VRBAS Media

Autor: INFO

  • Razdor u EU: Neki bi da kazne Dodika, neki ne. Pominjana i Srbija

    Razdor u EU: Neki bi da kazne Dodika, neki ne. Pominjana i Srbija

    Poslanici Evropskog parlamenta su, tokom sednice u utorak, razgovarali o trenutnoj političkoj situaciji u BiH.

    Tokom rasprave jedni su pozvali na uvođenje sankcija srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, a drugi na dijalog.

    Neki su pominjali i Srbiju i Rusiju. Hrvatski poslanici su jednoglasno podržali izborne reforme, prenosi “Kliks”.

    Šef slovenačke diplomatije Anže Logar, čija zemlja predsedava Savetom EU, pozvao je lidere u BiH da se suzdrže od teške retorike i usmere na reforme kako bi BiH napredovala na evropskom putu. On je rekao da BiH mora da sprovede izbornu i druge reforme, kao i niz presuda Ustavnog suda, uključujući i presude Evropskog suda za ljudska prava.

    Predstavnik Francuske u Evropskom parlamentu Tjeri Marijani smatra da je potrebno razgovarati sa Srbijom i time sprečiti da se pogorša situacija u BIH. Ispred Evropske Komisije obratio se Valdis Dombrovskis, koji je rekao da Komisija pomno prati situaciju u BiH i poručio da će EUFOR nastaviti da podržava bezbedno okruženje u BiH i i napredak u reformama. On je pozvalo lidere u BIH da rade na deeskalaciji i traže dijalog i da ne pojačavaju napetosti.

    Predstavnik Evropske narodne partiije (EPP) u Evropskom parlamentu Andrej Kovatčev ocenio je da je potrebno sprovesti izbornu reformu u BiH.

    “Kako bi se osigurao mir i stabilnost tri zajednice moraju biti predstavljene na pravdan način i zato je zaista potrebno reformisati Izborni zakon kako bi Hrvati bili ravnopravni u odnosu na druga dva naroda. Međutim sva tri naroda moraju da rade na tome da se nađu izborna rešenja”, poručio je on.

    Ocenio je da Dodikovi potezi nisu dobri i da, kako tvrdi, mogu da dovedu do sukoba i etničkog nasilja. Nemac Mihael Galer iz redova EPP rekao je da je Dodik najveći krivac za trenutnu situaciju i da ugrožava stabilnost celog regiona i pozvao na uvođenje sankcija Dodiku i njegovim saveznicima. Galer tvrdi da Dodik ima podršku Beograda i Moskve. Predstavnik socijalista u Evropskom parlamentu, Portugalac Pedro Markez upozorio je da je BiH “ponovo na rubu kolapsa”.

    “Dodik preti da povuče RS iz BiH institucija. To bi moglo imati dramatične posledice. Nije dovoljno da evropski lideri kao (slovenački premijer Janez) Janša i (mađarski premijer Viktor) Orban odlaze ili podržavaju Dodika, oni se zapravo igraju s vatrom, to je neprihvatljivo. EU to ne može prećutati i mora da koristi pritisak i sankcije kako bi se očuvao teritorijalni integritet i mir u BiH”, rekao je Markez.

    Slovenački liberal Klemen Grošelj smatra da je potrebno da se Dodiku, kako je rekao, pošalje jasna poruka jer situacija u BiH utiče na ceo region.

    “To dovodi u pitanje mir i dovodi u pitanje interes EU u BIH. Ne smijemo dozvoliti da ludilo nacionalizma opet prevagne. Treba razmotriti mogučnost sankcija”, rekao je Grošelj. Tvrdi i da je, kako se izrazio, ljudi poput Dodika uklone s vlasti.

    Predstavnica Zelenih Tineke Strik, koja je nedavno posetila BiH, rekla je da Dodik “igra opasnu igru” i dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenost BiH.

    “Tražim da ministri EU nametnu sankcije protiv Dodika. Tražim da međunarodna zajednica ne pravi kompromise u vezi sa reformama”, rekla je Strik.

    Evropski poslanik iz Bugarske Angel Džamazki rekao je da EU mora da se bori protiv “napada na BiH” koji su, kako tvrdi, isplanirani u Beogradu i Moskvi.

    “Ono sto Dodik kaže nije ono što je on pokrenuo već ono što dolazi iz drugih zemalja. Morate prestati biti politički korektni”, rekao je on.

