VRBAS Media

Autor: INFO

  • Cvijanović sa gradonačelnikom Јerusalima

    Cvijanović sa gradonačelnikom Јerusalima

    Predsjednica Srpske Željka Cvijanović boravi u dvodnevnoj posjeti Izrealu.

    Cvijanović je posjetu je počela sastankom sa gradonačelnikom Јerusalima Moše Lijonom.

    • Razgovarali smo o mogućnostima jačanja saradnje grada Јerusalima sa Srpskom i njenim lokalnim zajednicama, te konstatovali da su dobro razumijevanje i snažne istorijske veze srpskog i jevrejskog naroda temelj za dodatno unapređenje odnosa – navela je predsjednica na svom Instagram nalogu.

    U okviru posjete, Cvijanović će kao govornik učestvovati na Međunarodnom forumu inovacija u Јerusalimu, a planirani su i sastanci sa zvaničnicima Izraela, kao i sa predstavnicima jevrejskih organizacija.

  • Dodik: Postoji snažan institucionalni blok za odbranu jedinstva

    Dodik: Postoji snažan institucionalni blok za odbranu jedinstva

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je BiH danas jedina kolonija u Evropi, kao i da za odbranu jedinstva Republike Srpske postoji veoma snažan institucionalni blok.

    Dodik je, govoreći o posebnoj sjednici Narodne skupštine Republike Srpske o vraćanju oduzetih nadležnosti, naglasio da to više nisu pitanja između vlasti i opozicije, nego da li ste za Republiku Srpsku i njena prava.

    • Mi u Narodnoj skupštini imamo većinu. Naravno, imaćemo neku opoziciju. Onaj ko se svrstava na drugu stranu svrstava se na stranu kolaboracionista, što u suštini pokazuju već duže. Ako su pristali na Eskobarov zahtjev da ne bude jedinstven front onda to sve govori – rekao je Dodik za Sputnjik.

    On je dodao da je ostao jedinstven front u kapacitetu koji ima, a to je gotovo dvotrećinska većina, predsjednik Republike, srpski član Predsjedništva BiH, poslanici u zajedničkim institucijama.

    • U tom pogledu postoji veoma snažan institucionalni blok za odbranu jedinstva Srpske – istakao je Dodik.

    Eksobar, naglasio je Dodik, nije razbio taj front, možda je pridobio nekoliko poslušnika.

    • Mi nismo afričko pleme od prije 300 godina kad su oni mogli da rade šta hoće – poručio je Dodik.

    On je naglasio da su Srbi uvijek imali kvislinge, tako da će se ovoga puta ljudi koji na Skupštini budu protiv ovoga ili neće doći da glasaju pokazati upravo kao takvi, a biće, kaže, ono šta piše u Ustavu.

    • A naša prava kažu da u Aneksu 1 A piše da Republika Srpska ima svoju vojsku. Ono što mi radimo to je da ćemo povući svoju saglasnost o tome da se formiraju oružane snage BiH – naveo je Dodik.

    Govoreći o tome kako objašnjava to da se SAD ponašaju kao da je Sarajevo 51. američka država, Dodik je rekao da se oni odnose još gore i da je BiH danas jedina kolonija u Evropi, podsjetivši da su doskora imali visokog predstavnika, i da imaju trojicu sudija Ustavnog suda.

    Dodik je, komentarišući to što Kristijan Šmit kaže da je odustao od priče o vraćanju vojske i da su ga nagovorili neki regionalni lideri, rekao da se ništa nije promijenilo od onoga što je pričano prije mjesec dana.

    • Mi smo poslali materijale u skupštinu. Niko od predlagača to nije povukao. Predloženi su određeni zaključci da se povlači saglasnost i ostavlja rok od šest mjeseci da se normativno uredi ta oblast. Od početka smo govorili da smo spremni da vojni potencijal na nivou BiH bude prepolovljen. Ako toga nema, imamo dva procesa – napomenuo je Dodik.

    On je pojasnio da je jedan da se donese zakon o vojsci Republike Srpske koja joj po Ustavu pripada, ali je ukinuta nasiljem međunarodnog faktora, i druga, zakon o demilitarizaciji prostora Republike Srpske u pogledu vojnih struktura, ne policijskih.

