VRBAS Media

Autor: INFO

  • Vučić: Rekao sam da će ovo biti zadnjii put

    Vučić: Rekao sam da će ovo biti zadnjii put

    Predsednik Aleksandar Vučić, lider SNS, kaže, a to je i dogovor postignut na stranačkoj skupštini, da će posla izbora, zamrznuti članstvo u stranci.

    Na više puta ponovljeno pitanje voditelja da li je ozbiljan kad to kaže i opasku da mu to niko ne veruje, Vučić je primetio da će njegov sagovornik zbog načina na koji vodi razgovor postati, kako je rekao, “ikona na Tviteru”.

    “Neko drugi će biti predsednik SNS-a, videćemo da li ću ja biti nosilac izborne liste za parlament ili ću biti predsednički kandidat. Rekao sam da će ovo biti poslednji put da sam nosilac lista i toga ću se držati”, rekao je Vučić gostujući sinoć na RTS-u.

    Ako kaže bude predsednički kandidat i ponovo izabran, biće predsednik svih građana i neće biti predsednik stranke.

    Na pitanje ko će ga zameniti, Vučić kaže da ima četiri ili pet kandidata koji se pojavjuju i da to nije tajna, te da su njihova imena poznata svima u stranci.

    “Ne bih da otvaram tu temu u ovom trenutku, jer imam važnija posla… Ali bilo da budem izabran u Narodnu skupštinu ili da budem predsednik posle tih četiri ili pet godina je kraj…”, kaže predsednik.

    Na pitanje da li bi više voleo da se kandiduje za predsednika ili za Skupštinu, Vučić kaže da će pri donošenju odluke o tome gledati interese Srbije i SNS, ali pre svega Srbije.

    Na upadicu da je pitanje bilo lično, Vučić kaže da ga to retko pitaju lično, već više ljudi gledaju da iz toga izvuku nešto negativno. Podsetio je da je već desetak godina na važnim funkcijama i istakao da je veoma ponosan na tu činjenicu i ako bi, kaže, bio izabran ponovo za predsednika to bi onda bilo da niko “od Miloša u modernoj Srbiji nikada nije bio duže na vlasti”.

    “Ponosan sam na sve rezultate, najpre da smo uspeli da sačuvamo mir i da ekonomski uzdignemom Srbiju. Zadovoljan sam i time sam ja jednim delom svoju misiju ispunio”, poručio je predsednik.

    Ako bude izabran u naredne četiri ili pet godina će, kaže, raditi da omogući da na njegovo mesto dođu dobri i pristojni ljudi, da mogu da nastave da vladaju bez obzira kojoj političkoj stranci pripadaju.

    Na pitanje šta mu je od svega bila najvažnija tema u večerašnjem intervjuu, Vučić bira i kaže da je to očigledno i da nije mogao da sakrije. “Nisam mogao da sakrijem tu vrstu emocije, to je stabilnost regiona i odnos Srba i Bošnjaka”, kaže i ističe da je zahvalan svim ljudima na podršci.

    Poručio je da je Srbija suviše mala da bi sebi mogla da dopusti neke nove sukobe i da sve prepreke možemo da prebrodimo samo zajedno. Primetio je i da je ovo svakako njegovo poslednje pojavljivanje na RTS-u u večernjem terminu, s obzirom na to da je prošlo bilo u martu prošle godine.

    Zato poručuje na nacionalnoj frekvenciji da Srbija raste najbrže i da će nastaviti da raste, a da bismo to ostvarili, kaže, moramo biti ujedinjeni po svim ključnim pitanjima u borbi i u želji da država ide napred.

  • 3.000 ljudi iz Srbije tuži NATO

    3.000 ljudi iz Srbije tuži NATO

    Dve nove tužbe protiv NATO-a zbog osiromašenog uranijuma korišćenog na KiM, tokom bombardovanja SRJ 1999, iduće nedelje biće podnete Višem sudu u Beogradu.

    Prema riječima advokata Srđana Aleksića koji u ime oko 3.000 ljudi podnosi te tužbe, u saradnji s italijanskim advokatom, kaže za TV Prva da se sprema još tužbi protiv Alijanse.

    Prethodna tužba, prema njegovim rečima, podnјeta je u januaru prošle godine i poslata je tuženoj strani, odnosno NATO-u, ali na nju još uvek nije stigao odgovor, kaže Aleksić.

