Navršava se godinu dana crnogorske vlade koja je nakon 30 godina vlasti DPS-a i Mila Đukanovića uspela da pobedi na izborima 30. avgusta 2020. godine.
Godišnjica će biti obeležena svečeno u utorak, 7. decembra, saopšteno je iz Vlade Crne Gore.
Prva godina rada vlade biće obeležena u atmosferi velike političke i institucionalne krize u Crnoj Gori, još dubljim podelama i zahtevima za formiranje nove vlade, odnosno izglasavanje nepoverenja ovoj vladi.
Demokratski front, čiji poslanici ne prisustvuju plenarnim zasedanjima parlamenta od smene ministra pravde Vladimira Leposavića, zbog izjave o Srebrenici i usvanja Rezolucije o Srebrenici, što je početkom leta izglasano uz podršku poslanika Djukanovićevog DPS-a.
DF je najpre zagovarao rekonstrukciju vlade, a poslednji korak je bio upućivanje Platforme za izbor nove vlade svim parlamentarnim strankama o kojoj bi one trebalo da se izjasne do 10. decembra.
S druge strane opozicione stranke predvodjene Socijaldemokratskom partijom Raška Konjevića su dostavile Skupštini inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi Zdravka Krivokapića. Inicijativu je potpisalo 40 poslanika, a za izglasavanje nepoverenja Krivokapićevoj vladi nedostaje samo jedan poslanički glas.
Povodom ove inicijative, ranije se oglasio jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić, rekavši da je ona razlog više da parlamentarna većina dogovori izbor nove vlade na čijem čelu ne bi bio Krivokapić.
Đukanović se vraća?
Predsednik Đukanović kaže da je ubeđen da će inicijativa o nepoverenju vladi biti uspešna i da će njegova DPS dati presudan doprinos padu ove, kako je naveo, anticrnogorske vlasti. Đukanović je optužio Krivokapića da je umesto politike svoje zemlje sprovodio antisrpsku i politiku jedne verske zajednice.
Sa druge strane, premijer Krivokapić tvrdi da će istorija pokazati da Crna Gora nije imala bolju i kompetentiju vladu sa više znanja i umeća kao što je njegova.
Krivokapićeva vlada, koja ima jednog potpredsednika i 12 ministarstava izabrana je kao ekspertska, a jedini političar u njoj je lider URA Dritan Abazović, zadužen kao potpredsednik za bezbednosne strukture.
Abazović se protivi ulasku drugih političara u vladi i protivi se rekonstrukciji i izboru nove vlade. Uprkos velikim očekivanjima od nove vlade, prva godina vlasti je bila puna izazova za jedinstvo koalicije, a najpre za premijera Krivokapića, jer kompletna politička scena Crne Gore je i dalje snažan uticaj DPS Mila Đukanovića.
Kao jedini uspeh aktuelne vlade, osim nekoliko zakona, je usvajanje izmena i dopuna Zakona o veroispovesti, koji je bio i predizborno obećanje pobedničke koalicije Zajedno za budućnost Crne Gore, koju je predvodio Krivokapić.
Prvu godinu rada Krivokapićeve vlade obeležile su zabrane, neslaganja i protesti protiv ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija na Cetinju 5. septembra.
Pravosudna reforma nije sprovedena, a i borba sa organizovanim kriminalom i korupcijom nije na nivou koji je po želji Evropske unije.
Povodom godišnjice Krivokapićeve vlade oglasila Ambasada SAD u Podgorici stavom da rezultati izostaju i da je za Crnu Goru „od vitalnog značaja da lideri iz celog političkog spektra – i, šire, celog društva – ostave po strani identitetska pitanja koja razdvajaju i usredsrede se umesto toga na hitan zadatak – ubrzanje pristupanja Crne Gore EU“.
„Sliku dodatno komplikuje stalno uplitanje autoritarnog ruskog režima koji je, sa svojim političkim i verskim proksijima iz regiona i unutar države, koji je našao plodno tlo u duboko podeljenom društvu u pokušaju da skrene Crnu Goru sa njenog evroatlantskog puta“, saopšteno je iz Ambasade za Glas Amerike.
Kritike su došle iz Evropske unije od predsedavajućeg delegacije Evropskog parlamenta u Parlamentarnom odboru EU i Crne Gore za stabilizaciju i pridruživanje Vladimira Bilčika, koji je rekao da je situacija u Crnoj Gori problematična i postoji zastoj u pregovorima sa EU, jer je poslednje pregovaračko poglavlje zatvoreno pre četiri godine.
“Sada je parlamentarnoj većini potrebno postizanje nacionalnog konsenzusa u vezi sa reformama koje su imperativ za progres na putu ka EU u ključnim područjima – izborno zakonodavstvo i pravosuđe, što je, moram reći, sada na čekanju”, rekao je Bilčik.
On je naveo da je pitao ambasadora Crne Gore pri EU za rok do kojeg bi ta kriza mogla da bude rešena, a da mu je on odgovorio da je to „pitanje od miliona dolara“.