    Dodao je i da mu je degutanto da komentariše Šmita i da očigledno tu ima neke vrste osvete u plasiranju neistina.

    Odgovarajući na pitanje da li misli da će Zapad da dozvoli vojsku Republike Srpske, Dodik je rekao da je to put kojim Srpska ide.

    • To je put kojim idemo. Oni su uporno nastojali da nas gurnu u NATO savez. Zato razumijem generalnog sekretara NATO saveza koji stalno nešto govori protiv mene. Ne mogu da vjerujem da sam ja toliko značajna faca. Ali i dalje mu poručujem da Republika Srpska neće u NATO i da je izrazila svoju volju kroz odluku Skupštine. Srpska želi da ostane neutralna, Srpska nije za NATO i nije ni za jedan drugi vojni savez – naglasio je Dodik.

    Koncentracija vojske na prostoru BiH uvijek se kroz istoriju, kako kaže, loše završavala i zato je demilitarizacija najbolja ponuda.

    Komentarišući to što je komesaru EU Oliveru Varheljiju prenio da su predstavnici Republike Srpske spremni da se vrate u institucije ukoliko bi bio ukinut Inckov zakon i šta će ako ne bude ukinut, Dodik je ponovio da se neće vratiti.

    • Nećemo se vratiti. To je njima jasno. Ako je iko htio da razbije BiH, a očigledno je Incko htio, onda je u tome uspio. Kakav god bio razvoj situacije, pa i kad se vratimo Bosna neće nikad biti kao ona od prije godinu dana – istakao je Dodik i dodao da nema nikakvog razloga za strah od izbijanja nekog sukoba.

    Prema njegovim riječima, muslimani su u nemoći da spriječe političko djelovanje odlučili da prijete ratom.

    • Aktivirali su svoju staru propagandnu strukturu da govore o strašnom Dodiku koji nema ni vojsku, ni obavještajnu službu, koji upravlja Republikom koja je u nepovoljnom okruženju, koju zapadne sile tretiraju kao nepotrebnu i u tim okolnostima se svaki dan borim gotovo iz početka. I njima je dosadilo da ima neko uporan – rekao je Dodik.

    On je napomenuo da su, dok je išao u Vašington, napisali da se zabranjuje građanima SAD da sa njim komuniciraju, pa ga čudi kako to komunicira Eskobar i ambasador.

    • Zamrznuta je imovina Dodiku SAD. Milorad Dodik nema tamo imovinu. Nemam je ni u zapadnoj Evropi. Ono što imam, imam ovdje i nešto u Srbiji – kaže Dodik.

  • Švajcarci na referendumu glasaju o novim mjerama protiv koronavirusa

    Građani Švicarske će u nedjelju glasati o vladinim zdravstvenim mjerama protiv koronavirusa, nakon velikog porasta novih slučajeva ovog mjeseca

    Birači će se izjasniti o izmjenama prethodnog Zakona o Covidu, koji je usvojio švicarski parlament prošlog marta. Prema dokumentu Saveznog vijeća (savezne vlade Švicarske), Parlament je promijenio zakon kako bi “proširio finansijsku pomoć ljudima koji ranije nisu mogli biti podržani ili nedovoljno”, kao i “poboljšati praćenje slučajeva kontakata i povećati kapacitet testiranja.”

    Također je donio pravni osnov za uvođenje “Covid certifikata” – ili zdravstvene propusnice – “kako bi se olakšalo putovanje u inostranstvo i omogućilo održavanje određenih događaja”, navodi Federalno vijeće.

    Protivnici smatraju da su postojeći zakoni “dovoljni da zaštite Švicarce od koronavirusa ili drugih zaraznih bolesti”, prema odboru LoiCovid-Non, koji uključuje nekoliko grupa koje se protive zakonu. Oni također tvrde da zakon o koronavirusu diskriminira nevakcinisane i da bi doveo do “podjela bez presedana u švicarskom društvu”.

    Iako većina švicarskih političkih pokreta i dalje podržava zakon, populistička desničarska Švicarska narodna partija (UDC), prva politička snaga u zemlji, izrazila je podršku kampanji “Ne” na referendumu.

    Ovo je drugi put u manje od šest mjeseci da su Švicarci morali da glasaju o zdravstvenim mjerama. U junu su građani na prvom referendumu podržali Zakon o Covidu iz 2020. sa 60,2 posto glasova.

