuo zbog “drskosti”

    Kritičari Kremlja pohvalili su danas hrabrog učenika koji je odvažno ispravio ruskog predsjednika Vladimira Putina koji je iznio pogrešnu činjenicu pred djecom na času historije koji je održan u jednoj ruskoj školi tokom prvog dana nove školske godine.

    Putin je u jednom trenutku rekao da se ruski car Petar I. Aleksejevič Romanov poznat kao Petar Veliki borio u Sedmogodišnjem ratu, što nije tačno.

    “Petar Veliki nije se borio u Sedmogodišnjem ratu, već u Velikom sjevernom ratu koji je trajao 21 godinu”, rekao je jedan od učenika Putinu.

    Ruski predsjednik zahvalio se dječaku na ispravci, ali je učenika direktor škole opomenuo zbog “drskosti”.
    Ovaj događaj, koji se dogodio jučer, prvog školskog dana nakon ljetnog raspusta u Rusiji, izazvao je odjek u zemlji zbog čega se oglasio glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov.

    “To nije bilo drsko. Nipošto se ne slažemo sa direktorom škole”, rekao je i dodao da se “nada da učenik neće dodatno biti kažnjen”.