VRBAS Media

Autor: INFO

  • Predstavljen Google Pixel 6

    Google je otkrio sve detalje o svom novom modelu telefona.

    Pixel 6 i Pixel 6 Pro bili su daleko od nepoznanice i pre zvaničnog predstavljanja, ali je Google na svom događaju obelodanio sve detalje o novom Pixel dvojcu.

    U pitanju su modeli sa ekranima od 6,4 i 6,7 inča, manji se osvežava na 90, a veći na 120Hz. Ono što pak dele je dizajn, Google je deo sa kamerama nazvao “camera bar”, ali tu nažalost prestaje zajedništvo pošto Pro ima tri, a “obični” model dve kamere.

    Pro je bolji za telefoto sočivo koje pruža četvorostruki optički zum, a zajedničke su im široka od 50 i ultra široka kamera od 12 megapiksela. Ono što je oduvek bilo ključna odlika Pixela je softver, što Google i sada ističe kao nešto što će za promenu dobre kamere učiniti posebnim u odnosu na sve druge telefone na tržištu.


    Poseban i je čip, Pixel 6 i 6 Pro pogoni prvi Googleov čip za pametne telefone. Google Tensor, iako opremljen sa 8 procesorskih i 20 grafičkih jezgara, umesto na “sirove” performanse, akcenat stavlja na svoje kapacitete za veštačku inteligenciju.


    To su, kako Google tvrdi, ključne stvari koje omogućavaju usluge kao što je “Magic eraser” koja uklanja neželjene ljude iza kadra ili izoštravanje lica na fotografijama na kojima nisu dovoljno oštra. Tensor čip omogućiće da se dobar deo ovih stvari obavlja na uređaju, uključujući bolje prepoznavanje govora pri diktiranju i simultano prevođenje.

    Pixel 6 imaće 8GB RAM-a, a Pro će stizati sa 12GB. Pro će biti moguće nabaviti sa 512, 256 i 128GB prostora, a “obični” model neće imati opciju od 512GB.


    Cene u SAD kreću od 599 dolara za Pixel 6, i 899 za Pixel 6 Pro.

  • Širi se strah; preti “blekaut”

    Širi se strah; preti “blekaut”

    Švajcarska strahuje od nestanka struje, a Komisija za električnu energiju Švajcarske (Elcom) u junu je, ne po prvi put, upozorila na opasnost od “blekauta”.

    Proširenje obnovljivih izvora energije se nastavlja, ali je još nejasno kako će ministarka ekologije Simoneta Somaruga sprovesti proširenje “čiste struje”, nakon što zakon o ugljen-dioksidu nije prošao na referendumu.

    Za švajcarsko snabdevanje strujom problem predstavlja što, na primer, solarna postrojenja zavise od vremenskih uslova, a to je problem zimi.

    Dalji problem je što dugoročno raste potrošnja struje, pre svega i zbog sve većeg broja električnih automobila.

    Takođe je otvoreno koliko će biti prošireni hidro kapaciteti.

    Dalje postojeće nuklearke se zatvaraju 2034.godine, a moglo bi i ranije iz tehničkih i ekonomskih razloga.

    Međutim jedan značajan faktor predstavlja nesiguran uvoz struje iz inostranstva.

    Susedne zemlje nisu uvek spremne da isporučuju struju Švajcarskoj.

    Nemačka napušta nuklearnu energiju i ugalj, a Austrija nema nuklearke i sama je zavisna od uvoza.

    Pitanje je i da li bi Italija isporučivala Švajcarskoj iz svojih nuklearnih elektrana, ili će joj te količine biti potrebne za pokrivanje svojih potreba.

    Da pod tim uslovima u Švajcarskoj ne dođe 2015.do “blekauta” za Bern je ključno da sklopu sporazum o energiji sa EU.

    Iz izveštaja švajcarske skupštine navodi se da bi ove zime dva dana Švajcarskoj moglo nedostajati struja.

    Vlasti su 30.000 preduzeća uputile i pismo sa informacijom da, u slučaju nedostatka struje, može doći do ograničenja isporuke.

  • Objavljen dokument od 1.078 stranica: Osudio hiljade na smrt – optužnica za ubistvo?

    Brazilski predsednik Žair Bolsonaro bi mogao da se suoči sa optužbama za ubistvo zbog svoje uloge u pandemiji koronavirusa u zemlji.

    To se navodi u izveštaju istrage Senata.