    Tvrdio je i da Rusija i Srbija nisu prijatelji Evropske unije.

    Nezavisni poslanik iz Italije Fabio Masimo Kastaldo rekao je da se u BiH vodi “skriveni svetski rat” jer su, kako tvrdi, direktno ili indirektno uključene sve sile sveta.

    On je ocenio da “nije problem samo Dodik”, već i mnogi spoljni akteri, uključujući neke iz EU, koji se sve više udaljavaju od vrednosti na kojima se temelji EU, a pozvao je i na uvođenje sankcija Dodiku. Poslanik Zelenih Romeo Franc rekao je da je situacija u BiH dramatična i ocenio da se tu ne radi o etničkom konfliktu već o pretnji bezbednosti.

    On tvrdi da Dodik, uz podršku predsednika Srbije i RUsije, Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, destabilizuje region i slabi EU. “Prolvanje krvi u BiH koje će se preliti u susedne zemlje je sada moguće. To ne smemo dozvoliti, EU i međunarodna zajednica moraju da odlučno deluju, moraju da nametnu sankcije Dodiku i pojačaju misiju EUFOR-a. Ne smemo da pregovaramo sa etnonacionalistima oni nisu unapredili zemlju u 26 godina. Niko ne sme ugroziti Dejtonski sporazum i integritet BiH”, rekao je Franc.

  • Erdogan u velikom problemu – Narod izašao na ulice

    Erdogan u velikom problemu – Narod izašao na ulice

    Istanbul i Ankaru zapljusnuo je spontani protest nakon velike devalvacije turske lire.Demonstranti su uzvikivali parole sa zahtevom da vlada podnese ostavku i da sa vlasti ode vladajuća Partija pravde i razvoja.

    Policija je rasterala okupljene.

    Turska valuta je postavila danas antirekord – pala je sa 11,37 na 13,21 liru za dolar.

    Kako je saopštio Sputnjiku turski finansijski analitičar Arda Tundža, ovako veliki pad za jedan dan je najveći u poslednje dve decenije.

    Podsetimo, od januara ove godine turska valuta je izgubila 70 odsto svoje vrednosti.

    Prošle nedelje je Centralna banka smanjila kamatnu stopu, kao meru stabilizacije valute i inflacije, sa 16 odsto na 15 odsto.

  • Obrt u uzroku smrti 46 osoba: Nije samo kriv vozač autobusa?

    Uzrok požara koji je izbio posle udesa autobusa u Bugarskoj, u kojem je poginulo 46 osoba moglo bi biti to što je u vozilu bio zapaljiv materijal.

    To smatraju stručnjaci koji se bave saobraćajem. “Sumnjamo da je u autobusu prevozio lako zapaljiv materijal, što je najverovatnije izazvalo požar”, rekla je Dijana Rusinova iz Evropskog centra za transportnu politiku.

    Ona je navela i da je bankina blokirala zadnja vrata, tako da putnici nisu mogli da pobegnu tim putem, prenosi portal Novinite.

    Rusinova je rekla da je u saradnji sa drugim nevladinim organizacijama identifikovano mnogo ozbiljnih problema na putu na kojem je došlo do tragedije, ali je dodala da je verovatno da je uzrok nesreće greška vozača.

    “Moguće je da je vozač bio zbunjen kada je izlazio iz automatskog ograničavanja brzine i tek u poslednjem trrenutku shvatio da ulazi u krivinu, a zatim udario u ostrvo koje razdvaja trake autoputa i okrenuo volan u suprotnom pracu”, objasnila je Rusinova.

    U nesreći je poginulo 46 putnika, od kojih 12 dece. Povređeno je sedam osoba, među kojima i državljanin Srbije.

    Ministar saobraćaja Severne Makedonije Blagoje Bočvarski rekao je juče da je ministarstvo na čijem je čelu pokrenulo postupak za oduzimanje dozvole prevozniku „Besa trans”.

    Kako je navedeno na konferenciji za novinare ministarstva, prema informacijama koje su dod sada dobijene ovaj prevoznik imao je dozvolu za međunarodni prevoz, ali ne i za konkretno vozilo.

  • Prijedlog budžeta Banjaluke tema: Gradonačelnik pozvao klubove odbornika na sastanak

    Prijedlog budžeta Banjaluke tema: Gradonačelnik pozvao klubove odbornika na sastanak

    Gradonačelnik Draško Stanivuković uputio je poziv svim šefovima klubova odbornika u Skupštini grada Banjaluke da u petak, 26. novembra prisustvuju sastanku kako bi razgovarali o prijedlogu budžeta Grada za 2022. godinu, saopšteno je iz Gradske uprave.