    Kretanje kroz pandemiju i njeno ažuriranje zakona predstavljalo je izazov za sistem direktne demokratije Konfederacije, u kojem birači kasnije mogu dovesti u pitanje sve odluke donesene na federalnom, kantonalnom ili opštinskom nivou.

  • Politička renesansa sestrinskih država: Može li pakt Italije i Francuske promijeniti Evropu

    Politička renesansa sestrinskih država: Može li pakt Italije i Francuske promijeniti Evropu

    Predsjednik Francuske Emmanuel Macron i premijer Italije Mario Draghi potpisali su pakt o bilateralnoj saradnji država što bi u budućnosti znatno moglo odrediti i smjer kretanja odnosa zemalja unutar Evropske unije.

    Kvirinalski sporazum, nazvan po rezidenciji italijanskog predsjednika, dugo je najavljivan, još od 2017. godine, ali njegovo potpisivanje palo je u drugi plan nakon pogoršanja odnosa između Italije i Francuske 2018. godine. kada je u Italiji formirana vlada koju su činile populističke i desničarske partije Pokret pet zvijezda i Sjeverna liga Mattea Salvinija.
    Odnosi između nekada “bratskih” zemalja od tada, gotovo pa su ostali strogo protokolarni, a francuski i italijanski zvaničnici međusobno su se optuživali za brojne probleme koji se tiču migrantske krize, vojne intervencije u Libiji, ali i ostalih pitanja koja se tiču unutrašnjih pitanja zemalja.

    Naravno, u optužbama je prednjačio nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Italije Matteo Salvini koji je tokom 2019. godine iznio niz optužbi na račun Francuske.

    “U Libiji Francuska nema interesa za stabilizaciju situacije, vjerovatno zato što ima naftne interese koji su suprotni interesima Italije. Ako danas ljudi napuštaju Afriku, to je zato što neke evropske zemlje, s Francuskom na čelu, nikada nisu prestale da kolonizuju desetine afričkih država”, rekao je Salvini što je izazvalo brojna negodovanja, a na kraju dovelo i do povlačenja francuskog ambasadora iz Rima.


    “Francuska je već nekoliko mjeseci meta ponovljenih i neutemeljenih napada koje prate nečuvene izjave. Imati nesuglasice je jedno, a manipulirati odnosima radi izbornih ciljeva nešto sasvim drugo”, saopćilo je tada Ministarstvo vanjskih poslova Francuske, a zvaničnici su istakli kako su odnosi između Francuske i Italije najgori još od perioda kada je Benito Mussolini objavio rat Francuskoj.

    Nova era i zajednički interesi

    U međuvremenu, Evropu su zahvatile brojne promjene koje se tiču relacija najvećih saveznika okupljenih kako u Evropskoj uniji tako i u NATO savezu.

    Njemačka kancelarka Angela Merkel odlazi u penziju, a kao privremeni neformalni vođa Evropske unije trebao bi se nametnuti upravo Emmanuel Macron, koji će eventualnom pobjedom na predsjedničkim izborima 2022. godine učvrstiti svoj status kako u Francuskoj tako i u Evropskoj uniji.


    Također, odnose između NATO saveznika, prije svega Francuske, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, narušilo je nekoliko događaja kao što je potpisivanje sporazuma AUKUS između Australije, Velike Britanije i SAD-a u kojem se kao kolateralna žrtva našla upravo Francuska.

    Iako su Biden i Macron potvrdili kako je problem između zemalja riješen, te da će Francuska i SAD nastaviti svoju saradnju i partnerstvo kroz NATO savez, Macronove odluke i izjave jasno govore kako francuski predsjednik želi napraviti ključne korake prema nečemu što je ranije opisao kao “evropska strateška autonomija”.

    “Već nešto više od 10 godina, Sjedinjene Američke Države fokusirane su na sebe i imaju strateške interese koji se orijentišu na Kinu i Pacifik. Evropljani moraju prestati da budu naivni. Kada smo pod pritiskom sila, treba da reagujemo i pokažemo da imamo moć i kapacitet da se branimo”, rekao je Macron u oktobru 2021. godine nakon potpisivanja strateškog partnerstva s Grčkom.

