VRBAS Media

Autor: INFO

  • Ivan Begić se povlači iz politike i napušta PDP

    Ivan Begić se povlači iz politike i napušta PDP

    Nakon mjeseci ucjena, psihičkog maltretiranja i prijetnji, danas je pušten moj privatni snimak, koji se preko stranačkih baza naših protivnika šalje građanima i širi društvenim mrežama, objavio je Ivan Begić, odbornik PDP u Skupštini grada Banjaluka.

    Tvrdi da mu je zbog istog snimka traženo pola miliona KM, a zbog pritisaka i prijetnji koje trpi da se njegovo zdravstveno stanje naglo pogoršalo.

    – Zbog svega toga danas sam ponovo kod psihijatra i ne osjećam se dobro. U politiku sam ušao čista srca i iskrenih namjera, ali prljava igra političkih protivnika više ne bira sredstva. Moj privatni video snimak poslali su mojim prijateljima, a najviše boli činjenica da su snimak poslali mojim roditeljima kojima je ozbiljno narušeno zdravstveno stanje. Oštro demantujem da video ima veze sa mojim saradnicima niti bilo kim iz javnog života. Iako smatram da svako ima pravo na privatni život, svjestan sam odgovornosti koju imam kao javna ličnost, zbog toga se povlačim iz politike, predajem mandat odbornika i napuštam PDP – objavio je Begić.

  • “Nismo nikakvi pobunjenici“ Cvijanovićeva poručila da Srpska ne želi secesiju

    Predsjednica Republike Srpske, Željka Cvijanović, naglasila je da je Srpska u kontinuitetu bila izložena raznim pritiscima, posebno onih koji su išli ka umanjenju ustavnih naležnosti.

    Obrazlažući Deklaracija o ustavnim principima, o kojoj će takođe raspravljati Narodna skupština RS, Cvijanovićeva je rekla da ipak nije napravljen bolji i funkcionalniji sistem u BiH, nego suprotno od toga.

    Prema njenim riječima, bila je na sceni nelegalna centralizacija zemlje, a u to spada i nametanje odluke o izmjeni Krivičnog zakona BiH od strane Valentina Incka, kao i brojne sporne odluke Ustavnog suda BiH.

    – Na koji način se efikasno suprotstaviti ovom bespravnom divljanju? Srpska nema namjeru da uzurpira bilo šta što pripada nekom drugom nivou vlasti, niti će ugroziti Ustav BiH. Ne postoji rat ni secesija. Ovo nije revolucija, nismo nikakvi revolucionari ni pobunjenici. Samo se držimo ustavnih nadležnosti, želimo da upravljamo procesima – kaže predsjednica.

    Poručila je da visoki predstavnik ne može biti predlagač zakona Parlamentarnoj skupštini BiH, što znači da je njihovo usvajanje na takav način bilo neprihvatljivo, bez obzira na glasanje poslanika.

    – Osim što je postojanje OHR i stranih sudija suprotno evropskim integracijama, treba podsjetiti na izjave u kojima se vidi da su oni neprocjenjivo sredstvo bošnjačke politike za obračun sa Srpskom. Normalno je da reagujemo na takvo stanje – rekla je Cvijanovićeva.

    Dodaje da je Srpska otvorena za dijalog sa svima, ali da neće dozvoliti dalje ugrožavanje nadležnosti.

    -Ne isključujem mogućnost da se neke nadležnosti u BiH objedine, radi bolje prohodnosti za građane, ali to mora da bude rezultat domaćeg dogovora, a ne nametanja. Deklaracija o ustavnim pincipima bi trebala da opredijeli našu namjeru da čuvamo i poštujemo Ustav – kaže Cvijanovićeva.

  • Šarović poručio Dodiku „Ovo je direktno ugrožavanje mira, uvođenje Srpske u spiralu sukoba, sa mogućnošću izbijanja rata“

    U nastavku posebne sjednice Narodne skupštine RS slijedi obraćanje predsjednika parlamentarnih političkih partija, a riječ je prvi uzeo predsjednik SDS, Mirko Šarović.

