VRBAS Media

Autor: INFO

  • Petković: Republika Srpska sprema svoj odgovor

    Petković: Republika Srpska sprema svoj odgovor

    Gostujući u emisiji “Svet sa Sputnjikom”, Milan Petković, poslanik Narodne Skupštine Republike Srpske, izjavio je da će na posebnoj sjednici NSRS raspravljati o dva zakona, koji su proizvod jedinstva vlasti i opozicije, što samo govori o političkoj situaciji i ozbiljnosti svih parlamentarnih stranaka Republike Srpske.

    Nazivanje Republike Srpske ili njenog naroda genocidnim, te ukoliko bude omalovažavao sve simbole Republike Srpske snosiće krivično pravne posljedice,te će biti procesuiran. Ovde se ne govori samo o zaštiti Republike Srpske, već svih njenih naroda, bilo da su konstitutivni ili ne, i ovo je zakon po uzoru na druge zemlje, koji demokratski čine ugled svoje zemlje. “Pojedinačne presude mogu biti ispitivane, ali nikakva presuda protiv Republike Srpske ili njenog naroda nije donešena, i tom vređanju se mora stati u kraj” izjavio je Petković.

    Petković smatra da su ovi zakoni kojiće biti razmatrani dovesti do novih tenzija, ali su ti zakoni ništa drugo nego odgovor Republike Srpske, i da je nezamislivo da se sa strane nameću krivični zakoni u demokratskim zemljama u kojima je narod demokratski izabrao vlast. Ovi nametnuti zakoni će samo produbiti jaz između naroda u BiH, a neće dovesti do pomirenja, te je Petković izrazio nadanje da će novi visoki predstavnik povući odluku koju je Incko nametnuo. Parlament Republike Srpske ne može da poništi zakon, ali može da donese odluku o njenom nesprovođenju, izjavio je Petković.

    https://www.youtube.com/watch?v=e3gRU4u0–s&t=1210s
  • Srbija više nije zemlja jeftine radne snage

    Srbija više nije zemlja jeftine radne snage

    Ipak nema dovoljno poslova sa većim zaradama, što je jedan od razloga zbog kojih naši radnici odlaze u inostranstvo.

    Italijanska kompanija „Geoks” otvorila je pogone u Vranju pre pet godina, kada je Srbija bila destinacija koja se promovisala kao država jeftine radne snage. Danas se priča o tome da ova firma napušta našu zemlju, a kako budu rasle prosečne plate i minimalna zarada, Srbija će biti u novom problemu, tvrdi premijerka Ana Brnabić, jer će se „radno intenzivne investicije seliti ka državama sa nižim platama i jeftinijom radnom snagom”.

    Da li je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg i „Geoks” planira da se povuče, pitanje je na koje se još ne zna odgovor, a dotad ostaje i nedoumica oko toga da li u stvari Srbija postaje zemlja skupe radne snage zbog koje će u budućnosti sve više da gubi investitore.

    Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, smatra da u našoj državi i dalje ima mesta za kompanije koje traže jeftinu radnu snagu ako se pogleda nepovoljna obrazovna struktura građana na birou rada, gde veliki deo čine ljudi sa srednjom školom.

    – Oni mogu za dva-tri dana da prođu kroz obuke za neke poslove, kao na primer u „Juri”. Onda je, po definiciji, tu i zarada niska. Isto tako, za neke poslove u Srbiji (građevinarstvo, manuelni radovi u poljoprivredi) sada dolaze radnici iz drugih zemalja, a to su poslovi koji su tipično nisko plaćeni. Ovo ipak nije rezultat samo činjenice da domaća radna snaga zahteva veću platu (mada je delom i to slučaj), već i toga da u ovom domenu postoji zakonska i rupa u oblasti kontrole inspektorata za rad. Jer, povoljnost angažovanja ovakvih radnika zasnovana je na kršenju njihovih prava, od velikog broja časova rada do neispunjavanja obaveza iz standardnog ugovora o radu – napominje Jakobi.

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u maju iznosila je 65.025 dinara, ali je istina da većina zaposlenih zarađuje osetno manje na šta često upozoravaju sindikati. Podsećaju da je u Srbiji oko 350.000 zaposlenih na minimalcu, a trećina zaradi do 35.000 dinara.

    Isto tako, na sajtu Razvojne agencije Srbije, koju je osnovala vlada, može se naći brošura pod nazivom „Zašto investirati u Srbiji” gde je naglašeno da je u našoj zemlji stopa nezaposlenosti 9,9 odsto, u čijoj strukturi sa 59,3 procenta učestvuju oni sa srednjoškolskim obrazovanjem.

