VRBAS Media

Autor: INFO

  • Kineski predsjednik zatražio ravnopravan tretman i priznanje vakcina

    Kineski predsjednik zatražio ravnopravan tretman i priznanje vakcina

    Kineski predsjednik Si Đinping zatražio je danas ravnopravan tretman i priznanje vakcina protiv kovid 19 na osnovu liste za upotrebu Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), javila je novinska agencija Sinhua.

    Đinping je u svojim komentarima iznesenim putem video-linka na samitu Grupe 20 najrazvijenijih zemalja podsjetio da je Kina svijetu obezbijedila više od 1,6 milijardi vakcina i da sarađuje sa 16 država na proizvodnji doza.

    Dvije kineske vakcine sinovak-biontek i sinofarm nalaze se na listi za hitnu upotrebu SZO.

    Nešto ranije je i ruski predsjednik Vladimir Putin pozvao članice G20 da ubrzaju priznavanje vakcina protiv kovid 19.

    Putin je u obraćanju putem video-veze istakao da bi SZO trebala da ubrza donošenje odluka za odobrenje vakcina. Rusija je razvila tri vakcine protiv kovid 19, uključujući i sputnjik V koja je prva na svijetu odobrena za hitnu upotrebu.

    Sputnjik V je odobrena za upotrebu u više od 70 država, ali ne u EU i SAD.

  • Lavrov i Vang o nezapamćeno visokom nivou odnosa Rusije i Kine

    Na marginama samita G20 u Rimu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je sa šefom kineske diplomatije Vangom Jiem, o odnosima dvije zemlje koji su, kako je rekao, dostigli nezapamćeno visok nivo.

    “Naši kontakti su veoma, veoma intenzivni. Ovo održava kvalitativno nivo odnosa bez presedana između Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. Zadaci koje su pred nas postavili naši lideri primjenjuju se na svim nivoima vlasti i pozitivno se održavaju u građanskom društvu”, rekao je Lavrov, kojem je ovo bio prvi bilateralni sastanak na marginama samita G20.

    Lavrov je podsjetio da će 26. sastanak šefova vlada Rusije i Kine biti održan prije kraja godine, a da će tome prethoditi sastanci pet međuvladinih komisija, prenosi TAS S.

    On je dodao da očekuje da će razgovarati o svim ključnim političkim pitanjima sa svojim kineskim kolegom.

  • Poznato zdravstveno stanje kraljice Elizabete – nacija zabrinuta

    Poznato zdravstveno stanje kraljice Elizabete – nacija zabrinuta

    Britanska kraljica Elizabeta, kojoj su lekari savetovali da se odmara i izbegava službena putovanja barem sledeće dve nedelje, u vrlo je dobroj formi, rekao je premijer Boris Džonson nakon što je ove nedelje razgovarao s 95-godišnjom kraljicom.

    Zabrinutost zbog Elizabetinog zdravlja, koja je najstarija i najdugovječnija vladarka na svetu, pojavila se nakon što je otkazala niz planiranih putovanja i provela noć u bolnici zbog neodređene bolesti, iako nije povezana s kovidom 19, što je bila njena prva poseta bolnici takve vrste u poslednjih nekoliko godina.

    “Razgovarao sam s njenim Veličanstvom i ona je u vrlo dobroj formi”, rekao je Džonson za vesti za “Channel 4”. Inače, Džonson svake srede razgovara sa kraljicom.

    “Samo mora da sledi savete svojih lekara i odmara se, to je važna stvar. Mislim da joj cela zemlja želi dobro”, rekao je.

    Pre deset dana zadržana u bolnici
    Elizabeta, koja je britanska i kraljica 15 drugih prostora, uključujući Australiju, Kanadu i Novi Zeland, odmara se u svojoj kući u dvorcu Vindzor otkako je prenoćila u bolnici pre deset dana nakon što je prošla “preliminarne istrage”.

    Kraljica poznata po svom dobrom zdravlju i po tome da redovno obavlja službene javne dužnosti uprkos svojim godinama već je odustala od poseta Severnoj Irskoj i samita COP26 o klimatskim promenama koji se održava u Glazgovu sledeće nedelje, gde je planirala da se lično obrati svetskim liderima.

    Izvor iz palate: Kraljica je i dalje dobre volje
    Izvor iz palate rekao je da je kraljica i dalje dobre volje i da je snimila video-obraćanje za izaslanike COP26. Dalji odmor bio je “razumna mera opreza”, dodao je izvor.

