VRBAS Media

Autor: INFO

  • Šarović o mogućoj smjeni Dodika: Priprema se teren za takvo nešto

    Predsjednik SDS-a Mirko Šarović komentarisao je moguću smjenu člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika. On kaže da postoji ta mogućnost te da se teren za nju sprema.

    Šarović je gostujući u prigramu BN-a komentarisao posljednju izjavu visokog predstavnika Christiana Schmidta gdje je on govorio o napadima iz RS-a na državu BiH te stavove pojedinih evropskih parlamantaraca. Lider SDS-a upitan je o mogućnostima za smjenu Milorada Dodika.

    “Pa ja mislim da hoće, priprema se teren za takvo nešto. Prije svega sačekaćemo jednu ozbiljnu raspravu u Vijeću sigurnosti sada u oktobru. Od te rasprave zavisi budući status gospodina Schmidta, tu će biti njegov izvještaj. Iza toga imamo istek mandata EUFOR-a koji treba da se produži, rade se razne zakulisne igre”, naveo je Šarović.

    On kaže bez obzira kako “krstili” Schmidta da on dolazi iz jedne ozbiljne zemlje i da ga ne treba ponižavati i omalovažavati kako se može čuti u RS-u.

    “To je jedno ludilo. Prvi saradnik Angele Merkel dolazi u BiH, ništa nije slučajno, i moramo imati bar toliko pristojnosti zbog zemlje iz koje dolazi. Pogledajte kako parlamentarci u Briselu sada traže sankcije, ne za pojedince, već za cijelu RS. Mi zbog toga možemo imati ozbiljne finansijeke probleme”, naveo je Šarović.

    Šarović kaže kako nije ni slučajan dolazak novih američkih dipolomata na ovom području, od kojih su neki učestvovali i u svrgavanju Slobodana Miloševića.

    “Ako neki misle da je to slučajno, ja im kažem da nije”, kazao je Šarović.

  • Mladima veza za državni posao važnija od znanja

    Mladima veza za državni posao važnija od znanja

    Javnom sektoru pripada jedna trećina zaposlenih u BiH, što je skoro deset odsto više nego u Evropskoj uniji, a prekomjerno oslanjanje na zapošljavanje u državnim ustanovama i preduzećima dugoročno je fiskalno neodrživo.

    Navedeno je to, između ostalog, u izvještaju Svjetske banke pod nazivom “Ažurirana sistemska dijagnostika zemlje”.

    Stručnjaci koji su kreirali ovaj dokument ukazali su da na području BiH vlada velika potražnja za radnim mjestima u javnom sektoru, jer su tamo uglavnom poslovi koje karakteriše kraće radno vrijeme, bolja plata i veća sigurnost nego u privatnim firmama. Međutim, mnoga javna preduzeća, kako je istaknuto u izvještaju, slabo doprinose ekonomskom rastu zemlje.

    • Veliko interesovanje za radnim mjestima u javnom sektoru može imati dugotrajno negativne posljedice, posebno ako se uzme u obzir činjenica da učenici i studenti još za vrijeme školovanja sve više stavljaju naglasak na traženje veza nego na svoja akademska postignuća ili ekonomski značaj studija – upozoravaju stručnjaci Svjetske banke.

    Velike plate u javnom sektoru utiču na efikasnost javne potrošnje i u krajnjoj liniji na njegovu održivost, navedeno je u ovom izvještaju, gdje je posebno istaknuto da je prekomjerno oslanjanje na zapošljavanje u ovoj oblasti dugoročno fiskalno neodrživo.

    Stručnjaci Svjetske banke ukazali su i da je u BiH već odavno prisutna niska stopa radno aktivnog stanovništva, a visoka stopa nezaposlenosti.

    • Sve to stvara nepodudarnosti između ponude i potražnje za kvalifikovanom radnom snagom i ujedno ograničava razvoj. Veliki broj ljudi ostaje nezaposlen, dok, sa druge strane, poslodavci ne mogu pronaći kvalifikovane radnike.
    • Strukturalna nezaposlenost posljedica je nezavršene ekonomske tranzicije. Generacije koje su ušle na tržište rada prije ili tokom tranzicije i rata sada nalaze malo prilika za posao koje bi odgovarao njihovim vještinama. Razlog za to je što im je obrazovanje dijelom zastarjelo, kao i mnoge vještine, a to će se nastaviti i dalje, jer promjene tehnologije smanjuju potrebu za otvaranjem radnih mjesta u tradicionalnim industrijama – navedeno je u izvještaju.

