VRBAS Media

Autor: INFO

  • Mediji: Fajzer plaćao stručnjacima da napadaju vakcine konkurencije

    Mediji: Fajzer plaćao stručnjacima da napadaju vakcine konkurencije

    Farmaceutski gigant Fajzer optužen je da je plaćao stručnjacima da se diskredituju vakcinu protiv virusa korona rivalske kompanije AstraZeneka.

    To je objavio britanski “Kanal 4” u jednom prilogu.

    Fajzer je navodno finansirao prezentaciju u kojoj su govornici tvrdili da AstraZenekina vakcina može da izazove rak, kao i da nije sigurna za imunološki ugrožene pacijente. Do te izjave navodno se došlo na edukacionom seminaru u Kanadi prošle godine, ali nije poznato koliko je takvih prezentacija bilo i radi li se o izolovanom događaju.

    Fajzer je odbio ove optužbe, istakavši kako se prezentacija “lažno pripisuje” Fajzeru, odnosno da je to organizovala treća strana.

    Još jedan zanimljiv podatak iz istrage je da su troškovi proizvodnje za Fajzerove doze vakcine navodno koštali samo 76 penija po injekciji.

    Budući da Fajzer naplaćuje 25 evra po dozi, ovo predstavlja maržu od 3.000 odsto u odnosu na proizvodnu cijenu.

    Fajzer je poručio da su procjene “krajnje netačne”, kao i da se nisu uzela u obzir klinička istraživanja, proizvodnja na masovnom nivou, kao i globalna distribucija.

    Profesor ser Endrju Polard, direktor Oksfordske grupe koja je razvila vakcinu astrazeneka, odbacio je tvrdnje i upozorio na opasnosti širenja dezinformacija o vakcini.

    “Postoji ogroman rizik od dezinformacija, jer sve što tjera ljude da oklijevaju oko vakcinisanja može da rizikuje njihove živote”, rekao je on.

    “To može da potkopa i utiče na odluke koje ljudi donose o sopstvenom zdravlju, ali i da stvori nesigurnost za kreatore politike”, navodi “Dejli mejl”.

  • U Srpskoj preminulo 15 osoba, zaraženo još 216

    U Srpskoj preminulo 15 osoba, zaraženo još 216

    Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа, u Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskој bоlnici u Fоči i u bоlnicаmа Sv. Vrаčеvi u Biјеljini i Sv. аpоstоl Lukа u Dоbојu izvršеnо је tеstirаnjе 650 lаbоrаtоriјskih uzоrаkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd 216 оsоba.

    Rаdi sе о 94 muškаrca i 122 žеne, оd kојih su 34 mlаđе, 114 srеdnjе i 68 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 70 оsоbа је iz Bаnjаlukе, 32 iz Biјеljinе, 19 iz Trеbinjа, pо dеvеt iz Dоbоја i Fоčе, pо psаm iz Dеrvеntе i Kоzаrskе Dubicе, sеdаm iz Lаktаšа, pо pеt iz Zvоrnikа i Priјеdоrа, pо čеtiri iz Bilеćе, Pаlа i Šаmcа, pо tri iz Grаdiškе i Ugljеvikа, pо dviје iz Brоdа, Kоtоr Vаrоšа, Lоpаrа, Mоdričе, Tеslićа i Čеlincа i pо јеdnа iz Istоčnоg Drvаrа, Knеžеvа, Kоstајnicе, Mrkоnjić Grаdа, Оsmаkа, Оštrе Lukе, Pеlаgićеvа, Pеtrоvа, Prnjаvоrа, Sоkоcа, Srpcа, Stаnаrа, Čајničа i Šеkоvićа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеno je 15 smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о оsаm muškаrаcа i sеdаm žеnа, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi оd kојih su pо dviје оsоbе iz Tеslićа i Pаlа i pо јеdnа iz Bаnjаlukе, Brаtuncа, Brоdа, Grаdiškе, Dеrvеntе, Dоbоја, Fоčе, Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа, Lаktаšа, Priјеdоrа i Trеbinjа.

    Dо sаdа su u Rеpublici Srpskој pоtvrđеnа 90.883 slučаја virusа kоrоnа, а prеminulo je ukupnо 5.285 оsоba kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој, tеstirаne su ukupnо 362.614 оsоbе.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 537, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 207, а u оstаlim bоlnicаmа 330. Nа rеspirаtоru је 45 оsоbа, 23 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 22 u оstаlim bоlnicаmа.

  • Pješački prelaz u Boriku biće izdignut kao “platforma”

    Pješački prelaz u Boriku biće izdignut kao “platforma”

    • U cilju podizanja nivoa bezbjednosti pješaka, postojeći pješački prelaz na Bulevaru vojvode Živojina Mišića u naselju Borik u Banjaluci biće izdignut, odnosno izgrađen kao “platforma”, najavili su iz Gradske uprave.