    Nakon što joj je savetovano da se odmori, kraljica izgleda dobro i veselo na snimcima koje je palata objavila kada je putem video-linka učestvovala u brojnim virtuelnim događajima.

  • Albaniju zovu novom Crnom Gorom: Nekretnine za bagatelu, ali jesu li dobra investicija?

    Albaniju zovu novom Crnom Gorom: Nekretnine za bagatelu, ali jesu li dobra investicija?

    Albanija se ove godine često pominjala i kao turistička destinacija, ali i kao tržište gde će nekretnine tek da budu na ceni.

    Mogli smo da čujemo i kako je nazivaju novom Crnom Gorom, i to Crnom Gorom iz perioda kada je preplavio prvo talas Rusa, a potom i turskih investitora koji su se otimali za svaki pedalj ove susedne zemlje.

    I dok smo letos često mogli da čujemo kako Albanija važi za zemlju sa niskim cenama, da nekretnine na obalama mora u nekim od njihovih najpopularnijih destinacija (Sarandi, Vlori, Draču ili Dermi) treba da se kupuju kao investicija, a ne kao mesta za odmor, ispostaviće se da verovanje o rastu isplativosti poslovanja u Albaniji sada dobija i novu dimenziju.

    Pre nekoliko dana, Vlada Albanije donela je naime odluku o emisiji evroobveznica na međunarodnom tržištu u iznosu od 700 miliona evra, a kako kažu stručnjaci veći javni dug automatski znači i manju isplativost ulaganja u neku zemlju. Praktično, ono što se pričalo kako bi sada u Albanji trebalo kupovati nekretnine jer bi se na njima vrlo brzo moglo i zaraditi, sada može da bude i opasno dugoročna priča.

    Ministarka finansija i privrede Albanije, Delina Ibrahimaj je, nakon sednice na kojoj je dogovoena emisija evroobveznice, izjavila da će obveznice biti izdate već sledećeg meseca.

    “Jedna od donesenih odluka odnosi se na evroobveznicu, čiji se izlazak na tržište očekuje početkom novembra. Proces iz dana u dan prate Ministarstvo i međunarodni savetnici. Datum nije određen, jer će se na temelju saveta međunarodnih savetnika odlučiti da se dobije najprikladnija kamatna stopa koja bi garantovala smanjenje troškova javnog duga“, rekla je ministarka.

    Da stanje Albanske privrede nije sjajno, pokazuje i činjenica da su prema ranijim objavama iz albanske vlade pripremali da izdaju obveznice tek početkom sledeće godine, i to u manjem iznosu od 500 miliona evra. Budžetski deficit ove države je krajem prvog polugodišta dosegao 2 odsto BD-aP, a javni duh se popeo na oko 85 odsto BDP-a. Poređenja radi, u Srbiji je i ispod 55 odsto BDP-a.

    Samo u poslednjih pet godina, javni dug se u Albaniji povećao za 1,6 milijardi evra samo od evroobveznica, koje su uglavnom služila za otplatu prethodnih dugova.

    Prema mišljenju stručnjaka, zaduživanje države, čak i kada su kamate do sada bile dosta niske, po pravilu znači povećanje poreskih obaveza.

    “Zemlja koja se zadužuje, obavezno mora unapred da rezerviše deo budućih javnih prihoda, a da bi to postigla ona mora ubuduće da povećava poreske obaveze. To je uvek tako, s tim što postoji razlika kada se zadužuje u svojoj valuti ili u inostranstvu, kaže za “Blic” ekonomista i stručnjak za strane investicije Milan Kovačević.

    U slučaju da se zadužuje u inostranstvu, to se po pravilu preslikava na više poreze, nastavlja on i dodaje da je drugačije zaduživanje u zemlji.

    “Kada se država zadužuje u svojoj valuti, postoje i drugačiji načini da se vrati zaduživanje, na primer kroz inflaciju, odnosno veće cene“, zaključuje Kovačević.

    Nekretnine

    Najveći broj nekretnina izlistanih na prodaju na sajtovima tamošnjih agencija su stanovi nadomak obala mora, ali je i nemali broj kuća i luksuznih vila čije su cene i dalje u poređenju sa onima na domaćem tržištu bagatelne.