    “Svi koji imaju potrebu da iskažu svoje prijedloge u vezi sa budžetom za narednu godinu, mogu to učiniti već sada. Želimo da izbjegnemo finansijske probleme, jer Banja Luka ne smije da trpi i ne smijemo da dozvolimo da uđe u finansijsku blokadu”, kazao je Stanivuković.
    On je napomenuo da je gradska administracija na vrijeme započela sve procedure u vezi sa pripremom i donošenjem budžeta za narednu godinu, te da je za sva dodatna pojašnjenja odbornicima na raspolaganju i gradski menadžer Bojan Kresojević.
    “Otvreni smo za saradnju i stavljam se na raspolaganje za sva potrebna pojašnjenja u vezi sa predloženim budžetom, kao i za sugestije odbornika i odborničkih klubova”, kazao je Kresojević.

  • Vozači i pješaci na mukama: Od pozorišta prema Paprikovcu nema rasvjete, mrak i na Laušu

    U centru Banjaluke trenutno ne radi ulična rasvjeta, pa je vozačima, ali i pješacima dosta otežano kretanje ulicama.

    Kako nam je javio čitalac BL portala rasvjeta ne radi od raskrsnice kod Narodnog pozorišta, pa do Paprikovca. Takođe nema je i u ulici kod UKC-a, ali ni na Laušu.

    “Zaista je teško voziti bez rasvjete, pogotovo kada se približim pješačkom prelazu.

    Pješački se bukvalno ne vide. Ne znam šta se desilo, ali nadam se da će se brzo sve vratiti u normalu, jer ovo zaista predstavlja problem”, rekao nam je čitalac.

    Ni pješacima nije svejedno kada hoće da pređu ulicu, jer ovom dijelu grada moraju dobro da pogledaju na sve strane.

  • Iz “Eko toplane” Banjaluka poručuju: Više nema potrebe da sva sporna pitanja rješavaju na sudu

    Iz “Eko toplane” Banjaluka poručuju: Više nema potrebe da sva sporna pitanja rješavaju na sudu

    “Eko toplane” Banjaluka više nemaju potrebu da sva sporna pitanja rješavaju na sudu.

    Njihov pravni tim kontinuirano preuzima predmete od advokatske kancelarije, koja je svoj dio posla uspješno završila uspostavljanjem sudske prakse, potvrđeno je iz ovog preduzeća.

    Inače, komunalna usluga daljinskog grijanja je vrlo regulisana oblast prije svega zakonskim, ali i podzakonskim aktima jedinice lokalne samouprave.

    Međutim, i pored toga, u praksi se javljaju situacije koje zakonski ili podzakonski akti ne tretiranju na dovoljan način, a postoje i situacije da su određene odredbe određenih zakona u koliziji jedne s drugima. U takvim situacijama jedini putokaz za ispravno postupanje je sudska praksa.

    Kada je riječ o najvećem sistemu daljinskog grijanja u Republici Srpskoj, ovo pitanje je prisutno godinama.

    Posebno je aktuelizovano nakon izgradnje nove toplane i osnivanja preduzeća “Eko toplane”, gdje su se pojavila različita tumačenja pojedinih korisnika, ali i advokatskih kancelarija kada su u pitanju obligacioni odnosi između korisnika sistema daljinskog grijanja i davaoca usluge, u ovom slučaju “Eko toplana”.

    Zbog različitih tumačenja pomenutih odnosa, prava plaćanja obaveze za isporučenu toplotnu energiju u slučaju nepostojanja potpisanog ugovora, mogućnosti isključenja s mreže, ali i drugih pitanja, nastali su sudski sporovi između određenog broja korisnika i “Eko toplana” kao davaoca usluge grijanja. Tragom ovih informacija pokušali smo da nađemo odgovore na otvorena pitanja.

    Iz “Eko toplana” Banjaluka poručuju da su na samom početku svog rada pojedini korisnici postali žrtve dezinformacija koje su dijelom nastale iz pravne neuređenosti ove oblasti, dijelom iz lošeg postupanja stare “Toplane”, a dijelom i kroz aktivnosti lobija kojima nije odgovarao prelazak na obnovljive izvore energije.

