Uvijek ćemo imati jedinstvo i zajednički stav na nametnute zakone visokog predstavnika i međunarodne zajednice, rekao je Branislav Borenović, predsjednik PDP-a gostujući u našem Јutarnjem programu.
Branislav Borenović – Foto: RTRS
Dotakao se i posebne sjednice Parlamenta Srpske o vraćanju brojnih nadležnosti Srpske.
Omikron soj virusa korona još nije detektovan u Srpskoj, ali se može očekivati s obzirom na to da je stigao u zemlje u okruženju, izjavila je epidemiolog Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske Јelena Đaković Dević, gostujući u Јutarnjem programu naše televizije.
Đaković Dević je istakla da veliku zabrinutost u vezi omikron soja virusa korona izaziva veliki broj mutacija.
Ona je upozorila da je u Srpskoj povećana stopa hospitalizacije i pozvala stanovništvo da se ponaša odgovorno i oprezno, s obzirom na to da se bliže praznici, a samim tim i veća okupljanja.
U Japanu je potvrđen prvi slučaj novog omikron soja virusa korona, objavila je danas agencija Kjodo pozivajući se na neimenovane izvore iz Vlade.
Zemlja je od danas zatvorila svoje granice za strane državljane na najmanje mjesec dana kako bi spriječila pojavu novog soja koji se smatra veoma zaraznim, prenosi Rojters.
Ministar zravlja Šigejuki Goto rekao je jedan diplomata iz Namibije bio pozitivan na testu na aerodromu i da je potrebno uraditi nova testiranja da bi se utvrdilo da li je riječ o novom omikron soju.
Na ostrvu Reunion, francuskoj prekomorskoj teritoriji u Indijskom okeanu, registrovan je prvi pozitivan slučaj novog omikron soja korone.
Francuski mediji navode da je riječ o 53-godišnjem muškaru koji je putovao na Mozambik i presjeo u Južnoj Africi. Pacijent je trenutno u izolaciji, prenosi Rojters.
Omikron soj virusa korona otkriven je nedavno u Južnoafričkoj Republici, a Svjetska zdravstvena organizacija ga je označila kao “soj koji izaziva zabrinutost”.
Federalni sudija blokirao je uredbu administracije predsjednika Džozefa Bajdena o obaveznoj vakcinaciji hiljada zdravstvenih radnika u 10 država koje su podnijele tužbu.
Uredba obuhvata više od 17 miliona radnika
U sudskoj odluci je navedeno da federalni centri za medicinsku njegu i pomoć nemaju jasna ovlaštenja od Kongresa da narede zaposlenima koji učestvuju u dva vladina programa zdravstvene zaštite za starije, invalidne i siromašne da se vakcinišu.
Preliminarna zabrana američkog okružnog sudije Metjua Šelpa sa sjedištem u St. Louisu odnosi se na države koje su podnijele tužbu: Aljasku, Arkanzas, Iovu, Kansas, Missouri, Nebrasku, Nju Hempšir, Sjevernu Dakotu, Južnu Dakotu i Vajoming. Slične tužbe su u toku i u drugim državama.
Bajdenova uredba o obaveznoj vakcinaciji obuhvata više od 17 miliona radnika širom zemlje u oko 76.000 zdravstvenih ustanova i pružalaca zdravstvene kućne njege, koji do 6. decembra treba da prime prvu dozu a drugu do 4. januara.
“Prekoračenje ovlaštenja”
Današnja sudska odluka je druga koja je blokirala sprovođenje uredbe o obaveznoj vakcinaciji.
Federalni sud je ranije suspendovao odluku administracije o obaveznoj vakcinaciji u kompanijama koje imaju više od 100 zaposlenih.
Sudija je naveo da su federalni zvaničnici vjerovatno prekoračili svoja zakonska ovlaštenja.
Glavni tužilac Mizurija Erik Šmit koji je podnio tužbu u ime država, rekao je da uredba o obaveznoj vakcinaciji predstavlja “prekoračenje ovlaštenja” od strane onih koji “koronavirus koriste kao oruđe” za kontrolu nad ljudima.