    Tako na primer, za opremljen stan nadomak obale mora u Sarandi, Vlori, Draču ili Dermi treba da odvojite, u većini slučajeva, po kvadratu 1.000 pa do 2.500 evra, ali kod ovih skupljih se radi o izuzetno luksuznim stanovima u kompleksima. Cene kvadrata kuća i vila se kreću u istom opsegu.

    Nešto dalje od mora, i danas nešto manje popularne nekretnine u ovim mestima, koštaju i manje od 1.000 evra, pa se neretko stan od 30 kvadrata može pazariti i za 20.000 evra.

    Opremljen dvosoban stan od 100 kvadrata u Sarandi, nadomak mora i sa izuzetnim pogledom na more, košta 109.000 evra tj. 1.090 evra po kvadratu. U Vlori dvosoban stan od 85 kvadrata, kompletno namešten i tik uz obalu mora za samo 85.000 evra, ili 1.000 evra po kvadratu.

    U sam proces kupovine je uključeno potpisivanje nekoliko ugovora: ugovor o rezervaciji, preduzetnički ugovor, predugovor i stvarni kupoprodajni ugovor. Nakon potpisivanja ugovora, rezervacija traje četiri nedelje i za to vreme je potrebno (posredstvom advokata) da se proveri imovina. Kod potpisivanja predugovora potrebno je da se nekretnina kapariše, 10 odsto tržišne cene u slučaju starogradnje i 30 odsto u slučaju novogradnje.

    Kupoprodajni ugovor se potpisuje kod notara i tada plaćate ostatak sume, a zatim podnosite ugovor na registrovanje u Kancelariji za registraciju nepokretne imovine. Za čitav proces vam je potrebno od 21 do 23 dana.

    U suštini, kako obveznica bude raspisana, i za njom skoči javni dug, možemo da očekujemo da će u predstojećem periodu pored cena kvadrata tj. takse i naknade vezane za čitav proces pribavljanja nekretnine rasti.

  • Putin objavio dobre vesti

    Putin objavio dobre vesti

    Rusija je normalizovala svoju ekonomsku politiku i budžet će biti u suficitu, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin.

    Putin je u formatu video-konferencije učestvovao u plenarnoj sednici samita G20 u Rimu.

    Prema njegovim rečima, u Rusiji je 2020. godine deficit budžeta porastao na četiri odsto usled ogromnih mera podrške stanovništva, malog i srednjeg biznisa i zdravstvenog sistema, prenosi Sputnjik.

    To je takođe omogućilo da se oporavi tržište rada.

    “A ove godine smo normalizovali svoju makroekonomsku politiku tako da će budžet biti u suficitu. Ne samo da smo to postigli, nego smo i pooštrili monetarnu politiku“, rekao je ruski lider.

    Istovremeno je ukazao na to da je situacija u zemljama G20 nešto drugačija.

    “Ako je u periodu od 2017. do 2019. godine deficit budžeta u proseku iznosio 3,8 odsto BDP-a, u 2020. godini usled pandemije povećao se na 11,2 odsto, a ove godine, iako se smanjio, i dalje ostaje na prilično visokom nivou – 8,7 odsto. Želeo bih da istaknem da 40 odsto budžetskog deficita svih zemalja G20 za 2020-2021. godinu otpada na SAD“, skrenuo je pažnju Putin, istakavši da globalna ekonomija zavisi od položaja američke ekonomije.

    Ruski predsednik je upozorio da povećanje budžetskih deficita u različitim zemljama sveta preti visokom globalnom inflacijom.

    “Prekomerno stimulisanje dovelo je do opšte nestabilnosti, porasta cena finansijskih sredstava i robe na pojedinim tržištima – energije, hrane i tako dalje. Osnovni uzrok tih pojava je ozbiljni budžetski deficit u razvijenim ekonomijama. To je glavni uzrok. To stvara rizik od visoke globalne inflacije u srednjoročnoj perspektivi, usled čega ne samo da se povećavaju rizici od smanjenja poslovne aktivnosti, nego se učvršćuje i produbljuje nejednakost“, konstatovao je Putin.

    Sastanak lidera G20, 16.po redu, održava se danas i sutra u Rimu. Zbog epidemiološke situacije ruski predsednik Vladimir Putin učestvuje onlajn oba dana samita.

  • Obračuni u državnom vrhu; “Hteli ste da pošaljete vojsku u BiH. Izbegli smo skandal u poslednjem trenutku”

    Obračuni u državnom vrhu; “Hteli ste da pošaljete vojsku u BiH. Izbegli smo skandal u poslednjem trenutku”

    Ministar odbrane Mario Banožić obrušio se na hrvatskog predsednika i načelnika Glavnog štaba admirala Roberta Hranja, zahtevajući njegovu ostavku.