    “Svjesni takve situacije, angažovali smo vrhunske advokate i konsultante da bismo kroz realne postupke naučili i dokazali ispravno postupanje. Danas postoji sudska praksa koja je jasno definisala obaveze, ali i prava korisnika, tako da se broj sudskih postupaka značajno smanjio. Imajući u vidu stepen naplate od 95 odsto i činjenicu da trenutno više od 97 odsto korisnika plaća sve svoje obaveze, smatramo da su angažovani eksterni saradnici svoju misiju ispunili i da nas u daljem periodu izazovi ove vrste više ne očekuju”, kažu iz “Eko toplana”.

    Dodaju da su njihovi budući planovi jačanje povjerenja korisnika kroz tehničko unapređenje sistema i kvalitetno korporativno upravljanje.

    “Uspjeh u sporovima ‘Eko toplana’ je 100 odsto na Višem privrednom sudu i više od 90 odsto na Okružnom sudu u Banjaluci. Dakle, pravosnažne presude su donesene u dovoljnom broju da možemo reći da postoji ustaljena sudska praksa po svim najvažnijim pitanjima”, pojašnjavaju iz “Eko toplana”.

    Naime, ishodi sudskih sporova u prethodne četiri godine kada je riječ o pitanju obligacionih odnosa korisnika i davaoca usluge pokazuju da je ovo pitanje sada u potpunosti riješeno. Svaki korisnik koji prima toplotnu energiju ima obavezu da je plaća do momenta isključenja, a postojanje ugovora nije jedini uslov i način za nastanak obligacionog odnosa.

    Ovo je, dodaju iz “Eko toplana”, vrlo značajno jer je po ovom pitanju odlučivao i Ustavni sud Republike Srpske i ta odluka Ustavnog suda je često interpretirana na pogrešan način.

    “Osim toga, sada je jasno koji su uslovi priključenja i isključenja, kao i to da svaki korisnik ima pravo da bude priključen ili isključen uz poštivanje uslova propisanih pozitivnim propisima. Ustavni sud Republike Srpske je jasno potvrdio koji pozitivni propis se primjenjuje i na koji način. Sudska praksa jasno pokazuje da svi koji su koristili toplotnu energiju imaju obavezu da je i plate, niko ne može biti prisiljen da koristi uslugu, ali samovolja nije dozvoljena”, pojašnjavaju iz “Eko toplana”.

    Direktor Korporativnog sektora Željko Gajić, diplomirani pravnik, na pitanje postoji li korporativno upravljanje u “Eko toplanama”, ističe da su “Eko toplane”, kao dio veće grupacije, preuzele način korporativnog upravljanja matične organizacije.

    Kako je dodao, to podrazumijeva da se radi o modernim principima gdje korporativni poslovi, a time i pravni poslovi, ne predstavljaju beskonačnu administraciju, već servis korisnicima usluga i menadžmentu.

    “Potpuno organizovanje korporativnih poslova započelo je još osnivanjem privrednog društva, ali realni uslovi stvoreni su početkom prošle godine. Naime, do tada pravnu službu nije bilo moguće osposobiti za djelovanje na sudovima kada su u pitanju odnosi s korisnicima, zbog nejasnih zakonskih i podzakonskih rješenja, ali i situacije u kojoj nije postojala jasna sudska praksa”, pojasnio je Gajić.

    Upitan smatra li da je moguće graditi povjerenje kroz sudske postupke, Gajić ističe da njegov dolazak u ovo privredno društvo ima za cilj jačanje povjerenja korisnika. Dodao je da je u uslovima koji su vladali do ove sezone grijanja bilo nemoguće uputiti korisnike u njihova prava, jer su svi čekali odluke drugostepenih sudova, pa tako i “Eko toplane”.

    “U drugoj polovini ove godine ove presude su i donesene i to u korist ‘Eko toplana’. Sada svaki korisnik zna ili može da zna da su ‘Eko toplane’ postupale zakonito i ispravno, ali isto tako svakom korisniku se može dati kvalitetan savjet kako najbolje da postupi bez bojazni da će sutra korisnik smatrati da je prevaren na bilo koji način”, precizirao je Gajić. Upitan znači li to da će doći do značajnih promjena u načinu rada po ovom pitanju, on ističe da do promjena već dolazi.

    “‘Eko toplane’ više nemaju potrebu da sva sporna pitanja rješavaju na sudu. Naš pravni tim je ove godine kompletiran i sve edukacije su završene. Naši pravnici kontinuirano preuzimaju predmete od advokatske kancelarije koja je svoj dio posla uspostavljanjem sudske prakse uspješno završila”, navodi Gajić.

