VRBAS Media

Autor: INFO

  • Seku i ne pitaju za sutra – nestaje Amazonija

    Seku i ne pitaju za sutra – nestaje Amazonija

    Seča Amazonske prašume dostigla je najveći nivo u proteklih 15 godina, a u odnosu na prošlu godinu pojačana je za 22 odsto.

    Podaci Brazilske agencije za istraživanje svemira (Inpe) u suprotnosti su sa brazilskim obećanjima na klimatskom samitu u Glazgovu da će do 2030. godine prestati sa sečom i započeti proširivanje šumskih površina.

    Oko 13.235 kvadratnih kilometara je posečeno u periodu 2020. na 2021. godinu, što je najveće krčenje zabeleženo još od 2006. godine.

    Amazonija je dom tri miliona vrsta biljaka i životinja, kao i više od milion ljudi u brojnim domorodačkim plemenima.

    Najveća prašuma na svetu služi i kao ogromno skladište ugljen-dioksida, ključno za usporavanje globalnog zagrevanja.

    Ministar za zaštitu životne okoline Žoakim Lejte kaže da su podaci uznemirujući i da se mora biti odlučniji u borbi protiv te prakse.

    Sa druge strane, pod administracijom predsednika Žaira Bolsonara krčenje šuma je pojačano, a prvi čovek Brazila je od početka svog mandata ohrabrivao poljoprivrednu aktivnost i rudarenje u područjima prašume.

    Bolsonaro se takođe više puta sukobljavao sa agencijom Inpe koja redovno izveštava o promenama površine Amazonije, a brazilski predsednik je optužio da blati reputaciju zemlje.

    Obećanje brazilskih vlasti podrazumeva ulaganje 19,2 milijarde dolara iz javnih i privatnih fondova, koje je namenjeno za oporavak uništenih površina, borbu protiv požara i podršku domorodačkom stanovništvu.

  • Šta se radi na beogradskom aerodromu? “Novi izgled krajem 2022. godine; biće i premijum mesta”

    Šta se radi na beogradskom aerodromu? “Novi izgled krajem 2022. godine; biće i premijum mesta”

    Kompanija Belgrade Airport započela je obimne radove na rekonstrukciji površina ispred zgrade terminala Aerodroma Nikola Tesla.

    Oni obuhvataju modernizaciju pristupnih puteva i parkirališta, koji se izvode paralelno sa radovima na modernizaciji celokupnog aerodroma.

    Kako se navodi u saopštenju, radovi podrazumevaju potpunu rekonfiguraciju, nadogradnju i poboljšanje sistema pristupnih puteva ispred putničkog terminala, što će omogućiti brži pristup i efikasniji protok saobraćaja za putnike i posetioce, a povećaće i kapacitete za kratkoročno i dugoročno parkiranje vozila.Parkirališta će biti opremljena LED sistemom osvetljenja, punjačima za električna vozila, imaće takozvana premijum parking mesta, kao i dodatna parking mesta za putnike sa smanjenom pokretljivošću. Ovim će se, tvrde iz kompanije, značajno poboljšati kvalitet usluge, komfor i pristupačnost.

    “Radovi će biti izvođeni u fazama, a očekuje se da će pristupni putevi i parkirališta na beogradskom aerodromu dobiti novi izgled krajem 2022. godine”, najavljuju.
    Prva faza ovih radova obuhvata značajne izmene u tokovima saobraćaja i pešaka. Ulaz u aerodromsku zgradu organizovan je putem Terminala 1, dok je za saobraćaj potpuno zatvorena deonica ispred zgrade terminala. Zona za kratko zaustavljanje privatnih i taksi vozila radi iskrcavanja putnika (1 minut stop) formirana je u zoni postojećeg parkirališta odakle postoji pešačka veza sa Terminalom 1.