    “Radovi na ovoj centralnoj saobraćajnici u Boriku počeli su u okviru investicionih radova na gradskim saobraćajnicama i predviđaju denivelisanje postojećeg pješačkog prelaza na Bulevaru vojvode Živojina Mišića na ukrštanju sa Beogradskom ulicom”, kazali su u Odjeljenju za saobraćaj i puteve.

    Potreba za ovom aktivnošću, kako ističu, proistekla je iz činjenice da ovaj pješački prelaz u značajnoj mjeri koriste đaci i korisnici predškolske ustanove “Plavi čuperak”.

    “Pritom, neophodno je napomenuti da je intenzivan saobraćaj motornih vozila na ovoj saobraćajnici”, istakli su u resornom odjeljenju.

    Prema njihovim podacima, radovi će obuhvatiti izdizanje saobraćajne pješačke površine, te formiranje i denivelisanog prelaza za bicikliste, sa nailaznim rampama, u površini 20×8 metara, prefabrikovanim betonskim kockama, uz prethodnu pripremu terena.

    “Izvođač radova, vrijednosti oko 25.000 KM, je preduzeće ‘Građenje Đurić’. Rok za izvođenje istih je 15 dana od dana uvođenja u posao.

    Mole se svi učesnici u saobraćaju za oprez i razumijevanje, zbog otežanog odvijanja saobraćaja za vrijeme izvođenja radova”, istakli su iz ovog odjeljenja.

  • Akcija SIPA-e zbog ratnih zločina nad srpskim civilima u Hrasnici

    Akcija SIPA-e zbog ratnih zločina nad srpskim civilima u Hrasnici

    Pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) jutros su u Sarajevu uhapsili pet osoba zbog sumnje da su počinile ratni zločin nad srpskim civilima u Hrasnici u periodu od 1992. do 1994. godine.

    Uhapšeno je pet osoba, a kako saznajemo radi se o Vahidu Alađuzu, Senadu Gadži, Neziru Aganu, Muji Vatrešu i Sulji Hebibu.
    Istraga se odnosi na zločine nad žrtvama, civilima srpske nacionalnosti s područja Hrasnice, Butmira i Sokolović Kolonije, koji su bili nezakonito zatvoreni u logoru Osnovna škola “Aleksa Šantić” i zatvoru u nedovršenoj zgradi u blizini nebodera u Hrasnici.

    Optuženi se terete za ubistva najmanje osam zarobljenih civila, a među osumnjičenima su i direktni izvršioci ubistava.

    “Prema prikupljenim dokazima Tužilaštva, navedeni osumnjičeni, koji su bili pripadnici 4. motorizovane brigade Armije RBiH, odgovorni su za zločine počinjene nad više od 100 žrtava, koji se odnose na nezakonito zatvaranje, mučenje, zlostavljanje na izuzetno ponižavajuće načine, tjeranje na prisilan rad, kao i nanošenje tjelesnih i duševnih povreda, koje su na oštećene žrtve ostavile trajne i teške posljedice”, navode iz Tužilaštva BiH.

    U ovom predmetu ostvarena je značajna saradnja s policijskim agencijama i institucijama za provođenje zakona u BiH, kao i s pravosudnim institucijama R Srbije, s obzirom na to da se dio oštećenih nalazi izvan BiH. Nakon što ispita osumnjičene postupajući tužilac donijet će odluku o daljnjim aktivnostima u predmetu.
    Podsjetimo, za ovaj slučaj se u Beogradu sudi i Huseinu Mujanoviću, koji je prvobitno osuđen na deset godina zatvora, ali je presuda poništena.

  • Bliži li se Dodikov kraj: Vučić preko Amerikanaca gura Cvijanović kao nasljednicu?

    Bliži li se Dodikov kraj: Vučić preko Amerikanaca gura Cvijanović kao nasljednicu?

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio se preko lobiste Richarda Grenella da pomogne politički pad člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika.

    O ovom pišu podgoričke Vijesti, koje saznaju da se Grenell 1. decembra sastao u Trump hotelu u Washingtonu s grupom kongresmena iz Republikanske stranke, a sastanku je prisustvovao i ambasador Srbije u SAD-u Marko Đurić, dugogodišnji bliski saradnik Vučića.

    Grenell, koji je bio specijalni izaslanik bivšeg američkog predsjednika Donalda Trumpa za Kosovo i pregovore Beograda i Prištine, je prema saznanjima ovog medija na tom sastanku Dodika predstavio kao veliki remetilački faktor na Balkanu, a Vučića kao partnera i stabilizatora prilika.

