VRBAS Media

Autor: INFO

  • BiH decenijama živi u vakuumu

    BiH decenijama živi u vakuumu

    Usljed turbulentnih političkih dešavanja u BiH, kao da smo postali nesvjesni kakvu sliku cijela situacija ostavlja na region.

    Kao podsjetnik poslužio je nedavni Samit šefova država i vlada u Sloveniji, gdje su se mnogi lideri zabrinuli za stanje u BiH.

    Naime, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, u Sloveniji je prisustvovao Samitu šefova država i vlada iz redova Evropske narodne partije (EPP) i tom prilikom istakao da je na njega najveći utisak ostavilo ono što je čuo o BiH, jer, kako kaže, razlike između tri naroda nikada nisu bile izraženije.

    – Neću da komentarišem dalje, ali nisam bio naročito srećan onim što sam čuo o BiH i nije mi ulilo nadu da ćemo moći sa sigrunošću da računamo na apsolutno bezbjedno i mirno okruženje, da definišem to u blagoj formi – reklao je Vučić.


    Predsjednik Srbije je istakao da su razlike između tri naroda bile toliko velike, da ih, kaže, do sada nije primjetio u tolikoj ravni.

    Politički analitičar iz Zagreba, Žarko Puhovski, kaže za Srpskainfo da oni koji se brinu o BiH izvan nje dodatno povećavaju razloge za zabrinutost.

    – S druge strane, besmisleno je tvrditi da su razlike među narodima u BiH veće nego ikada. Prije 30 godina su se masovno ubijali ljudi, opravdanjem da se radi o etničkom čišćenju teritorije. To je sigurno bila najveća moguća razlika među skupinama. Šta god bilo danas loše u BiH, a puno toga je loše, neusporedivo je sa tim razdobljem- kaže Puhovski.

    Žarko Puhovski
    On dodaje da su sve spoljne intervencije moguće jer se BiH kao politička zajednica ne bavi sama sobom, ne odlučuje sama o sebi.

    – Nije u stanju postići dogovor sama o sebi i to onda stvara vakuum koji omogućava razne intervencije. Taj vakuum je loš, ali s njime nažalost BiH živi već decenijama i pojedincima izgleda to ne smeta toliko da bi promijenili stanje, na izborima stalno glasaju jednako – kaže Puhovski.

    Sličnog mišeljenja je i politikolog Velizar Antić koji kaže da izjavu predsednika Vučića možemo označiti kao tešku, ali ne i zabrinjavajuću.

    – Razlike koje postoje između tri naroda u BiH u pogledu uređenja države postoje od razbijanja Jugoslavije i one se nisu mijenjale. Te razlike postoje od trenutka kada je razbijena Jugoslavija i kada su tri naroda u BiH na različite načine gledala na način na koji treba da bude država organizovana- kaže Antić za Srpskainfo.

    Problem je, dodaje Antić, što mi u BiH nikada nismo u potpunosti prihvatili Dejtonski sporazum i svaka strana je pokušavala da ga tumači na način koji bi njoj najviše odgovarao i zanemarivala je interese drugih strana.

    – U posljednje vrijeme se priča o promeni Dejtonskog sporazuma i iz tih priča proistekli su potpuno različiti stavovi na koji način treba državu dalje urediti- smatra Antić.

  • Sve o Sinofarmu – koja je razlika između klasične i moderne vakcine?

    Sve o Sinofarmu – koja je razlika između klasične i moderne vakcine?

    Razlika između vakcine koja je napravljena klasičnom metodom (Sinofarm) i onih koje su stvorene modernijom tehnologijom je što ona daje kasniju zaštitu, jer je potrebno vreme za stvaranje imuniteta.

    Ipak, jedno od pitanja koje i dalje “muči” građane je da li da prime istu, ili da iskombinuju. Kako je Sinofarm vakcinu primio naveći broj građana, nameće se pitanje, šta se dešava posle treće doze?

    Šta treba da znamo o Sinforamu?
    Sinofarm je vakcina koja je napravljena standardnom metodom, od inaktivisanog, umrtvljenog virusa. I virusna vakcina protiv gripa napravljena je po istoj metodologiji kao i kineska vakcina. Dakle, ova vakcina je pravljena tako što je od većeg broja bolesnika uzet uzorak virusa, te su u pitanju različiti tipovi virusa kovid 19, što joj danas daje prednost kada su u pitanju mutacije. Dakle, u pitanju je klasična vakcina, napravljena po “staroj recepturi”, a ono što smo videli u minulom perodu je da ona stvara zaštitu, ali nešto kasnije u odnosu na mRnk vakcine.

    Lekari objašnjavaju da je klasična vakcina Sinofarm dobra vakcina, i da ona daje odličnu zaštitu, ali treba ispoštovati vreme od prve, druge, odnosno do treće doze i dati vremena da se stvori odgovor.