    Shodno tome, postavlja se pitanje da li Srbija i dalje želi da se predstavlja kao država u kojoj postoji radna snaga, spremna da obavlja posao za niske zarade, kako bi se motivisali strani ulagači.

    Sindikati smatraju da je to potpuno pogrešna investiciona politika, a i predstavnici vlasti sve manje to apostrofiraju.

    Ipak, u ovoj brošuri navedeno je da je prosečna bruto plata u našoj zemlji 706 evra što je, kada se poredi sa državama centralne i istočne Evrope, koje predstavljaju konkurente u privlačenju stranih investicija, veoma nisko. U Rumuniji, recimo, prosečna bruto zarada iznosi 1.067 evra, u Mađarskoj 1.149, u Poljskoj 1.163, dok je u Češkoj 1.346 evra, piše u brošuri.

    Ako, međutim, u Srbiji ima sve manje jeftine radne snage, da li onda imamo takvu strukturu privrede koja nudi kompleksne poslove i više zarade?

    – Takvih poslova očito ima, jer je primećeno da sada privlačimo inostrana ulaganja sa nešto višim stepenom tehnološke složenosti. Takođe, u upravljačkom delu tih kompanija ima više kadra iz Srbije što pokazuje da se pojavio prostor za angažovanje radne snage iz naše zemlje i na višim pozicijama koje nose i bolju zaradu, a ne samo na prostim poslovima u proizvodnji – napominje Jakobi.

    Dodaje, da takvih poslova ipak nema dovoljno što je jedan od razloga zbog kojeg građani, sada već iz velikog broja zanimanja, i svih godišta, napuštaju Srbiju da bi radili u drugim državama.

    – U našoj zemlji sve veći broj mladih počinje da obavlja posao za poslodavce preko interneta, bilo preko platformi ili kroz individualne ugovore. To pokazuje između ostalog da Srbija i dalje nema dovoljno poslova na kojima bi zaposlila stručnu, pre svega, mladu radnu snagu. Oni onda tragaju za poslodavcima van Srbije, ne napuštajući zemlju. Uz to, i dalje postoji problem poreskog tereta oporezivanja ovih prihoda i pitanje regulisanja radnih prava, gde se uprkos obećanju vlade da će ovaj problem biti rešen, ništa nije dogodilo – podseća Jakobi.

  • SAD završavaju eru rata protiv terorizma

    SAD završavaju eru rata protiv terorizma

    Nakon povlačenja iz Avganistana, Džozef Bajden je rešio da okonča borbena dejstva u Iraku i okreće se rivalstvu s Kinom

    Sjedinjene Države će do kraja godine završiti borbene operacije u Iraku, saopštio je američki predsednik Džozef Bajden, što je još jedna njegova značajna odluka u regionu nakon što je odlučio da povuče vojsku iz Avganistana.

    Bajden je obelodanio kraj ratovanja na prekjučerašnjem sastanku s iračkim premijerom Mustafom el Kadimijem u Beloj kući. Prema rečima šefa vašingtonske administracije, američke trupe se više neće uključivati u borbena dejstva, ali će ostati da obučavaju iračke snage, kojima će slati i obaveštajne podatke. Pentagon će biti tu i ako to bude zahtevala situacija sa sunitskom ekstremističkom milicijom Islamska država, dodao je Bajden.

    Kadimi je zadovoljan odlukom, pošto je pred dolazak u Vašington izjavio da više nema potreba da se američke trupe bore protiv Islamske države i da je iračka vojska sposobna da sama odbrani zemlju.

    Kako ocenjuje „Vašington post”, ovo je drugi značajan korak u američkom otklonu od ere koja je nastupila posle 11. septembra. Prva važna stvar dogodila se pre tri meseca, kad je Zapadno krilo objavilo kraj rata u Avganistanu, najdužeg rata u američkoj istoriji (trajao je 20 godina). Iako je rok 31. avgust, najveći broj američkih vojnika već je napustio Avganistan. Time je nastavljena politika bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je insistirao da se trupe vrate kući i u tom cilju postigao sporazum s talibanima.

    Okončavanje borbenih dejstava u Iraku i Avganistanu trebalo bi da znači kraj rata protiv terora, koji je Amerika vodila posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 2001. To je i početak nove ere, koja će biti obeležena rivalstvom s Kinom, o čemu su otvoreno govorile i bivša i sadašnja administracija.