    Šarović je primjedbovao što je liderima stranaka odobreno obraćanje u trajanju od samo deset minuta.

    -Ja lično za sve ono vrijeme za koje sam javna ličnost, nikada nisam učestvovao u prenosu bilo kakvih nadležnosti. To želim da kažem zašto što je osnovna tema prenos nadležnosti i vraćanje na RS. Zato bi bilo poštenije da prihvatite i priznate da smo u jednom periodu od 2005. do 2011. svojom rukom prenijeli sve ove nadležnosti koje sada želimo da vratimo, a u najvećoj mjeri je to učinio SNSD. Pošteno je da kažete: Da, jesmo to učnili, neke svojom vojom, neke voljom eniteta, neke pod pritiskom, ali se danas kajemo, danas želimo da ispravimo – rekao je Šarović.

    On je poručio da danas nema snage koja je stvorila Srpsku, u vrijeme naše najveće vojne, ekonomske i ljudske snage.

    -Danas je Srpska siromašnija i politički podijeljena, sa razočaranim borcima, ravnodušnim narodom i sa malo prijatelja koji bi podržali ono što planirate da uradite. Ključno je pitanje ima li RS dana tu snagu da iznese ovaj poduhvat? Da li je ovakva RS u stanju, da li ste moćni, da li ima mogućnosi da se sve ovo ostvari? Jer očito je namjera da se vrate sve nadležnosti kroz 140 zakona. To jeste izuzetno veliki poduhvat, legitimno je, ali je jasno da smo postali globalni slučaj, to treba da imate na umu. Ovo pitanje nema u tolikoj mjeri veze sa patriotizmom, izdajom i hrabrošču, ali ima veze sa odgovornošću i razumom. Da li je ovo trenutak za ovaj proces – upitao je Šarović.

    On je poručio da se grdno vara onaj ko misli da je sve to moguće uraditi bez rata.

    -Ovim se dovodi u pitanje Dejton i to nas može puno koštati. Put kojim ste vi krenuli, gospodine Dodik, je opasan put za RS i na tom putu vas ne možemo pratiti. Treba nam racionalan put. Ovo je direktno ugrožavanje mira, uvođenje Srpske u spiralu sukoba, sa mogućnošću izbijanja rata – poručio je Šarović.

  • “To ne znači da Srbi odmah treba da izađu“ Dodik otkrio koje su mogućnosti u slučaju Oružanih snaga BiH

    Govoreći o Sporazumu o prenosu saglasnosti iz oblasti odbrane u BiH, Milorad Dodik je rekao da su entiteti nosioci unutrašnjeg suvereniteta.

    On je rekao da taj, kao ni drugi sporazumi, ne predstavljaju amandmane na Ustav BiH.

    – Da smo mijenjali Ustav, kako je bilo nekih pritisaka, danas ne bi imali priliku da govorimo. Ustav se mijenja dvotrećinskom većinom u Predstavničkom domu BiH, to se nije desilo, iako su bila dva pokušaja, Aprilski i Butmirski paket ustavnih promjena. Time se trebalo naknadno ugurati u Ustav BiH sve nadležnosti koje su prenesene mimo Ustava i zakona – kaže Dodik.

    Srpski član Predsjedništva BiH pozvao je na vraćanje na dejtonski Ustav BiH u kome piše da sve što nije nadležnost BiH, pripada entitetima.

    – BiH je geografski prostor sa međunarodno priznatim granicama – tvrdi Dodik.

    On je citirao dio Ustava BiH u kome piše da „oružane snage jednog entiteta ni u kakvim okolnostima ne smiju da prelaze na teritoriju drugog entiteta“, bez pristanka Vlade tog entiteta i odluke Predsjedništva BiH. Dodik u tome vidi činjenicu da entiteti i dalje imaju ustavno pravo na vojsku. Osim toga, entiteti su potpisnici i Aneksa Dejtona koji govori o vojnom aspektu mirovnog sporazuma.

