VRBAS Media

Autor: INFO

  • Čampara: Istraga će pokazati otkud Cvijetiću povjerljiv dokument OBA

    Banjalučani obuvaćeni akcijom “Transporter” imali su značajnu ulogu u besprijekorno organizovanom lancu šverca droge na čijem se čelu, kako se sumnja nalazio Bojan Cvijetić, bivši savjetnik Dragana Mektića, kod kojeg je pronađen i dokument OBA o kriminalnim organizacijama Balkana, dok je odbjegli Banjlučanin Petar Dukić nabavljao drogu koja je kasnije rasparčavana u Banjaluci i Sarajevu.

    Na sjednici održanoj povodom prijedloga za određivanje pritvora državni tužilac Dubravko Čampara objasnio je na koji način je djelovala grupa i rekao je između ostalog da je osim 300 kg skanka, te skupocjenih vozila, zaplijenjena i velika suma novca i 56 kilograma kokaina.

    Tužilac je to ocijenio kao “kap u moru”, jer je grupa imala namjeru još pet tona droge da prebaci u zemlje EU.

    On je u Sudu BiH kazao da su uhapšeni: Bojan Cvijetić, Mladen Milovanović, Saša Rađević, Aleksandar Nikolić, Ivan Jurić i Dragan Kresojević djelovali kao organizovana grupa koja se bavila isključivo švercom droge koja je lagerovana u skladištima firmi koje su posjedovali u RS.

    Cvijetić, koji se prema riječima tužioca nalazio na čelu grupe a ostali osumnjičeni su bili pod posebnim istražnim radnjama te je otkrivena veza između organizatora i grupe ali i načina na koji je novac odlazio i vraćao se u BiH.

    Skupocjena vozila su, kako je rekao, koristili kao polog za kupovinu droge na području Albanije i Crne Gore, a sa Dukićem je sarađivao Ekrem Bajrami iz Albanije.

    Prema riječima tužioca Cvijetić je bio u vrhu ove međunarodne kriminalne organizacije koja je preko narko karleta iz Južne Amerike, preko Evrope, u BiH nabavljala na tone kokaina.

    Nikolić je imao ulogu za dalju distribuciju u Sarajevu .

    Automobile su kako je naveo, izvozili u Crnu Goru gdje su kupovali drogu pa novac vraćali u BiH, a kilogram droge, kretao se od 35 do 38.000 evra.

    “Hale u kojima su poslovali Dukić i Cvijetić su korištene za skladištenje droge. Firme su im bile samo paravan za ono što su radili”, ocijenio je tužilac.

    Kod Cvijetića je pronađen dokument OBA o kriminalnim organizacijama Balkana, a dokument je imao oznaku povjerljivo.

    Posebna istraga utvrdiće kako je to dospjelo do Cvijetića.

    Prijedlog Tužilaštva da se za šest osumnjičenih odredi pritvot, odbrana osumnjičenih ocijenila je paušalnim, te smatraju da bi se trebalo njihivom branjenicima uvesti mjere zabrane.

    Odluka o prijedlogu danas će biti naknadno donesena.

  • Vlada Republike Srpske smijenila pomoćnika ministra

    Vlada Republike Srpske smijenila pomoćnika ministra

    Vlada Republike Srpske na danas održanoj sjednici smijenila je Nikolu Kneževića sa mjesta pomoćnika ministra za resor uprave u Ministarstvu uprave i lokalne samouprave Republike Srpske.

    Knežević je smjenjen jer je na toj poziciji bio kao kadar DNS-a koji je napustio vladajuću koaliciju, a po novom dogovru ta pozicija pripala je NPS-u Darka Banjca.

    Na mjesto Kneževića, imenovan je Aleksandar Šuvak.

  • Vlada FBiH usvojila naredbe Kriznog štaba: Uvođenje potvrda od 20. decembra

    Vlada FBiH usvojila naredbe Kriznog štaba: Uvođenje potvrda od 20. decembra

    Pomoćnica federalnog ministra zdravstva Marina Bera kazala je da je danas na sjednici Vlade Federacije BiH razmatrana informacija o epidemiološkoj situaciji te da su usvojene nove naredbe Kriznog štaba.

    Kako je kazala, odlučeno je da se od 20. decembra uvede CTP potvrde, odnosno “cijepljen, testiran, prebolio”.