    Iako ne spori da Bliski istok ima sve manji značaj za SAD, „Njujork tajms” ocenjuje da Bajdenova politika prema Avganistanu i Iraku nije jednaka. Dok Pentagon iz Avganistana povlači sve trupe, isključujući oko 600 vojnika koji će štititi američku ambasadu u Kabulu, u Iraku ostaje svih 2.500 američkih vojnika. Njihova borbena uloga biće zamenjena savetodavnom, ali ipak ne napuštaju Irak. Dok je Bajden za Avganistan otvoreno kazao da više nije vredan ni ljudskih žrtava ni para, jer je Amerika tamo pobedila Al Kaidu, Irak je druga priča i to ne toliko zbog Islamske države, čiji se ostaci i dalje bore u Iraku i Siriji, koliko zbog Irana. Vašington ne želi da povuče trupe iz Iraka da bi sprečio jačanje iranske moći u ovoj zemlji i regionu. Zahvaljujući iračkim šiitima, iranska vlada utiče na prilike u Bagdadu, a Amerika pokušava da je zauzda pa Irak ostaje važna tačka sa koje će se Vašington suprotstavljati Teheranu. Kad je Tramp naredio likvidaciju iranskog generala Kasema Solejmanija, ta akcija je bila izvedena iz američke vojne baze u Iraku. Otkako je Bajden došao na vlast, proiranske milicije u Iraku 24 puta su napale američke vojnike, na šta je Pentagon triput uzvratio. Prema oceni pojedinih analitičara, situacija u kojoj Vašington proglašava kraj rata, ali zadržava trupe u Iraku, odgovara i američkoj i iračkoj vladi. Bajden može da tvrdi da smanjuje angažovanje na Bliskom istoku, što je u skladu sa željama američkog javnog mnjenja, dok se od iračkih vlasti očekuje da će se pohvaliti da su umanjile uticaj stranaca.

    Vlada u Bagdadu godinama se suočava sa zahtevom proiranskih političara da natera sve američke vojnike da napuste Irak, a premijer je pod još snažnijim pritiskom pred parlamentarne izbore u oktobru. Kadimi se nalazi između dve vatre, pa iako je pred put u SAD izjavio da „nema potreba za bilo kakvim stranim trupama na iračkom tlu”, ipak je dodao da američka vojska i dalje treba da obučava iračke trupe.

    Amerika je napala Irak 2003. i jednom se već odatle povlačila – 2011, kad je predsednik Barak Obama proglasio kraj rata. Tri godine kasnije, Islamska država osvajala je velike delove Iraka pa je na zahtev vlade u Bagdadu Obama vratio vojsku, koja je tamo ostala do danas.

  • Sputnjik vakcinu primilo 20 miliona građana Rusije

    Sputnjik vakcinu primilo 20 miliona građana Rusije

    Šefica Ruske službe za fitosanitarni nadzor Ana Popova izjavila je da je obe doze vakcine Sputnjik ve primilo oko 20 miliona Rusa.

    Kada je reč o vakcini EpiVakKorona, obe doze primilo je milion ljudi, dok je kompletno vakcinisano KoviVak vakcinom oko 300.000 ljudi.

    U Rusiji su registrovane četiri vakcine protiv korone –Sputnjik Ve centra Gamaleja, EpiVakKorona centra Vektor, KoviVak centra Čumakov i vakcina Sputnjik lajt, preneo je Sputnjik.

    Sputnjik Ve odobren je u skoro 70 država sa ukupnom populacijom od preko 3,4 milijarde ljudi i na drugom je mestu u svetu po broju odobrenja koja su dali vladini regulatori.

    Efikasnost vakcine iznosi 97,6 odsto na osnovu analize podataka o 3,8 miliona vakcinisanih državljana Rusije, što je više nego što je prethodno objavio medicinski časopis Lanset koji je naveo da je efikasnost 91,6 odsto, prenosi Tanjug.

  • U Hrvatskoj strahuju od novog zatvaranja

    U Hrvatskoj strahuju od novog zatvaranja

    Tek što se sezona zahuktala, epidemiološke mere su pojačane i rad ugostitelja je skraćen, a sve se češće govori i o prošlogodišnjem scenariju kada je 15. avgusta zemlja naglo zatvorena za goste

    Cres – Kvarner je u prvih šest meseci ove godine ostvario 31 odsto više noćenja nego 2020. u ovo vreme, ali to ne znači da su ova hrvatska ostrva zabeležila očekivane ili dobre rezultate. Baš u trenutku kada su trajekti postali tesni za sve veći broj gostiju, jer je špic sezone, najskuplji i najvažniji deo godine za turizam ove zemlje, opet su konce pomrsile priče o novim merama. I strahu da bi se mogao ponoviti prošlogodišnji scenario kada je zbog složene epidemiološke situacije Hrvatska za turiste naprasno zatvorena 15. avgusta.