    U toj tužbi su sva relevantna dokumenta, dokazi, na engleskom je i dat im je sada rok za izjašnjavanje, objašnjava Aleksić napominjući da se pored dve nove tužbe spreju i dodatne.

    Na pitanje ko je podnosilac tužbe protiv Alijanse, objašnjava da se oko 3.000 ljudi do sada javilo, naših državljana, pripadnika Vojske Srbije, rezervista, civilnog stanovništva koji su bili na KiM tokom NATO bombardovanja. Takođe, dodaje Aleksić, tužba je napisana u saradnji sa italijanskim advokatom, koji je učestvovao u 250 slučajeva i to pravosnažnih, a u kojima je sud doneo odluku o odšteti italijanskim vojnicima koji su zbog osiromašenog uranijuma razvili smrtonosne bolesti.

    Reč je o tumoru, kako objašnjava Aleksić, vrlo specifičnom i u svom tim slučajevima je dokazano da su u njihovoj krvi bili teški metali. Isto je, nastavlja on, i kod naših vojnika, rezervista ali i civila koji su se nalazili u zonama bacanja bombi, s tim da su njihovi slučajevi još teži.

    Dokazi su čvrstu, zaključuje on, navodeći da je upravo na osnovu njih italijanski sud doneo 250 pravosnažnih presuda u korist italijanskih vojnika koji su bili na KiM za vreme NATO bombardovanja.

  • Zašto se vakcinisani i dalje zaražavaju

    Zašto se vakcinisani i dalje zaražavaju

    Svijet upravo prolazi kroz novi talas pandemije virusa korona.

    Zemlje kao što su Sjedinjene Države, Francuska i Velika Britanija, Argentina, Brazil i mnoge druge doživljavaju rekordne brojeve slučajeva zbog istovremenog djelovanja delta i omikron varijanti.

    Međutim, naučnici, ljekari i zdravstvene institucije nastavljaju da se oslanjaju na razne vakcine koje su već testirane i odobrene širom svijeta kao zaštitu protiv zaražavanja.

    Lažna kontroverza uzima maha
    Imajući u vidu dnevni porast broja novih slučajeva kovida-19 u zemljama kao što su SAD, Francuska i Velika Britanija, djelotvornost vakcina još jednom je postala predmet rasprave na društvenim mrežama.

    I dok neki korisnici kritikuju mjere koje uvode vlasti da bi podstakle na vakcinaciju, drugi osuđuju potencijalne nuspojave vakcina.

    Do sada su glavne primjećene nuspojave bile blage i nestajale su prirodnim putem u roku od nekoliko dana.

    Među glavnim pritužbama su: bol i crvenilo oko mjesta uboda, temperatura, glavobolja, umor, bol u mišićima, groznica i mučnina.

    Ozbiljnije pojave, kao što su anafilksa, tromboza, perikarditis i miokarditis (zapaljenje srčanog mišića), zdravstvene vlasti smatraju izuzetno rijetkim, a korist od primanja doza daleko nadmašuje primjećene rizike, tvrde oni.

    BBC je razgovarao sa pedijatrom i specijalistom za infektivne bolesti Renatom Kfourijem o efikasnosti aktuelnih vakcina i činjenici da vakcinisani mogu da se zarazevirusom korona i prenesu ga dalje.

    On kaže da je prvi talas vakcina protiv virusa korona u koje spadaju proizvodi fajzera, astrazeneke i jansena, između ostalih, želeo da smanji rizik od najozbiljnijih oblika bolesti, koji za posljedicu imaju bolničko liječenje i smrt.

    “Vakcine mnogo bolje štite od ozbiljnijih oblika nego od umjerenih, blagih ili asimptomatičnih oblika kovida. Što je ozbiljniji rezultat, to je veća efikasnost”, ističe Kfouri, koji je direktor Brazilskog društva za imunizaciju.

    Glavni ciljevi ovih imunizatora, stoga, nikad nisu bili da se zaustavi sama infekcija, već da se napad virusa korona učini manje štetnim po tijelo.

    Isto rezonovanje stoji i iza vakcine protiv gripa, koja postoji već decenijama.

    Ta doza, koja se nudi svake godine, ne štiti nužno od zaražavanja virusom influence, ali izbjegava česte komplikacije kod najugroženijih grupa, kao što su djeca, trudnice i stariji.