    “To je već postala praksa u drugim zemljama, a mi imamo dovoljno vakcina da broj vakciniranih možemo u kratkom roku povećati”, kazala je.

    Bera je istakla da su naložili kantonima da u narednom periodu obezbijede uslove za to.

    “To znači da trebaju povećati broj punktova i omogućiti što veću dostupnost vakcina, kao i povećati broj punktova za testiranje”, kazala je ona.

    Potvrde će se, dodala je, u prvom redu uvesti za sve zaposlene u sektoru zdravstva, socijalne zaštite i za sve zaposlene u upravi na svim nivoima vlasti.

    Tvrdi da postoje osobe koje se iz zdravstvenih razloga ne mogu vakcinisati te da će im se omogućiti da bez takve potvrde dođu na radno mjesto.

    Bera je navela da je donesena mjera da timovi za vakcinisanje idu ka stanovništvu, a naređeno je svim opštinama da organizuju punktove te mobilne timove koji će ići prema stanovnicima u udaljena područja te kod onih koji ne mogu doći do punktova zbog zdravstvenih stanja.

    Pojasnila je da su mjere usvojene na osnovu procjene epidemionoške situacije te održanog sastanka s kantonalnim premijerima.

    Tvrdi da je procijenjeno da je u FBiH visok nivo prenosa te da incidenca iznosi 146,4 slučaja na 100.000 osoba. Broj hospitalizovanih je povećan za sedam odsto. Takođe je dodala da broj vakcinisanih prvom dozom iznosi 27 odsto, a drugom dozom 24 odsto.

  • Hojs: EU da zatvori granice, migranti više nisu dobrodošli

    Hojs: EU da zatvori granice, migranti više nisu dobrodošli

    Evropska unija mora da zatvori spoljne granice kako bi odvratila migrante koji više nisu dobrodošli u bogati 27-člani blok, izjavio je danas slovenački ministar unutrašnjih poslova Aleš Hojs, čija zemlja trenutno predsjedava EU.

    “Vjerujem da spoljne granice moraju da budu obezbijeđene, čak i sa ogradama ako je potrebno”, izjavio je Hojs, koji podržava inicijativu po kojoj EU treba da finansira izgradnju ograda na svojim spoljnim granicama, prenosi agencija Rojters.

    Hojs je, na međunarodnoj konferenciji o migracijama u Sarajevu, rekao da su evropski ministri unutrašnjih poslova u proteklom periodu bili zaokupljeni pandemijom virusa korona, migrantskom krizom na bjelorusko-poljskoj granici i padom vlade u Avganistanu.

    “Sva tri pitanja su dodatno doprinijela povećanju broja ilegalnih migranata koji se kreću ka Evropi i Balkanu, destabilizujući Evropsku uniju”, poručio je Hojs novinarima.

    On je uporedio sadašnju situaciju s prilivom izbjeglica i migranata 2015. godine, kada je EU prihvatila oko milion ljudi koji bježe od rata u Siriji, ali je rekao da sada postoji velika razlika, a to je da više nema rečenice “Izbjeglice su dobrodošle”.

    Prema njegovim riječima, bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko vodi “hibridni rat”, a EU neće dozvoliti nikome da koristi migrante u političke svrhe.

    Hojs je rekao da razgovori s Lukašenkom još nisu dali vidljive rezultate, ali vjeruje da će kriza biti gotova na proljeće kada Poljska završi proces zatvaranja svojih granica.

    Evropske zemlje optužuju Bjelorusiju da je dovezla hiljade migranata sa Bliskog istoka i podržala ih u pokušaju da ilegalno pređu granicu.

    Bjelorusija poriče da je podstakla krizu, ali tvrdi da može da pomogne u njenom rješavanju ako EU ukine sankcije Minsku.

  • “Više je nego jasno. Đukanović treba da bude razrešen i da odgovara za postupke”

    Poslanici crnogorske skupštine podeljeni su u raspravi o predlogu za pokretanje postupka kojim bi se utvrdilo da li je predsednik Milo Ðukanović povredio Ustav.

    Povrede Ustava odnose se na izjave Đukanovića uoči i na dan ustoličenja mitropolita Joanikija.