    Ovaj datum je za vlasnike ugostiteljskih objekata i na Cresu ključan, pa na pitanje kako ide sezona jednostavno kažu zavisi od toga kada će ponovo u karantin. Da će se to dogoditi, gotovo da su sigurni iako čak i letimičan pogled po plažama i šetalištima ne odaje takav utisak. Ne bi se reklo da korona ovde stanuje. Bez maski se, istina, ne može ući ni u jednu prodavnicu ili restoran, ali ovaj virus jednostavno nije tema.

    Ništa nije isto, ni sezona ni gosti. Statistika kao beleži dobru popunjenost navodno je sve kako treba, ali turista nema. I ne znam gde su. Čujem da je kamp ovde u Martinšćici pun gostiju iz Nemačke, ali šetalište je prazno, plaže puste, gde su ovi ljudi – pitanjem odgovara vlasnik male pečenjare u centru mesta. Radi dvokratno i kaže da ima posla, ali ni približno kao u rekordnoj 2019. godini kada je čak razmišljao i o proširenju posla.

    Na ulazu u mali kiosk od 30 kvadrata okačena je potvrda da je vakcinisan, što je, objašnjava, turistima važna informacija. Koliko god to zvučalo čudno, mnogi su sigurniji da uđu u radnju kada vide da je imunizovan i da ne predstavlja rizik.

    – Čudna vremena, kada je ovaj papir preporuka za kupca – dobacuje. Kiosk sa svežom ribom do njega nije ni otvoren, pretprošle godine su ispred njega bili redovi turista od ranog jutra, a samo najbrži su mogli da pazare tek ulovljenu ribu. Na tezgi pored sveže voće i povrće, kao na najsnabdevenijoj beogradskoj pijaci. Cene čak i pristupačne, malo „jače”, ali sasvim prihvatljive za tezgu smeštenu dvadesetak koraka od plaže.

    Sezona idealna za odmor, bez gužvi, ali slabašna za one koji žive od turizma u ovoj zemlji. U junu je na Kvarneru bilo otvoreno 150 hotela i 64 kampa, što je gotovo 90 odsto raspoloživog smeštaja. Po broju noćenja u kampovima Cres, Lošinj i Krk su se, kažu, našli u deset najvažnijih destinacija u Hrvatskoj, dok po broju noćenja u privatnom smeštaju prednjače Rab i Crikvenica.

    Testiranje za 15 evra
    Testiranje na kovid 19 se obavlja u svakom mestu. Postavljeni šatori pružaju mogućnost da turisti pred povratak kući lako i brzo provere da li su pozitivni ili negativni na virus i to po ceni od 15 evra koliko košta antigenski test koji je dovoljan onima koji nisu vakcinisani.
    Ono što se može čuti među turističkim radnicima najveće interesovanje je i ove godine za visokim kategorijama smeštaja koje pružaju dovoljno privatnosti i izolovanosti, poput privatnih vila, pa čak i jahti i jedrilica. Najviše je gostiju iz Slovenije i Nemačke , a u junu je zabeležen veliki broj turista iz Austrije, Češke, Poljske, Mađarske, Slovačke i Srbije.

    Ove godine Hrvatsku su uglavnom posetili gosti iz okolnih zemalja prema kojima su usredsredili i svoje promotivne kampanje. To su tržišta sa kojih turisti mogu lako i brzo da se organizuju i za kratko vreme pređu granicu ili se isto tako vrate u svoje zemlje u slučaju promene epidemioloških uslova.

    Već juče, pošto su usvojene nove mere na Jadranu, reagovali su ugostitelji upozoravajući da će im to dodatno iskomplikovati posao, koji nikako da se zahukta.

    Oni se žale što im je radno vreme ograničeno do ponoći, pa gosti kada se zatvore lokali idu na plaže gde nastavljaju provod i prave još veći rizik.

    Ugostitelji podigli cene
    Turisti se na Cresu snabdevaju uglavnom u velikim marketima poput „Plodina” ili „Lidla”, ali i u malim radnjama u kojima su cene više i do 20 odsto. Hleb je oko 180 dinara, litar mleka 140, ulja 230, dok su gazirana pića u pakovanju od dva litra oko 250 dinara. U restoranima je ove godine skupo i za lokalce, jer su ugostitelji izgleda odlučili da nadoknade gubitke iz prošle sezone. Tako obična večera za pet osoba, koja uključuje lignje, sitnu ribu, testeninu sa pićem košta minimum 100 evra. Cene u kafićima slične su onima u Beogradu, dok je kugla sladoleda u poslastičarnicama oko 135 dinara.

    Kada je reč o smeštaju, košta uglavnom isto kao i ranijih godina. Apartman u Zaglavu ili Martinšćici može da se iznajmi i za 60 evra po danu, dok boravak u prvom redu uz obalu u ovom trenutku ne može da se nađe ispod 100, pa i 130 evra po danu.