    Italija kao važna tačka novog savezništva

    U kontekstu formiranja “evropske strateške autonomije”, Emmanuel Macron na svojoj strani želi imati što više saveznika unutar EU. Tim povodom, potpisani su i ugovori o strateškom partnerstvu s Grčkom i nekoliko drugih zemalja.

    Međutim, potvrda Macronovih nastojanja o jačanju evropskog savezništva, nauštrb angloameričkog dijela NATO-a, trebao bi biti upravo italijansko-francuski sporazum koji su u petak potpisali Draghi i Macron.


    Donedavno, države koje su preko Alpa njegovali isključivo službene odnose, od danas bi trebale predstavljati osovinu novog saveza koji bi trebao doprinijeti stvaranju nove evropske vojnopolitičke strategije.

    “Osim konsolidacije naših bilateralnih odnosa, sporazum ima za cilj promovirati i ubrzati proces evropskih integracija. Moramo opremiti Evropsku uniju instrumentima koji su kompatibilni s našim ambicijama i s očekivanjima naših građana. Naši ciljevi su borba protiv klimatskih promjena, digitalna tranzicija, evropski suverenitet. Jača Evropa čini jačim i NATO savez”, rekao je Draghi.


    S druge strane, Macron je naglasio kako potpisivanjem Kvirinalskog sporazuma Italija i Francuska potvrđuju da dijele zajedničku geopolitičku viziju.

    “Doprinijet ćemo izgradnji zajedničke evropske odbrane, imat ćemo pojačanu saradnju u borbi protiv ilegalnih migracija kako bismo zaštitili vanjske granice Evrope. Sporazum je plod zajedničke sudbine dvije sestrinske nacije, ujedinjene geografijom, kulturom i historijom. Današnjim potpisom, zapečatili smo naše duboko prijateljstvo”, rekao je Macron i najavio znatno bolje odnose s Italijom.

    Šta donosi Kvirinalski sporazum

    Nakon potpisivanja sporazuma, Rim i Pariz su detalje ove saradnje objavili na službenim stranicama.

    Ono što se može primijeti u dokumentu koji sadrži 15 strana, jeste to da Francuska i Italija planiraju u narednom periodu unaprijediti i formirati nove politike na nivou Evropske unije u brojnim segmentima Unije.

    U kontekstu vanjskih poslova, Francuska i Italija bi u narednom periodu na vanjskopolitičkom planu trebale djelovati s jedinstvenim stavom oko brojnih pitanja koja se tiču Mediterana, istočnog evropskog susjedstva, ali i Afrike što je označeno kao tlo od posebnog interesa za obje zemlje.


    “Države će njegovati zajednički evropski pristup u politikama s južnim i istočnim susjedstvom. Zajedno smo posvećeni jačanju odnosa EU s afričkim zemljama naročito regije Sahel, Sjeverne Afrike i Afričkog roga. Zajedno radimo i kako bi doprinijeli zajedničkom cilju koji doprinosi jačanju politike i izgradnji evropske strateške autonomije”, navodi se u dokumentu.

    Kada se govori o sigurnosnim i defanzivnim pitanjima, Francuska i Italija kroz sporazum spominju i jačanje evropskih odbrambenih snaga što je upravo politika koju Emmanuel Macron već nekoliko godina potencira u javnosti.

    “Na taj način, doprinosimo jačanju zajedničke evropske sigurnosti i odbrambenih sposobnosti čime se radi na konsolidaciji evropskog stuba NATO saveza”, navodi se.

    U skladu s pitanjem evropske strateške autonomije, dogovor Francuske i Italije dotakao se i pitanja svemira, ali i evropskih odnosa.


    U kontekstu evropskih odnosa, Macron i Draghi su se usaglasili kako će raditi na evropskom suverenitetu i razvoju Evropske strateške autonomije.

    “Posvećeni smo jačanju institucija EU. Države će zajedno raditi na ekonomskoj i finansijskoj integraciji EU, kompletiranju ekonomske i monetarne unije i jačanju eura kao faktora koji utječe na stratešku autonomiju Evropske unije”, ističu zvaničnici.