    Poslanici vlasti poručili su da je predsednik Milo Ðukanović izjavama uoči ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju 5. septembra povredio Ustav, dok su za opoziciju takve ocene “politikantski pamflet” i pokušaj, kako su kazali, kompromitacije šefa države.

    Konačnu odluku o eventualnoj povredi Ustava donosi Ustavni sud Crne Gore.

    Predlog je podnela SNP, a podržalo 36 poslanika. Predlog je prethodno podržao Ustavni odbor Skupštine Crne Gore.

    Izvestiteljka Odbora Simonida Kordić (DF) kazala je da je reč o činjenjima predsednika Ðukanovića vezanim za događaje od 5. septembra, odnosno ustoličenje mitropolita Joanikije.

    Kordić je kazala da je predsednik tada prekršio načelo Ustava o odvojenosti države od crkve, te da je prekršio i svoja ovlašćenja predviđena Ustavom.

    Kordić je kazala i da je Ðukanović prekršio Krivični zakon, pozivajući na sprečavanje vršenja verskih obreda.

    “Na ovaj način predsednik države je označio određene građane Crne Gore kao one koji su prihvatljivi i pokušao da određuje gde će se i na koji način održavati verski obedi”, pojasnila je Kordić.

    Poslanik DF-a Dragan Bojović kazao je da Ðukanović ne može da se suoči sa istinom da je njegovo političko vreme isteklo.

    “Jasno je da je Ðukanović prekršio Ustav i u mnogo tačaka narušavajući osnovno načelo odvojenosti države od verskih zajednica, kršeći osnova ljudska prava i slobode, izazivajući versku nacionalnu i drugu netrpeljivost”, poručio je Bojović i dodao da Ðukanović deli i svađa građane i podstiče govor mržnje.

    “Ðukanović treba ne samo da bude razrešen već i da odgovara za nezakonita postupanja”, poručio je Bojović.

    Poslanik DPS-a Jevto Eraković kazao je da je Predlog “politikantski pamflet, tendenciozno zasnovan na istrgnutim delovima izjave predsednika države”.

    On je kazao da predsednik kao i svaki drugi građanin ima pravo na slobodu izražavanja, što je, kako je rekao, predviđeno Ustavom i Evropskom poveljom.

    “Predlagači su krajnje tendenciozno istrgli iz konteksta delove obraćanja predsednika kako bi pokušali da ga kompromituju kao jedini instituciju koja sada funkcioniše u državi štiteći interese Crne Gore”, kazao je Eraković i dodao da je Ðukanović samo stao u odbranu Cetinja.

    Poslanik Demokrata Vladimir Martinović kazao je da je siguran u opravdanost inicijative o kojoj Skupština raspravlja.

    „Više je nego jasno da je Ðukanović prekršio Ustav“, naveo je Martinović i dodao da je predsednik države prekršio više članova Ustava, preneo je portal RTCG.

    Martinović je saopštio da Demokrate nemaju dilemu da bi u svakom slučaju zaštitili pravo na veru, ne samo MCP već, kako je dodao, svake druge vere i nacije.

    “Razloga je mnogo zbog čega ova inicijativa treba da dobije podršku u Parlamentu”, naveo je Martinović i dodao da se predsednik države mora držati Ustava i da mu svaki grad u Crnoj Gori mora biti jednako važan.

    Poslanik PzP-a Branko Radulović kazao je na Ðukanoviću najveća odgovornost za dešavanja u Crnoj Gori.

    On je kazao da 41 poslanik vlasti treba da se objedini oko evropske platforme i da pozovu manjine, da bi, kako je dodao, branili Crnu Goru.

    „Ja više nemam osećaj prema Ðukanoviću, on više nije britva što je bio, a ja ne volim da neko, ko je bio, nije britva, ravnodušan sam“, poručio je Radulović i dodao da pravda mora zakucati na Ðukanovićeva vrata i na vrata njegovih, kako je kazao, pajtaša.

    Lider SNP-a Vladimir Joković kazao je da je Ðukanović uoči ustoličenja pokušao da organizuje prisalice da se suprotstavi zakonima i Ustavom zagarantovanih verskih prava.

    “Poziv na rušenje verskog sklada na Cetinju može imati dalokesežne posledice i mislimo da je naš zahtev potpuno opravdan”, poručio je Joković i dodao da je politika podela doživela poraz na parlamentranim izborima.