    Dokument od 1.078 stranica su objavili brazilski mediji, a komisija bi mogla glasati o odluci sledeće nedelje, piše Gardijan.

    Dokument prikazuje poražavajuću sliku zanemarivanja, nesposobnosti i anti-naučnog poricanja za koje mnogi veruju da je definisalo odgovor Bolsonarove administracije na vanrednu situaciju u javnom zdravstvu u Brazilu gde je više od 600.000 ljudi umrlo od posledica virusa.

    Bolsonarova “namerna i svesna” odluka da odloži kupovinu vakcina protiv kovid 19 nepotrebno je osudila hiljade građana na smrt, navodi se u izveštaju i dodaje da je “matematika situacije je bila jasna, što više infekcija, više smrti”.

  • Linhart: Bez Balkana projekat “Evropa” nepotpun

    Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Linhart naglasio je da će prioritet njegovog rada biti susjedska politika, konkretno evropska integracija zapadnog Balkana.

    “Taj region je značajni dio mozaika. Bez zapadnog Balkana ‘Projekat Evropa’ neće biti potpun”, kazao je Linhart pred spoljnopolitičkim odborom austrijskog parlamenta.

    Predstavljajući svoje prioritete, pošto je novu dužnost preuzeo prije nedjelju dana, on je kazao da će u novoj funkciji nastaviti da se oslanja na vrijednosti, kao što je zalaganje za osnovna i ljudska prava, za otvoreno društvo, kao i borbu protiv semitizma.

    Što se situacije u Avganistanu tiče naglasio je da je sada prije svega važna pomoć na licu mjesta, a sa novim vlastima, kaže, treba se ophoditi pragmatično, iako se nepovjerenje u talibane potvrđuje.

    Transatlantska zajednica vrijednosti, prema njegovim riječima, mora i dalje da u razgovorima sa talibanima insistira na poštovanju osnovnih i ljudskih prava.

    Linhart se uopšteno založio za snažno transatlantsko, zapadno partnerstvo.

    Ukazao je da se evropske vrijednosti nisu svuda nametnule, i s tim u vezi pomenuo je Rusiju i Tursku.

    Poslanica Zelenih Eva Ernst Dzidzic pitala je koji su naredni koraci Linharta u njegovoj zapadnobalkanskoj politici, a poslanik NEOS-a Helmut Brandšteter koje bi bile posljedice mogućeg otcjepljenja Republike Srpske od BiH.

    “Za moju prvu posjetu sam izabrao BiH kao destinaciju, upućujući jasan signal da je zapadni Balkan važan za bezbjednost i stabilnost Evrope”, podvukao je Linhart.

    On je naglasio da je za napredak evropske integracije neophodno da zemlje regiona obave svoje kućne zadatke.

    Što se razvoja situacije u RS tiče Linhart izrazio je zabrinutost i poručio da evropski put nema alternativu.

  • Bombe pronađene u kontejneru u Banjaluci

    Bombe pronađene u kontejneru u Banjaluci

    • Večeras oko 20 časova pronađeno je više bombi u kontejneru u banjalučkom naselju Borik, potvrđeno je Nezavisnim.

    Kako je prijavljeno, bombe su ostavljene u kontejneru u Ulici Relje Krilatice.

    Danijela Mučibabić, portparol Policijske uprave Banjaluka, navela je da je policija obezbijedila lice mjesta, a na teren će izaći radnici Centra za obavještavanje koji će ukloniti minsko-eksplozivna sredstva.

  • Varhelyi: Lideri u BiH moraju podržati, a ne ometati rad državnih institucija

    Varhelyi: Lideri u BiH moraju podržati, a ne ometati rad državnih institucija

    Politički lideri u Bosni i Hercegovini moraju da podrže, a ne da rade na ometanju rada državnih institucija, kazao je evropski komesar Oliver Varhelyi nakon sjednice Odbora Evropskog parlamenta za vanjske poslove.

    Podcrtao je da Bosna i Hercegovina mora da napreduje po svih 14 prioriteta tako da može da postigne napredak na evropskom putu.

    “Potrebna je politička volja svih strana”, kazao je Varhelyi.

    Komesar za susjedstvo i proširenje dodao je da će Evropska unija nastaviti da pomaže na evropskom putu BiH.