  • Rio Tinto izdvojio 2,4 milijarde dolara za rudnik u Jadru

    Rio Tinto izdvojio 2,4 milijarde dolara za rudnik u Jadru

    Kompanija Rio Tinto izdvojila je 2,4 milijarde američkih dolara za izgradnju rudnika i postrojenja za preradu litijum-borata u okviru Projekta Jadar u Loznici, jedan od najvećih grinfild projekata litijuma na svetu, saopštila je danas ta kompanija.

    Projekat Jadar mora do dobije sva neophodna odobrenja, dozvole i licence i nastaviće da se realizuje u saradnji sa lokalnom zajednicom, Vladom Republike Srbije i nevladinim sektorom, ističe se u saopštenju.

    „Ovo je važna prekretnica za projekat i snažna potvrda opredeljenju Rio Tinta da podrži Srbiju kao vodećeg dobavljača litijuma, imajući u vidu obim i visoki kvalitet sastava ležišta Jadar”, navodi se u saopštenju Rio Tinta.

    „Realizacija projekta Jadar će pozicionirati Rio Tinto kao najvećeg proizvođača litijuma u Evropi za najmanje 15 narednih godina. Osim toga, planirano je da Jadar proizvodi borate koji se koriste u razvoju opreme za obnovljive izvore energije kao što su solarni paneli i vetroturbine”, ističe se u saopštenju.

    Podseća se da Projekat Jadar obuhvata podzemni rudnik sa pripadajućom infrastrukturom i opremom, uključujući električna vozila za vuču, kao i postrojenje za hemijsku preradu litijum-karbonata kvaliteta pogodnog za proizvodnju baterija.

    „Kako bi se uticaj na lokalnu zajednicu smanjio na najmanju moguću meru, rudnik će biti izgrađen u skladu sa najvišim ekološkim standardima, uključujući korišćenje suvog slaganja industrijskog otpada. Ova inovativna metoda omogućava postupno rekultivisanje suvog otpada vegetacijom i zemljom, bez potrebe za izgradnjom brane za tečni otpad”, piše u saopštenju Rio Tinta.

    Najavljuje se da će nakon izgradnje, kompleks Jadar biti moderno industrijsko postrojenje sa digitalno umreženim podzemnim rudnikom, koji se u realnom vremenu nadgleda iz operativnog centra.

    „Kako bi se smanjile emisije ugljenika i potrošnja energije, u podzemnom rudniku koristiće se flota gotovo u potpunosti električnih vozila. Upravljanje vodama obavljaće se uz pomoć najsavremenijeg postrojenja, zahvaljujući kome će približno 70 odsto vode biti korišćeno iz recikliranih izvora ili prečišćene vode iz rudnika”, ističe se u saopštenju.

    Naglašava se da će Jadar biti najveća rudarsko-procesna investicija u Srbiji koji ima potencijala da doprinese BDP-u Srbije direktno sa jedan odsto i četiri procenta indirektno, uključujući mnoge srpske dobavljače tokom faze izgradnje rudnika.

    Realizacija projekta omogućiće da Jadar bude veliki poslodavac u Srbiji i regionu, navpodi Rio Tinto.

    Precizira se da će tokom izgradnje ovog projekta biti otvoreno oko 2.100 radnih mesta, dok će u fazi rada rudnika i prerade mineralne sirovine biti zaposleno 1.000 ljudi.

    „Rio Tinto se takođe obavezuje da će pružiti pomoć razvoju lokalnih biznisa, kako bi mogli da podrže rad rudnika tokom narednih decenija”, navodi se ui saopštenju.

    „Imamo veliko poverenje u projekat Jadar, spremni smo da investiramo, uz uslov da dobijemo sve neophodne dozvole. Ovaj projekat će Srbiji i Rio Tintu omogućiti da odgovore na rastuću potražnju za litijumom, u skladu sa globalnom energetskom tranzicijom i ojačati našu ponudu posebno na evropskom tržištu. Jadar ima potencijal da obezbedi dovoljno litijuma za napajanje preko milion električnih vozila godišnje“, izjavio je izvršni direktor kompanije Rio Tinto Jakob Stausholm.

    On je dodao da su ležište Jadar i njegov jedinstveni mineral jadarit otkrili geolozi Rio Tinta 2004. godine u blizini Loznice.

    Naglasio je da ovo ležište sadrži visokokvalitetni bor i litijum, zahvaljujući čemu može da podrži dugotrajne operacije u prvom kvartilu operativnih troškova za oba proizvoda.

    „Posvećeni smo održavanju najviših ekoloških standarda, minimalizovanju uticaja i izgradnji održive budućnosti u zajednicama u kojima poslujemo. Svesni smo da ovaj projekat možemo da realizujemo samo ukoliko slušamo i razmatramo stavove svih zainteresovanih strana”, rekao je Stausholm.