    Među kongresmenima koji su bili na sastanku su bili Claudia Tenney, Mike Turner i Nicole Malliotakis. Ni oni, niti Grenell nisu odgovorili na pitanja novinara u vezi s tim susretom.

    Grenell je na sastanku naveo da bi Vučić bio spreman da pomogne povlačenje ili uklanjanje Dodika, a da je kao alternativu nudio Željku Cvijanović. Zauzvrat, Vučić se nada da bi tako mogao poboljšati okrnjeni imidž, a naročito uoči izbora koji dolaze na proljeće.

    Grupa američkih kongresmena iz Demokratske stranke je nedavno uputila pismo američkom predsjedniku Joeu Bidenu, u kojem je žestoko kritikovala predsjednika Srbije zbog navoda o korupciji i brutalnih pritisaka na medije, a zahtijevali su čak i razmatranje sankcija.

    O vezama Grenella i Vučića su već ranije pisali mediji u Srbiji, a prenesena je i tvrdnja Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose da Srbija papreno plaća Grenellove usluge, što je iz Vlade Srbije neuvjerljivo demantovano. U medijima su se pojavljivali izvještaji da je Grenell bio na večeri s Vučićem i Anom Brnabić, a isplivala je i fotografija sa Sinišom Malim iz noćnog kluba Lafayette u Beogradu.

    Bez obzira na to što Demokrate imaju većinu, utjecaj Republikanske stranke je i dalje ogroman, a nadaju se da će 2022. moći da osvoje većinu u oba predstavnička doma pa izvor navodi da zbog toga nije neobično što Vučić i dalje “drži” Grenella kao lobistu.

    Cvijanović je u novembru putovala u SAD i imala sastanke s ljudima iz Kongresa i američke administracije, ali nije bilo zvaničnih informacija o temama sastanka.

    Vijesti pišu i da se Vučić na Dodika požalio i izaslaniku Evropske unije za Balkan Miroslavu Lajčaku tokom posljednjeg susreta u Beogradu.

  • Svet ima moćno oružje za kraj pandemije

    Svet ima moćno oružje za kraj pandemije

    Glavno oružje već imamo, ali nam je potreban novi pristup, poručuju naučnici.

    Malo je verovatno da ćemo uspeti da iskorenimo kovid 19, ali društva su i ranije učila kako da žive sa bolestima. Sa nepredvidljivim izbijanjima epidemije koja se i dalje dešavaju širom sveta i pojavama varijanti poput omikrona, svet je i dalje dobrano u pandemiji.

    Ali, dobra vest je da se većina naučnika slaže da će pandemija jednom okončati – iako je teško predvideti tačan period – te da će virus postati endemski, piše “Gardijan”.

    To znači da ga nikad nećemo potpuno iskoreniti, ali kako je sve više vakcinisanih i oporavljenih infekcije će do kraja imati stalno nisku stopu a manje ljudi će teško obolevati od kovida. Područja u kojima su stope vakcinisanja visoke, verovatno će dočekati endemičnost pre nego regioni sa niskim stopama.

    Kad će konačno da prođe pandemija?

    Pandemija kovida neće trajati zauvek. Verovatno će nastaviti da bledi kako ulazi u svoju treću godinu, oživljavajući sa novim sojevima i povlačeći se pred vakcinama, restrikcijama i drugim merama. Ali, čak i ako se korona virus nikad ne iskoreni, imunitet ljudi će se poboljšati i svet će biti u stanju da živi sa kovidom, u čemu se stručnjaci generalno slažu.

    Velika većina stručnjaka za infektivne bolesti misli da je SARS-CoV-2 tu da ostane. Unuci naših unuka će i dalje hvatati virus, ali kovid, bolest, će postati deo naše isterije kako infekcija prelazi u samo još jedan uzrok obične prehlade – rekao je CNN-u Pol Hanter, profesor medicine britanskog Univerziteta Istočna Anglija.

    Međutim, tu postoji jedno značajnije pitanje – koliko će nam trebati da stignemo dotle?

    Odgovor je dobrim delom u našim rukama. Pandemije iščezavaju kao posledica ljudskih napora, poput razvoja vakcine, praćenja kontakta, analize genoma, mera zadržavanja i međunarodne saradnje. Svet, dakle, ima alatke da okonča pandemiju što je brže moguće, međutim, problem je u tome što se tea latke ne koriste na najbolji način, čak ni nakon 20 meseci pandemije.

    “Ovo je veliko pitanje. Nikad nije bio plan, a i dalje ga nema na globalnom nivou. Nismo dobri u rešavanju globalnih kriza kao svet. Nemamo infrastrukturu, rukovodstvo ili odgovornost”, rekla je CNN-u Andrea Tejlor, pomoćnica direktora programa Globalnog zdravstvenog instituta Djuk.
    Najvažnije oružje

    Najvažnije oružje u “arsenalu” sveta u borbi protiv pandemije je najočiglednije.