    Ono što je također zanimljivo, jedan dio sporazuma obuhvata i pitanje svemira. Kako se navodi, Italija i Francuska odredile su svemir kao pitanje koje je također ključno za Evropsku stratešku autonomiju što je način razmišljanja koji njeguje i visoki predstavnik EU za vanjske poslove Josep Borrell koji je nedavno naglasio kako Evropa mora biti spremna na borbe koje će se u budućnosti voditi u svemiru.

    Može li Francuska preuzeti diplomatski primat u EU?

    Iako su Francuska i Italija ranije, prije zahlađenja odnosa, njegovali i više nego korektnu saradnju, Kvirinalski sporazum trebao bi dodatno unaprijediti odnose dvije evropske države.


    Slučajno ili ne, potpisivanje sporazuma dolazi i u trenutku kada su njemačke partije, koje bi trebale činiti tzv. “semafor koaliciju” u Bundestagu, dogovorile sporazum na osnovu kojeg bi trebala biti formirana nova njemačka vlada koju će predvoditi kancelar Olaf Scholz (SPD).

    Uprkos činjenici što bi Njemačka i nakon Angele Merkel trebala predstavljati značajnu diplomatsku i evropsku silu, mnogi ističu kako će se početkom mandata njemačka vlast znatno više fokusirati na unutarnja pitanja i restruktuiranje određenih politika.


    Njemački fokus na unutrašnja pitanja, svakako će otvoriti dodatni diplomatski prostor za Francusku i Emmanuela Macrona koji će uz potpisivanje “renesansnog novog-starog savezništva” s Italijom koju predvodi iskusni političar Mario Draghi, pokušati uspostaviti novu ravnotežu snaga.

    Diplomatskim inicijativama, osim što se Francuska nastoji nametnuti kao još važniji faktor unutar EU, šalje se i jasna poruka – Berlin jeste važan, ali u narednom periodu, u ključnim momentima za EU, jednako važni žele (po)ostati i Pariz i Rim.

  • Bajden oprezan – plaši se njemačke reakcije?

    Bajden oprezan – plaši se njemačke reakcije?

    Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena je protiv inicijative Kongresa o uvođenju novih sankcija Severnom toku 2, piše Hil.

    Bez obzira na nedavno stupanje na snagu sankcija protiv kompanija Transadrija i broda Marlin koji su radili na projektu gasovoda, američki senatori nastavljaju sa pozivima za uvođenje strožih mera protiv Severnog toka 2. Ipak, Bela kuća je oprezna prema ovakvim inicijativama, jer se plaši reakcije Nemačke, prenosi Sputnjik.

    “Ovo je težak trenutak za Bajdena, jer predsednik želi da bude oprezan po pitanju ekonomskih interesa Nemačke, ali se nalazi pod pritiskom zbog sve borbenije pozicije Moskve prema Ukrajini”, piše list.

    Kako pišu mediji, državni sekretar Entoni Blinken pozvao je da se blokira usvajanje amandmana na nacrt vojnog budžeta koji se tiče sankcija protiv operatera gasovoda Nord strim 2 i drugih kompanija koje učestvuju u testiranju i sertifikaciji gasovoda. Štaviše, njenim autorima, senatorima-republikancima Džejmsu Rišu i Tediju Kruzu odbijeno je glasanje povodom njihove inicijative zbog “neidentifikovanih proceduralnih prepreka u Predstavničkom domu”.

    Ipak, kongresmeni će nastaviti da insistiraju na usvajanju amandmana, dok samo glasanje obećava da će biti vrlo teško, posebno za predstavnike Demokratske stranke koji podržavaju sankcije i sada su došli u sukob sa stavom Bajdenove administracije, zaključuje Hil.

  • Sukob Rusije i NATO-a? “Uradiće sve da ga spreče”

    Sukob Rusije i NATO-a? “Uradiće sve da ga spreče”

    Ni jedna od zapadno evropskih država ne bi želela otvoreni sukob Rusije i NATO-a, Zapad će uraditi sve što može da to izbegne, izjavio je Peter Sijarto.”Mislim, to je moje lično mišljenje, niko, čak ni zapadni deo Evrope, ne bi želeo takvu vrstu konflikta. Zato mi se čini, Zapad će uraditi sve što može kako bi izbegao konflikt. U potpunosti sam siguran u to”, rekao je šef mađarske diplomatije.