    Javna uprava je godinama pod mnogim lupama u BiH i šire, a njena reforma je proces koji od početka, kako se čini, više zastaje, nego što napreduje. U taj posao uloženo je na desetine miliona maraka, a sve analize pokazuju da ni to nije uspjelo da uvede reda u ovu oblast.

    Poslovanje

    BiH, kako navode stručnjaci Svjetske banke, predstavlja jednu od najtežih zemalja za poslovanje u Evropi, a razlog za to su nepotrebno glomazni regulatorni i administrativni procesi.

    • Postoji više od 700 dozvola i saglasnosti koje se traže od poslovnih subjekata da bi mogli obavljati djelatnost. To potkopava preduzetništvo, podstiče korupciju i nepotrebno povećava troškove za privatni sektor – stoji u izvještaju. Twitter vKontakt
  • Šta donosi novi Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije Srpske: Sa vlastitog krova do struje i – zarade

    Šta donosi novi Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije Srpske: Sa vlastitog krova do struje i – zarade

    Građanima, ali i privrednim subjektima iz Srpske će u narednom periodu biti zakonski omogućeno da mnogo lakše postanu proizvođači energije za sopstvenu potrošnju, ali će im biti obezbijeđeno i da svoj višak prodaju na tržištu.

    Dio je ovo novih zakonskih rješenja iz Nacrta zakona o obnovljivim izvorima energije koji bi, prema riječima nadležnih iz resornog ministarstva, u konačnici trebalo da poveća učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj finalnoj potrošnji Republike Srpske. Kako su pojasnili iz Ministarstva energetike i rudarstva Srpske, trenutni sistem podsticaja nije dao zadovoljavajuće rezultate u proteklom periodu, pa se ide sa novim rješenjima koja bi, između ostalog, trebalo i da u jednoj mjeri destimulišu i ograniče gradnju malih hidrocentrala, ali i podstaknu upotrebu solarnih panela.

    Tako će oni koji se odluče za gradnju “proizvodnih postrojenja” do 150 kilovata snage, električnu energiju moći prodavati po garantovanim cijenama i dobiće takozvane fid-in tarife.

    Za razliku od dosadašnjih pravila igre, planirano je, naime, uvođenje kategorije kupac-proizvođač (prozjumer) i zajednice obnovljive energije. Tako će kupci-proizvođači, kako su pojasnili iz ministarstva, imati pravo da proizvode, skladište i višak električne energije isporuče u mrežu primjenom neto mjerenja, neto obračuna ili standardne šeme snabdijevanja.

    • Prema novim zakonskim rješenjima, “prozumjeri” će imati mogućnost učešća i u šemi zajedničke proizvodnje ukoliko su locirani unutar iste zgrade ili stambenog kompleksa – naveli su iz resornog ministarstva u obrazloženju ovog zakona, a koji bi trebalo da dovede do buma u instalaciji solarnih panela i povećanja broja kupaca-proizvođača.

    S druge strane, “krupniji igrači”, oni koji budu proizvodili više od 150 kilovata, imaće pravo na premije, i to samo ukoliko budu izabrani kao najpovoljniji na aukcijama, koje će biti sprovođene svake dvije godine. Aukcija podrazumijeva javno nadmetanje u kojem se bira ponuđač koji traži najmanju naknadu za podsticanje proizvodnje električne energije.

    U resornom ministarstvu smatraju kako će reforma sistema podsticaja na ovaj način uticati pozitivno i na ograničenje rasta naknade za podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora kao dodatka na cijenu električne energije, a koju plaćaju krajnji kupci, među kojima su i privredni subjekti.

    • Takođe, mislimo da će ovako utvrđen sistem podsticaja uticati i na izgradnju većeg broja energetskih objekata koji koriste obnovljive izvore energije, a što će dovesti i do otvaranja novih radnih mjesta – naveli su iz ovog ministarstva dodajući kako će ovim novim zakonskim rješenjima velikim postrojenjima djelimično umanjiti prava u odnosu na postojeći zakon, jer ona više neće imati pravo na garantovanu otkupnu cijenu.

    Male hidroelektrane

    Pravo na podsticaje do sada su imale elektrane snage do 10 megavata, a što je do sada uticalo na veliki interes investitora za izgradnju malih HE. Iz resornog ministarstva su naglasili da, s obzirom na sve veći otpor nevladinih organizacija prema ovoj gradnji, planiraju da maksimalno ograniče ovu vrstu podsticaja.