    Podsjećamo, “Eko toplane” su u vlasništvu “IEE technology” sa 51,03 odsto i grada Banjaluka sa 48,97 odsto vlasničkog učešća. Osnovane su 2017. godine, a s isporukom toplotne energije odlukom Skupštine grada Banjaluka krenule su 1. februara 2018. godine.

    Od marta ove godine preduzećem upravlja i rukovodi Upravni odbor u sastavu Borko Torbica – predsjednik, te članovi Dragiša Zečević, Milan Štrbac i Dragana Kljajić, pišu Nezavisne.

  • Šmit: Dejton se ne poštuje, posebno zbog Dodika

    Šmit: Dejton se ne poštuje, posebno zbog Dodika

    Kristijan Šmit, koga Republika Srpska ne priznaje, izjavio je da je u Vašinton došao da se sastane sa jednim od ključnih partnera implementacije Dejtona.

    On je još dodao da je doša da se “informiše o stanju u BiH, i da se konsultuje o budućim zajedničkim odlukama u skladu sa njegovom nadležnošću i nadležnostima međunarodne zajednice.”

    Na opasku da ima puno Amerikanaca i u BiH sa kojima može da priča, Šmit kaže da misli da je veoma važno videti ljude u Stejt departmentu na vodećem nivou kao što su Karen Godfrid, koja je odgovorna za Evropu i upoznati ljude iz Saveta za nacionalnu bezbednost.

    “Moj utisak je da je ovo veoma važno, ne samo da se sretnemo u Sarajevu, gde neki ljudi – ne međunarodna zajednica, već neki lokalni političari – imaju ideju da se svet okreće oko Sarajeva ili Bosne i Hercegovine, što nije slučaj. Moramo prilagoditi aktuelnu situaciju pozivajući se na Dejton”, kaže Šmit.

    Na pitanje šta misli kada kaže “prilagoditi”, Šmit kaže:

    “Moramo priznati da se Dejton ne poštuje, posebno zbog postupaka gospodina (Milorada) Dodika. Treba razgovarati o tome kako ćemo se nositi s tim, šta je budućnost da BiH nekako obezbedi članstvo u Evropskoj uniji i koji bi trebalo da budu sledeći koraci”.

    Objašnjavajući deo izveštaja o stanju u BiH da je ova zemlja u “najopasnijem položaju od rata” i da će pretrpeti “neprocenjivu štetu”, ako se stvari nastave, Šmit kaže da je to tačno, ali da pritom ne misli na “vojno povećanje napetosti, već na nefunkcionalnost države u celini”.

    Na konstataciju da iza sebe ima malo preduzetih akcija, Šmit kaže da je stava, kao nekoga ko bi potencijalno mogao samo da naređuje i upravlja državom, da to nije ono što bi trebalo da bude budućnost.

    “Oklevam da iskoristim takozvane bonska ovlašćenja. Imam puno zahteva samo da nekoga smenim sa pozicije. To je korišćeno ranije. To se može uraditi samo pomoću ‘štapa i šargarepe’. Štapovi bi mogli biti poništavanje zakona, ili zamena zakona koji ne ispunjavaju zahteve Dejtonskog mirovnog sporazuma. Imam konačno pravo na tumačenje. Rekao sam, u mojoj ladici su instrumenti i imam ključ od ladice. Znam kako da ga otvorim. Niko ne bi trebalo pogrešno da shvati da je to znak da ih nikada neću iskoristiti. Mogli bismo doći u takvu situaciju, ali ovo nije trenutak”, rekao je Šmit.

    Visoki predstavnik kaže da je zato u Izveštau SB UN napisao da u BiH vidi vrlo tešku situaciju, toliko destruktivnu, da se postojanje i suverenitet države može dovesti u pitanje.

    “Vojska Republike Srpske neće biti formirana”

    Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je u Vašingtonu Vojska Republike Srpske neće biti formirana.

    “Posledice toga su vrlo jasne, uključujući i moju stranu”, rekao je Šmit za Glas Amerike . On je naveo da je prošle sedmice razgovarao sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, navodeći da su zaključili da je međunarodna zajednica opredeljena da doprinese primeni Dejtonskog sporazuma, odnosno da je potrebna saradnja između Evropske unije i NATO.