    Gledajući širu sliku, ova zaštita protiv najtežih oblika bolesti ima direktan uticaj na čitav zdravstveni sistem: smanjenje težine respiratornih infekcija za rezultat ima manje gužve na hitnim prijemima, veću dostupnost kreveta na odjeljenjima za intenzivnu njegu i više vremena za zdravstvene timove da se posvete liječenju pacijenata na odgovarajući način.

    A podaci ukazuju na to da vakcine u tom pogledu igraju veoma dobru ulogu: prema Komonveltovom fondu, doziranje protiv virusa korona je spriječilo, zaključno sa novembrom 2021. godine, ukupno 1,1 milion smrti i 10,3 miliona bolničkih liječenja samo u SAD.

    Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC) i Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) procjenjuju da su, otkako su započele vakcinacije protiv ove bolesti, širom Evrope spašeni životi 470.000 ljudi starijih od 60 godina.

    Šta objašnjava aktuelnu situaciju?
    Učestalost ponovnog zaražavanja ili pozitivnih dijagnoza među vakcinisanima u posljednje vrijeme se povećala, a to može da se objasni sa tri faktora.

    Prvi je jednostavan: ljudi se tradicionalno okupljaju i slave tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

    To samo po sebi povećava rizik od prenošenja virusa korona.

    Drugo, skoro godinu dana otkako su doze postale dostupne u nekim dijelovima svijeta, eksperti su otkrili da imunitet protiv kovida poslije vakcinacije ne traje vječno.

    “Vidjeli smo da vremenom ta zaštita jenjava. Taj pad će biti veći ili manji u zavisnosti od tipa vakcine i starosti svakog pojedinca”, objašnjava Kfouri.

    Treći faktor ima veze sa pojavljivanjem varijante omikron, koja je zaraznija i protiv koje stečeni imunitet vakcinama ili prethodnim oboljevanjem od kovida djeluju manje efikasno.

    “Imajući ovo u vidu, zaražavanje vakcinisanih treba doživjeti kao nešto uobičajeno i moraćemo da naučimo da živimo sa tom situacijom. Srećom, ovaj skorašnji skok broja slučajeva kovida za posledicu je imao manju stopu bolničkih liječenja i smrti, naročito među ljudima koji su već vakcinisani. Vakcine nastavljaju da štite protiv najozbiljnijih oblika bolesti, kao što je i očekivano”, kaže Kfouri.

  • Gruško optužio NATO da nastoji “obuzdati” Rusiju

    Gruško optužio NATO da nastoji “obuzdati” Rusiju

    Zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško izjavio je danas da su razgovori sa članicama NATO u Briselu bili otvoreni i direktni i upozorio da bi dalje pogoršavanje situacije moglo da dovede do nepredvidivih posljedica po evropsku bezbjednost.

    Kako prenosi agencija Rojters, Gruško je optužio NATO da nastoji da “obuzda” Rusiju i stekne primat u svim oblastima, opisujući ponašanje Alijanse kao “stvaranje neprihvatljivih rizika za Rusiju”.

    Sastanak Savjeta NATO-Rusija završen je u Briselu poslije četiri sata, javio je prethodno TAS S.

    Na prvom sastanku Savjeta u posljednje dvije godine na čelu ruske delegacije nalazili su se zamjenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO i zamjenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.

    Alijansu su na pregovorima predstavljali stalni predstavnici 30 država članica NATO, generalni sekretar Jens Stoltenberg i zamjenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.

    Sastanak je održan dva dana nakon razgovora o bezbjednosnim garancijama između Rusije i SAD u Ženevi, koje su vodili zamjenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman i zamjenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

    Za sutra je zakazan sastanak Savjeta Rusija-OEBS u Beču.

  • Posvađali se zbog raspada Jugoslavije, umješala se Hrvatska?; “Nismo mi krivi”

    Posvađali se zbog raspada Jugoslavije, umješala se Hrvatska?; “Nismo mi krivi”

    Sastanak Zajedničkog saveta NATO–Rusija u Briselu u sredu pretvorio se od razgovora o Ukrajini u raspravu o raspadu Jugoslavije.