U cilju podrške i ublažavanja negativnih posljedica pandemije virusa korona, gradonačelnik Draško Stanivuković uručio je rješenja o subvencijama samostalnim preduzetnicima koji se bave starim zanatima, umjetničkim zanatima i domaćoj radinosti, saopšteno je iz Gradske uprave.
Naime, Grad Banja Luka je putem javnog poziva obezbijedio sredstva podrške privrednicima, kojim su obuhvaćene i ove kategorije.
Po ovom javnom pozivu prijavilo se 17 samostalnih preduzetnika od kojih uslove ispunilo njih 16. Tako će podršku Grada dobiti četiri samostalna preduzetnika sa statusom starog zanata, četiri preduzetnika sa statusom umjetničkog zanata, četiri sa statusom starog zanata i domaće radinosti, dva privrednika sa statusom starog umjetničkog zanata, kao i dva preduzetnika sa statusom domaće radinosti.
Za ovu liniju subvencija izdvojeno je ukupno 16.000 KM, a svaki preduzetnik ove kategorije dobiće od Grada podršku u iznosu od 1.000 KM.
Podsjećamo, Grad Banja Luka raspisao je Javni poziv za dodjelu subvencija poslovnim subjektima pogođenim krizom izazvanom virusom korona, kojima je u 2021. godini bio zabranjen ili ograničen rad.
Kako bi se, prije svega, očuvala radna mjesta i zadržala privredna aktivnost, Grad Banja Luka izdvojio je za tu namjenu sredstva u iznosu od 1,2 miliona KM za podršku privrednicima sa teritorije grada Banje Luke.
Naime, novi soj virusa korona, nazvan omikron, detektovan je prvi put u Južnoj Africi, a dosad su slučajevi potvrđeni u nekoliko evropskih zemalja, među kojima Velika Britanija, Nizozemska, Njemačka, Austrija te Italija.
Telegraf
Telegraf
Kako su juče saopštili u Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), omikron soj će se vjerovatno proširiti na međunarodnom nivou, predstavljajući veoma visok globalni rizik tamo gdje bi porast broja slučajeva kovida-19 mogao da ima teške posljedice u nekim oblastima.
Iako naučni svijet još nema dovoljno informacija o tome koliko se brzo ovaj soj prenosi, te kakvu kliničku sliku izaziva, ono što zabrinjava većinu naučnika je to što je omikron dosad mutirao nekoliko desetina puta.
Upravo zato što je omikron u kratkom roku detektovan u većem broju zemalja, pojedine države su uvele i mjere da putnici koji dolaze iz područja gdje se ovaj soj slobodno širi odlaze u obaveznu izolaciju, te budu testirani.
S druge strane, u Bosni i Hercegovini još se ništa ne preduzima.
U Graničnoj policiji BiH potvrdili su za “Nezavisne novine” da na graničnim prelazima i dalje važe isti uslovi za ulazak stranaca, ali i državaljana BiH, te mjera karantina prilikom ulaska u BiH nije određena.
U Ministarstvu civilnih poslova BiH su za “Nezavisne novine” kazali da je Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti izradio procjenu rizika i dostavio preporuke zemljama, te da ih razmatraju na nivou kriznih štabova entiteta i Brčko distrikta.
“Ministarstvo civilnih poslova još nije zaprimilo prijedloge kojim bi se zatražila koordinirana kontrola putnika koji dolaze iz pomenutih područja”, naveli su u Ministarstvu civilnih poslova BiH.
Kako je za “Nezavisne novine” istakao Ednan Drljević, infektolog iz Opšte bolnice “Abdulah Nakaš” Sarajevo, potrebno je da i BiH, slično kao i druge evropske zemlje, uvede obavezan karantin za osobe koje dolaze iz zemalja gdje je ovaj soj potvrđen.
“Ove osobe bi trebalo testirati i slati u obavezni karantin 15 dana, čak i ako prvi test pokaže da su negativni”, naveo je Drljević, dodajući da je to jedini način da se uspori unošenje ovog soja u BiH.