  • Vukanović: SAD upozorile Dodikove partnere šta ih čeka ako slijede ‘slijepog vođu’

    Vukanović: SAD upozorile Dodikove partnere šta ih čeka ako slijede ‘slijepog vođu’

    Poslanik u NSRS Nebojša Vukanović tvrdi da je nakon jučerašnjeg sastanka Dragana Lukača sa Deborah Mennuti, zamjenicom šefa Misije ambasade SAD-a u BiH, održan i niz drugih sastanaka sa liderima stranaka koje su koalicioni partneri Dodikovog SNSD-a.

    Kako je na svom blogu napisao Vukanović, Dodikov koalicioni partner Nenad Stevandić objavio je fotografiju kako je i on razgovarao sa Menuti, a prema njegovim informacijama, razgovore “u četiri oka” imali su i predsjednik NSRS Nedeljko Čubrilović i još neki visoki funkcioneri u RS-u.

    “Prema mojim informacijama i saznanjima, Stevandić, Čubrilović i ostali su dobili jasna upozorenja šta će se dogoditi i kako će biti sankcionisani ako prijeđu crvenu liniju, slijede ‘slijepog vođu’ i glasaju za sulude prijedloge izmjena zakona i navodnog ‘povratka na izvorni Dejton’ koji najavljuje Dodik”, napisao je Vukanović.

    Dodao je da je upravo je posjeta visoke delegacije Ambasade SAD-a Banjoj Luci i upozorenja liderima SNSD-ovih koalicionih stranaka, bili povod da Dodik ponovo nervozno istupi u javnosti i izjavi kako je američka ambasada epicentar nestabilnosti u BiH.


    “Da li će pod pritiskom i prijetnjama određenim sankcijama i kaznama zbog srljanja za Dodikom, zbunjeni i uplašeni Čubrilović, Stevandić, Lukač i ostali otkazati poslušnost Dodiku, ili će baciti kocku i preći političku rijeku Rubikon, ostaje da se vidi”, zaključio je Vukanović.

  • “Jedini izlaz iz ove situacije je masovna vakcinacija”

    “Jedini izlaz iz ove situacije je masovna vakcinacija”

    Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon gostovao je u jutarnjem programu TV Prve i tom prilikom istakao da je 20 odsto obolelih od ukupnog broja svakog dana mlađih od 20 godina.

    Sve nas je potresla vest da je u Kruševcu od koronavirusa preminuo šesnaestogodišnji dečak. Sve je veći broj zaraženih među školskom populacijom, a dr Kon je gostujući u jutarnjem programu TV Prve rekao da svakodnevno testiranje pokazuje da je 20 odsto obolelih od ukupnog broja svakog dana mlađih od 20 godina.

    “To ukazuje da se virus žestoko spustio među populaciju školske dece. Imamo mlade na respiratoru, imamo smrtni ishod, ne može se bolje očekivati i legitimno je pitanje da li je vreme da se razmišlja o onlajn nastavi”, ukazuje Kon.

    Cirkulacija virusa

    Kako kaže, deca se prvenstveno zaražavaju u porodici, od svojih roditelja, pa potom donose virus u školu, a sve više se dolazi do saznanja da deca iz škole donose virus kući. Tako da se cirkulacija virusa pojačava.

    “Kovid imunitet je sada propustljiv”
    Predrag Kon je rekao da je jedini izlaz iz ove situacije masovna vakcinacija, koja će nam pomoći da steknemo kovid imunitet.

    “Situacija je jako loša, nemamo način da povećamo obuhvat vakcinacijom, da steknemo kolektivni, kovid imunitet”, rekao je Kon.

    “Međutim, kovid imunitet je sada propustljiv, zbog činjenice da tek kada je sveže čovek vakcinisan, onda ne dolazi do ispoljavanja bolesti dok oni koji su vakcinisani sa dve doze, kad prođe 6 meseci i manje od toga, mogu da se zaraze i nose blažu formu virusa”, rekao je Kon.

    Pred nama je sezona respiratornih bolesti, što ne smemo da zaboravimo. Zato je veoma bitna vakcinacija i to ne samo protiv kovida 19, već i protiv gripa i upale pluća.