    Evropska komisija danas je usvojila paket proširenja za 2021. godinu u kojem je dala detaljnu procjenu trenutnog stanja i napretka koji su Zapadni Balkan i Turska postigli na svom putu ka Evropskoj uniji, s posebnim naglaskom na provedbu temeljnih reformi, kao i jasne smjernice o predstojećim reformskim prioritetima.

    Kako je kontatirano, u Bosni i Hercegovini, strateški cilj integracije u EU nije pretočen u konkretno djelovanje.

    “Političko okruženje i dalje je polarizirano, sa političkim liderima koji su nastavili koristiti retoriku podjela i baviti se nekonstruktivnim političkim sporovima, što je omelo općo napredak u ispunjavanju 14 ključnih prioriteta. Blokada državnih institucija i pozivi na povlačenje reformi izazivaju duboku zabrinutost i mogu se prevladati samo političkim dijalogom. Zabilježeno smanjenje stope usklađenosti Bosne i Hercegovine s vanjskom i sigurnosnom politikom EU negativan je signal. Ipak, učinjeni su neki značajni koraci kao što je, između ostalih, održavanje općinskih izbora u Mostaru nakon 12 godina. Bosna i Hercegovina treba riješiti 14 ključnih prioriteta, uključujući izborne i ustavne reforme, a prije nego Komisija preporuči dodjeljivanje kandidatskog statusa potrebno je da postigne kritičnu masu reformi”, navedeno je u procjeni za BiH.

    Predstavljajući ovogodišnji paket koji se sastoji od Saopćenja o politici proširenja EU i godišnjih izvještaja, komesar za susjedstvo i proširenje Varhelyi izjavio je da je politika proširenja geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, sigurnost i privredni rast na evropskom kontinentu.

    “To je proces zasnovan na zaslugama, kojeg mi činjenično i objektivno ocjenjujemo i za koji našim partnerima dajemo jasnu mapu puta kako bi ubrzali i produbili reforme. To je u skladu s našom revidiranom metodologijom proširenja, koja jača kredibilitet samog procesa. Zapadni Balkan i Tursku podržavamo značajnim finansijskim sredstvima koja se plasiraju putem novog Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA III). IPA III je također glavni izvor finansiranja gotovo 30 milijardi eura vrijednog Ekonomskog i investicijskog plana za Zapadni Balkan, čiji je cilj potaknuti privredni razvoj regije i konvergencija sa EU, kao i dugoročni oporavak nakon pandemije”, naveo je komesar.

  • Borenović se pita: Da li više niko iz RS-a neće moći nabaviti lijek?

    Borenović se pita: Da li više niko iz RS-a neće moći nabaviti lijek?

    Predjednik PDP-a Branislav Borenović nakon sastanka lidera stranaka opozicije iz Republike Srpske u Istočnom Sarajevu komentirao je najavu osnivanja parainstitucija u tom entitetu, među kojima je prva agencija za lijekove.

    “O čemu mi pričamo? O zakonu koji se sutra donosi u Narodnoj skupštini Republike Srpske zato što, po njima, pod hitno treba prevazići situaciju vezanu za kiseonik, a zakon stupa na snagu za šest mjeseci. Kakve je to manipulacija? Treba ti šest mjeseci da traje kriza, da živimo u neizvjesnosti, strahovima da čekamo da tamo neki ludak s jedne, druge ili treće strane zapuca, je li to treba?”, upitao se Borenović.
    Već danas otkazuju narudžbe privrednicima iz RS-a

    On je naglasio da nije jasno kako će funkcionirati najavljena agencija za lijekove u Republici Srpskoj s obzirom na to da zdravlje stanovnika nije ono o čemu razmišlja Milorad Dodik, nego isključivo o kupovini vremena do izbora.

    “Hiljadu pitanja, a nijednog odgovora, osim toga ‘treba nam nešto da dugo drži priču’. Šta njegova najava znači niko ne zna. Da li više niko iz RS-a neće moći nabaviti lijek, medicinsku opremu….? Da li znate da se već danas otkazuju narudžbe privrednicima, traže dobavljače iz drugih zemalja”, rekao je Borenović.

    On je Dodikove poteze nazvao avanturom, hazarderstvom., kockanjem…


    “Ne možemo podržati sunovrat, provaliju”, rekao je Borenović.
    Podcrtao je da opozicija osuđuje jednostranstvo, a da je najveća vrlina i vrijednost BiH dogovor.