    -To važi i danas. Ovim Ustavom se predviđaju da postoje oružane snage u množini na prostoru BiH, a ne jedna struktura koja sada postoji. Ustav sugeriše da BiH nema jedinstvenu vojsku. Ne može se mijenjati Ustav zakonima. A postavlja se pitanje čemu ove OS BiH? Po definici, vojska postoji da bi se mogla suprotstaviti spoljnom neprijatelju, tu se prije svega misli na zemlje okruženja. Svi znamo da bi se ova vojska prilikom eventualnog sukoba sa bilo kim, bi se raspala na isti način kao i JNA. Ovakve OS BiH trebaju samo generanom sekretaru NATO koji priča kako je napravio multietničke snage. Ako OS BiH nisu za spoljnu intervenciju, postavlja se pitanje da nisu možda za unutrašnju intervenciju? Hrvati neće u OS, Bošnjaci popunjavaju njihova mjesta, možemo doći u poziciju da jednom imamo bošnjačke snage. Mi to ne smijemo dozvoliti – rekao je Dodik u NSRS.

    On je predložio da se povuče saglansot za formiranje OS BiH, a da se potom ostavi rok od šest mjeseci, da se u tom periodu odluči o narednim potezima.

    – Dakle, treba povući saglasnost za OS BiH, ali to ne znači da istog trenutka Srbi treba da se povuku iz njih. Poslije toga ćemo opet svi zajedno razgovarati ovdje. Da li je to prepoloviti postojeći broj vojnika, donijeti zakon o vojsci RS ili zakon o demilitarizaciji RS. O tome treba da odlučimo svi zajedno – rekao je Dodik.

  • Vučić: “Hoćemo da otvorimo manji pogon vojne industrije, da zaposlimo 200–250 ljudi”

    Vučić: “Hoćemo da otvorimo manji pogon vojne industrije, da zaposlimo 200–250 ljudi”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Nišavskom okrugu od danas do nedelje.

    Predsednik je prvo posetio Ražanj, gde ga je dočekao veliki broj građana.

    Obraćajući se okupljenim građanima, predsednik je najavio izgradnju puta Kovilovac–Skorica, kao i nastavak rekonstrukcije škole i izgradnju fiskulturne sale.

    Vučić je pokazao fotografije na kojima se vidi kako je škola izgledala do pre samo nekoliko godina.

    “Samo preko Kancelarije za javna ulaganja smo obnovili 181 školu, plus šta je uradilo Ministarstvo prosvete, lokalne samouprave…”, istakao je Vučić.

    Predsednik je najavio da će se razgovarati sa Jugoimport SDPR-om i i domaćim kompanijama vojne industrije o mogućnosti otvaranja jednog manjeg pogona u Ražnju.

    Predsednik je u obraćanju meštanima ispred osnovne škole rekao da je teško dovesti nekog stranog investitora u Ražanj i da bi zato mogao da se otvori manji pogon vojne industrije u kojem bi bilo zaposleno 200 do 250 ljudi, kako bi se dodatno podigao Ražanj.

    “Kada budemo doneli odluku, a donećemo u roku od 15 dana, možda već i sutra ili u nedelju ujutru na sastanku, o izgradnji te manje fabrike u industrijskoj zoni Ražnja, gde ćemo mi kao država da finansiramo kompletnu infrastrukturu industrijske zone, jer opština to ne može da uradi”, naveo je Vučić.

    To će biti velika radost za vas, pa te ljude dobro dočekajte, poručio je Vučić.

    Naglasio je da bi otvaranjem pogona vojne industrije u Ražnju bile podignute plate u tom mestu, koje su sada među najnižim u Srbiji.

    Predsednik je rekao da su veliki gubici na mreži za vodosnabdevanje u Ražnju, veći od 50 odsto i da će za četiri ili pet meseci biti završena analiza koja će pokazati koliko treba uložiti novca da se poboljša situacija i da će onda država brzo uložiti taj novac.

    “Ulaganja u Ražanj biće između osam i 12 miliona evra”, dodao je Vučić.

    Kaže da će biti izgrađena i fekalna kanalizacija u tri mesta: Smilovcu, Skorici i Vitoševcu.