    Kako nezvanično saznaju hrvatski mediji, Rusi su otvorili pitanje raspada Jugoslavije tvrdnjom da je NATO svojim bombarderima razbio Jugoslaviju, što je po Rusima samo jedan u nizu dokaza da je taj vojni savez bio agresivan u širenju na bivše socijalističke države.

    Na ovakve ruske tvrdnje je prvi odgovorio predstavnik Hrvatske, ambasador Mario Nobilo, koji je u vreme raspada Jugoslavije bio spoljnopolitički savetnik prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, a kasnije i ambasador Hrvatske pri UN.

    Sastanak je, naravno, protekao iza zatvorenih vrata, detalje saznajemo samo nezvanično od naših izvora, ali je i generalni sekretar Jens Stoltenberg javno govorio o ovom delu razgovora sa Rusima, koji se tiče raspada Jugoslavije.

    Novinari su Stoltenberga na konferenciji za novinare pitali kako je odgovorio na tvrdnje Rusije da je uloga NATO-a u Jugoslaviji i Libiji kontroverzna.

    Stoltenberg je potvrdio i da su tokom sastanka Saveta NATO–Rusija predstavnici Hrvatske, Slovenije i Crne Gore uzeli reč i govorili o tome šta se zaista dešavalo tokom raspada Jugoslavije, a šta je suprotno onome što su Rusi danas govorili.

    “Nekoliko saveznika koji su bili deo bivše Jugoslavije je vrlo jasno reklo da se Jugoslavija nije raspala zbog NATO-a, već zbog unutrašnjih razloga, unutrašnjih sukoba. NATO je došao kasnije, da spreči zločine”, rekao je Stoltenberg.

    “Cela ideja da je NATO kriv za raspad Jugoslavije je pogrešna. Trebalo je zaustaviti zločine, prvo u BiH, a potom i na Kosovu. Ali u tom trenutku Jugoslavija se već raspala”, dodao je generalni sekretar Alijanse.

    Izvori hrvatskih medija rekli su da je i susret NATO saveznika sa Rusima, upravo posle pokretanja teme raspada Jugoslavije, postao emotivniji i poprimio jači ton.

    Navodno su Hrvati promenili ceo ton razgovora, hteli su da naglase da Rusija može biti konstruktivan igrač u međunarodnoj bezbednosnoj politici.

    Naveli su da je tokom raspada Jugoslavije Rusija bila konstruktivna i aktivno sarađivala sa zapadnim silama.

    Nagomilavanje ruskih trupa na ruskoj teritoriji u blizini granice sa Ukrajinom i dalje ostavlja saveznike u čvrstom uverenju da se Rusija sprema za veliku invaziju, pa NATO želi da vidi deeskalaciju na ruskoj strani.

    A uslovi koje je Moskva nedavno postavila za NATO, uključujući pismene garancije da više neće biti širenja NATO-a na istok i zahtev da se NATO snage povuku na linije iz 1997. godine, pre proširenja na centralnu i istočnu Evropu, u sredu tokom sastanka ubedljivo odbijeni od svih trideset zemalja saveznika.

    Saveznici su ponovo potvrdili politiku otvorenih vrata NATO-a i pravo svake nacije da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane.

    “Saveznici su jasno stavili do znanja da neće odustati od svoje sposobnosti da štite i brane jedni druge, uključujući i prisustvo NATO trupa u istočnom delu alijanse”, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare posle sednice Saveta NATO–Rusija.

    Kako na sastanku u ponedeljak u Ženevi, gde su Amerikanci i Rusi razgovarali o istom pitanju, na današnjem sastanku u Briselu ništa nije rešeno, samo su utvrđeni stavovi dve strane, uz očekivanje da se dijalog može nastaviti, ali pod uslovom da Rusija smanji napetost.

    NATO je zainteresovan za dijalog sa Rusima o nekim važnim pitanjima o kojima nije raspravljano u dijalogu već nekoliko godina.

    To su teme poput novog sporazuma o kontroli naoružanja, sporazuma o transparentnijem izvođenju vojnih vežbi, o smanjenju opasnosti od sajbernapada i slično. NATO jednostavno ne želi da govori o najvećim željama Rusije, ispisanim u dva predloga bezbednosnih sporazuma koje je Moskva poslala SAD i NATO sa željom da ih zaključe i tako promene bezbednosnu arhitekturu Evrope.