    “NATO je prisutan u Sarajevu. Trebalo bi biti jasno da ako se stvari zakomplikuju, da Evropska unija, EUFOR i NATO, preko takozvane komandne i strategije ‘Berlin plus’ mogu povećati svoje prisustvo”, istakao je Šmit.

    Dodao je da za tim ne postoji potreba u ovom trenutku, ali da međunarodna zajednica “mora da bude svesna situacije”.

    On je rekao da će tokom svog boravka u SAD američke zvaničnike informisati o stanju u BiH, kao i da će se s njima konsultovati o budućim zajedničkim odlukama, u skladu sa njegovom nadležnošću Visokog predstavnika i nadležnostima međunarodne zajednice.

    Šmit je ocenio da se Dejtonski mirovni sporazum u BiH ne poštuje, prvenstveno zbog, kako je naveo, postupaka srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika.

    Prema njegovim rečima, Dodik je u poslednje vreme izgubio podršku velikog dela građana Republike Srpske, a postoje, kako je naveo, i glasine da ga nadležne institucije istražuju zbog korupcije.

    Visoki predstavnik je dalje rekao da predstavnici međunarodne zajednice treba da razgovaraju o tome kako se nositi sa krizom u BIH, šta je budućnost BiH, kako zemlji obezbediti članstvo u EU i koji bi sledeći koraci trebali biti.

    “Dakle, ne radi se samo o sastancima u Vašingtonu, već i u Briselu i drugim glavnim gradovima, kao što je London”, naglasio je on.

  • Mladi najviše šire koronu, a ne žele da se vakcinišu

    Mladi najviše šire koronu, a ne žele da se vakcinišu

    Uprkos činjenici da vakcinacija u ogromnoj mjeri sprečava razvoj teških formi kovida, te smrtnih ishoda, procenat imunizovanih od ove opake zarazne bolesti u Srpskoj i dalje je na zabrinjavajuće niskom nivou.

    Prema posljednjim podacima Instituta za javno zdravstvo RS, u Srpskoj je kompletno vakcinisano 296.800 ljudi, što nije ni trećina populacije.

    Dodatno zabrinjava to što je ispod svakog prosjeka obuhvat imunizacije mladih, koji su najaktivniji i koji su, u slučaju da “pokupe” virus, najveći prenosioci zaraze. S druge strane, za ovaj talas karakteristično je upravo to da mladi ljudi daleko više obolijevaju i završavaju na liječenju, nego što je bio slučaj ranije.

    Izuzetno je nizak i procenat vakcinisane djece, ali je sreća što se kod ove kategorije rijetko dešavaju teške kliničke slike.

    Najveći faktor rizika za tešku formu kovida i smrtni ishod svakako je starost, a najugroženiji su stariji od 65 godina.

    Podaci IJZ RS od kraja prošle sedmice pokazuju da je protiv korone u Srpskoj vakcinisano nepunih devet odsto građana od 20 do 29 godina.

    – Riječ je o ljudima koji se najviše kreću i najviše šire virus. Kovid se najviše širi među nevakcinisanima, dok se starosna granica oboljelih spušta naniže – objašnjava za Srpskainfo epidemiolog u IJZ RS, dr Jela Aćimović.

    U starosnoj grupi 30-49 godina imamo skoro 40 odsto, a u dobi 50-64 godina 30 odsto vakcinisanih, što je, takođe, daleko od zadovoljavajućeg procenta.

    – Određen broj građana iz ovih grupa vakcinisan je u Srbiji, tako da je veći i procenat imunizovanih. Međutim, riječ je o radno aktivnim ljudima, koji se takođe dosta kreću i komuniciraju s drugima, tako da ne možemo da budemo zadovoljni ni nivoom njihove imunizacije. Najviše vakcinisanih imamo u grupu 65-79 godina – 56,4 odsto, te u grupi starijih od 80 godina – skoro 50 odsto. Međutim, ovo takođe nije dovoljno. I dalje imamo situaciju da se stariji zaražavaju, dobijaju teške forme bolesti, završavaju na liječenju i umiru – upozorava Aćimovićeva.

    Naglašava da se korona, kako dolaze nove varijante, sve brže širi.

    – A što se brže širi potreban je veći obuhvat vakcinacijom kako bismo zaustavili virus. Na početku epidemije procjena je bila da bi dovoljan obuhvat bio 60-70, a kad je došao britanski soj 70-80 odsto. Sad kad je dominanta delta varijanta, koja se daleko brže širi nego prethodne, potreban je još veći procenat imunizovanih – upozorava Aćimovićeva.