    Rio Tinto navodi da su sledeći koraci realizacije projekta dobijanje odobrenja za eksploataciono polje, kao i svih dozvola i odobrenja, što obuhvata i odobrenje Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

    Kompanija, u skladu sa regulativom Republike Srbije, poziva sve zainteresovane strane da učestvuju u procesu javne rasprave o studijama uticaja na životnu sredinu.

    „Uz to, Rio Tinto nastavlja da organizuje i niz okruglih stolova sa nevladinim organizacijama i širom javnošću kako bi podstakao otvoren dijalog”, ističe se u saopštenju.

    Dodaje se da je odobrenje studije procena uticaja na životnu sredinu neophodno za početak radova, a planirano je da izgradnja rudnika počne tokom 2022. godine.

  • Ročište u aferi “Respiratori”: Hodžić poručio da jednim papirom može “zakucati” Novalića

    Ročište u aferi “Respiratori”: Hodžić poručio da jednim papirom može “zakucati” Novalića

    Tužilaštvo BiH je danas predočilo tekstualnu poruku Fikreta Hodžića, vlasnika firme Srebrena malina, koja je kupila sporne respiratore iz Kine, u kojoj je istakao da jednim papirom može “zakucati” federalnog premijera Fadila Novalića (SDA).

    Tužilac Đermin Pašić je na ročištu pred Sudom Bosne i Hercegovine predočio dokumente i prepiske za koje tužilaštvo smatra da dokazuju nezakonitosti u kupovini respiratora. Između ostalog, predočio je fakture i profakture za nabavku.
    Istakao je komunikaciju iz 27. aprila prošle godine između Hodžića i osobe K. N. preko aplikacije WhatsApp, u kojoj je Hodžić napisao:

    “Mogu li na engleskom jeziku poslati samo da se ovjeri. Ako ne može, onda da se dostavi popis bolnica u kojima će se koristiti”.

    Tvrdi se da je Redžep Hodžić, Fikretov brat, 15. juna 2020. poslao knjigovodstvenoj agenciji Svjetlost fakturu sa sadržajem koji je drugačiji od sadržaja profakture. Mirna Avdibegović, advokatica Fikreta Hodžića, je uložila prigovor konstatujući da se profakture šalju prije isporuke robe, a fakture nakon isporuke.

    Prepiska u Viber grupi “Gensek”

    Naglasak tužioca Pašića na današnjem ročištu je bio na komunikaciji preko Viber grupe nazvane “Gensek”. Prvo je izdvojio onu iz 18. marta prošle godine, kada je generalna sekretarka Vlade Federacije BiH Edita Kalajdžić poručila Novaliću:

    “Čujte se, šefe, sa Sebijom (op. a. direktoricom Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu Sebijom Izetbegović) u vezi sa cijenama respiratora”.

    Izdvojena je i prepiska u spomenutoj Viber grupi iz 27. aprila 2020. za koju je Pašić naveo da dokazuje da su Novalić i federalna ministrica finansija Jelka Milićević (HDZ) bili u potpunosti upoznati o nabavci respiratora.

    Upozorenje Novaliću

    Predočena je i Viber komunikacija između Kalajdžić i direktora Ureda Federalne vlade Hasana Ganibegovića. On je Kalajdžić proslijedio upozorenje izvjesnog Edvina Kučukovića, a koje je predočeno na ročištu iz 4. juna ove godine.

    “Molim vas, proslijedite ovo do premijera. Hoću da mi je savjest čista u ovim teškim vremenima. Čuvajte se respiratora koje ste nabavili. Pacijenti umiru na tim respiratorima, jer dolazi do rupture pluća. Ovakve vam mogu nabaviti hiljadu komada po cijeni od 9.000 dolara”, napisao je Kučuković.


    A potom je Ganibegović u poruci Kalajdžić proslijedio i Kučukovićevu konstataciju da su “dobili baš te respiratore”.

    “Ugovor treba raskinuti”

    Hodžićeva advokatica je ponovo uložila prigovor na ovu prepisku pitavši ko je Kučuković, zašto je on relevantan, jer nije svjedok u ovom predmetu, te je konstatovala da je već tada “bila medijska hajka i svako je imao svoje mišljenje o respiratorima”.

    U Viber komunikaciji iz 28. aprila 2020. Ganibegović je Kalajdžić kazao da “Bahra i šef nabavljaju (op. a. respiratore), ako se nije upetljao i Čeha”. Potom mu je Kalajdžić odgovorila da je to “užas” i da “treba sve poderati”.

    Na isti dan je Kalajdžić u Viber grupi “Gensek” poručila Novaliću da ugovor o nabavci respiratora treba raskinuti.