    Za poslanicu opozicionog SDP-a Draginju Vuksanović Stanković kriv je srpski predsednik Aleksandar Vučić, jer je, kako je navela, toga dana policija radila prema njegovoj naredbi.

    „Onoga dana na Cetinju Ustav su prekršili Zdravko Krivokapić i Olivera Injac i oni će za to odgovarati”, poručila je poslanica SDP-a.

    Iz GP URA su poručili da će podržati predlog.

    “Predsednik Crne Gore sa svoje pozicije produbljuje podele i na neki način ne dozvoljava da se pomireno društvo okrene EU”, naveo je poslanik GP URA Miloš Konatar i dodao kako Ðukanović na neki način predstavlja i teret za DPS.

  • Donešen zakon: Kastracija za silovatelje

    Donešen zakon: Kastracija za silovatelje

    Pakistan je uveo zakon kojim se kao moguća kazna za serijske silovatelje predviđa kastracija i brža suđenja osumnjičenim seksualnim prestupnicima.

    To je danas izjavio zvaničnik vlade Vakar Husain.

    Prema njegovim rečima, parlament je zakon usvojio u sredu i on je odmah stupio na snagu.

    Hemijska kastracija koja se sprovodi uz pomoć lekova već se praktikuje u Poljskoj, Južnoj Koreji, Češkoj i pojedinim državama SAD, napominje Rojters.

    Pakistanski premijer Imran Kan rekao je prošle godine da želi da uvede kazne nakon što je u zemlji povećan broj seksualnih prestupa i nakon slučaja majke dvoje dece koju su iz automobila izvukla dva čoveka i silovala je pod pretnjim vatrenim oružjem.

    Nevladina organizacija Rat protiv silovanja navodi da na pakistanskim sudovima bude osuđeno manje od 3 odsto silovatelja

    Amnesti internešnel je pozvao na istragu o uzrocima seksualnih napada umesto strogih kazni.

  • Zašto je važna buster doza?

    Zašto je važna buster doza?

    Evropska agencija za lekove (EMA) ponovila je svoj poziv građanima da se vakcinišu, a zatim prime i buster dozu kao zaštitu od trenutno dominantnog Delta soja koronavirusa.

    ”Buster doze će imati važnu ulogu u strategiji vakcinacije jer prvi podaci sa terena pokazuju da buster doze Fajzera i Moderne primljene šest meseci nakon primarne vakcinacije kod odraslih obnavljaju zaštitu od infekcije koronavirusom i njegove trenutno dominanatne Delta varijante”, izjavio je ispred EMA, dr Marko Kavaleri.

    Na redovnoj konfernciji za medije u EMA konstatuju da je približavanjem zime broj inficiranih i hopitalizovanih u skoro svim zemljama članicama u porastu, a da većinu pacijenata na intenzivnoj nezi čine nevakcinisani.

    ”Želim da ponovimo neophodnost vakcinacije, ali i buster doze. Od vitalnog je značaja da nastavimo proces vakcinacije posebno u državama sa nižim procentom vakcinisanih”, kaže Kavaleri.

    On ponavlja da je preporuka EMA da se podrazumeva buster doza kod Fajzera i Moderne nakon šest meseci od primarne vakcinacije, ali i ukazuje na fleksibilnost u slučaju skraćivanja intervala između druge i treće doze vakcine.

    U EMA naglasavaju da još nemaju dovoljno informacija kada je reč o preporuci moguće buster doze za vakcinu kompanije Dzonson i Dzonson, koja se inače prima u jednoj dozi.

    Kada je reč o upotrebi različitih vakcina kod primarne vakcinacije i buster doze, u EMA kažu da istraživanja zasnovana na konkretnim imunološkim odgovorima sa terena podržavaju ovakvu strategiju vakcinacije.

    Očekuje se da će se po ovom pitanju kao i po pitanju potrebnog intervala između primarne vakcinacije i buster doza kod mešanja vakcina EMA oglasiti do kraja novembra.

  • Mogli bi da budu prva kompanija iz Srbije koja je izašla na Njujoršku berzu

    Mogli bi da budu prva kompanija iz Srbije koja je izašla na Njujoršku berzu

    Srbija bi za koju godinu da dobije prvu kompaniju koja je izašla na berzu u Njujorku.