    Takođe, izmenjen je režim saobraćaja za privatna vozila i za vozila javnog gradskog, autobuskog i taksi prevoza, kao i režim saobraćaja za pristup parkiralištima. Uspostavljena su dva privremena autobuska stajališta, jednog u zoni Terminala 1 (za putnike koji dolaze na aerodrom) i drugog u zoni VIP Terminala, odnosno Terminala generalne avijacije (za putnike koji odlaze sa aerodroma nekom od GSP linija).

    Modernizovan beogradski aerodrom: Pogledajte kako izgleda “Teslin trg”, veliki fri šop… FOTO

    Kapacitet postojećeg parkirališta ispred aerodromske zgrade je smanjen, a putnicima su na raspolaganju javna garaža u blizini terminala kapaciteta 514 parking mesta kao i postojeći parking u zoni kargo terminala, kapaciteta blizu 200 parking mesta.

    “Radovi ne utiču na redovnost i bezbednost avio-saobraćaja. Sve izmene usled radova su vidno obeležene, a status radova dostupan je na zvaničnoj internet stranici aerodroma i redovno će biti ažuriran. Aerodromski timovi u potpunosti su posvećeni pružanju najboljeg korisničkog iskustva tokom ovog perioda transformacije”, poručuju iz kompanije Belgrade Airport i zahvaljuju svim putnicima i posetiocima na razumevanju i strpljenju tokom izvođenja radova, te apeluje na putnike da ostave nešto više vremena od uobičajenog i da planiraju pravovremeni dolazak na aerodrom u skladu sa izmenjenim režimom saobraćaja i parkiranja.

  • Bajden prebacuje dužnost na potpredsednicu

    Bajden prebacuje dužnost na potpredsednicu

    Predsednik SAD Džo Bajden će u petak privremeno preneti vlast na potpredsednicu Kamalu Haris dok je pod anestezijom zbog rutinske kolonoskopije.

    To je novinarima prenela sekretarica za štampu Bele kuće Džen Psaki.

    “Potpredsednica će za to vreme raditi iz svoje kancelarije u Zapadnom krilu”, rekla je Psaki u saopštenju.

    Podsetimo, Bajden je stigao u petak ujutru u Medicinski centar Volter Rid kako bi se podvrgao rutinskom godišnjem pregledu – njegovom prvom pregledu na funkciji kao najstarijem predsedniku u prvom mandatu u istoriji SAD.

    Rutina je da potpredsednik preuzima predsednička ovlašćenja dok se predsednik podvrgava medicinskoj proceduri koja zahteva anesteziju.

    Potpredsednik Dik Čejni je to učinio u više navrata kada je tadašnji predsednik Džordž V. Buš bio podvrgnut rutinskim kolonoskopijama.

    Ranije ove godine, bivša sekretarica za štampu bivšeg predsednika Donalda Trampa Stefani Grišam uveliko je implicirala da je Bajdenov prethodnik bio podvrgnut kolonoskopiji u tajnoj poseti Volteru Ridu 2019. godine, ali se to tada prećutalo kako bi se izbeglo prenošenje predsedničke vlasti na tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa.

    U svojoj knjizi “Odmah ću odgovoriti na vaša pitanj”, Grišam ne koristi termin kolonoskopija, ali u velikoj meri implicira da je to bio razlog putovanja.

    Ona kaže da je Trampova poseta bolnici, koja je izazvala višenedeljne spekulacije o njegovom zdravlju, bila “veoma uobičajena procedura”.

    Tramp nije želeo da tadašnji potpredsednik Majk Pens bude na vlasti dok je bio pod sedativima, što je bio jedan od razloga zašto je posetu držao privatnom.

    Ali, isto tako nije želeo da bude “predmet podsmeha” u kasnim televizijskim programima.

    U knjizi je navela i primer slične procedure koja je bila u vreme vlasti predsednika Buša.

  • Vučić o Linglongu: “Niste brinuli o srpskim radnicima, a sad ste zabrinuti za Vijetnamce?”