    Nećemo da budemo Južna Osetija već Bavarska

    “Kako su napravili konsenzus da povećaju broj zaposlenih u Predsjedništvu BiH za 20 posto i kupe 20 automobila, kako su postigli konsenzus da u Parlamentarnoj skupštini BiH kupe tri BMW-a…”, podsjetio je Borenović.

    Kako je podcrtao, “neće trpiti njihove neuspjehe i nesposobnosti da vode zemlju i da Republika Srpska ide u izolaciju”.

    “Nećemo da budemo Dombas, Južna Osetija, Abhazija. Poštujemo ih, ali hoćemo da budemo Bavarska, Štajerska, Lombardija, Koruška…, da budemo u društvu zemalja koje imaju plaću i penziju koja je danas za nas nedostižna, a koje hoćemo da stignemo”, rekao je Borenović.

  • Evropska komisija o aplikaciji za članstvo BiH: Stanje loše, bez napretka u ispunjavanju 14 ključnih prioriteta

    Evropska komisija o aplikaciji za članstvo BiH: Stanje loše, bez napretka u ispunjavanju 14 ključnih prioriteta

    Evropska komisija usvojila je danas paket za proširenje za 2021. godinu, a u dijelu koji se odnosi na BiH upozorava se na neispunjavanje 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije o aplikaciji za članstvo, kao i na nastavak retorike podjela koje koče ukupni napredak.

    Godišnji izvještaji o zemljama zapadnog Balkana su stanje u BiH ocijenili kao loše, a ova je zemlja dobila najgore ocjene Evropske komisije.

    Nema napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, u reformi izbornog procesa, slobodi izražavanja, niti spoljnim odnosima, a zabilježeno je nazadovanje u oblasti javnih nabavki.

    Kada je riječ o političkim kriterijumima, navodi se da su zakonodavna i izvršna vlast imale slab učinak zbog političke polarizacije i poremećaja uzrokovanih pandemijom.

    – BiH bi trebalo da riješi 14 ključnih prioriteta, uključujući izborne i ustavne reforme, a prije nego Komisija preporuči dodjeljivanje kandidatskog statusa potrebno je da postigne kritičnu masu reformi – navedeno je u izvještaju.

    Ukazano je da u BiH strateški cilj integracije u EU nije pretočen u konkretno djelovanje, te da je političko okruženje i dalje polarizovano, a napredak u ispunjavanju 14 ključnih prioriteta je omela retorika podjela političkih lidera.

    – Blokada državnih institucija i pozivi na povlačenje reformi izazivaju duboku zabrinutost i mogu se prevladati samo političkim dijalogom – napominje se u izvještaju.

    Kako se dodaje, zabilježeno je smanjenje stope usklađenosti BiH sa spoljnom i bezbjednosnom i politikom EU negativan signal, ali je istaknuto i da su učinjeni neki značajni koraci kao što je, između ostalih, održavanje opštih izbora u Mostaru nakon 12 godina.

    Predstavljajući ovogodišnji paket sa detaljnim ocjenama napretka koje su zemlje zapadnog Balkana i Turska napravile na putu ka EU, sa posebnim akcentom na sprovođenje ključnih reformi, kao i sa jasnim smjernicama o daljim prioritetima, komesar za susjedstvo i proširenje Oliver Varhelji istakao je da je politika proširenja geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbjednost i privredni rast na evropskom kontinentu.

    – To je proces zasnovan na zaslugama, kojeg mi činjenično i objektivno ocjenjujemo i za koji našim partnerima dajemo jasnu mapu puta da bi ubrzali i produbili reforme… Zapadni Balkan i Tursku podržavamo znatnim finansijskim sredstvima koja se plasiraju posredstvom novog Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA tri) – istakao je Varhelji predstavljajući ovogodišnji paket, koji se sastoji od saopštenja o politici proširenja EU i godišnjih izvještaja.

    Prema njegovim riječima, IPA tri je glavni izvor finansiranja gotovo 30 milijardi evra vrijednog Ekonomskog i investicijskog plana za zapadni Balkan, čiji je cilj podstaći privredni razvoj regiona i konvergencija sa EU, kao i dugoročni oporavak nakon pandemije.

    Navodi se i da BiH nije postigla napredak u područjima u vezi sa resursima, poljoprivredom i kohezijom (razvoj poljoprivrede i ruralnih područja, bezbjednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, ribarstvo, te finansijska i budžetska podrška), te se uglavnom nalazi u ranoj fazi pripremljenosti.