    Do kraja prošle sedmice imali smo 70 vakcinisanih dobi od 10 do 14 godina, te oko 1.700 uzrasta od 15 do 19 godina.

    – Što su ljudi mlađi, manje shvataju značaj procesa vakcinacije. Ovo su starosne grupe na koje i dalje moramo uticati edukacijom i promocijom imunizacije. A fokus i dalje mora da bude na mladima, koji su najaktivniji, što znači da najviše prenose koronu – poručuje Aćimovićeva.

    I u bolnicama potvrđuju da u ovom talasu imaju daleko više mlađih pacijenata nego što je bio slučaj ranije.

    Kako su za Srpskainfo nedavno rekli u prijedorskoj Opštoj bolnici, među pacijentima i dalje dominiraju oni srednje i starije dobi, ali je sve više i mlađih, kao i tinejdžera.

    – Najopasniji su oni sa kraja osnovne škole i srednjoškolci, te mladi uzrasta od 20 do 30 godina. Osobe iz ovih grupa su najveći rasadnik zaraze, jer se najviše kreću. Često imaju blage kliničke slike, pa se ponašaju kao da im nije ništa, sijući virus na ljude oko sebe. Istovremeno, oni su najveći protivnici vakcinacije, što je zabrinjavajuće – poručili su iz ove bolnice.

    Ova praksa posebno je opasna za starije koji, čak i kad su vakcinisani, zbog godina i pridruženih hroničnih bolesti, znaju da razviju teške forme bolesti, te da izgube bitku sa kovidom.

    Takođe, dešava se i da mladi razviju teške kliničke slike, odnosno da završe na respiratorima i da, nažalost, preminu.

    Nedavno je u UKC RS od posljedica ove teške zarazne bolesti preminuo mladić koji je imao samo 19 godina. Tokom oktobra, u Srpskoj su za samo dvije sedmice bitku sa kovidom izgubile tri osobe mlađe od 29 godina.

  • Trivićeva o političkoj karijeri, osvrnula se i na priče o neslaganju sa Stanivukovićem

    Trivićeva o političkoj karijeri, osvrnula se i na priče o neslaganju sa Stanivukovićem

    Realna sam i ne želim da lažem da nemam ambiciju da budem kandidat za predsjednika Republike Srpske, rekla je Jelena Trivić, univerzitetski profesor i poslanik PDP u Narodnoj skupštini Srpske.

    Moje ime se provlači i spominje u tom kontekstu. Ne mogu reći da nemam ambiciju. Čovjek mora imati ambiciju da bi ostvario ciljeve. Ne možete da budete neskromni ili lažno skromni, pa kažete znate nemam ja ambiciju, ali eto hoće me moji ili hoće me narod. Potpuno je legitimno imati ambicije u životu, ali ne želim biti lažno skromna. Ne znam šta je gore od neskromnosti, osim lažne skromnosti – rekla je Trivićeva.

    Ona je dodala da se o zajedničkom kandidatu za predsjednika Srpske pregovara unutar same opozicije, ali i da je priča malo stala zbog aktuelnih dešavanja.

    – Ali nije stala zbog toga što smo imali problema, nego zbog toga što su došli događaji za koje mi moramo zauzimati političke stavove, kao npr. vraćanje nadležnosti. To i jeste otvorena tema unutar opozicije, a kako će to dalje ići ja neću da prejudiciram. Dogovor stranaka je da ne licitiramo o imenima dok se ne usaglasimo, da ne unosimo pometnju u naše redove. Ja ću poštovati taj dogovor. Pošto se i moje ime provlači, u tom smislu ne želim da pričam o sebi i o tome kako bi to trebalo izgledati. Nadam se i vjerujem da ćemo imati kandidate iza kojih će stati svi koji su kompetentni, dovoljno ugledni, dostojni funkcija za koje će biti kandidovani i koji će pokazati jednu drugu stranu priče u odnosu na svoje političke protivnike. Da dokažu da su sušta suprotnost svega onog što nam već dugo godina serviraju naši politički protivnici – rekla je Trivićeva.

    Ona se osvrnula i na priče o neslaganju i trzavicama sa Draškom Stanivukovićem, banjalučkim gradonačelnikom, ali i njenim partijskim kolegom.