    “Prva alatka koju imamo su vakcine”, kaže Roberto Burioni, profesor mikrobiologije i virusologije Univerziteta San Rafaele u Milanu.

    Brzi razvoj više vakcina, efikasnih u zaustavljanju teških simptoma bolesti, bio je prvi u svetu. Prethodni rekord dolaska vakcine na tržište bio je četiri godine, ali je pandemija kovida izmenila standarde u toj oblasti. Međutim nije dovoljno samo imati vakcinu, potrebno je imunizovati što je više ljudi moguće, koliko god puta je potrebno.

    Čak i u bogatim zemljama u kojima dostupnost vakcina nije pitanje, imunitet koji slabi vremenom, prenosivost novih sojeva i skepticizmi prema vakcinama jasno govore da su potrebne ekstremno visoke stope pokrivenosti da bi se sprečili talasi infekcija.

    “Ono što treba da postignemo je naširoka imunizacija. Jedan mogući scenario je da, ako budemo u stanju da vakcinišemo veliku većinu ljudi, virus će cirkulisati ali da neće nanositi veliku štetu”, istakao je Burioni.

    On je ocenio da bi vakcinacija dece mogla da ima veliki uticaj na budućnost.

    Vakcinacija dece se već uvelike odvija u nekim delovima sveta. U SAD su regulatorne vlasti nedavno odobrile “Fajzerovu” vakcinu za decu od 5-11 godina, a Britanija je objavila u četvrtak ugovor o kupovini 114 miliona ekstra doza “Fajzera” za svojih 67 miliona građana za 2022. i 2023. CNN ukazuje da je ovo potez koji će verovatno povući mnoge razvijene nacije kako se pripremaju za budućnost u kojoj se vakcine daju na poluredovnoj osnovi.

    Ne znamo koliko ćemo buster doza trebati, ali ovo je problem logističke i ekonomske prirode – ukazuje Burioni.

    Međutim, to važi za razvijene delove sveta. Kovid će ostati pretnja dok se ne svede svuda pod kontrolu, a stručnjaci upozoravaju da je potrebna dramatična akcija da postignemo taj cilj.
    Nejednakost i pandemija

    Pojava soja omikron u subsaharskoj Africi, gde je niska stopa vakcinacije, ukazala je još jednom na važnost strategije vakcinisanja siromašnih nacija.

    “To nisu samo džepovi, veliki delovi sveta imaju neprihvatljivo nisku pokrivenost vakcinama”, kaže Tejlor.

    Svetska zdravstvena organizacija navodi da je manje od osam odsto ljudi u zemljama sa niskim prihodima primilo najmanje jednu dozu vakcine, dok je ta brojka u zemljama sa visokim primanjima skoro 64%. U Evropskoj uniji i SAD bar jednu dozu je primilo oko 70 odsto stanovnika.

    “Nejednakost u vakcinama će produžiti pandemiju”, rekao je CNN-u Majkl Hed, istraživač Univerziteta Sauthempton.

    Da bi se taj problem rešio, zalihe vakcina treba da se povećaju i stabilizuju, a onda treba i da se upare sa finansijskom podrškom kako bi se osiguralo da su došle do ljudi. Bogate zemlje takođe bi trebalo da finansiraju istraživanja i pruže terensku pomoć u zemljama u kojima se distribucija vakcina odvija sporije. Ali, potrebno je i pravo rukovodstvo.

    “Ovo je veoma slično onome s čime smo suočeni kod klimatskih promena – imamo lidere koji predvode svoje nacije, ali nemamo zaista globalne lidere. Nemamo globalnu odgovornosti”, ističe Tejlor.

    Nacionalne mere i dalje su ključna stvar kako se pandemija približava završnoj fazi. Talasi će nastaviti da pogađaju različite zemlje u različito vreme a zemlje će, kako ukazuje Tejlor, morati da sarađuju u okviru svojih iskustava i mogućnosti.

    Promena stavova i ponašanja

    Ljudi generalno reaguju na epidemije sa strahom i panikom, i na individualnom i na nivou društva. Takve reakcije uzimaju ublik u nekim, sada prepoznatljivim metodama – zatvaranje granica, izolacija bolesnih, povlačenje iz društva.

    Pre napretka moderne medicine ljudi su samo mogli da se nadaju da će epidemije minuti same od sebe. Kad bi postalo jasno da je bolest neizbežna – ili endemska – društva bi je često preoblikovala u regularni deo života. To se može pokazati kao istina i u slučaju kovida.

    Tako su se u japanskim gradovima u 17. veku stavovi o velikim boginjama promenili kad je bolest postala endemska – do tada je većina ljudi već bila izložena kao deca i vremenom su se oporavili.