    On je ukazao da Mađarska, kao članica NATO-a, ima niz obaveza koje mora da ispuni. U isto vreme, Budimpešta će uvek “preduzimati sve da izbegne i spreči svaki konflikt između Rusije i NATO-a. “Mi živimo u Centralnoj Evropi i znamo kakav je to osećaj kada se sprema konflikt između Rusije, Istoka i Zapada”, dodao je on.

    Govoreći o migrantima, mađarski ministar je nazvao “velikim licemerjem” saopštenja o promeni migrantske politike Evropske Unije.

    Prema njegovim rečima, kada stvar dođe do “neverovatno odgovornih izjava o situaciji u Avganistanu” ili u Sredozemnom moru, “možda ima nekih opštih stvari koje su drugačije u poređenju sa onim koje su se čule 2015. godine, ali suština evropske migrantske politike, na žalost, ostaje nepromenjena”.

    Sijarto je siguran da je pitanje migracije neodvojivi deo suvereniteta.

    “Kada možete odlučiti kome dozvoliti da uđe na teritoriji vaše zemlje. Vaše suvereno pravo je da odlučite s kim ste spremni da živite zajedno, a sa kim ne”, zaključio je on.

  • Evropa u strahu: Novi soj koronavirusa se širi; Srbija ima rešenje?

    Evropa u strahu: Novi soj koronavirusa se širi; Srbija ima rešenje?

    Borba sa koronavirusom traje skoro dve godine, a prema prognozama domaćih i stranih stručnjaka od infekcije kovid 19 svet se neće osloboditi u skorije vreme.

    Iako se na prvi pogled čini kao da se kraj ne nazire, s obzirom na mutaciju virusa i rasprostranjenost, zapravo, zemlje koje imaju dostupnu vakcinu imaju i rešenje, te tok epidemije na teritoriji zemlje zavisi od stope vakcinacije.

    U ovom momentu Srbija ima negde oko 54 odsto vakcinisanih punoletnih građana, ali nam je za dobar zaštitni bedem potrebno nekih 75 do 80 odsto obuhvata.

    Davanje buster doze odvija se dobro, ali još uvek ostaje onaj postotak koji nije primio ni prvu dozu, te su oni ciljna grupa za vakcinaciju, i takoreći ključ da dostignemo neophodan obuhvat.

    Naša zemlja ima tri glavna oružja u borbi protiv korone – vakcinu, Fajzerov lek, koji bi, prema najavama, trebalo da stigne u januaru ili februaru, a od juna počela je proizvodnja vakcine protiv infekcije kovid 19 na “Torlaku”.

    Vakcine pet različitih proizvođača

    Građani naše zemlje imaju mogućnost da se protiv infekcije kovid 19 zaštite vakcinama pet različita proizvođača – Fajzer, Sputnjik V, Sinofarm, Astra Zeneka i Moderna.

    Srbija je među prvim zemljama koja je nabavila vakcine, još krajem decembra prošle godine stigle su prve doze Fajzer vakcina, ali i Sputnjika V, u januaru je stigao i Sinofarm, u februaru Astra Zeneka, a od početka novembra dostupna nam je i Moderna.


    Sve vakcine sprečavaju razvoj bolesti kovida 19, nakon primene dve doze koje se daju u razmaku od tri nedelje ili više. Prva doza vakcine kod mnogih vakcinisanih neće obezbediti dovoljnu zaštitu, tek jednu do dve nedelje nakon druge doze može se očekivati da će većina vakcinisanih biti zaštićena. u zavinosti od proizvošača, buster doza prima se nakon šest meseci, ili kraće.

    U Srbiji Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) sprovodi kontrolu vakcina, njihove efektivnosti i bezbednosti, obavlja registraciju vakcina i u saradnji sa Ministarstvom zdravlja izdaje dozvole za stavljanje vakcina u promet, čime garantuje njihovu pouzdanost, bezbednost i efikasnost.

    Dakle, sve vakcine su bezbedne za upotrebu, i osim ako ne postoji određeni medicinski razlog zbog alergije na neku supstancu, ne postoji ni prepreka da se vakcinišete.

    Na sedam miliona doza primenjenih vakcina protiv kovida 19 u Srbiji, zabeleženo je 1.169 neželjenih reakcija. Od tog broja nije nije zabeležen nijedan anafilaktički šok.