    Vučić o Linglongu: “Niste brinuli o srpskim radnicima, a sad ste zabrinuti za Vijetnamce?”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je danas o situaciji u kompaniji Linglong u Zrenjaninu.

    Odgovarajući danas na pitanja novinara, nakon svečanog otvaranja fabrike BAS Boysen Abgassysteme u Subotici, predsednik je kazao da je to komplikovano pitanje.

    “To se tiče kampanje koja se vodi protiv Linglonga, kao što se protiv svake kineske kompanije vodila kampanja. Ja sam po celom svetu molio da nađemo investitora za Smederevsku železaru, koja nije radila i nije doprinosila, imali smo finansijsko krvarenje i jedva smo namolili predsednika Sija za to. Tih 5.500 ljudi koji tamo radi generiše i nova radna mesta za sve koji rade sa železarom”, poručio je Vučić.

    Dodao je da je takođe krenula, čak i iz organa državne uprave, kampanja protiv Ziđina koja zapoljavaša 6.000 ljudi, a prosečna plata im je 100.000 dinara.

    “Ubaciće sve filtere koje mi nismo mogli da ubacimo, da bi vazduh bio čistiji. Te dve kompanije su među najvećim izvoznicima”, napomenuo je.

    Poslata je, kaže, inspekcija, i upitao šta onda ljudi hoće.

    “Hoćete da uništimo investiciju od 900 miliona dolara, da Zrenjanin ne napreduje?”, kazao je.

    Prema njegovim rečima, ako inspekcija ustanovi da su uslovi loši, oni će napraviti bolje.

    “Niste brinuli o srpskim radnicima, a sad ste zabrinuti za Vijetnamce? Nemojte mene da folirate i lažete. Gledaćemo da pomognemo i Vijetnamcima i svima, ali nećemo da rasterujemo investitore, jer ih je jako teško dovesti”, zaključio je.

  • Prištini upućena diplomatska nota

    Prištini upućena diplomatska nota

    SAD poslale diplomatsku notu vladi u Prištini, zbog donacije Kosovko-bezbednosnim snagama.

    Kako piše Gazeta ekspres, a prenosi portal Kosovo online, u toj noti Vašington zahteva od Prištine da vojnu opremu, doniranu Kosovskim bezbednosnim snagama, ne koriste druge bezbednosne snage na KiM, bez njihovog odobrenja.

    Kako se navodi, SAD su izrazile taj zahtev, koji nameravaju da pretoče u sporazum, u diplomatskoj noti upućenoj Ministarstvu spoljnih poslova privremenih institucija.SAD su u avgustu donirale kosovskim bezbednosnim snagama 55 vojnih vozila.

  • Moskva zaprijetila Vašingtonu: Prekinućemo sve odnose

    Moskva zaprijetila Vašingtonu: Prekinućemo sve odnose

    Ukoliko Kongres SAD usvoji rezoluciju o nepriznavanju predsjedničkih izbora 2024. u slučaju da na njih izađe Vladimir Putin, rusko-američki odnosi će biti prekinuti.

    To je izjavio zamjenik komiteta za međunarodna pitanja Savjeta federacije Rusije Vladimir Džabarov.

    “Siguran sam da taj dokument neće proći. Međutim, ukoliko se tako nešto i dogodi, to će dovesti do prekida odnosa Rusije i SAD”, kazao je on, a prenosi “Sputnjik”.

    Takođe je ocijenio i da taj dokument predstavlja vrhunac cinizma koji nema veze sa zdravim razumom.

    Oglasio se i zamjenik predsjednika Gornjeg doma ruskog parlamenta Konstantin Kosačov koji je rekao da bi usvajanje takvog dokumenta predstavljalo direktno miješanje u unutrašnja pitanja Ruske Federacije.

    “Prerano su počeli da se miješaju u naša pitanja budući da su izbori tek 2024. godine. Međutim, ovo nije ništa novo i neočekivano. Miješanje u unutrašnja pitanja u najčistijoj formi”, napisao je on na svom Facebooku.