“Ovaj soj će ući u BiH, ali ako se uvede karantin, makar će se to desiti sporije, dobićemo oko 15 do 20 dana, neće se tako brzo umnožavati broj teških slučajeva, te ćemo lakše isplivati iz svega toga”, naglasio je Drljević.
Dodao je da nije zabrinjavajuće ako se soj bude brže širio, ali da je upitno da li će biti otporan na imunitet stvoren ili vakcinacijom ili prirodnim putem, nakon što osoba preboli virus.
“Svaka nova mutacija je potencijalno opasna i zato se mnoge zemlje trude da novi soj detektuju na vrijeme, da bi mogle da uspore njegovo širenje”, zaključio je Drljević.
Antonija Verhaz, načelnica Klinike za infektivne bolesti UKC RS, navela je da naučnici upozoravaju da je virus korona sklon mutacijama te da različiti sojevi imaju različite epidemiološke karakteristike.
“Građane je potrebno opominjati na ličnu zaštitu, a to je nošenje maski, držanje distance, okupljanje u manjim grupama te pranje ruku”, podsjetila je Verhazova, ističući da kada god se pojavi novi soj on pokazuje tendenciju bržeg širenja, zbog čega svi moramo biti epidemiološki oprezniji i odgovorniji.
“Ne treba da se zanosimo informacijama da li je neki soj patogeniji, da li izaziva lakšu ili težu kliničku sliku, već građani ne treba da se dovedu u situaciju da obole od kovida-19, jer je neizvjestan tok bolesti. Trenutno u UKC RS ima 36 osoba koje se bore za svoj život i nalaze se na nekom obliku oksigenoterapije”, kazala je Verhazova, dodajući da sada imamo i specifičnu preventivu, a to je vakcinacija.
Izvršni direktor farmaceutske kompanije Moderna Stefan Bansel izjavio je danas da je malo verovatno da će vakcine protiv kovida 19 biti efikasne protiv omikron varijante kao što su bile protiv delta soja.
“Mislim da nigde u svetu efikasnost neće biti istog nivoa kao za deltu”, rekao je on za Fajnenšel tajms.
Prema njegovim rečima, svi naučnici veruju da neće biti tako dobra, prenosi Rojters. On je ranije za CNBC izjavio da bi do isporuka nove vakcine moglo da prođe više meseci, najavljujući da bi za približno dve nedelje trebalo da bude poznato u kojoj meri su postojeće vakcine efikasne protiv omikron soja korona virusa.
Inače, u ponedeljak su kompanije Bajontek, Moderna i Džonson i Džonson objavile da rade na vakcinama koje bi specifično ciljale omikron, ako se pokaže da postojeće nisu učinkovitaeprotiv te nove varijante koronavirusa.
Bajontek je objavio da je počeo da radi na vakcini za omikron zajedno s partnerom Fajzerom.
Džonson i Džonson takođe analizira učinovitost svog cepiva protiv omikrona, istovremeno radeći na specifičnoj vakcini za tu varijantu.
Nalaže se Savjetu ministara BiH da u roku od 30 dana u zakonodavnu proceduru dostavi zakon o državnoj imovini.
Tako glasi poslanička inicijativa koju su za iduću sjednicu Predstavničkog doma BiH, koja je zakazana za 14. decembar, predložile narodne poslanice iz Kluba Naša stranka Nezavisni blok, Aida Baručija i Mirjana Marinković Lepić.
Kako kažu, u cilju rješavanja statusa državne imovine i njenog stavljanja u funkciju u interesu BiH i njenih građana, neophodno je da Savjet ministara, u saradnji s nadležnim institucijama, predloži propise koji će konačno urediti status državne imovine.
– Ovo je posebno značajno jer veći broj institucija BiH unajmljuje poslovne prostore za obavljanje svojih nadležnosti te se u tu svrhu izdvajaju velika sredstva uprkos činjenici da postoji imovina koja nije u funkciji i vremenom propada, a mogla bi se korisno upotrijebiti za sve nivoe vlasti. Značajan problem takođe predstavlja nemogućnost adekvatne zaštite i povrata imovine BiH u bivšim jugoslovenskim republikama i pored toga što je zaključen Sporazum o pitanjima sukcesije – navode u obrazloženju.