    NATO ne želi da pregovara o najvećim željama Rusije
    NATO ipak jednostavno ne želi da govori o najvećim željama Rusije, ispisanim u dva predloga bezbednosnih sporazuma koje je Moskva poslala SAD i NATO sa željom da ih zaključe i tako promene bezbednosnu arhitekturu Evrope, ali iz NATO poručuju da nema kompromisa.

    “Nećemo pristati na kompromis o temeljnim principima. Nema kompromisa o suverenitetu i teritorijalnom integritetu svakog naroda u Evropi. Nećemo pristati na kompromis o pravu svih država da izaberu svoj put, uključujući i bezbednosne aranžmane koje žele da učestvuju. I nema kompromisa o pravu saveznika da štite i brane jedni druge”, rekao je Jens Stoltenberg.

    On je dodao da NATO ostaje spreman za dijalog “u dobroj veri”, ali da istovremeno mora biti spreman da “Rusija ponovo izabere konfrontaciju”.

    “Svaka upotreba sile protiv Ukrajine bila bi ozbiljna strateška greška Rusije, sa ozbiljnim posledicama, a Rusija bi platila visoku cenu”, rekao je generalni sekretar NATO, koji je poslednjih dana bio još eksplicitniji kada je rekao da je NATO spreman na izbijanje novog rata u Evropi.

    Iato tako je rečeno da je odluka o pristupanju NATO isključivo stvar Ukrajine i 30 saveznika.

    “Rusija nema veto na pitanje da li će se Ukrajina pridružiti”, kaže generalni sekretar Stoltenberg.

    Rusi ostaju pri svom argumentu da je širenje NATO-a na istok bio i ostao dokaz agresivnosti vojne alijanse, ali je Jens Stoltenberg to demantovao na konferenciji za novinare, kao i ambasadori saveznika koji su nekada bili deo Varšavskog pakta.

    “NATO je odbrambeni savez. Nikada nijednu naciju nismo prisiljavali ili terali da se pridruži našem savezu. Ta ideja, da je širenje NATO-a agresivno, apsolutno nije tačna. Proširenje NATO-a je kamen temeljac širenja demokratije i slobode širom Evrope”, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

  • Šolc odbacuje kritike: Uvesti obaveznu vakcinaciju za odrasle

    Šolc odbacuje kritike: Uvesti obaveznu vakcinaciju za odrasle

    Njemačka bi trebalo da učini obaveznom vakcinaciju protiv kovida 19 za sve odrasle osobe, rekao je danas kancelar Olaf Šolc u parlamentu, odbacujući kritike opozicionih poslanika koji su ga optužili da podstiče društvene podjele.

    Šolcova prva sjednica pitanja i odgovora u parlamentu održana je istog dana kada je Njemačka prijavila rekordnih 80.430 noviozaraženih zbog veoma zarazne varijante omikron.

    On je rekao da su mjere Vlade, u smislu ograničenja javnog života i jačanje kampanje za vakcinaciju buster dozom, doprinijele da situacija ne bude mnogo gora. Broj slučajeva po glavi stanovnika u Njemačkoj je trećina prosjeka EU.

    Prema njegovim riječima, potrebna je obavezna vakcinacija jer se može očekivati rast broja zaraženih.

    To se dugo smatralo tabuom u Njemačkoj, ali postaje sve izraženije jer je udio nevakcinisanih i dalje znatno ispod udjela mnogih drugih zapadnoevropskih nacija.

    “Odlukom o nevakcinaciji ne donosi se odluka samo za sebe, već i za 80 miliona drugih”, rekao je on govoreći o temi koja je izazvala žestoke polemike u svijetu, a poslodavci i vlasti počinju da insistiraju na vakcinaciji.

    Sesija pitanja i odgovora prekinuta je na početku kada su poslanici krajnje desničarske Alternative za Njemačku (AfD) podigli natpise na kojima je pisalo “sloboda umjesto podjela”.

    Prema istraživanjima javnog mnjenja, oko dvije trećine Nijemaca zalaže se za obaveznu vakcinaciju protiv virusa korona.