    Naime, direktorka korporativnih komunikacija srpske HTEC grupe, koja je danas objavila akviziciju američke kompanije Momentum Design Lab, Katarina Urošević kaže da HTEC planira da za dve do tri godine bude na Njujorškoj berzi.

    Tako bi HTEC grupa postala jedna od globalno vodećih kompanija za razvoj digitalnih proizvoda i prva kompanija iz Srbije koja je izašla na Njujoršku berzu.

    Uroševićeva za Tanjug kaže da je iznos akvizicije američke kompanije Momentum Dizajn Lab poslovna tajna.

    HTEC grupa (High Tech Engineering Center) je osnovana u Beogradu i sa sedištem u San Francisku. Od svog osnivanja 2008. godine, kao startapa u okviru Poslovno tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta Univerziteta u Beograda, kompanija je ostvarila neverovatne rezultate i godinama najbrži rast u regionu, pa je tako u poslednje dve godine narasla četiri puta sa 250 zaposlenih u četiri tehnološko-razvojna centra u Srbiji, na više od 1.000 zaposlenih na 12 lokacija u šest zemalja Jugoistočne Evrope.

    “Mi vidimo u našoj putanji za dve, tri godine izlazak na Njujoršku berzu, s tim da to ne predstavlja cilj sam po sebi, nego je sredstvo da omogućimo nove prilike za naše zaposlene, ali i da se pozicioniramo tako da imamo pristup još većem kapitalu koji bi omogućio dalji rast, te da imamo mogućnost da radimo sa najvećim svetskim kompanijama”, rekla je ona.

    Dodaje da su podaci o danas objavljenoj akviziciji američkog Momentum Dizajn Laba poslovna tajna, te da bi izlazak na berzu mogao više takvih podataka da otvori za javnost.

    “Ovo je treća akvizicija, 2020. kupljen je novosadski Egzekom i ta investicija bila je isto podržana od Evropske banke za obnovu i razvoj. U januaru je akviziran domaći produkt dizajn studio Konstrukt i ta ekipa nam je omogućila da pre dolaska Momentuma izgradimo tim od 70 ljudi koji se bave dizajnom i produkt menadžmentom”, rekla je ona.

    Kako kaže, danas objavljena akvizicija je za HTEC izuzetno važna, jer će imati mogućnost da radi sa svim kompanijama Momentum Dizajn Leba, koji čine više od 20 odsto liste Forčn 100 kompanija u svetu.

    “Pomoći će HTEC-u da svojim klijentima pruži usluge konceptualizacije i razvoja digitalnih proizvoda još od nivoa produkt dizajna, a ne samo na realizaciji softverskih rešenja”, rekla je ona.

    Razvoj HTEC-a važan je i za Srbiju i širi region, jer ta kompanija ima 12 razvojnih centara u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj.

    “Ova akvizicija nam omogućava da još kvalitetnije i bolje projekte i novije tehnologije donesemo u ovaj region. I damo mogućnost inženjerima iz ovog regiona da rade na njima”, rekla je Uroševićeva.

    Za razvoj HTEC-a poslednje dve godine bile su jako dinamične, o čemu svedoči podatak da su 2020. počeli sa 250 zaposlenih a 2021. završiće sa preko 1.000 zaposlenih. Ranije ove godine kompanija je otvorila razvojne centre u Subotici i Kragujevcu, kao i u svim ostali u državama regiona.

    Sedište HTEC je od 2015. godine u San Francisku što je omogućilo još bliži kontakt sa vodećim tehnološkim kompanijama iz Silicijumske doline, a razvoju su doprinele i pandemijske prilike.

    “Vidimo, što je verovatno uzrokovano i pandemijom kovida, veliku potrebu za digitalizacijom klasičnih industrija. Imamo puno klijenata koje su vodeće svetske kompanije u klasičnim sektorima, a koje su u prethodne dve godine prepoznale potrebu za digitalizacijom. Ali vidimo i u tehnološkim kompanijama veliki razvoj novih, digitalnih proizvoda koji se nude. To je prilika za naše inženjere da rade na njima i razvijaju ih”, rekla je ona.

    U HTEC-u ne zapošljavaju samo inženjere nego i izuzetne talente u oblasti dizajna, produkt i prodžekt menadžmenta i u drugim oblastima bitnim za razvoj digitalnih proizvoda od početka do izlaska na tržište.