    “Jednom kad su ljudi prihvatili da će svi dobiti velike boginje, normalizovali su to kao prekretnicu iz detinjstva, čineći od toga deo priče o odrastanju”, rekao je “Gardijanu” Čarl Keni, direktor Centra za globalni razvoj i autor knjige “Ciklus kuge”.

    Prerano je sada reći kako bi se taj proces normalizacije odvijao sa kovidom. Ipak, ako se ispostavi da infekcije postaju normalan deo života tokom zimskim meseci, one se jednostavno mogu apsorbovati u ono što nam je poznato kao sezona gripa ili prehlade. Kao sa velikim boginjama u starom Japanu, ta promena će se odraziti i na jezik ljudi i svakodnevna iščekivanja. Neki su već počeli da rabe termin “kovid sezona”, ukazuje “Gardijan”.

    “Moji roditelji su se plašili dečje paralize. Prestali smo da brinemo o tome nakon primanja vakcine”, ističe Nensi Toms, istoričarka Univerziteta Stoni Bruk i autor “Jevanđelja o bacilima”.

    Iako je kovid i dalje preovlađujuć, pojava efikasnih vakcina brzo je promenila obim te pretnje.

    Kako će izgledati tranzicija u endemičnost?

    U praktičnom smislu, kako navodi “Gardijan”, doći će do objave. Svetska zdravstvena organizacija i lokalne zdravstvene agencije će zvanično proglasiti kraj globalne pandemije. Ova oznaka zasnovana je na određenim biološkim i statističkim merilima, između ostalog zaraznosti virusa, stopi mortaliteta i sposobnosti virusa da preplavi bolnice.

    Na nekim mestima, poput Sjedinjenih Američkih Država i drugih bogatih nacija sa spremnim pristupom vakcinama i antivirusnim tretmanima, endemičnost bi mogla da izgleda kao sadašnjost – ljudi koji izlaze iz očaja, krcati restorani i sve manje rigorozno proveravanje kovid potvrda.

    Ali, moglo bi doći i do drugih, dubljih društvenih promena, a istorija nam pruža uvid u razumevanje kako će se dnevni život promeniti ako kovid postane endemski.
    Neujednačena normala

    Ono što je važno je da se povratak u normalno stanje neće dogoditi jednako širom globusa. Nakon što se ljudi u bogatim nacijama opuste u endemičnosti, oni na jugu globusa možda će se i dalje mučiti sa korona virusom još dugo vremena, kao što je bio slučaj sa nizom tropskih bolesti koje su skoro zaboravljene u mestima poput SAD.

    Kao i sve infektivne bolest koje su pre pogađale svet, nada je da će i SARS-CoV-2 na kraju završiti u dalekom sećanju čovečanstva. Taj zaborav može doneti olakšanje, rast i oporavk, ali mogao bi i da nas ostavi nespremne za potencijalnu sledeću pandemiju.

    Španski grip iz 1918. godine naučio nas je da se nošenjem maski i držanjem distance može da smanji broj umrlih, a to je lekcija koju smo 2020. godine prekasno obnovili, zaključuje “Gardijan”.

  • “Našli smo rešenje za Zakon o eksproprijaciji, sutra izlazimo sa tim”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da postoji rešenje za Zakon o eskproprijaciji.

    Kako je istakao, rešenje će sutra biti predstavljeno javnosti ako tokom dana budu dobijene potvrde od više nadležnih institucija da je sve u skladu sa Ustavom.

    “Sutra ću vas obavestiti i posebno govoriti o toj temi. Pripremamo ceo paket i analiziramo i sve zahteve i našli smo rešenje oko Zakona o ekspropiojaciji koje vam danas neću saopštiti. Spremam dodatne provevere, još jednom da ne bismo učinili nešto protivustavno”, rekao je Vučić na pitanje novinara da li će potpisati izmene Zakona o eksproprijaciji usvojene u skupštini i šta će se menjati, ako se bude nešto dodatno menjalo.

    Vučić je rekao da će se sutra znati više o tome.

    “Izlazimo sutra sa tim ako danas dobijemo potvrdu od više nadležnih institucija koje su suštinski nadležne, kao i pravnih eksperata, i onda ćemo izaći u javnost sa tim”, dodao je predsednik.

  • Brnabić: “Nije fer”

    Brnabić: “Nije fer”

    Premijerka Ana Brnabić izjavila je da nije fer da oni koji nisu ništa uradili na zaštiti životne sredine kritikuju vlast koja je “mnogo uradila” u toj oblasti.

    Navela je da priprema materijal kako bi podnela izveštaj građanima da ih sa tim bolje upozna.