    I to nakon što je predsednik Zoran Milanović iskoristio ovlašćenje vrhovnog komandanta i ministru odbrane Mariju Banožiću zabranio obraćanje na zakletvi vojnika u kasarni u Požegi.

    Banožić je, prenosi zagrebački Jutarnji list, od Hranja zatražio da ponese ostavku, zbog toga što poslušao Milanovića i njemu zabranio da govori.

    Ministar je pritom kao jedan od ranijih “gresova admirala”, naveo njegovu nameru da pošalje vojsku u BiH, ne preciziraju, međutim, kada se i zbog čega to dogodilo.

    “Čak ste bez mog znanja i odobrenja nameravali da pošaljete vojsku preko granice u Bosnu i Hercegovinu pa smo skandal izbegli u poslednjem trenutku”, rekao je Banožić.

    Hranj je u martu 2020. postao načelnik Glavnog štaba Hrvatske vojske, a Milanović je juče ministru Banožiću zabranio da govori u Požegi.

    Premijer Andrej Plenković je Milanovićevu zabranu obraćanja Banožiću nazvao “puzajućim državnim udarom” uveren da je tim potezom zapravo “osnažio položaj Banožića u vladi”.

    Banožić je nakon incidenta u kasarni u Požegi izjavio novinarima da je zatražio smenu admirala Hranja, a Milanović je na to reagovao porukom da je “Hranj samo sproveo naredbu koju mu je on dao, kao vrhovni komandant.

    Za Plenkovića je zabrana obraćanja ministru slučaj “bez presedana”.

  • Dr Šekler otkrio: Eksperimentisao sam sa Ivermektinom

    Dr Šekler otkrio: Eksperimentisao sam sa Ivermektinom

    Virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu dr Milanko Šekler otkrio je da je eksperimentisao sa Ivermektinom i naglasio da je korišćenje Pavlovićeve masti u nosu protiv korone primitivan način razmišljanja.

    “Ivermektin je stari lek koji je iskorenio mnoge zarazne bolesti i dugo se upotrebljava i u veterinarskoj i humanoj medicini. Ja sam zimus eksperimentisao sa Ivermektinom na grupi životinja, tako što sam ih zarazio virusom korona životinja, koji ne prelazi na ljude”, rekao je on, a prenosi Blic.

    Dodaje i da nije dobio antivirusno dejstvo, kao i da je ista količina virusa zatečena i kod životinja koje su dobijale Ivermetkin i kod onih koje nisu. Ističe da mnogi ljudi koriste ovaj lek uz dodatnu terapiju, kao i da onda ne mogu da znaju da li je on zaista pomogao ili je u pitanju drugi lek.

    On je dao svoje mišljenje u vezi korišćenja Pavlovićeve masti protiv virusa korona.

    “To što je Pavlovićeva mast završila u nosu, mogla je i svinjska, to je primitivan način razmišljanja. Jedini efekat ako omastite nos je da neće moći da vam ulaze lagane leteće stvar”, rekao je dr Šekler.

    Na informaciju da je prodaja Pavlovićeve masti skočila za 20 odsto dr Šekler je rekao da ga to ne čudi.

    “Ne čudi me, to je kao reklama za bilo koji proizvod. Ceo sistem potrošačkog društva se bazira na reklamiranju i prodaji do besvesti. Na osnovu reklame kupujete, tražite posao, putujete, glasate i zadužujete se – sve vam je reklama, a sve ostalo je ništa”, rekao je on za domaće medije.

    Kada je reč o tzv. antivakserima u Srbiji, dr Šekler je rekao da oni nisu problem samo u našoj državi.

    “Antivakcioni pokret je stigao kod nas iz Zapadne Evrope, a kod nas se sve loše mnogo lako primi. Propagiranje antivakcerskih stavova iz zapadnih zemalja se izuzetno dobro primio u bivšim socijalističkim evropskim državama. Tim ljudima je ostala percepcija da je ono što država traži sigurno pogrešno, čak i Rusija ima ogroman problem sa vakcinacijom”, poentirao je dr Šekler.