    Navode da je Momentum ocenjen kao najbolji studio za dizajn digitalnih proizvoda u prethodnih pet godina

    “Vidimo izuzetnu priliku da zajedno sa njima radimo na razvoju naših ljudi, da što pre uđemo u saradnju s klijentima, i na kreativnom delu u kojem se odlučuje koji je to proizvod koji treba razviti i kako treba da izgleda, da damo svoj doprinos”, rekla je Uroševićeva.

    Ona je ocenila da je ova akvizicija prilika da ljudi u ovom regionu saradnju sa vrsnim stručnjacima, kakva je ekipa iz Momentuma.

    “Put je bio pun mukotrpnog rada naših osnivača, ali izuzetna vrednost i talenat inženjera u Srbiji i regionu omogućavaju da našim klijentima obezbedimo nove projekte i novu saradnju”, poručila je.

    U portfoliju kompanije Momentum se nalazi 40 kompanija sa Fortune 500 liste, kao i mnogobrojni zanimljivi startapovi, a svojim klijentima širom sveta je pomogla da dostignu ukupnu vrednost od preko 40 milijardi dolara.

    Osnovan 2002. godine u Silicijumskoj dolini, Momentum Design Lab je jedan od pionira u UX, CX, i produkt dizajnu, koji danas ima globalno prisustvo preko svojih kancelarija u San Mateu, Njujorku, Sidneju i Londonu. Pet godina za redom, kompanija je rangirana kao prva u svetu iz oblasti UX dizajna na popularnoj biznis platformi Clutch.

  • Rusija optužena; Putin jasan: “Nemamo nikakve veze”

    Rusija optužena; Putin jasan: “Nemamo nikakve veze”

    Poljska tvrdi da su migrantsku krizu organizovale tajne službe u Moskvi i Minsku.

    Kremlj to demantuje. Ali nemačka štampa prenosi tvrdnje bivših beloruskih službenika koji potvrđuju navode Varšave.

    Moskva s tim nema nikakve veze, izričito je naglasio ruski predsednik Vladimir Putin komentarišući je krajem prošle nedelje situaciju na granici Poljske i Belorusije. Nemački list Zidojče cajtung prenosi međutim izjave poljske vlade i bivših beloruskih zvaničnika koji kažu nešto drugo.

    “Organizacija kompletne veštački stvorene izbegličke krize dogovorile su tajne službe u Minsku i Moskvi, ona se formalno vodi pod imenom ‘Operacija brana'”, citira nemački list beloruskog opozicionog političara Pavela Latušku. “U tome učestvuju vojne tajne službe (GRU) ruskog i beloruskog generalštaba, te beloruski KGB i ruske tajne službe SVR i FSB”, tvrdi Latuška.

    Pavel Latuška je, piše minhenski list, ranije bio ministar kulture Belorusije i dugogodišnji ambasador, ali je, nakon lažiranih predsedničkih izbora 9. avgusta 2020, “raskinuo” s vlastodršcem Aleksandrom Lukašenkom i priključio se (verovatnoj) izbornoj pobednici Svetlani Tihanovskoj.

    Zidojče cajtung u članku spominje i potpukovnika Aleksandra Azarova koji „nije više hteo da radi za režim”, i koji je pobegao u Varšavu. On i drugi članovi građanske inicijative “Bypol” beleže represije Lukašenkovog režima, tvrdi se u članku nemačkog lista. Informacije, prema sopstvenim navodima, dobijaju od još uvek aktivnih beloruskih oficira koji, kako kažu, imaju simpatije za njihov rad.


    Bivši ambasador Latuška, kako piše list, tvrdi da su ruske i beloruske tajne službe u aprilu i maju ove godine postigle dogovor oko pokretanja akcije masovnog dolaska migranata u Belorusiju, odnosno njihovog daljeg transporta ka EU. Cilj akcije: da Lukašenkov režim, koji se nalazi u finansijskim problemima, dobije više novca, odnosno vršenje pritiska na EU kako bi ona ukinula sankcije protiv Minska.

    Prenosi se i Lukašenkova izjava od 26. maja, nakon postizanja dogovora o kojem piše list, prema kojoj je vlastodržac iz Minska rekao da je Belorusija do tada zaustavljala drogu i migrante koji se kreću prema EU, a “sada ćete ih sami jesti i hvatati.”