    Ako je neko nedavno preležao koronavirus, pa potom dobio i neki drugi respiratorni virus je veoma nezgodno, jer kako je dr Kon rekao kod svih virusnih infekcija dolazi do pada imuniteta i pojačana je osetljivost na bakterijske infekcije

    Kada smem da primim drugu dozu?
    Ovom prilikom dr Predrag Kon je odgovorio i na pitanje gledateljke TV Prve, koja se požalila da se nekoliko dana nakon što je primila prvu dozu vakcine, njeno dete zarazilo koronavirusom. Iako je ona negativna, interesovalo ju je da li i kada sme da primi drugu dozu.

    “Svakako treba da primi drugu dozu, pogotovo ako je negativna. Nema šta posebno da čeka. Jedino ukoliko bi se razbolela, morala bi da odloži vakcinaciju, mesec dana nakon izlečenja”, rekao je dr Kon.

  • Srpska napredna stranka, 13 godina postojanja: Gde su ostale stranke u Srbiji bile za svoj trinaesti rođendan

    Zvaničnici Srpske napredne stranke simboličnom sadnjom drveća u Beogradu obeležili su rođendan – kako je to izgledalo i gde je danas SNS?

    “Čekaj, Milenko, da ja malo zalijem”, kaže Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, kao i potpredsednica Srpske napredne stranke (SNS).

    “Ajde, ajde”, odgovorio je Milenko Jovanov, narodni poslanik i potpredsednik Glavnog odbora naprednjaka.

    Spustio je Jovanov potom lopatu na zemlju, a Obradović kantom za zalivanje, uz pratnju škljocanja fotoaparata, sipala malo vode preko sveže nabacane zemlje.

    Zvaničnici vladajuće SNS, sadnjom 13 sadnica javora u Parku mira i prijateljstva na Novom Beogradu, obeležili su 13 godina postojanja.

    Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
    Ko je Nebojša Stefanović
    Kako živi demokratija u Srbiji

    Pored Obradović i Jovanova, u sađenju su učestvovali i drugi visoki zvaničnici stranke – Miloš Vučević, Darko Glišić, Aleksandar Šapić, Zoran Đorđević – kao i niz mladih lidera i poslanika.

    “Odlučili smo se da na skroman i simboličan način, baš u Parku mira i prijateljstva, obeležilo 13 godina nove, savremene politike”, izjavio je Šapić prilikom obraćanja.

    “Evo i vreme nas je poslužilo”, dodao je, pokazujući oko sebe na topao i vedar dan.

    Srpska napredna stranka osnovana je 2008, na vlasti je od 2012, a u poslednjih 13 godina mnogo toga se u taboru naprednjaka promenilo.

    Nije uvek bilo tako vedro među njima, a posebno je burno bilo poslednjih godina, sa sve učestalijim pričama o sukobu lidera stranke Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića.

    Stefanović, ministar odbrane i potpredsednik Vlade, tokom proleća je, u tišini i bez krupnih reči, ostao bez visokih funkcija u SNS, čiji je jedan od osnivača.
    Sadnja

    Niz lopata sa crvenim vrhom – koje deluju prilično novo i nekorišćeno – mirno čeka pored sadnica javora i gomile zemlje, nedaleko od Muzeja savremenih umetnosti u Beogradu.

    Lideri naprednjaka se za to vreme polako okupljaju sa druge strane ulice.

    “Mi smo sa Radničkim u grupi, a Zvezda je u drugoj”, objašnjava o Aleksandar Šapić, lider beogradskih naprednjaka i jedan od potpredsednika stranke, situaciju u vaterpolo Ligi šampiona Darku Glišiću, predsedniku Izvršnog odbora SNS-a.

    Pod “mi”, Šapić misli na Novi Beograd, klub iz opštine koju predvodi, a koji je poslednjih godina doživeo meteorski uspon i ove sezone ima drim tim, predvođen nizom reprezentativaca Srbije.

    Miloš Vučević, takođe potpredsednik SNS-a i gradonačelnik Novog Sada, nedaleko odatle mirno stoji među mladim poslanicima, a poslednja se skupu pridružila Marija Obradović.

    “Hoćemo li”, rekao je Šapić u jednom trenutku i naprednjaci su krenuli.

    Na putu ka lopatama i sadnicama, kolonu su predvodili upravo on i Glišić, a njih dvojica zauzela su i centralne sadnice.

    “Izvolite, gradonačelniče”, rekao je Šapić Vučeviću, pokazujući na drvo pored njegovog.