    Američki kongresmeni Stiv Koen i Džo Vilson unijeli su u Predstavnički dom američkog Kongresa prijedlog da se ruski predsjednik Vladimir Putin ne prizna za lidera države ukoliko odluči da se kandiduje za novi mandat 2024. godine, navodi se u saopštenju kongresmena.

  • Iz svih budžeta u BiH političkim partijama od 2004. do 2019. isplaćeno čak 300 miliona maraka

    Iz svih budžeta u BiH političkim partijama od 2004. do 2019. isplaćeno čak 300 miliona maraka

    U periodu od 2004. do 2019. godine iz budžeta svih nivoa vlasti u BiH političkim strankama je isplaćeno 300,9 miliona KM, podatak je Centralne izborne komisije BiH.

    Uprevodu, stranke su za tih 16 godina prosječno godišnje dobijale 18,8 miliona KM. Poređenja radi, to je više od prošlogodišnjeg pojedinačnog budžeta Suda BiH, Tužilaštva BiH, ili skoro duplo više od budžeta Vlade RS u 2021. godini. Najviše novca dobile su najveće političke partije u BiH.

    Od 2004. do 2008. budžetska izdvajanja za stranke su konstantno rasla, u periodu od 2009. do 2012. bilo je manjih oscilacija, da bi 2013. godine ta izdvajanja pala za 12,27 odsto.

    Međutim, od 2014. do 2018. godine budžetska izdvajanja ponovo rastu u procentima od dva ipo do tri odsto godišnje, dok su 2019. godine porasla za 1,7 procenata u odnosu na sredstva izdvojena u prethodnoj godini.

    U pomenutom periodu od 2004. do 2019. političkim subjektima je iz budžeta Republike Srpske isplaćeno nešto više od 53 miliona maraka, iz budžeta FBiH 50,8 miliona, a najviše iz budžeta optina i gradova u cijeloj BiH, čak 119,3 miliona KM.

    CIK BiH
    U Izvještaju CIK najnoviji podaci su za 2019. godinu, a tada je iz budžeta Republike Srpske političkim subjektima isplaćeno 3,5 miliona maraka.

    U skladu s odredbama Zakona o budžetu institucija BiH, novac se u budžetu obezbjeđuje za finansiranje političkih stranaka, odnosno koalicija političkih stranaka i nezavisnih kandidata zastupljenih u Parlamentarnoj skupštini i parlamentarnih grupa, odnosno klubova poslanika i delegata u PS BiH. Ukupna sredstva ne mogu prelaziti 0,2 odsto budžeta BiH u kalendarskoj godini.

    Političkim strankama, odnosno koalicijama političkih stranaka, sredstva se raspodjeljuju na način da se: 30 odsto novca dijeli jednako svim političkim strankama i koalicijama koje su osvojile mandate, 60 odsto prema broju poslaničkih, odnosno delegatskih mandata, koje svaka politička stranka, koalicija političkih stranaka, odnosno nezavisni kandidat ima u trenutku dodjele mandata, a 10 odsto raspoređuje parlamentarnim grupama srazmjerno broju poslaničkih mjesta koja pripadaju manje zastupljenom polu.

    U Republici Srpskoj, u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka iz budžeta Republike, grada i opštine, sredstva se izdvajaju iz budžeta za: finansiranje dijela troškova redovnog rada političkih stranaka, koalicija, nezavisnih poslanika odnosno odbornika; pokriće dijela troškova izborne kampanje političkih stranaka, koalicija, nezavisnih lista i nezavisnih kandidata kojima su potvrđene izborne liste; pokriće dijela troškova rada poslaničkih, delegatskih i odborničkih klubova i grupa.