    “Mi smo prvi počeli da rešavamo probleme za životnom sredinom koji su se nagomilali 60 ili 70 godina. To je crno na belo. Oni nisu ništa uradili, nula”, rekla je Brnabić za TV Pink.

    Ona je rekla da je među učesnicima protesta značajan broj ljudi koji su zaista iskreno zabrinuti za životnu sredinu, ali da vlast očito “nije dobro komunicirala sa njima kako bi im predstavila šta je sve uradila”, a iznela je i primedbu da “mediji ne vole da obaveštavaju o pozitivnim stvarima”.

    “Vlada Aleksandra Vučića je prva napravila pravni okvir za obnovljive izvore energije. Kada vidite Dragana Đilasa danas na ulici, Mariniku Tepić, Borka Stefanovića, Vuka Jeremića nismo videli, ali jesmo neke iz njegove stranke, Nebojšu Zelenovića, ne pominjem sada (Aleksandra Jovanovića) Ćutu jer nije bio u politici, ali svi ovi drugi ljudi su bili u politici preko deset godina. Niko od njih nije doneo pravni okvir koji se ticao obnovljivih izvora energije, već Vučić”, navela je Brnabić.

    Ona je rekla da “Kreni-promeni” finansira Rokfeler fondacija kao i da tako nešto čine i mnoge druge fondacije iz inostranstva, a kako je dodala ona “ne želi da veruje da bilo ko može da pomisli da je Rokfeler fondaciji više stalo do zaštite životne sredine nego njoj, Vučiću ili bilo kome iz ove vlasti”.

    “Mnogo tu stvari ima koje dolaze iz inostranstva, bez ikakve sumnje. Ja nikad neću nekog nazvati stranim plaćenikom ili bilo kako jer mislim da je to stvar naše prošlosti i da je ružno, ne doprinosi političkoj kuluturi i političkom dijalogu. Ali imate mnogo novca koji dolazi iz inostranstava za jednu ili drugu stvar”, rekla je Brnabić.

    Govoreći o protestima, ona je da se vozilima blokira i zaustavi saobraćaj, ali da “niko ne sedi u kolima i smrzava se, već svima rade motori”.

    “Svi ti automobili zagađuju vazduh dva ili tri sata koliko se tamo napravi gužva. Mi gledamo kako da uradimo veću elektronsku naplatu kako se automobili ne bi zaustavljali na naplatnim rampama a imate ekološke proteste koji zaustave saobraćaj i imamo te izduvne gasove dva, tri sata duže. To ne mogu biti ekološki protesti”, rekla je Brnabić.

  • Vučić: “Kako da pošaljemo policiju da učestvuje u nečem što je nezakonito?”

    Vučić: “Kako da pošaljemo policiju da učestvuje u nečem što je nezakonito?”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o blokadama puteva koje su se organizovale prethodna dva vikenda.

    Nakon obilaska je odgovorio na pitanje novinara kako navodno dogovara radnu grupu sa ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom.

    “Nemam pojma o čemu se radi, prvi put čujem, ali vidim da vi navijate za obojenu revoluciju. Ne strahujem ni od čega, pogotovu da mi neko loše sudi o radu, a sudiće mi istorija i ljudi, a ne ulica. Vi se dičite kada neko spolja upravlja političkim procesima”, naveo je Vučić i podsetio da će za tri meseca biti izbori.

    “Godinu dana smo imali demonstracije zbog toga što smo najgore mesto pretvorili u najlepše mesto u Beogradu, bavim se realnim životom, problemima građana i kako da ih rešimo sa tim ekološkim problemima”, dodao je on posle obilaska završnih radove na izgradnji zgrade BW Terraces i na fasadi Kule Beograd.

    Zatvaranje autoputeva ne može da bude u skladu sa zakonom
    Govoreći o protestima za vikend, istakao je kako da šalje policiju da radi nešto što je protivzakonito.

    “Kažu, policiju nismo poslali da bi došlo do incidenata. Kako da pošaljemo policiju da učestvuju u nečem što je nezakonito? Hajd, koncentrišite nas malo. Pre nedelju dana ste nas napali jer je policija radila svoj posao, sada što nije izašla”, naveo je predsednik Srbije.

    “Zatvaranje autoputeva ne može da bude u skladu sa zakonom. To vam pokazuje samo kakve veze to nikakve nema. Postoji jedan značajan broj ljudi koji brine za životnu sredinu. Tim ljudima moraćemo da se obratimo i sa njima da razgovaramo”, dodao je on.

    Rekao je da se pojavljuju na različitim događajima ista lica, a “lepši su im kaputi jer su im napredovali plate”. Vučić ističe da je to u pitanju lažna levica.

    On je istakao da je bio značajan broj ljudi.