    Generalno, najčešće reakcije na vakcinu su bol u ruci, blaga temperatura, glavobolja, pospanost.

    Fajzerov lek

    Lek protiv infekcije kovid 19, kompanije Fajzer za 89 odsto umanjuje potrebe bolničkog lečenja ili smrtni ishod kod odraslih koji se suočavaju sa rizikom od razvoja težek oblika bolesti, pokazala je klinička studija.

    Srbija je prva zemlja u svetu koja će dobiti lek za lečenje korona virusa, koji je razvila američka kompanija “Fajzer”. Naime, ovaj lek dobićemo među prvima u svetu, zajedno sa SAD, V. Britanijom i Australijom.

    Medicinski tretman, pod nazivom Paklovid, činiće dve komponente – Fajzerova pilula protiv kovida i antivirusni medikament ritonavira, a sastojaće se od tri pilule koje će se uzimati dva puta dnevno. Kako je naveo proizvođač, u kliničkoj studiji učestvovalo je 1.219 pacijenata kojima je dijagnostikovan blagi ili umereni virus korona, sa najmanje jednim faktorom rizika za razvoj teške bolesti, poput gojaznosti ili starije životne dobi.

    Ministar zdravlja Zlatibor Lončar razgovarao je nedavno sa regionalnim direktorom ove kompanije, Mohamedom Hamamom koji je boravio u našoj zemlji. Tom prilikom razgovarano je o detaljima potpisanog ugovora o kupovini leka kompanije “Fajzer” protiv korona virusa, dinamici isporuke istog kao i o budućim modalitetima saradnje.

    Ugovor o nabavci ovog leka kompanije Fajzer do sada su potpisale SAD, Australija, Velika Britanija i još jedna velika i važna zemlja – Srbija. To najbolje govori o tome koliko je danas Srbija i sve ono što smo tokom pandemije uradili poštovano i cenjeno u svetu – rekao je ministar Lončar.

    Kako je istakao, vakcina je ipak, i dalje primarno oružje u borbi sa virusom.

    “Mi se ne borimo za to da dođemo u fazu da se neko razboli pa da bi se lečio, već se borimo za to da ne dođe uopšte do toga, već da se ljudi vakcinišu i da ne dođu uopšte u fazu da moraju da koriste bilo koji lek. A ovo je naša odgovornost kao države i uspeh države koji smo obećali i koji ispunjavamo” rekao je Lončar.

    “Torlak” proizvodi Sputnjik V

    Početkom juna počela je proizvodnja Sputnjika V na Institutu “Torlak”, što je dobra vest kako za nas, tako i za region. Direktorka Instituta “Torlak” dr Vera Stoiljković izjavila je za “Blic” da je u saradnji sa ruskim partnerima do danas proizvedeno 1.5 miliona doza vakcine Gam-COVID-Vac (Sputnik V), komponente I i komponente II, koje su stavljene na raspolaganje Republici Srbiji za potrebe imunizacije stanovništva protiv zarazne bolesti Kovid-19.

    “Do kraja tekuće godine u planu je da se proizvede još 2.5 miliona doza komponente I i komponente II predmetne vakcine. Nadamo se nastavku dosadašnje saradnje sa ruskim partnerima, kao i proširenju iste u narednom periodu” rekla je dr Stoiljković.


    Kako je naglasila, dalji tok epidemije odvijaće se u zavisnosti od povećanja broja vakcinisanih jer za sada, a i ubuduće, vakcinacija će predstavljati jedino rešenje u borbi protiv ove bolesti, uz istovremenu primenu epidemioloških mera.

    “Osnova medicine je prevencija, a jedina mogućnost da se preventivno utiče na širenje ove zarazne bolesti i njeno svođenje na najmanju moguću meru – jeste vakcinacija. Svako protivljenje borbi protiv ove zarazne bolesti, pa i putem propagiranja nevacinisanja protiv iste samo će otežavati put do pobede nad njenom pandemijom, koja traje, evo skoro dve pune godine. Vakcinacija je jedino rešenje, i s tim u vezi ja se najiskrenije nadam u pobedu struke” zaključuje direktorka.

  • Omikron potvrđen u Italiji i Mađarskoj

    Omikron potvrđen u Italiji i Mađarskoj

    Novi soj virusa korona omikron detektovan je u Italiji, saopštio je Nacionalni institut zdravlja.