Osjetljiv politički trenutak
Ova inicijativa dolazi u veoma osjetljivom političkom trenutku i tiče se upravo teme koja je jedan od razloga za aktuelnu političku krizu u BiH. Naime, Ustavni sud BiH je proglasio neustavnim dijelove Zakona o šumama i Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske, uz obrazloženje da se ta materija može uređivati samo na nivou BiH, što je za Banjaluku neprihvatljivo.
U međuvremenu, srpski član Predsjedništva BiH, Milorad Dodik, najavio je da će RS staviti van snage Zakon o zabrani raspolaganja imovinom, koji je nametnuo nekadašnji visoki predstavnik, Pedi Ešdaun, i da će državnu imovinu na teritoriji RS knjižiti kao imovinu Republike Srpske.
Dodik je poručio da BiH nema šta da odlučuje o imovini entiteta.
– Mi ćemo 10. decembra donijeti odluku da stavimo van snage Ešdaunov Zakon o zabrani raspolaganja imovinom i stavićemo obavezu da se ta imovina uvede kao imovina Republike Srpske – rekao je novinarima u Sarajevu.
Trodjelni projekat
Predsjedavajući Srpskog kluba poslanika u PS BiH, Nenad Stevandić, smatra da poslanička inicijativa Baručije i Marinković Lepićeve nije korisna ni osnovana. Kaže da je ona tipičan dio političkog projekta koji ide u tri dijela.
Prema riječima Stevandića, prvi dio je da se obezbijedi bilo kakva vrsta podrške stranaca pričama o funkcionalnoj BiH, „što je već stereotip bošnjačkog uticaja na međunarodnu politiku“.
– Drugi dio je podnošenje inicijativa, iskorištavanje Ustavnog suda BiH i parlamentarne procedure da bi se nametnule teme i zakoni koje dalje vode destrukciji vlasništva entiteta nad imovinom. Ova inicijativa je nastavak onoga što je Ustavni sud uradio sa imovinom RS, sa poljoprivrednim zemljištem, šumama. Treći dio je onaj na kome rade odmetnuti dijelovi obavještajne službe, bivšeg AID, koji proizvode afere, utiču na pravosuđe i kreiraju sukobe unutar RS. Sve tri te stvari vode našem nestanku ili obesmišljavanju. Ali, moja poruka je da su svi zajedno naivni ako misle da se mi nečega bojimoa i da mi tačno ne znamo ko su ljudi upotrijebljeni da bi se nešto učinili i koje su metode. Treba da se orijentišemo prema onim ljudima u RS koji bi na određeni način mogli da učestvuju u toj vrsti smicalica i politika – kaže Stevandić.
Široki konsenzus
Zamjenica predsjedavajućeg Kluba poslanica SDS-PDP-DNS, Mira Pekić, smatra da se radi o krupnom pitanju koje se ne može rješavati poslaničkim inicijativama, nego širokim konsenzusom stranaka i lidera.
– Mi u PDP imamo neke stavove koji su u vezi sa državnom imovinom i koji su na fonu Banjalučkog sporazuma iz 2012, odnosno da principe uzmemo iz tog sporazuma sa kojim su se bili usaglasili svi. Šest političkih lidera je tada na njega stavilo potpis. Naravno, treba ga prilagoditi današnjem vremenu – kaže Pekićeva za Srpskainfo.
Banjalučki sporazum
Pomenuti Banjalučki sporazum o imovini potpisali su Milorad Dodik (SNSD), Dragan Čović (HDZ BIH), Sulejman Tihić (SDA), Zlatko Lagumdžija (SDP), Božo Ljubić (HDZ 1990) i Mladen Bosić (SDS).
Oni su tada usaglasili da tzv. perspektivna vojna imovina, koja je utvrđena odlukom Predsjedništva BiH, bude knjižena u vlasništvo organa odbrane BiH. Savjet ministara BiH u roku od 60 dana trebalo je da utvrditi koja je neperspektivna vojna imovina potrebna organima BiH. Plan je bio da ona imovina u kojoj funkcionišu organi BiH bude automatski uknjižena, a sva ostala će ići na entitete, kantone i opštine.