    Ostali su otišli na obode kolone.

    Fotoreporteri i snimatelji su se skupili i sadnja je mogla da počne.
    Posle nekoliko lopata zemlje, novinarima se obratio Šapić.

    Kako je rekao, godišnjica naprednjaka simbolično je obeležena u Parku mira i prijateljstva, jer SNS već 13 godina vodi baš takvu politiku.

    “To je nova, savremena politika, tokom koje je Srbija od zemlje možda i na marginama Evrope postala lider regiona, zemlja razvoja, prosperiteta i auto-puteva”, naveo je Šapić, dodajući da je utemeljivač te politike Aleksandar Vučić.

    Šapić je naveo i da se SNS, kao “svaka ozbiljnija kompanija u svetu, stalno menja i regeneriše kako bi odgovorila izazovima vremena”.

    Ko će rešiti sudbinu Rio Tinta u Srbiji
    Poligraf: Aparat koji detektuje laži i političke afere
    Merkel u Beogradu: “Mnogo rezultata, ali dug put do Evropske unije”
    Ko je Zagorka Dolovac i zašto je to tako teško saznati

    Krajem maja ove godine, Šapićev Srpski patriotski savez (SPAS) pristupio je Srpskoj naprednoj stranci, kada je on postao potpredsednik Glavnog odbora.

    Političku karijeru počeo je kao pomoćnik gradonačelnika Beograda, dok je tu funkciju obavljao Dragan Đilas, tada zvaničnik Demokratske stranke (DS).

    U junu 2011. Šapić je izabran za predsednika Gradskog odbora DS-a u Beogradu, a godinu dana kasnije postaje predsednik opštine Novi Beograd.

    DS napušta u novembru 2014, a četiri godine kasnije osniva SPAS.

    O svemu tome – činjenici da nije od početka bio deo SNS-a – bilo je reči i tokom sadnje.

    “Politike se menjaju, stranke se menjaju, ali poglede na ključne političke stvari nisam menjao – iste vrednosti zastupam i danas”, rekao je Šapić.

    “Ukazala mi se prilika da kroz jaku organizaciju kvalitetnije implementiram politiku u koju verujem i nisam želeo da je propustim”, dodao je.

    Ostali nisu bili tako raspoloženi za priču.

    Protokolom je predviđeno da se obrati samo Šapić, rekao je kratko novinarima Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora naprednjaka.

    Isto je nešto kasnije za BBC na srpskom, posle pokušaja dobijanja izjave, ponovio Đorđe Dabić, poslanik SNS-a u Skupštini Srbije.

    Njegov kolega, Miloš Terzić, odgovorio je da je zauzet i da zbog mnogo posla nema vremena, dok je ministarka Obradović rekla da će na pitanja odgovoriti preko mejla – što se i dogodilo.

    Ubrzo posle Šapićevog obraćanja, naprednjaci su otišli.

    Sađenje drveća završili su radnici Gradskog zelenila.


    Sa slike prve velike radosti, dolaska na vlast 2012, u stranačkom vrhu naprednjaka 13 godina kasnije gotovo da nema nikoga – osim Aleksandra Vučića, Zorane Mihajlović i Marka Đurića.

    “Sadašnji SNS je nezamislivo neuporediv – vreme u Srbiji kao da je stalo, dok se SNS na glavačke okrenula, i to ne jednom, već više puta”, izjavio je ranije za BBC na srpskom Radoš Ljušić, jedan od osnivača naprednjaka.

    “Dobro poznajem ljude koji su učestvovali u osnivanju stranke, pa kad pogledam ko su danas poslanici u parlamentu, ministri, predsednici opština, direktori javnih preduzeća i nosioci funkcija drugih državnih ustanova, stičem utisak da je to jedan sasvim novi svet, novi ljudi, nepoznati i nama koji smo stranku stvarali 2008”, dodao je.

    Položaj najodgovornijih u Srbiji izborio je Tomislav Nikolić, dok je Aleksandar Vučić učvrstio vlast stranke koju je preuzeo kada je Nikolić izabran za predsednika Srbije.

    SNS sada slavi 13 rođendan, što znači da je dve trećine “života” provela na vlasti.