    “Šefe, ovaj ugovor treba raskinuti, jer respiratori nisu dostavljeni na vrijeme. Treba kazati da ništa ne preuzimaju”, upozorila je Kalajdžić.

    Federalni premijer Novalić naziva Kalajdžić “bebo” i odgovara:

    “Bebo, meni je dosta za danas. Kako ćemo poništiti ugovor kada su pare otišle u Kinu”, rekao je Novalić, na šta je Kalajdžić replicirala: “Šta nas briga gdje su pare, nije isporučio robu do 15. 4.”

    Kasnije je u prepisci generalna sekretarka entitetske vlade zaključila da je ugovor “katastrofalan”. Ocijenila je da nisu isporučeni traženi respiratori.

    Novalić je zatim u daljnjoj komunikaciji preko spomenute Viber grupe napisao da “Jelkica (op. a. federalna ministrica finansija) ne može raditi svakojake nepodopštine, a da ostane nevina”. Zatim je izbrisao nekoliko poruka.


    Kalajdžić je istakla da je Milićević, koja je i zamjenica premijera, mogla, kako je navela, predložiti sve odluke i da je sve mogla zaustaviti kao što je zaustavila ratu za Energoinvest.

    “Sada nas je dovela do kraja”, dodala je Kalajdžić.

    “Treba li Fikret gostovati kod Senada Hadžifejzovića”

    U jednoj od komunikacija iz 30. aprila prošle godine tadašnji direktor Federalne uprave civilne zaštite (FUCZ) Fahrudin Solak je naveo da se desila “greška u kucanju” prilikom navođenja šifre respiratora. Potcrtao je i to da će “ako Bog da sve biti dobro”.

    Tužilac Pašić je izdvojio i prepisku iz 2. maja prošle godine u Viber grupi “Gensek”, a kada je već bio formiran predmet u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine zbog navodnih nezakonitosti prilikom kupovine respiratora.

    Nakon što su optuženi saznali da su predmet istrage, premijer Novalić je u ovoj Viber grupi naveo da bi Hodžić trebao gostovati na Face TV kod Senada Hadžifejzovića. Ocijenio je da bi to trebala biti prilika da se skrene pažnja javnosti s njega.

    “Fikret bi trebao da gostuje kod Senada, mogao bi skrenuti fokus sa nas (…). Ako Dženana kaže da treba gostovati, onda neka ga ona spremi za gostovanje”, naglasio je Novalić zaključivši da im “Senad može pomoći”.

    Naveo je i sljedeće: “Ali, za njih radi Klix”.

    Zahtijevao je i od drugih učesnika Viber komunikacije da brišu poruke. Potom se osvrnuo ponovo na ministricu Milićević.

    “Jelka i HDZ se ušutjeli”, naveo je.

    “Jednim papirom Fadila mogu zakucati”

    Potom je Novalić Ganibegoviću poručio da je Hodžić “od početka pravio greške”.

    Istaknuta je i komunikacija između Hodžića i osobe imenovane kao Asim, a za koju se od ranije pretpostavlja da je riječ o funkcioneru SDA Asimu Sarajliću, kada je Asim kazao da je “Fadil u*ro cijelu stvar i da je on najodgovorniji”.

    Tužilac Pašić je predočio i komunikaciju između Hodžića i Nasera Orića. Tada je imao poruku za premijera Novalića.

    “Fadil nas ubi nogama. Pročitaj Avaz. Lik nije normalan (…) Jednim papirom Fadila mogu zakucati”, istakao je Hodžić.

    Sljedeće ročište je zakazano za 30. juli kada bi trebala biti saslušana dva svjedoka.

  • Ministarstvo bez reakcije na poskupljenja: Marže na osnovne životne namirnice i gorivo neće biti smanjene

    Ministarstvo bez reakcije na poskupljenja: Marže na osnovne životne namirnice i gorivo neće biti smanjene

    Da bi marže na osnovne životne namirnice u Srpskoj bile smanjene treba da dođe do značajnijih poremećaja na tržištu ili vanrednog stanja, kao što se desilo lane.

    Ovo poručuju iz Ministarstva trgovine i turizma RS nakon što su iz Saveza sindikata RS pozvali Vladu RS da, smanjenjem marže na veliko i malo, ublaži nekontrolisana i izuzetno visoka poskupljenja osnovnih životnih namirnica i goriva.

    U ministarstvu naglašavaju da bi intervencija smanjenja marži na ove robe opravdanje imala samo u pomenutim situacijama.

    Podsjećaju da je u RS na snazi Uredba o ograničavanju marži u prometu robe, kojom se ograničava marža pri formiranju cijena u prometu na veliko, odnosno na malo.