    “Mislim da smo 2019, ako nisam pogrešio godinu, na protestima imali smo 81.000 ljudi na cele Srbije. Na nivou cele Srbije oko 30.000, najviše u Beogradu. Oko Sava centra je bilo 4.000… To je veliki broj ljudi… Naravno da sam zabrinut zbog velikog broja ljudi jer ne mogu da budu samo partijski funkcioneri, kao što žele da mi kažu, postoje i ljudi koji su stvarno zabrinuti… Mi tim ljudima moramo da se obratimo… Onima koji su tu što veruju da postoji neki problem… Sa ovim drugima, političarima, oni me ne zanimaju”, naveo je Vučić.

    “Verujemo da ćemo do sutra da izađemo sa merama”, objasnio je Vučić.

    Naveo je da je ubedljivo bio u Novom Sadu, proporcionalno sa brojem stanovnika, istakao je predsednik Srbije.

    “Policija se neće pojavljivati”
    Govoreći o protestima u subotu, on je naveo da se policija neće pojaviti.

    “Policija se neće pojavljivati, ne može da štiti nekoga ko krši zakon… Ne može policija da zauzima autoput. Ako prijavite protest ispred vlade, policija će štititi ustanove. Zaustavljanje vozila na autoputu nije u skladu sa zakonom”, objasnio je predsednik Srbije.

    “Nisam naivan da mislim da organizatori skupova nemaju jedan cilj, a to je moja glava. Nemam problem sa time, samo recite to, a ne da je u pitanju zakon o eksproprijaciji ili referendumu. Cilj je politički…”, objasnio je Vučić.

    “Sve gledaju kroz mržnju prema meni”
    Vučić je istakao da ne postoji niti jedan projekat koji nije napadan.

    “Ne postoji nijedan projekat koji nije napadan, čak i kovid bolnice. Govorili su i protiv autoputeva, da su to putevi do Velike Albanije… Sve gledaju kroz mržnju prema meni, ljudi ne umeju da sagledaju šta je njihova politička uloga u političkom životu. Rekao je i da je godinama vođena brutalna kampanja protiv Beograda na vodi, sjajnog projekta, koji su započeli.

    “Tako vam je i sa metroom, obećavali su da će ga zavrišiti do 2013. i nikada nisu završili, kada smo mi uzeli sad ima je problem i metro. Bolnica bog zna koliko, a oni nijednu”, dodao je on.

    Predsednik Srbije istakao je da “imamo problema u nekoliko lokalnih samouprava”, i naveo da te samouprave moraju da promene svoj odnos i da se promene u budućnosti.

    “Bio sam prilično ljut zbog toga”, objasnio je Vučić.

    “Napravili smo zvezdu od Fon Kramon”
    On je prokomentarisao izjavu Viole fon Kramon, koja je istakla da SPC ne postoji. Takođe je govorio i o KiM.

    “Mi smo napravili od Fon Kramon napravili političku zvezdu i ona se ne bavi ničim osim da olajava Srbiju…”, naveo je Vučić.

    Kazao je da nije dobio informaciju da su osvanule zastave tzv. OVK u Kosovskoj Mitrovici.

    “Siguran sam da neće pokušavati da idu u ozbiljnije akcije protiv Srba”, kazao je Vučić.

    “Priština je ta koja uopšte ne želi da razgovara sa nama”, naveo je Vučić.

  • SAD ove sedmice objavljuju sankcije za korumpirane političare

    SAD ove sedmice objavljuju sankcije za korumpirane političare

    SAD će sljedeće sedmice uvesti sankcije protiv zvaničnika stranih vlada i ljudi koje optužuju za korupciju i kršenje ljudskih prava i pozvati druge nacije da se pridruže kampanji pritiska na predstojećem Samitu za demokratiju, piše ugledni američki list Wall Street Journal pozivajući se na izvore iz administracije predsjednika SAD Džo Bajdena.

    Ranije je još najavljeno da će se u Vašingtonu održati samit, kojem će prisustvovati stotine predstavnika zemalja širom svijeta, a glavna tema će biti sankcije.

    Wall Street Journal objavio je neke detalje.

    Sankcije će biti uvedene uoči dvodnevnog virtuelnog samita u četvrtak i petak, na kojem se zvaničnici administracije nadaju da će uvjeriti vladine zvaničnike iz više od 100 zemalja da uvedu slične mjere.

    Zvaničnici Bijele kuće rekli su da sankcije vide kao važno oružje u naporima Bajdenove administracije da pokrene ono što naziva demokratskom obnovom širom svijeta.

    Administracija je takođe rekla da će dati prioritet obezbeđivanju koordinisane međunarodne akcije koja je ključna za osiguranje djelotvornosti sankcija.