    “Ja sam guverner dok je Vučić na vlasti“
    Preletači i srpska politika: “Političari računaju da građani slabo pamte“
    Ana Brnabić u SNS-u: Nestranačke ličnosti i politika

    Marija Obradović, potpredsednica SNS-a, u pisanom odgovoru za BBC navodi da “nijedna stranka koja je u bila na vlasti nije učinila ovoliko za razvoj i napredak zemlje”.

    “Na poverenje naroda mogu da računaju samo oni koji se bore za njegove interese i verujem da će SNS i u budućnosti nastaviti to da čini”, navela je kratko.

    Kako kaže, građani to prepoznaju i zbog toga SNS-u daju poverenje.

    Mnogi širom sveta, pa i u Srbiji, ne vole broj 13 – strah od njega naziva se triskaidekafobija – ali Obradović nema strahova kada je reč o broju 13 i budućnosti SNS.

    “Nisam sujeverna”, kaže kratko.

    Na poslednjim parlamentarnim izborima održanim krajem juna 2020, naprednjaci su osvojili 60 odsto glasova, što je rezultat kakav nije imala nijedna politička partija od socijalista 1990, kao i nijedan lider od Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije.

    Međutim, istraživanje nevladine organizacije Crta, pokazuje da je život za demokratiju u Srbiji sve teži.

    “Iako Srbija poseduje formalne karakteristike demokratije, ona to tokom protekle decenije u praksi prestaje da bude”, zaključak je publikacije Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).

    Studijom je obuhvaćen period od 2010. do 2020. godine, a, prema navodima istraživača, zabeleženi su negativni trendovi u svim oblastima od značaja za funkcionisanje demokratije – od izbora i medija, do stanja partija, ljudskih prava i civilnog društva.

    U poslednjem izveštaju Fridom hausa (Freedom House), organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, Srbija je dobila kritike zbog “provladine propagande koja je doprinela ubedljivoj pobedi SNS-a na parlamentarnim izborima”, a zemlja je svrstana u “hibridne režime”.

    Jedna od glavnih odlika hibridnih režima, objašnjavaju, jeste što vlast omogućava održavanje izbora na kojima ima kakvu-takvu konkurenciju.

    “Iako izbori nisu uvek slobodni niti pošteni, nisu uvek ni apsolutno lažirani, kao što je to slučaj u autokratskim režimima”, navode iz Fridom hausa.
    Da li izveštaji EU i SAD o stanju u Srbiji zaista mogu nešto da promene

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često je i sam konstatovao da stanje u Srbiji “nije savršeno”, ali da se radi na promenama.

    “Počeli smo da unapređujemo stanje u oblasti vladavine prava, spremni smo da saslušamo kritike i savete po pitanju demokratije i korupcije – postoje ozbiljni problemi kojima treba da se pozabavimo”, rekao je Vučić u aprilu 2021.
    Dosije “Pandora papiri”: Isplivali papiri o 24 stana u Bugarskoj, Mali i dalje negira da je vlasnik
    Potvrđena optužnica – pet stvari koje treba da znate o “slučaju Belivuk“
    Krušik i uzbunjivači u Srbiji: “Svako ko uzbuni javnost, nosi metu na leđima”
    Savamala: “Kompletni idioti” i nekompletna istraga
    Gde su ostale stranke bile za 13 rođendan?
    Demokratska stranka

    Demokratska stranka obnovila je rad 16. februara 1990. godine posle vraćanja višestranačja u Srbiju.

    Tada je za predsednika izabran Dragoljub Mićunović.

    Demokrate na vlast dolaze posle revolucije 5. oktobra 2000, kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, tako da su 13. godišnjicu – 2003. godine – dočekali na vlasti.

    Međutim, manje od mesec dana kasnije ubijen je lider demokrata i premijer Srbije Zoran Đinđić.

    Posle izbora 2004. godine DS je bila u opoziciji, a na vlast dolazi ponovo 2007, tokom druge vlade Vojislava Koštunice.

    Demokrate su na vlasti bile sve do 2012. godine, kada ih smenjuju naprednjaci.

    Stranka se od tada razdelila na više manjih i DS je danas gotovo na političkoj margini.
    Srpski pokret obnove

    Srpski pokret obnove osnovan je 14. marta 1990. godine.

    To znači da je za 13. godišnjicu takođe dočekao tokom burne 2003.

    Posle ubistva premijera Zorana Đinđića, u decembru su održani vanredni parlamentarni izbori, na koje je SPO izašao sa Novom Srbijom Velimira Ilića.

    Tako su 2004. postali su deo vladajuće koalicije u vladi Vojislava Koštunice.