  • Stanivuković: Blokirano 40 miliona KM, imamo novac, a ništa ne možemo da platimo

    Stanivuković: Blokirano 40 miliona KM, imamo novac, a ništa ne možemo da platimo

    Toliko su prolongirali rebalans budžeta, koji je 17 miliona KM veći, da će ove godine da propadne kupovina mamografa, izgradnja i procedure za centralno spomen obilježje, najveći grant Domu zdravlja, povoljniji javni prevoz za sve penzionere, sufinansiranje vrtića i mnogi drugi projekti koje smo planirali.

    Rekao je ovo gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, komentarišući odbijanje brojnih odluka i maratonsku sjednicu na kojoj se našao nacrt rebalansa, a koja je trajala rekordnih 40 dana.

    – Na računu Grada nalazi se 40 miliona KM od kojih ni jednu KM ne možemo da utrošimo, jer su sve procedure, rebalans i određene odluke prolongirane ili odbijene – rekao je gradonačelnik.

    Stanivuković naglašava da, uprkos činjenici da je na računu 40 miliona KM, Grad ne može da plaća čišćenje i održavanje puteva i ulica.

    Dodaje da je skupštinska većina prolongiranjem rebalansa odbila izgradnju ulica kroz Debeljake, Kuljane…

    – Koliko god da je čovjek snažan i prihvata da je takva politička situacija, ovakve stvari me bole kao čovjeka, kao Banjalučanina, koji je odrastao i živi u ovom gradu – rekao je Stanivuković.

    On je dodao da je Grad do te mjere u blokadi da ne može da obezbijedi sredstva koja su planirana za doček Nove godine, pa nagležni već sada trebaju naći pomoć.

    – Apsurd je imati novac, a ne možete ništa da platite. Zovu nas ljudi iz mnogih ulica i naselja, imaju mnoge probleme, a vi imate 40 miliona KM, a neko je odlučio da se to ne potroši. Sve ovo će se reflektovati na sljedeću godinu – rekao je gradonačelnik.

    On je poručio da ipak neće odustati i da će vrlo brzo odlučiti koji su to naredni koraci.

    – Moramo donijeti nove odluke. Ili da idemo u proteste i neku novu borbu ili da pitam “da li ne valja gradonačelnik koji je obezbijedio 17 miliona veći budžet ili ne valjaju oni koji to blokiraju” – rekao je Stanivuković.

  • Vidović poručio Silajdžiću: Pusti snovi, ništa od NATO i EUFOR trupa u Brčkom

    Vidović poručio Silajdžiću: Pusti snovi, ništa od NATO i EUFOR trupa u Brčkom

    Siniša Vidović, predsjednik Gradskog odbora Ujedinjene Srpske Banjaluka, rekao je povodom izjava bivšeg ministra inostranih poslova BiH Harisa Silajdžića da NATO i EUFOR hitno pošalju trupe u Brčko, da se zaboravlja da je srpski narod naučio lekciju.

    “Srpski narod nije na koljenima kao što je bio ‘91. Ovim zveckanjem i sumanutim pozivom na intervencije može samo da izazove veći problem Bosni i Hercegovini. Sa političke deponije marginalna ličnost danas upućuje luđački poziv da sam se pitao da li uopšte da odreagujem jer stavovi poput njegovog ne zaslužuju medijski prostor”, rekao je Vidović.

    On je Silajdžiću poručio da su to njegovi pusti snovi

    “Međutim, pošto je već osvanuo na sve strane pozivom NATO-u i EUFOR-u, red je da se kaže istina od koje on očigledno bježi. Ništa od NATO i EUFOR trupa u Brčkom i ništa od kontrole na Drini. Pusti snovi stari Silajdžiću”, poručuje Vidović Silajdžiću.

  • Zbog kvara na vrelovodu bez grijanja Kampus i nekoliko banjalučkih naselja

    Zbog kvara na vrelovodu bez grijanja Kampus i nekoliko banjalučkih naselja

    Zbog većeg kvara na distributivnoj mreži, tokom dana bez grijanja biće korisnici u naseljima Centar, GP Krajina, Nova varoš, Paprikovac, Rosulje, Sunce i Mjesec.
    Kako je saopšteno iz Eko toplana Banjaluka, isporuka toplotne energije biće prekinuta i u objektima Kampusa.

    ” Naše interventne ekipe na terenu saniraju kvar, kako bismo u što kraćem roku uspostavili redovan režim isporuke svim korisnicima”, navodi se u saopštenju.

    Korisnike mole za strpljenje i zahvaljuju na razumijevanju.