    Kako se navodi, SAD će uvesti sankcije pod raznim ovlastima, uključujući takozvana Globalna ovlaštenja Magnitskog, nazvana po ruskom advokatu uzbunjivaču koji je umro u moskovskom zatvoru nakon što je optužio vladu za korupciju.

    “Tokom sedmice Ministarstvo finansija će poduzeti niz radnji kako bi odredilo pojedince koji su uključeni u zlonamjerne aktivnosti koje potkopavaju demokratiju i demokratske institucije širom svijeta, uključujući korupciju, represiju, organizovani kriminal i ozbiljna kršenja ljudskih prava”, rekao je zvaničnik.

    WJS navodi da američki zvaničnici nisu rekli kome će biti uvedene nove sankcije.

    “Zakonodavci i aktivisti izvan vlade pozvali su administraciju da sankcioniše više ruskih oligarha, kineskih zvaničnika i drugih značajnih navodnih korumpiranih aktera i kršenja ljudskih prava. Iran je takođe moguća meta, s obzirom na široko rasprostranjene optužbe na Zapadu o korupciji u vladi i mučenju i ubijanju disidenata”, piše ovaj američki list.

    Ministarstvo finansija, koje nadgleda politiku sankcija, takođe preduzima druge radnje u borbi protiv korupcije, rekao je neimenovani zvaničnik, uključujući zatvaranje ‘rupa’ koje omogućavaju korumpiranim zvaničnicima da iskoriste tržište nekretnina i povećanje transparentnosti korporativnog vlasništva.

    WJS navodi da je Australija u četvrtak usvojila nova pravila koja joj omogućavaju lakše sankcionisanje optuženih koji krše ljudska prava, čime je postala posljednji saveznik SAD koji je donio zakon stiliziran prema američkim zakonima Magnitsky.

    “Kanada, Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe su ažurirale svoja pravila kako bi bolje ciljale na prekršioce ljudskih prava”, piše WJS.

    Koordinirane međunarodne sankcije Magnitsky dio su šireg skupa obaveza i inicijativa koje administracija želi osigurati na samitu, rekao je visoki zvaničnik administracije.

    Neke od tih inicijativa uključuju zaštitu medijskih prava i poštene izbore, borbu protiv korupcije i podsticanje političkog vodstva žena, djevojaka i marginalizirane populacije.

    Osim toga, Bajdenova administracija ima za cilj ograničiti izvoz alata za nadzor i drugih tehnologija koje autoritarne vlade mogu koristiti za suzbijanje ljudskih prava, rekla je Bajdenova administracija, što je navodna praksa u Kini”, piše WJS.

    Daniel Fried, bivši diplomata State Departmenta koji je osmislio nekoliko politika sankcija Obamine administracije, rekao je za WJS da Bijela kuća vjeruje da je borba protiv korupcije bitan element ponovnog osnaživanja demokratije.

    “Očekujemo da će njegova opredjeljenja biti fokusiranija više tu nego u drugim oblastima“, rekao je on.

    Samit nudi administraciji dobru priliku da proširi broj zemalja koje koordiniraju akciju protiv korupcije i kršenja ljudskih prava, rekao je Fried, sada saradnik u istraživačkom centru Atlantic Council sa sjedištem u Vašingtonu.

    “Ovo bi moglo izgledati kao da druge nacije usvajaju verzije američkog zakona o Magnitskom koji je specifičan za Rusiju i naknadnog Globalnog zakona Magnitskog, ili čak stvaraju širi mehanizam za koordinisane, multilateralne sankcije“, rekao je.

    Zvaničnici administracije kažu da su korupcija i kršenje ljudskih prava pošasti demokratije, aktivnosti koje su počinili autoritarni režimi i njihove pristalice kako bi sačuvali svoju moć i obogatili se na račun svojih građana.

    Kako se navodi, stavljanje na crnu listu vladinih i vojnih zvaničnika i njihovih saveznika u privatnom sektoru ima za cilj zaustaviti zloupotrebu i korupciju kako od strane meta tako i od strane drugih prestupnika širom svijeta.

    Sankcije Magnitskog uključuju zamrzavanje bilo koje imovine koju pojedinci imaju u jurisdikciji SAD i komplikuju njihove finansijske poslove i poslove nekretninama u inostranstvu. Detaljnim navodima koji opravdavaju sankcije, ova akcija ima za cilj i njihovu diskreditaciju u zemlji i inostranstvu.

    Ono što je zanimljivo iz perspektive BiH jeste da predstavnici BiH nisu pozvani na ovaj samit. Pored BiH, nisu pozvani ni predstavnici Rusije i Kine što je vrlo simptomatično.

    Poznato je da je administracija SAD pripremila sankcije i za neke zvaničnike u BiH, što je potvrdio i Gabriel Escobar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, prenosi Raport.ba.