    Oružje postaje sve ono što spaja svet

    Tenzije na istoku Evrope analizira i nemački nedeljnik Cajt: “Konflikt s Rusijom i Belorusijom, stacioniranje trupa na ukrajinskoj granici, migranti i izbeglice na poljskoj granici – sve to izgleda loše, ali EU se brani”, piše hamburški list o situaciji koju opisuje kao “retro-filing Hladnog rata”.

    “Samo nekoliko stotina kilometara od Berlina zaoštrava se novi oblik geopolitičkog konflikta. Kako on funkcioniše i kako mu se suprotstaviti – rešenje se ne nazire”, piše Cajt i ukazuje da je “ludorija” ocenjivati da je ograda koja se podiže na istočnoj granici neka novu “Gvozdena zavesa”.

    “Kompletno istočno susedstvo EU, od Baltika, pa do Crnog mora, meta je višestrukih napada. Ukrajina se skoro osam godina bori protiv separatista koje naoružava Kremlj. Baltičke zemlje i Poljska svakodnevno su izloženi kibernetičkim napadima i kampanjama lažnih vesti. Mala Moldavija ima osećaj da je, otkako je tamo izabrana proevropska vlada, ucenjuje ruski energetski koncern Gazprom. U tu sliku uklapa se i beda migranata u Belorusiji koja je namerno prouzrokovana. Pravo na azil postaje instrument geopolitičkog sukoba. Takve napade na šavovima umreženog sveta politikolog Mark Leonard nedavno je nazvao ’ratovima poveznica’ (connectivity wars). U njima oružje može da postane sve ono što spaja svet – finansijski tokovi, podaci, tehnologija, migracije”, piše nemački list Cajt.

    Poljski premijer kritikuje nemačku kancelarku

    Tabloid Bild objavljuje intervju s poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim koji kaže da Belorusija koristi migrante na granici kao oružje i dodaje da su njihov krajnji cilj zemlje poput Holandije, Nemačke ili Francuske. “Mi na našoj granici branimo čitavu Evropu”, kaže poljski šef vlade i najavljuje da će to nastaviti da radi “svim sredstvima”.


    Na pitanje nemačkog novinara kojeg se scenarija pribojava, Moravjecki odgovara: “Jasno je da će, ako ne budemo bili u stanju da zaustavimo nekoliko hiljada migranata, uskoro doći stotine hiljada, pa čak i milioni. U Nemačkoj živi 80 miliona ljudi – da li biste vi dozvolili da dođe dodatnih 50 miliona? Mislim da ljudi u Nemačkoj ne bi bili srećni zbog toga, jer žele da održe svoj životni standard, i da očuvaju svoju kulturu”, kaže premijer Poljske.

    Na pitanje da li je Angela Merkel zakazala u izbegličkoj politici, Moravjeci odgovara: “Da, apsolutno. Mislim da politika od pre pet ili šest godina nije bila primerena. Ona je ugrozila suverenitet brojnih evropskih država i stvorila veštački multikulturalizam. To je bila opasna politika za Evropu i svet.”

    Na kritike upućene poljskoj vladi i tamošnjim zakonima prema kojima su tzv. pušbekovi na granicama legalizovani, što je suprotno pravu Evropske unije, poljski premijer naglašava: “Zaštita granica mora da bude efikasna. I zato moramo biti u stanju da vraćamo ljude koji krše pravila na granici.”

  • Berlin: Nema dogovora

    Berlin: Nema dogovora

    Nemačka nije postigla nikakav dogovor sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom o rešavanju migrantske krize na poljsko-beloruskoj granici.

    Ovo je izjavio u četvrtak neimenovani izvor iz nemačke vlade, nakon medijskih izveštaja u kojima se navodi da su lideri dve zemlje postigli dogovor.

    “Situacija na granici je evropski problem u kome Nemačka ne deluje sama”, dodao je izvor, a prenosi agencija Rojters.

    Lukašenkova portparolka je ranije danas izjavila da je odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel, u telefonskom razgovoru sa Lukašenkom, pristala da razgovara sa EU o predlogu Belorusije.

    Tim predlogom se predviđa vraćanje 5.000 migranata u njihove zemlje, dok bi EU primila 2.000 migranata koji su na poljsko-beloruskoj granici.