    Sredstva izdvojena za finansiranje troškova redovnog rada političkih stranaka, koalicija, nezavisnih zastupnika, odnosno odbornika ne mogu biti manja od 0,2 odsto ukupnih budžetskih prihoda iz prethodne godine, a raspoređuju se na način: 20 procenata u jednakim iznosima svim političkim strankama i koalicijama koje imaju poslanike u skupštini i nezavisnim poslanicima, a 80 odsto se raspoređuje srazmjerno broju osvojenih mandata.

    Kada je u pitanju novac iz budžeta za izbornu kampanju, on se obezbjeđuje u budžetu za godinu u kojoj se održavaju izbori u iznosu ne manjem od 0,05 odsto ukupnih budžetskih prihoda iz prethodne godine.

  • Ministarstvo finansija o planu poreske reforme, neoporezivi dio plate biće 1.000 KM

    Ministarstvo finansija o planu poreske reforme, neoporezivi dio plate biće 1.000 KM

    Povodom predviđenog rasterećenja privrede u korist rasta plata zaposlenih, o čemu je brujala javnost protekle sedmice, oglasilo se i Ministarstvo finansija koje je zapravo nosilac ove takozvane poreske reforme u Srpskoj.

    Ističući da Vlada Republike Srpske, u saradnji sa poslovnom zajednicom, kreira mjere koje će biti sadržane u Programu ekonomskih reformi za period 2022-2024. godina, u Ministarstvu finansija RS navode da će naredna godina biti posvećena rasterećenju privrede i stvaranju povoljnih uslova za snažniji privredni rast.

    – Ekonomske mjere, u predstojećem periodu, sadržaće smanjenje doprinosa sa 32,8 na 31 odsto, odnosno smanjenje stope za 5,5 odsto. Stopa poreza na dohodak bi, ovim mjerama, bila smanjena sa deset na osam odsto ili za 20 odsto – preciziraju u Ministarstvu finansija RS.

    Neoporezivi dio dohotka bi bio 1.000 КM, a planiran je i prelazak sa neto na bruto obračun plata u 2022. godini.

    – Кod ovog rasterećenja u budžetu će prihodi biti manji za 80 miliona КM. Ekonomskim mjerama planirano je i umanjenje nefiskalnih davanja u ukupnom iznosu 25 miliona КM, što će u značajnoj mjeri ići u korist poslovne zajednice od kojih smo dobili saglasnost za sprovođenje planiranih mjera – poručuju iz Minstarstva finansija RS.

    Podsjećamo da je premijer RS Radovan Višković rekao da će ovim rasterećenjem zaposlenima biti povećanje plate između pet i deset odsto, a da Vlada RS očekuje od poslodavaca da bar za isto toliko povećaju plate radnicima.

    Prosječna plata u Srpskoj trenutno je 1.026 KM.

  • Predstavljen Visoki savjet gradonačelnika Banjaluke

    Predstavljen Visoki savjet gradonačelnika Banjaluke

     Visoki savjet gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića koji obuhvata osobe koji su ekseprti iz različitih oblasti predstavljen je danas u atrijumu Gradske uprave.

    Članovi Visokog savjeta su Duško Pevulja, Dejan Savić, Miodrag Stojković, Zdravko Miovčić, Miodrag Zec, David Mastikosa, Snježana Mrđa Badža, Nataša Tešanović, Aleksandra Mušić, Radoslav Rade Savić, Ljiljana Čekić, Miljka Brđanin i Aleksandar Čavić.

  • Šmit i Stoltenberg razgovarali o političkoj situaciji u BiH

    Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH, koga RS ne priznaje, sastao se danas u Berlinu sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom.

    Šmit je Stoltenberga informisao o trenutnoj političkoj situaciji u BiH.

    Šmit je upoznao generalnog sekretara NATO o najnovijim izazovima u vezi sa institucionalnom funkcionalnošću Bosne i Hercegovine, sa naglaskom na Oružanim snagama BiH i odbrambenim strukturama, saopšteno je iz OHR-a.