Kako je tada na konferenciji za novinare precizirao Dodik, državna imovina ono što je bilo predmet osporavanja odlukama visokog predstavnika.
– Savjet ministara će u narednih 90 dana izvršiti popis te imovine, a onda u dodatnih 60 dana će se odlučiti koja je potrebna organima BiH, a koja će pripasti entitetima, kantonima i opštinama – dogovoreno je 2012.
Međutim, iz perspektive današnjih političkih odnosa i poništenja Ešdaunovog zakona, što je najavio Dodik, oživljavanje Banjalučkog sporazuma ne izgleda realno.
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je da sutra putuje u Moskvu gdje se sastati sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, a jedna od tema o kojoj će razgovarati je izgradnja gasovoda od Rače prema Banjaluci.
Dodik je rekao da će tokom posjete Moskvi razgovarati i o privrednim pitanjima, ističući da će izgradnja gasovoda od Rače prema Banjaluci nesumnjivo biti tema i sa presjednikom Rusije i sa čelnim ljudima Gasproma.
– Mi sa njima imamo već ugovor koji smo postigli još u vrijeme zagovaranja Južnog toka koji je prekinut i prebačen na Tursko – Balkanski tok koji je prošao kroz Srbiju. Sada se stvaraju uslovi da idemo dalje. Potpisali smo nekoliko važnih memoranduma u kojima smo se dogovorili da se gradi gasovod u kome će Gasprom biti vlasnik 60 odsto, a mi 40 odsto – rekao je Dodik za RTRS.
On je dodao da će “Gasprom” biti garant za sredstva koja će se angaživati preko banaka da se izgradi taj gasovod plus dvije gasne elektrane na prostoru Republike Srpske.
On je naveo da je najveći problem Republike Srpske što iz Sarajeva ne žele da daju dozvolu da gasna konekcija iz Srbije prođe ispod Drine i da ide dalje prema Banjaluci.
– Čitava Evropa je u problemu oko gasa. Kada je kriza oko gasa nestala mi smo kontaktirali ljude iz Gasproma i nama je rečeno da naša cijena ostaje ista. Vjerujem da ćemo za naše potrebe i potrebe izgradnje gasovoda i dvije gasne elektrane postići taj dogovor i da ćemo čuvati ovu cijenu za ovaj period kao što je to uradila i Srbija – rekao je Dodik.
On je podsjetio da je na ovom prostoru Rusija imala niz ekonomskih operacija i da se pokazuje kao jedan od najboljih partnera.
– Mi nismo imali ni jedan problem sa Zarubežnjeftom, koji posluje socijalno odgovorno. Želim da im se zahvalim na tome – rekao je Dodik.
Dodik je naglasio da je gradnja gasovoda ključno energetko pitanje svake zemlje.
– I ako Republika Srpska dobije ugovor i dobije potvrdu da ćemo uraditi ugovor u narednom vremenu, ja ću biti zadovoljan – naglasio je Dodik, uz optimizam da će uspjeti u tome.
Iz Rusije se, kako je rekao, vraća 3. decembra.
Jedan od najpopularnijih lijekova protiv bolova, paracetamol, podstiče rizično ponašanje, a budući da se masovno konzumira, to može biti opasno po društvo, upozoravaju stručnjaci.
Paracetamol, koji se u nekim zemljama naziva i acetaminofen, sastojak je brojnih lekova, poput Plivadona, Lupoceta, Lekadola i Panadola, koji se uzimaju kao analgetici, ali i za ublažavanje simptoma prehlade.
U studiji provedenoj 2020. tim američkih naučnika utvrdio je da paracetamol deluje tako da oni koji ga konzumiraju u većim dozama ne osećaju strah od rizičnih aktivnosti i ponašanja.
“Čini se da paracetamol deluje tako da ljudi osećaju manje negativnih emocija kada razmišljaju o rizičnim aktivnostima – jednostavno se ne osećaju toliko uplašeno”, objasnio je voditelj studije Boldvin Vej, neuronaučnik sa Univerziteta države Ohajo.