    “Biće potpuno drugačije u Ražnju i građani će moći tu lepše da žive”, poručio je Vučić, koji je posetom Ražnju započeo trodnevnu posetu Nišavskom okrugu.

    Vučić će se danas po podne sastati sa svim predsednicima opština Nišavskog okruga, a potom će obići fabriku “Jumis”, najavila je pres-služba predsednika.

    Predsednik će se u subotu u kasarni “Mija Stanimirović” sastati sa rukovodstvom Ministarstva odbrane i komandnim kadrom VS u širem sastavu, a nakon toga je planiran sastanak sa rukovodstvom Ministarstva odbrane i komandnim kadrom VS u užem sastavu.

    U Nišu će nakon toga uslediti prikaz rada diviziona samohodnih top haubica nora B-52 M15 i prikaz vežbe na položaju Lisinac.

    Predsednik će, kako je navedeno u najavi, ručati sa vojnicima i oficirima.

    U nedelju Vučić će se na vojnom aerodromu “Narednik-pilot Mihajlo Petrović” sastati sa predstavnicima odbrambene industrije Srbije, nakon čega je predviđen prikaz sposobnosti helikopterskih jedinica Ratnog vazduhoplovstva i PVO i 63. padobranske brigade, a zatim i izjave za medije.

    Predsednik Vučić najavio je nedavno da će ići u višednevnu posetu Nišavskom okrugu kako bi sa predstavnicima tog okruga razgovarao o daljem razvoju juga Srbije.

  • Stevandić poziva na dogovor vlasti i opozicije oko vraćanja nadležnosti

    Na posebnoj sjednici Narodne Skupštine Republike Srpske, poslanicima se obratio predsjednik Ujedinjene Srpske, Stevandić i tom prilikom rekao da  se prelila čaša otimanja nadležnosti i da se došlo u situaciju da ako se ne pokaže  karakter onda je kapitulacija kompletna i ona se odnosi na vlast i na opoziciju. Stevandić je naglasio da današnja sjednica mora da pokaže da sve političke partije iz Republike Srpske zastupaju mir, a da je tema rata isključiva za Federaciju.

    Stevandić je rekao da su sve nadležnosti BiH i entiteta u rukama OHR, što je dovelo do pravnog i političkog vakuma, jer visokog predstavnika ne priznaje ni Republika Srpska ni Savjet bezbjednosti UN, te da u takvoj situaciji niko Republici Srpskoj ne može oduzeti pravo da se brani. Republici Srpskoj su već oduzeti himna, grb i praznik, i nedostatak prave reakcije, dovelo je do toga da joj se danas oduzima imovina i uvodi verbalni delikt, smatra Stevandić, te je dodao da su to odluke koje su donijeli stranci, a ne poslanici.

    Stevandić je naglasio da postoji sloga između vlasti i opozicije po nekim pitanjima, kao što su odluke visokog predstavnika i Ustavnog suda,  te je pozvao na dogovor i usaglašavanje oko pitanja aktuelne sjednice, koje bi bilo prihvatljivo za sve strane, i tako izaći sa zajedničkim stavom. Potreban je zajednički stav i nastup po svim bitnim pitanjima, jer, kaže Stevandić, postoje kancelarije unutar Federacije koje za cilj imaju razbijanje Republike Srpske, tako što će okrenuti političare da se međusobno sukobljavaju. Stevandić je naglasio da cilj nije slabljenje pojedinaca, bilo onih koji su danas na vlasti, bilo onih koji su nekad bili, već se planski ciljalo na hapšenja i smjene, koje su za cilj imale slabljenje institucija Srpske. Stevandić je naglasio da se ovde radi o pravnim odlukama, i da niko ko im se protivi nije rekao da je Republika Srpska izašla iz okvira Ustava, i da ni jedna odluka o vraćanju nadležnosti ne izlazi iz okvira Ustava, te Stevandić naglašava da je velika međunarodna histerija međunarodne zajednice, jer nisu našli zakonski način da ospore ciljeve vraćanja nadležnosti, zaključuje Stevandić, i još jednom pozvao na usaglašavanje odluka predstavnika vlasti i opozicije.