    Genom je sekvenciran u Laboratoriji za kliničku mikrobiologiju, virusologiju i biohitnu dijagnostiku bolnice Sako u Milanu iz pozitivnog uzorka pacijenta koji je doputovao iz Mozambika.

    Pacijent i kontakti njegove porodice bili su dobrog zdravlja, navodi se u saopštenju Instituta.

    Dodaje se da je u procesu daljeg potvrđivanja sekvenca uzorka, koji se može pripisati onom koji je Svjetska zdravstvena organizacija definisala kao omikron.

    Dva slučaja novog soja virusa korona omikron potvrđena su u njemačkoj pokrajini Bavarskoj, na jugu zemlje, saopštilo je regionalno Ministarstvo zdravlja.

    Riječ je o dvije zaražene osobe koje su ušle u NJemačku 24. novembra na aerodromu u Minhenu i one su sada u izolaciji.

    Ovaj soj virusa korona identifikovan je prvi put u Južnoafričkoj Republici.

  • Džonson se obratio naciji nakon što su se u Britaniji pojavila dva slučaja novog soja koronavirusa

    Džonson se obratio naciji nakon što su se u Britaniji pojavila dva slučaja novog soja koronavirusa

    Premijer je najavio da svi putnici koji ulaze u Veliku Britaniju moraju uraditi PCR test.

    Premijer Velike Britanije Boris Džonson (Johnson) obratio se naciji nakon što je danas u ovoj zemlji otkriven novi soj koronavirusa nazvan omikron.

    Džonson je na početku kazao da je broj slučajeva koronavirusa ostao relativno visok, ali da je zabilježen pad smrtnih slučajeva.

    • Međutim, nova varijanta koronavirusa, Omikron, znači da Engleska mora uvesti ciljane i proporcionalne mjere sada kao mjeru opreza – istakao je.

    Premijer je najavio da svi putnici koji ulaze u Veliku Britaniju moraju uraditi PCR test do kraja drugog dana nakon dolaska i da se moraju samoizolirati dok ne dobiju negativan rezultat.

    Džonson je naglasio da ne želi zaustaviti putovanja, a granične mjere mogu samo usporiti širenje svake nove varijante, a ne zaustaviti ga.

    Džonson kaže da Vlada pooštriti mjere kada je u pitanju nošenje zaštitnih maski u prodavnicama i u javnom prijevozu.

    Pravila će biti revidirana za tri sedmice. Ne znamo koliko će naše vakcine biti efikasne protiv nove varijante. Ali imamo dobre razloge vjerovati da će nam pružiti barem neku mjeru zaštite – istakao je britanski premijer.

  • Od sutra u funkciji novi most Bratoljub i granični prelaz

    Od sutra u funkciji novi most Bratoljub i granični prelaz

    Završena je izgradnja graničnog prelaza između Srbije i BiH kod novog mosta Bratoljub koji će sutra biti i otvoreni.

    Novi granični prelaz sagrađen je na kompleksu ukupne površine 30.000 metara kvadratnih i ima integrisan sistem prelaza granica.

    Vrijednost projekta, koji finansira Uprava za indirektno oporezivanje BiH, je oko 14 miliona KM.

    Ovo je najznačajniji projekat za Srednje Podrinje i opštinu Bratunac, a korist je mnogostruka.

    Integrisani granični prelaz podrazumijeva da građani neće dva puta morati da pokazuju putnu ispravu. Otvoranjem ovog graničnog prelaza biće otvoreni novi koridori – putevi ka centralnoj Srbiji biće kraći za 60-ak kilometara u jednom pravcu.

    Posebnu važnost za budući granični prelaz imaće i bescarinska zona površine 50 hektara. Od ranije je poznato da su potpisani predugovori za izgradnju proizvodnih pogona, te da predstoje infrastrukturni radovi.

    Prethodno, 2017. godine, Srbija je izgradila most Bratoljub u dužini od 227 metara za šta je uloženo 13 miliona evra. Na postojećem, starom Ljubovijskom mostu, granični prelaz za robu i usluge sa Srbijom zatvoren je 2010. godine, a najbliži granični prelaz, kod Krakaja udaljen je 50 kilometara.