“Budući da gotovo 25 odsto stanovništva SAD-a uzima paracetamol svake nedelje, smanjena percepcija rizika i povećano preuzimanje rizika mogli bi imati važne poledice na društvo”, upozorio je.
Neka ranija istraživanja pokazala su da paracetamol takođe smanjuje osetljivost ljudi na emocionalne povrede, da smanjuje osećaj empatije te da čak otupljuje kognitivne funkcije. U istraživanju koje su 2015. sproveli psiholog Džofri Darso sa univerziteta države Ohajo i njegovi saradnici otkrili su da paracetamol ne uklanja samo negativne emocije već i pozitivne.
“To znači da bi uzimanje paracetamola moglo imati mnogo šire posledice nego što se ranije mislilo”, rekao je Darso.
“Umesto da ga smatramo osloboditeljem od bolova, paracetamol možemo smatrati osloboditeljem od svih vrsta emocija”, upozorio je.
Naduvavanje balona do pucanja
U nizu eksperimenata studije iz 2020., koji su uključivali više od 500 studenata kao učesnika, Vej i njegov tim merili su kako jedna doza od 1000 mg paracetamola (preporučena maksimalna pojedinačna doza za odrasle) nasumično dodeljena učesnicima utiče na njihovo rizično ponašanje, u poređenju s nasumično datim placebom u kontrolnoj grupi.
U svakom od eksperimenata sudionici su morali pumpati ispuhani balon na zaslonu računala, pri čemu je svako pojedinačno upuhavanje zraka sudioniku donosilo određeni imaginarni novac. Svi učesnici dobili su uputstvo da pokušaju da zarade što više novca, ali i uputstvo da paze da balon ne pukne jer bi tada izgubili sve.
Rezultati su pokazali da su studenti koji su uzimali paracetamol značajno više rizikovali tokom eksperimenta, u odnosu na grupu koja je uzimala placebo i bila je opreznija – oni koji su konzumirali paracetamol češće su naduvavali balone do pucanja.
“Ako niste skloni riziku, naduvaćete balon nekoliko puta i potom odlučiti da to unovčite jer ne želite da pukne i da izgubite sve”, rekao je Vej.
“No oni koji su na paracetamolu imaju manje negativnih emocija dok gledaju kako balon raste i manje se boje mogućnosti da pukne”, dodao je.
Eksperimenti s drugim rizicima
Učesnici su takođe učestvovali u drugim eksperimentima u kojima su mogle da se procene sklonosti rizičnom ponašanju. Na primer, ispunjavali su ankete u kojima su ocenjivali nivo rizika koje su uočili u različitim hipotetskim scenarijima, kao što je bandži džamping s visokog mosta, klađenje na neki sportski događaj s iznosom veličine dnevnog prihoda ili pak vožnja automobila bez sigurnosnog pojasa.
Na temelju proseka rezultata u različitim testovima tim je zaključio da postoji značajna korelacija između uzimanja paracetamola i sklonosti riziku, iako uticaj na jednog učesnika ne mora biti velik.
Tim stoga ističe da su ti učinci, čak i ako su neznatni, vredni pažnje jer je paracetamol jedan od najčešćih sastojaka lekova. Samo u SAD-u on se može naći u više od 600 različitih vrsta lekova koji se izdaju na recept i bez recepta.
Rizik u pandemiji
Paracetamol se posebno često koristi tokom sezone respiratornih bolesti. Mnogi ga koriste za ublažavanje simptoma gripa, prehlade i drugih bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuju ga kao glavno sredstvo za ublažavanje simptoma kovida 19.
No, navedeno istraživanje pokazuje da bi paracetamol mogao da podstakne rizično ponašanje obolelih.
“Možda neko s blagim simptomima kovida 19, ko uzima paracetamol, neće smatrati da je jako rizično napustiti svoju kuću i sastajati se s drugim ljudima”, rekao je Vej.
“Stvarno nam je potrebno više istraživanja o učincima paracetamola i drugih lekova bez recepta na izbore i rizike koje preuzimamo”, zaključio je.