    – Ta priča je uvijek negdje provijavala i postojala. Plasirali su je naši politički protivnici i mediji koji su naklonjeni njima, a koji bi voljeli da tu ima nešto konkretno, pa da se za to “uhvate”, ali to se sve svodi na insinuacije. Mi smo konceptualno dva različita političara, to je svima okom vidljivo i ja to nikad nisam ni krila. Prošle izbore kada je on bio kandidat za gradonačelnika ja sam bila nosilac liste. Nosila sam listu iz želje da doprinesem i njegovoj pobjedi i boljem rezultatu naše liste. Nisam ostala odbornik, za šta su me mnogi prozivali, ali to je bila politička potreba tog momenta da doprinesem pobjedi u Banjaluci. Smatram da sam dala veliki doprinos i njegovoj pobjedi, ne samo dobrom rezultatu liste. Konceptualno smo različiti, ali to ne mora da znači da među nama postoje neke suštinske prepreke. Čak u toj kampanji prošle godine rekla da smo dva različita političara i ne znam zašto bismo bježali od toga i to krili. I bolje da smo različiti, da možemo pokrivati različite aspekte, segmente društva, različito nastupati. Možda bih ja neke stvari koje je on radio u Gradskoj upravi radila na drugačiji način, sa manje pompe, ali to je to gdje se mi razlikujemo i ne vidim u tome problem – rekla je Trivićeva , gostujući u emisiji “Oči u oči-objektivno”, piše Srpskacafe.

  • “Bošnjaci danom državnosti ne mogu proglašavati praznik zemlje koju su rušili”

    “Bošnjaci danom državnosti ne mogu proglašavati praznik zemlje koju su rušili”

    Zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Nebojša Radmanović rekao je Srni da skoro svaki dan neke institucije na čijem su čelu Bošnjaci ruše BiH svakim potezom, te da danom državnosti ne mogu proglašavati praznik zemlje koju su rušili.

    “BiH određuje Dejtonski mirovni sporazum, Ustav BiH i dogovor tri konstitutivna naroda. Svaki dan Bošnjaci nešto rade protiv tog dogovora i krše Ustav BiH”, rekao je Radmanović, komentarišući zahtjeve jednog dijela Federacije BiH da se 25. novembar slavi kao “dan državnosti BiH”.

    Komentarišući uputstva koje je ministar inostranih poslova u Savjetu ministara Bisera Turković uputila ambasadama BiH u svijetu, tražeći da se 25. novembar obilježi kao “dan državnosti”, Radmanović je rekao da to ministarstvo nastavlja po starom i ne odustaje od toga.

    “Ovo se svake godine dešava u novembru, kada jedan dio bošnjačke elite potpuno neprimjereno želi da obilježava 25. novembar koji je dan ZAVNOBIH-a iz bivše socijalističke zemlje koju su direktno rušili, koja im nije odgovarala i hoće da to bude državni praznik BiH”, napomenuo je Radmanović.

    Radmanović je naglasio da nema ZAVNOBIH-a bez AVNOJA.

    “Ta dva datuma i događaja i institucije su potpuno vezani i nije nikakav dan državnosti BiH dan ZAVNOBIH-a. Dnevnopolitički gledano, ne postoji zakon na nivou BiH o praznicima, pa dakle ni po tom osnovu ne može biti praznik”, rekao je Radmanović.

    Radmanović je podsjetio Bošnjake na poteze koje povlače i poručio da ne mogu uzimati iz bivše Jugoslavije što im se sviđa.

    “Ne možete iz Jugoslavije uzimati što vam se sviđa, a rušili ste tu Jugoslaviju ili ne možete slaviti ZAVNOBIH, a promijeniti ulicu predsjednika ZAVNOBIH-a koja je bila u centru Sarajeva, koje sada više nema”, napomenuo je Radmanović.

    On je rekao da je takvo ponašanje bošnjačkog vrha neophodno promijeniti ako se želi da BiH funkcioniše.

    “Moramo se svi, iz bilo kog naroda na čelnim funkcijama u BiH, ponašati u skladu sa Ustavom i zakonima, a ne kako se kome sviđa”, poručio je Radmanović.

    Parlamentarna skupština BiH nikada nije usvojila zakon o praznicima na nivou BiH.

    Federalno Ministarstvo rada i socijalne politike saopštilo je da 25. novembra državni organi, preduzeća i druga pravna lica neće raditi.

    Za razliku od FBiH, u Republici Srpskoj se ovaj dan ne slavi i radni je dan.