    Uticaj SPO posle toga počinje da pada, ali 2008. ponovo postaju deo vlasti u vladi Borisa Tadića.

    Od 2014. godine SPO je deo koalicije oko Srpske napredne stranke, ali je njihov politički uticaj minoran.
    Socijalistička partija Srbije

    Socijalistička partija Srbije osnovana je 17. jula 1990. godine, kada je nasledila Savez komunista Srbije.

    Trinaest godina kasnije – tri posle promena 5. oktobra 2000. godine – SPS je bio deo političke margine sa koje su počeli da se podižu najpre podrškom manjinskoj vladi Vojislava Koštunice.

    Oživeli su ponovo 2008, posle istorijskog pomirenja sa Demokratskom strankom, kada postaju deo vlade Borisa Tadića.

    Od 2012. godine su deo vladajuće koalicije oko SNS.
    Srpska radikalna stranka

    Srpska radikalna stranka u februaru ove godine obeležila je jubilej – 30 godina postojanja.

    Osnovana je 23. februara 1991, što znači da su za 13. godišnjicu bili u opoziciji.

    Iako je SRS na izborima krajem decembra 2003. godine osvojila najviše glasova, premijer je postao lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica.

    Posle 2008. godine njihov uticaj značajno opada, a na poslednjim izborima radikali nisu prešli cenzus.
    Demokratska stranka Srbije

    Demokratska stranka Srbije osnovana je krajem jula 1992. godine, izdvajanjem iz Demokratske stranke.

    Za 13. godišnjicu DSS je bio na vlasti, upravo tokom mandata vlade Vojislava Koštunice.

    Vladajuću koaliciju te 2005. činili su Demokratska stranka Srbije, G17+, Srpski pokret obnove i Nova Srbija.

    Na vlasti su bili do 2008. godine i od tada značajno opada njihov uticaj.
    Liberalno demokratska partija

    Osnovana je u novembru 2005. godine, takođe izdvajanjem iz Demokratske stranke.

    Za 13. godišnjicu, te 2018. godine, LDP je bilo u opoziciji, posle koalicije sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Socijaldemokratskom strankom (SDS) Borisa Tadića na izborima 2016. godine.

    Na narednim parlamentarnim izborima 2020. godine, LDP je osvojio tek 0,32 odsto glasova.

  • Prvi otkaz zbog Supermena: “Ne mogu više da gledam šta mu rade”

    Kolorista koji je radio za “DC Comics” tvrdi da je dao otkaz jer je “umoran” od bizarnih promena – najviše zbog toga što se Supermenov moto menja kako bi se sklonio deo “američki način”.

    Gejb Eltaeb je preko Jutjuba obavestio ljude o svom otkazu.

    “Nisam više pod ugovorom. Umoran sam od ovog sr*nja”, rekao je i dodao:

    “Umoran sam od hira da se upropaste likovi, nemaju prava da rade ovo.”

    On je izrazio i svoju frustraciju oko promene slogana iz “Istina, pravda i američki način” u “Istina, pravda i bolje sutra”.

    “Jbeš to, stvarno me je razbesnelo. Moj deda je umalo umro tokom Drugog svetskog rata, mi nemamo pravo da uništavamo stvari koje su nam te generacije ostavile. To je sve gomila jbenih sr*nja”, zaključio je Gejb Eltaeb.

  • Stjuardesa otkrila koja su najbolja sedišta u avionu

    Stjuardesa otkrila koja su najbolja sedišta u avionu

    Mnoge je iznenadilo da se ne radi o sedištima u prolazu za izlaz u slučaju nužde sa dodatnim prostorom za noge.

    Sandra Kvon je u svom videu na TikToku otkrila koja četiri sedišta su najbolja u avionima ekonomske klase, a do tog zaključka je došla procesom eliminacije.

    Kako kaže, najgora mesta su uvek u sredini ekonomske klase, zbog pomoćnih vrata na sredini aviona.

    “Ako, ne daj Bože, nešto krene naopako svi će poleleti preko vas da izađu”, kaže ona i dodaje da su s druge strane, pojedina sedišta u zadnjim redovima loša, jer ćete prilikom izlaska čekati i po 15, 20 minuta da izađete.

    Dodala je da je najbolje da sedite u zadnjem delu aviona, jer se avion prvo popunjava spreda zbog raspodele težine aviona, što znači da je veća verovatnoća da ćete u zadnjem delu imati prostor samo za sebe.