  • Proslava pravoslavne Nove godine! Obustava saobraćaja u centru grada

    Proslava pravoslavne Nove godine! Obustava saobraćaja u centru grada

    Odjeljenje za saobraćaj i puteve obavještava da će u vremenu od 20.00 časova – 13. januara do 1.30 časova – 14. januara biti obustavljen saobraćaj u Ulici kralja Petra I Karađorđevića, na dijelu od Ulice Vuka Karadžića do Ulice Marije Bursać, zbog aktivnosti povodom obilježavanja pravoslavne Nove godine.

    Za vrijeme trajanja obustave saobraćaja regulisanje i preusmjeravanje saobraćaja vršiće službena lica MUP-a Republike Srpske, a biće postavljena i privremena saobraćajna signalizacija, saopštili su iz Gradske uprave.

  • Amerikanci uvode sankcije Putinu

    Amerikanci uvode sankcije Putinu

    Američki senatori iz reda demokrata predstavili su danas nacrt zakona o uvođenju sveobuhvatnih sankcija najvišim ruskim vladinim i vojnim zvaničnicima, uključujući predsjednika Vladimira Putina.

    Kako se navodi, Bijela kuća podržava nacrt zakona o sankcijama protiv Rusije koje predlažu demokrate, pozivajući se na predstavnika Savjeta za nacionalnu bezbjednost SAD.

    Takođe se apeluje da se razmotre “sve raspoložive i odgovarajuće mjere” za suprotstavljanje pokretanju gasovoda “Sjeverni tok 2”, prenosi agencija Rojters.

    Na čelu inicijative je šef komiteta za međunarodne poslove u američkom Senatu Robert Menendez.

    Kako se navodi, sankcije koje demokrate predlažu da se uvedu protiv Rusije mogu obuhvatiti visoke vojne zvaničnike i vladine službenike, uključujući ruskog predsjednika Putina, a takođe bi ciljale ključne banke i sistem SVIFT.

    Ukrajinske vlasti, kao i brojni zapadni političari, u posljednje vrijeme navode mogućnost ruske ofanzive na Ukrajinu, iako Moskva kategorički odbacuje sve optužbe tvrdeći da Rusija ne namjerava nikoga da napadne.

  • Novalić pozvao elektroprivrede u FBiH da kupe akcije u “HET” u RS

    Novalić pozvao elektroprivrede u FBiH da kupe akcije u “HET” u RS

    Nakon što je objavljeno da će Hidroelektrane na Trebišnjici izvršiti dokapitalizaciju emisijom akcija Fadil Novalić premijer Federacije BiH pozvao je elektroprivrede sa područja Federacije da se uključe u ovaj proces.

    “Preporučio sam federalnim elektroprivredama da uzmu učešće u dokapitalizaciji preduzeća Hidroelektrane na Trebišnjici”, napisao je Novalić na svom Facebook profilu.

    Ispred Vlade Federacije BiH upućeno je pismo preporuke dvjema federalnim elektroprivredama da i one učestvuju u postupku dokapitalizacije HET-a.

    Novalić, njegova zamjenica Jelka Milićević i ostali članovi Vlade FBiH stava su da JP “Elektroprivreda BiH” d.d. Sarajevo i “Elektroprivreda HZ HB” d.d. Mostar, mogu učestovati u ovoj dokapitalizaciji i zbog toga im je u tom smislu upućena pisana preporuka.

    “Prema Zakonu o privatizaciji, Vlada FBiH ne može kupovati dionice. Svakako da je ovo projekat od državnog značaja u kojem se Vlada FBiH uvijek zalagala za osiguravanje integralnog upravljanja sistemom u širem području slivova Trebišnjice i Neretve i nastavićemo insistirati na zaštiti interesa Federacije BiH i države Bosne i Hercegovine”, izjavio je Novalić, saopšteno je iz Biroa Vlade FBiH za odnose s javnošću.

    Izvršni direktor za proizvodnju i tehničke poslove u preduzeću “HET” i poslanik u NS RS Ilija Tamindžija rekao je jutros da se ne radi o privatizaciji, već o dokapitalizaciji HET-a zbog izgradnje HE Dabar, te demantovao da se vrši emisija akcija kako bi ih kupila Elektroprivreda Srbije.

    Osvrćući se na izjave predsjednika SDA, Bakira Izetbegovića da će sve učiniti kako bi spriječio gradnju HE Dabar, Tamindžija je rekao da su spremni pomoći na svim razvojnim projektima u FBiH, a Izetbegovića optužio da radi protiv BiH opstrukcijom izgradnje Dabra, tj. Gornjih Horizonata.