    – Ovom uredbom marža se ograničava isključivo na proizvode koji spadaju u osnovne životne namirnice – so, životinjska mast, suncokretovo ulje i biljna mast, margarin, pasterizovano mlijeko, jogurt, pšenično brašno, hljeb, šećer, hrana za dojenčad i hrana za bebe, lijekovi. Cilj donošenja uredbe kojom je propisana maksimalna marža na osnovne životne namirnice jeste da se zaštite oni slojevi čija je platežna moć najslabija – kažu za Srpskainfo u ovom ministarstvu.

    Naglašavaju da ograničena marža, koja se računa na nabavnu cijenu, u prometu na veliko maksimalno iznosi osam odsto, a na malo maksimalno 10 odsto.

    – Trgovcima na veliko naftnim derivatima propisuje se maksimalna veleprodajna marža u apsolutnom iznosu od 0,06 KM, a onima koji trguju na malo od 0,25 KM po litri derivata – objašnjavaju u ministarstvu.

    Iz Saveza sindikata RS upozorili su da u posljednjih nekoliko mjeseci na tržištu imamo svakodnevna poskupljenja osnovnih namirnica.

    – Očekujemo da Vlada RS pomogne građanima kako bi imali što manje posljedica po kućni budžet i kako bi se zaustavilo dodatno urušavanje ekonomskog i socijalnog položaja zaposlenih – poručili su iz ovog sindikata.

    Podsjetimo, za godinu dana litar goriva u RS poskupio je za oko 24 odsto, a litar ulja za čak 40 odsto.

  • Čampara odgovorio Dodiku: Ništa ne može spriječiti djelovanje državnih policijskih agencija na nivou entiteta

    Čampara odgovorio Dodiku: Ništa ne može spriječiti djelovanje državnih policijskih agencija na nivou entiteta

    Ministar unutrašnjih poslova Federacije Bosne i Hercegovine Aljoša Čampara je komentarisao je izjavu srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika o tome da će Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske štititi narod od hapšenja zbog negiranja genocida.Nema razloga za brigu. To je jedan tigar od papira koji je nakratko uspio prevariti opoziciju u RS. Dodik nije uspio u to ubijediti čak ni istočne susjede kao ni predsjednika Srbije od kojeg nema podršku za ovo što radi. Ne postoji ta niti lična hrabrost niti institucionalna mogućnost niti bilo šta što može uraditi iko iz MUP RS da spriječi djelovanje državnih policijskih agencija u entitetu – naveo je Čampara, prenosi Klix.

    Čampara podsjeća i na ranije izjave Dodika.

    – Slušali smo mi i drugih najava Dodika i razne političke gluposti i izlete. Evidentno mu stvari ne idu dobro pa pokušava prepasti građane u BiH. Ali, svako ko iole poznaje zakon i Ustav zna da za svako vaninstitucionalno djelovanje postoji sankcija. Pa tako i za ovaj Inckov zakon – naveo je Čampara.

    Na kraju kaže da ovaj pokušaj sukobljavanja policijskih agencija neće proći.

    – Ni policajci niti bilo ko neće doći u situaciju da se sukobljavaju između sebe radi lude politike Dodika – zaključio je Čampara u izjavi.

    Naime, Milorad Dodik je danas rekao da policija iz Republike Srpske neće dozvoliti hapšenje, a samim tim i procesuiranje građana RS-a, a uveo je i poseban broj na koji bi građani trebali prijavljivati “eventualna djelovanja SIPA ili državnih obavještajnih agencija”.

  • I danas opasno vrijeme u BiH, upaljeno narandžasto upozorenje

    I danas opasno vrijeme u BiH, upaljeno narandžasto upozorenje

    Narandžasti meteoalarm danas je ponovo upaljen za područje cijele BiH zbog ekstremno visoke temperature zraka.

    Bit će sunčano uz umjerenu oblačnost, veoma vruće i sparno, saopšteno je iz Hidrometeorološkog zavoda RS-a.

    Iz Federalnog hidrometeorološkog zavoda rečeno je da će vjetar biti slab do umjeren, zapadnog i jugozapadnog smjera.

    Foto: Meteoalarm
    Foto: Meteoalarm
    Najviša temperatura zraka bit će od 33 do 39, na jugu 41 stepen.

    Temperatura zraka izmjerena jutros: Sokolac 14, Bosanski Novi 16, Sarajevo 17, Mrkonjić Grad i Bugojno 18, Bileća, Bihać, Han Pijesak, Livno i Zenica 19, Banja Luka i Čemerno 20, Doboj i Tuzla 21, Bijeljina i Trebinje 24, te Mostar 25 stepeni celzija.