    BiH je dostigla određeni nivo pripremljenosti, ali nije postigla napredak u pogledu spoljnih odnosa, te mora intenzivirati napore da finalizuje pristupanje Svjetskoj trgovinskoj organizaciji.

  • Britanski naučnici proučavaju delta plus varijantu – šta će otkriti?

    Britanski naučnici proučavaju delta plus varijantu – šta će otkriti?

    Nova mutacija koronavirusa, varijanta AY.4.2 , koju neki nazivaju “delta plus”, pod budnim nadzorom je u Velikoj Britaniji.

    Zdravstveni zvaničnici pomno prate ovu mutaciju delta varijante, koja je još uvek dominantna u Britaniji , ali najnoviji podaci ukazuju na to da šest odsto svih genetski sekvenciranih slučajeva pripada novom soju, prenosi BBC.

    Fransoa Balu, direktor Instituta za genetiku u Londonu, kaže da se varijanta AY.4.2 za oko 10 odsto lakše prenosi nego originalni delta soj, koji je dominantan i širom sveta.

    Iako bi AY.4.2 mogao da bude najzarazniji soj korona virusa od početka pandemije, stručnjaci kažu da je malo verovatno da će on uspeti u većoj meri da izbegne dejstvo trenutnih vakcina.

    AY.4.2 je jedna od 45 podvarijanti delta virusa zabeleženih širom sveta koju su naučnici identifikovali u julu i ona ima dve karakteristične mutacije, nazvane Y145H i A222V, u spajk proteinu kojima virus zaražava ljudske ćelije, a za sada nema naznaka da je posledica ovih promena znatno viša prenosivost, ali to stručnjaci proučavaju.

  • Vojska, tenkovi, oklopna vozila, borbeni avioni – pregovori ili zastrašivanja?

    Vojska, tenkovi, oklopna vozila, borbeni avioni – pregovori ili zastrašivanja?

    Nakon što su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, porastao je uticaj Rusije u regionu.

    Moskva želi da se profiliše organizacijom međunarodne konferencije o Avganistanu i pritom koristi kontakte s talibanima.

    Kada predstavnici talibana krenu prema Moskvi, biće to ruta koja im je vrlo dobro poznata. Samo tokom ove godine, rusko Ministarstvo spoljnih poslova ih je ugostilo tri puta – u januaru, u martu i u julu. Takozvani “Moskovski format” o situaciji u Avganistanu biće prva međunarodna konferencija na kojoj će talibani učestvovati nakon što su preuzeli vlast u Kabulu. Taj skup se održava 20. oktobra.

    Kontakti s islamistima

    Rusija je proteklih godina radila na produbljenju kontakata s islamistima i to se Moskvi očito isplatilo. Ključni trenutak se dogodio 2016. Nakon što je Vašington, tada je predsednik bio Donald Tramp, aktivno forsirao kontakte s talibanima, i Rusija nije htela zaostati za SADm, kaže Andrej Kazancev, stručnjak za Avganistan i docent na Moskovskoj diplomatskoj školi MGIMO. “Osim toga, tada su već bile jasne razmere problema s Islamskog državom (IS) u Avganistanu”, kaže Kazancev. Na granici prema centralnoj Aziji postojala je “koncentracija terorista”, dodaje ovaj stručnjak.

    Pritom nikome nije smetala činjenica da su talibani u Rusiji zabranjeni kao teroristička organizacija. “Već i pre toga se dogodio presedan”, kaže Kazancev za DW. Rusija je 2013. primila tadašnjeg egipatskog predsednika Mohameda Mursija, člana Muslimanske braće – iako je i ta organizacija takođe zabranjena, dodaje Kazancev.

    Rusija se talibanima “gotovo ulizivala”, kaže Volfgang Rihter iz berlinske Fondacije nauka i politika (SWP) i napominje kako su politički predstavnici talibana redovno bili pozivani u Moskvu. Ključnu ulogu u tim razgovorima do današnjih dana igra Samir Kabulov, poverenik ruskog predsednika za Avganistan.