    “U donjem domu postoji nekih 15-20 redova, ako ih brojimo od sredine. Sedišta od 19. do 22. reda u ekonomskoj klasi su najbolja, najsigurnija i prostrana. Brzo dobijate uslugu, blizu ste toaleta i nas ako vam treba nešto. A niste skroz pored toaleta, pa da vam smrdi nešto odande“, kaže Sandra.

    Stoga je najbolje da se odaberu sedišta u prolazu na polovini zadnjeg dela aviona dodavši da su na standardnom letu sa 52 sedišta, najbolja 49 C, D, F i G, što su u Srbiji mesta u 19. redu ekonomske glase.

  • Joe Biden: Staćemo u odbranu Tajvana od Kine

    Joe Biden: Staćemo u odbranu Tajvana od Kine

    Sjedinjene Američke Države će stati u odbranu Tajvana i imaju obavezu da brane ostrvo na koje Kina polaže pravo, rekao je danas američki predsjednik Joe Biden, ali je Bijela kuća kasnije saopćila da nema promjene politike prema ostrvu.

    “Da, imamo obavezu da to učinimo”, rekao je Biden odgovarajući na pitanje da li će Amerika stati u odbranu Tajvana, koji se žalio na pojačan vojni i politički pritisak Kine da prihvati kineski suverenitet.

    Prema zakonu, Sjedinjene Američke Države Tajvanu trebaju pružiti sve načine za odbranu i pratiti politiku “strateške neodređenosti” da li će vojno intervenisati za zaštitu ostrva u slučaju napada Kine.

    Bijela kuća je saopćila da Biden nije objavio bilo kakvu promjenu američke politike, kao i da nema nikakve promjene. U saopćenju nije bilo komentara o tome da li su Bidenove riječi pogrešno protumačene.

    “Američki odbrambeni odnosi s Tajvanom regulisani su sa Zakonom o odnosima sa Tajvanom. Pridržavamo se svojih obaveza u skladu sa zakonom i nastavit ćemo podržavati samoodbranu Tajvana te se protiviti bilo kakvim jednostranim izmjenama statusa quo”, ističe se u saopćenju.

  • Novi detalji o uhapšenom rođaku porodice Đokić – optužio svoje sinove?

    Uhapšeni G.DŽ. (52) zbog ubistva Đokića, navodno je na saslušanju zločin pokušao da prebaci na svoje sinove, pišu beogradski mediji.

    On je osumnjičen da je oteo, a potom hicima iz pištolja ubio Gordanu, Gorana i njihovu kćerku Lidiju Đokić, pokušao je da se izvadi tako što je za zločin optuživao svoja dva sina, navode beogradski mediji.

    G.DŽ. je vatrogasac u penziji i ima dva sina, jedan radi takođe kao vatrogasac, a drugi je zaposlen u Vojsci Srbije.

    Policija je, prema navodima medija sasušala i sinove i suprugu uhapšenog, a svi su prošli poligraf.

    Prema informacijama iz medija, uhapšeni za brutalno ubistvo je rođak ubijene porodice, godinama im je prao automobil u kojima su držali novac.

    Poznavali su se cijelog života, a i živjeli su blizu.

    Uhapšeni je znao gdje Goran Đokić čuva novac, a navodno je unaprijed isplanirao ubistvo.

    Ministar Aleksandar Vulin je danas naglasio i da je pronađena i značajna količina novca koja je pripadala ubijenoj porodici, a u prostorijama, odnosno na imanju koje je koristio osumnjičeni, pronađeni su još neki predmeti koji su, bez svake sumnje, bili dio ovog strašnog i monstruoznog ubistva.

    MUP je u saopštenju potvrdio da je pronađen novac koji je najvjerovatnije pripadao ubijenim Đokićima, a mediji prenose da je u dvorištu jednog od sinova G.DŽ. policija je pronašla 43.000 evra, za koje se sumnja da su dio novca koji im je kobne večeri otet.

    U dvorištu jednog od dva sina osumnjičenog policija je pronašla zakopan novac i sumnja se da ga je tu upravo zakopao otac u pokušaju da sinu smjesti krivicu za ubistva, navode mediji.

    Osumnjičeni je priveden i po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu i određeno mu je zadržavanje do 48 sati, zbog postojanja osnova sumnje da je učestvovao u izvršenju krivičnog djela teško ubistvo.