    “Svejedno je da li se projekat radio u FBiH ili u RS, ako radite takve investicione projekte onda jačate svoju državu”, rekao je Tamindžija.

    Elektroprivreda Republike Srpske poručila je danas da Hidroelektrane na Trebišnjici povećavaju kapital emisijom akcija radi završetka izgradnje HE Dabar, te su podvukli da se ne radi o privatizaciji.

    “Dokapitalizacija se radi javno i transparentno, u skladu sa svim propisima tržišta kapitala, a sve u cilju obezbjeđivanja sredstava za okončanje projekta ‘Dabar’ što je jasno naznačeno u članu VII Odluke o drugoj emisiji akcija javnom ponudom”, navode oni.

    Takođe, ističu da je projekat HE Dabar prošao sve potrebne procedure, a krajem prošle godine potpisan je i sporazum o izgradnji i finansiranju sa kineskim partnerima, tako da su poruke Bakira Izetbegovića bez ikakvog osnova, te da upravo zbog ovakvih stvari pokretanje ovog projekta uveliko kasni.

    Tvrdnje da će nakon izgradnje hidroelektrane “Dabar”, jug Hercegovine navodno biti pretvoren u pustinju, zlonamjerne su i naučno neosnovane, i imaju cilj da zaustave i obesmisle svaki strateški projekat u Srpskoj koji bi joj omogućio dalji ekonomski napredak i energetsku stabilnost.

    Istakli su ovo sagovornici “Glasa Srpske”, navodeći kako se ovaj projekat ponovo pokušava osporiti i usporiti iako Sud BiH prije nekoliko godina nije mogao naći nijednu zamjerku i neregularnost kada je u pitanju izdata ekološka dozvola za gradnju ovog strateškog energetskog objekta.

    Prema riječima direktora HE “Dabar”, Slaviše Stajića, tvrdnje kako će gradnja ovog objekta dovesti do negativnog uticaja na sliv rijeke Neretve jednostavno ne stoje, a što je uostalom potvrđeno i sudskom odlukom.

    Sasvim suprotan stav ima predsjednik SDA, Bakir Izetbegović, koji je u Mostaru izjavio kako navodno ima podršku Hrvatske da se zaustavi ovaj projekat. On je istakao da je sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem u Dubrovniku dogovorio da to pokušaju jer bi u suprotnom, kako je naveo, u potpunosti bio izmijenjen ekološki sistem u Hercegovini.

    Vlada Srpske je posljednjeg dana 2021. godine potpisala ugovor s Kinezima o finansiranju i izgradnji hidroelektrane “Dabar”, koji je vrijedan 190 miliona američkih dolara. Hidroelektranu će, prema ovom dogovoru, graditi kineska kompanija “Čajna enerdži grup”, a kreditiraće je kineska državna banka Eskim, na osnovu garancija Republike Srpske.

  • NATO: Postoji rizik da izbije konflikt u Evropi

    NATO: Postoji rizik da izbije konflikt u Evropi

    Neće biti lako premostiti razlike između Rusije i NATO oko Ukrajine, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltanberg.

    On je to rekao nakon završetka sastanka NATO–Rusija u Briselu, prvog posle dve godine.

    “Postoje značajne razlike između NATO saveznika i Rusije. Neće biti lako premostiti naše razlike, ali je pozitivan znak da su svi NATO saveznici i Rusija seli za isti sto i angažovali se oko suštinskih tema” rekao je Stoltenberg obraćajući se novinarima nakon pregovora u sedištu Alijanse, a prenosi Rojters.

    Kako prenose mediji, Stoltenberg je prokomentarisao da postoji “stvaran rizik” da izbije novi konflikt u Evropi u jeku tenzija između Rusije i Severnoatlantske alijanse.

    Sastanak Saveta NATO–Rusija završen je u Briselu posle četiri sata, javio je prethodno TAS. Na prvom sastanku Saveta u poslednje dve godine na čelu ruske delegacije nalazili su se zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO, i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.

    Alijansu su na pregovorima predstavljali stalni predstavnici 30 država članica NATO, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.

    Sastanak je održan dva dana nakon razgovora o bezbednosnim garancijama između Rusije i SAD u Ženevi, koje su vodili zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman i zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.