    Ovaj 67-godišnji ruski diplomata i bivši ruski ambasador u Avganistanu u poslednje je vreme stekao ugled “skoro pa advokata talibana na međunarodnoj bini”, stoji u jednoj analizi moskovskog Karnegi centra. Kabulov, kako stoji u tom papiru, zbog toga nije stekao simpatije bivše avganistanske vlade, naprotiv. “Mi ćemo morati da izgradimo odnose s novim vlastodršcima u Avganistanu. Iskreno govoreći, to smo i radili u proteklih osam godina; zato se relativno komforno i suočavamo s tim promenama u Avganistanu”, kaže Kabulov.


    Isporuke oružja?

    Može se samo nagađati o mogućim skrivenim kontaktima. Vašington je nekoliko putta predbacivao Moskvi da isporučuje oružje talibanima. “Rusi su već deset godina prodavali lako i malokalibarsko oružje, oružje koje je ugrožavalo Amerikance”, rekao je u leto 2020. tadašnji američki šef diplomatije Majk Pompeo. Moskva je demantovala te navode. “Talibani su zaista posedovali rusko oružje”, kaže danas Kazancev. Oni su to oružje mogli doduše nabaviti i u regionu, na primer u Tadžikistanu, dodaje stručnjak.

    Takođe 2020. u američkim medijima se pojavio još jedan, teži prigovor: Rusija je, kako se tvrdilo, talibanima možda nudila i premije za ubijene američke vojnike. Pompeo je na to upozorio i svog ruskog kolegu Sergeja Lavrova, pisao je list Njujork tajms. Vašington je tada javno reagovao ipak nešto decentnije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da se radi o “lažima”. Nova administracija predsednika Džoa Bajdena u proleće ove godine je saopštila da američke tajne službe autentičnost tih informacija procenjuju kao “malu do osrednju”.

    “Sanitarni kordon”?

    Rusija je bila bolje pripremljena od Zapada na to da će talibani preuzeti vlast. Ruska ambasada u Kabulu je jedno od retkih stranih diplomatskih predstavništava koje nije bilo zatvoreno nakon ulaska talibana u Kabul. No, i Moskva ne žuri s priznavanjem talibana. U Moskvi kažu kako se želi pričekati da se vidi koliko će “civilizovani” biti novi vlastodršci. Jedna ruska vodeća političarka rekla je kako je pitanje poštovanja prava žena jedan od mogućih preduslova za priznavanje talibana.

    Moskva trenutno pokušava da s drugim zemljama regiona, pre svih s Kinom i Pakistanom uskladi svoju politiku prema Avganistanu. Glavna pažnja je ipak usmerena prema bivšim sovjetskim republikama u centralnoj Aziji. Uticaj Moskve je tamo poslednjih meseci porastao. Rusija je s brojnim bivšim sovjetskim republikama povezana u okviru vojnog saveza ODKB (Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti), a u Tadžikistanu se nalazi najveća ruska vojna baza u inostranstvu.


    Posle promene vlasti u Kabulu, Moskva je sve aktivnija na terenu, Kremlj je već poslao nekoliko stotina vojnika, tenkova, oklopnih vozila i borbenih aviona na zajedničke vojne vežbe. Paralelno s održavanjem konferencije u Moskvi, održaće se još jedna takva vojna vežba – na tadžikistansko-avganistanskoj granici. Osim toga, Rusija u Tadžikistan isporučuje i novo oružje, između ostaloga i oklopna vozila za nadgledanje.

    Sve to jer deo dugoročne strategije Moskve s ciljem stvaranja vojnog zaštitnog pojasa, svojevrsnog “sanitarnog kordona”, kaže Kazancev. Najveća briga Moskve je da bi borci Islamske države preko Avganistana mogli prodreti na područje centralne Azije, i onda dalje u Rusiju, smatra ovaj stručnjak.

    Pritom Moskva jednu stvar redovno i jasno saopštava: Rusija ni u kom slučaju neće poslati svoje trupe u Avganistan – kao što je to svojevremeno učinio Sovjetski Savez. To je predsednik Vladimir Putin jasno rekao već pre nekoliko godina – kada je NATO na Hindukušu smeo da koristi rusku infrastrukturu za snabdevanje svojih trupa, podseća Kazancev.

    “Moskva želi da se dogovori s najjačim igračem u Avganistanu. Pre su to bili Amerikanci, a sada su to talibani”, objašnjava ovaj stručnjak za područje Avganistana. I dodaje: “Ali niko u Rusiji ne veruje u potpunosti talibanima.” Sve dok je stanje na Hindukušu nestabilno, Moskva će nastaviti s kombinacijom diplomatije i vojnog zastrašivanja.