  • U Srpskoj istekao rok za skoro pola miliona vakcina protiv virusa korona

    U Srpskoj istekao rok za skoro pola miliona vakcina protiv virusa korona

    Do sada je u Republici Srpskoj istekao rok za 437.068 doza vakcina protiv virusa korona, rekli su za “Nezavisne novine” u Institutu za javno zdravstvo RS.

    Kako su u Institutu potvrdili većina ovih vakcina je donirana.

    “Vakcine se nalaze u skladištima dobavljača i Instituta. Biće uništene u skladu sa Pravilnikom o uništavanju medicinskog otpada, nakon što je u Institutu za javno zdravstvo RS okončana procedura javne nabavke za usluge preuzimanja, skladištenja i konačnog zbrinjavanja medicinskog, hemijskog i farmaceutskog otpada”, kazali su u Institutu.

    Dodali su da prema potpisanom sporazumu, pored ostalih ugovorenih usluga, cijena za preuzimanje, skladištenje i konačno zbrinjavanje vakcina kojima je istekao rok trajanja, iznosi 3,90 KM po kilogramu.

  • Usvojene izmjene Zakona o referendumu

    Skupština Srbije usvojila je izmjene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

    “Za” su glasala 193 poslanika, odnosno svi koji su bili prisutni.

    Zakon stupa na snagu u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, posebnom odlukom poslanika. Ovim izmenama nekoliko članova se manja u odnosu na nedavno usvojeni Zakon o referedumu i narodnoj inicijativi.

    Prvo, ukidaju se takse za overu potpisa, drugo neće biti moguće raspisati referendum o istom pitanju u roku kraćem od četiri godine, a parlament u roku od te četiri godine neće moći da donese odluku drugačiju od one koja je potvrđena na referendumu.

    Omogućava se i da predstavnici ovlašćenih predlagača budu deo organa za sprovođenje referenduma.

  • Amerika sprema veliku diplomatsku ofanzivu u BiH

    Amerika sprema veliku diplomatsku ofanzivu u BiH

    “Mislim da smo videli neke dokaze da poluga koju imamo, a koja uključuje politike poput sankcija, može biti efikasna i da može pokušati da preoblikuje ponašanje”, rekao je visoki savetnik američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

    U intervjuu za “Gardijan”, Derek Šolet, visoki savetnik američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, poručuje da su SAD odlučne u tome da povrate Bosnu i Hercegovinu sa “ivice litice” usred “secesionističkih pretnji srpskih nacionalista”, a da su “sankcije među opcijama koje razmatraju”.

    “Zaista smo pokušali da ubrzamo neke od naših diplomatskih napora kako bismo pokušali da vratimo BiH sa ivice litice”, rekao je Šolet za “Gardijan” uoči današnje posebne sednice Narodne skupštine RS.

    Podseća da je prošlo skoro 26 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, i da su trenutno sve prisutniji glasovi koji govore o potencijalnom povratku u sukob ili velikoj krizi sa Bosnom i Hercegovinom.

    “To nas duboko brine”, izjavio je on.

    Navodi i da je predao Blinkenovo pismo bosanskim liderima, naglašavajući da je mir u BiH prioritet za američku administraciju.

    “Ovo je pitanje sa kojim mnogi ljudi u ovoj administraciji, od predsednika Bajdena pa naniže, imaju dugu vezu i imaju lično veoma snažna osećanja”, izjavio je Šolet.

    Druga tema Blinkenovog pisma je, prema njegovim rečima, bila pretnja sankcijama političkim liderima, koji, kako tvrdi, navodno prete postdejtonskom miru.

    Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, glavna meta te pretnje, izjavio je da ga je lično briga za sankcije, ali Šolet veruje da one ipak mogu imati uticaja.

    “Mislim da smo videli neke dokaze da poluga koju imamo, a koja uključuje politike poput sankcija, može biti efikasna i da može pokušati da preoblikuje ponašanje”, rekao je visoki savetnik američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

    Što se tiče mogućnosti jačanja međunarodnog vojnog prisustva u BiH, u kojoj je, kako navodi “Gardijan”, trenutno samo nekoliko stotina vojnika EU, Šolet je rekao da ne želi da “unapred govori o našim razgovorima”, ali je dodao “istražujemo sve opcije”.

  • Senator Ted Kruz opet odbio potvrđivanje Majkla Marfija, novog ambasadora SAD u BiH

    Senator Ted Kruz opet odbio potvrđivanje Majkla Marfija, novog ambasadora SAD u BiH

    Kruz ucjenjuje novu američku administraciju i od proljeća različitim manevrima odgađa imenovanje novih ambasadora širom svijeta.

    Kandidat za novog američkog ambasadora u Bosni i Hercegovini Majkl Marfi (Michael Murphy), koji je do sada prošao sva saslušanja, još uvijek čeka potvrdu u američkom Senatu.

    Njegovo potvrđivanje čeka se već mjesecima, a jučerašnji pokušaj njegovog potvrđivanja, u paketu s nekim drugim ambasadorima odbio je republikanski senator Ted Kruz (Cruz).

    Kruzove ucjene
    Senatorica iz reda Demokrata Sintija Šanin (Cynthia Jeanne Shaheen) jučer je zatražila jednoglasnu saglasnost za potvrđivanje sedam kandidata Senatskog odbora za vanjske poslove i to šefa protokola i ambasadore u Irskoj, Francuskoj, Monaku, Moldaviji, Španiji, Andori, Bosni i Hercegovini te Evropskoj uniji.

    Tome se usprotivio senator iz Teksasa Ted Kruz. Kruz ništa protiv Marfija niti njegovog postavljanja u BiH, već se radi o višemjesečnoj kolateralnoj šteti zbog nekih drugih pitanja na kojima Kruz insistira.

    On je poznat kao zagovornik čvršćeg stava i politike prema Rusiji, a konkretno mu smeta politika predsjednika Džoa Bajdena (Joe Biden), od kojeg traži da sankcioniše sve one koji su učestvovali u izgradnji Sjevernog toka 2 ispod Baltičkog mora, što predstavlja novu energetsku vezu Rusije i Evropske unije.

    Stoga Kruz ucjenjuje novu američku administraciju i od proljeća različitim manevrima odgađa imenovanje novih ambasadora širom svijeta. Na takvu politiku Kruza žalio se čak i State Department. Kruz smatra da sankcijama Rusiji brani interese istočnoevropskih zemalja. Američka administracija je više puta pregovarala s Kruzom o određenim nominacijama, ali njegovo “crveno svjetlo” je i dalje upaljeno i sve zavisi od njegove trenutne procjene.

    Ipak treba napomenuti da je Kruz u međuvremenu znao popustiti i pustiti imenovanje pojedinih ambasadora, poput Turske ili Novog Zelanda.

    Prioritet teritorijalni integritet i suverenitet BiH
    Podsjećamo, Majkl Marfi kandidat predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajdena za ambasadora u Bosni i Hercegovini, je na saslušanju pred Odborom za vanjske poslove Senata SAD-a istakao da će mu prioritet biti suverenitet i teritorijalni integritet BiH.

    • Ako bude potvrđeno, radujem se povratku u Sarajevo, gdje sam služio od 2006. do 2009. godine. Ljudi u Bosni i Hercegovini su gostoljubivi i prijateljski raspoloženi, i sa njima sam željan sarađivati opet – rekao je tada Marfi.

    Dodao je da će mu jedan od prioriteta biti podrška provedbi Dejtonskog mirovnog sporazuma, a kasnije reforme na državnom nivou.

    • Dvadeset šest godina mira veliko je postignuće, ali to ne možemo uzeti zdravo za gotovo. Moramo uporno podržavati nezavisnu, demokratsku i multietničku Bosnu i Hercegovinu. Moramo podržati Ured visokog predstavnika i njegovu provedbu 5+2 agende – zaključio je Marfi.