    Član Kriznog štaba epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović primio je kao treću dozu Sinofarm vakcinu. Prema njegovim rečima, on nije imao nikakvih problema nakon vakcinacije i dodaje da ona daje odličnu zaštitu, te da razvija dobar imuni odgovor.

    “Čim je isteklo šest meseci, ili još bolje pet odmah treba primiti treću dozu. Ja sam svedok toga da oni koji su primili tri doze na vreme, da se niko ne žali. Problem se može desiti ako neko odlaže vakcinaciju, zakasni, čim se navrši šest meseci, ili kao što sam ja predložio pet meseci, treba da se zaštiti i sačeka da stvori imuni odgovor. Sinofarm je bio najzastupljeniji u prethodnom periodu, dakle veliki broj građana je primio tu vakcinu, zato nema čekanja, što se pre primi bolje je. Radili su ljudi antitela i imaju sasvim dovoljanu zaštitu”, kaže profesor Tiodorović.

    Možda vas zaima:

    Direktorka RFZO: Sinofarmova najefikasnija vakcina protiv delta soja

    Važne informacije za sve koji su primili “Sinofarmovu” vakcinu VIDEO

    Dakle, ova vakcina stvara odličan imunitet, ali se on u punom obimu razvija nešto kasnije, tek negde 40 do 50 dana od druge doze, odnosno tri nedelje od treće doze. Ono na šta lekari sve vreme upozoravaju je da ljudi posle vakcinacije odmah ostave maske, ne drže distancu, a onda se inficiraju. Ono što se posebno ističe je da ljudi koji su starijeg životnog doba odmah po isteku perioda od šest meseci, pa i ranije, prime treću dozu ove vakcine. Razlog je taj da osobe koje su starijeg životnog doba imaju nešto slabiji imunitet i slabiji imuni odgovor, i kod njih dođe do stvaranja manje antitela nego kod mladih i zdravih ljudi. Ali generalno, ova vakcina, kao i svaka druga, štiti.

    “Sinofarm dve doze plus treća u celini daju dosta dobru reakciju, to su takozvane „mrtve vakcine“ koje sporije stvaraju antitela, za 40, 42 dana, ali je njome zahvaćen i humolarni i celularni imunitet. Ona je nekako prikladnija našim uslovima, sada ide i vakcina protiv gripa koju treba dati. Mi ćemo od 15.oktobra početi da vakcinišemo protiv gripa. Takođe radićemo i kod nas u Domu zdravlja i antitela, pa ćemo pratiti kako se kreću, naročito kod starijih sugrađana, kaže za medije prof. dr Milorad Jerkan direktor DZ Niš.

    Revakcinacija je, dakle, svakako obavezna, jer vakcine protiv kovida 19 ne daju trajni imunitet, već se stanovništvo vakciniše prema potrebi. Međutim, nije tajna da su vakcine proizvedene tradicionalnom tehnologijom nešto „sporije“ od najmodernijih mRNK vakcina, ali to ne znači da su neefikasne.

    Šta je pokazalo istraživanje
    Treća doza kineske Sinofarm vakcine protiv virusa korona povećava nivo antitela koja opadaju nekoliko meseci posle primanja druge doze, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Kini, preneo je nedavno Glas Amerike.

    Kako je objavljeno, nakon treće doze koncentracija antitela ponovo raste, što je još jedan dokaz da je treća doza vakcine i te kako potrebna.

  • Zašto Hrvatska zaostaje za baš svim zemljama EU?

    Zašto Hrvatska zaostaje za baš svim zemljama EU?

    Nedavno objavljen tekst: “Svetska lestvica digitalne konkurentnosti: Susedna Slovenija od nas bolja za 20 mesta”, naveo je mnoge na razmišljanje.

    U tekstu se kaže: “Hrvatska je zauzela 55. mesto od ukupno 64 vodeće svetske ekonomije na najnovijoj IMD – Svetskoj lestvici digitalne konkurentnosti 2021. koju je objavilo Nacionalno veće za konkurentnost. Hrvatska je najbolje pozicionirana u kategoriji znanja (47), a najlošije u spremnosti za budućnost (60)”.

    To je problematično ne zbog činjenice što je Hrvatskoj bliska država, udaljena od Zagreba jedva 30-ak kilometara, toliko bolja, već zbog toga što su im startne pozicije pre 30-ak godina bile vrlo slične. Dve u bivšoj državi najnaprednije republike svoj nezavisni put počele su da grade iste godine, piše Poslovni dnevnik.

    Niko pritom ne izuzima činjenicu ratnih vihora 90-tih koji su pogodili Hrvatsku, a Sloveniju nisu, i ako su krenuli s iste startne linije može se reći da su Slovenci trčali bez prepreka, a Hrvati s preprekama.

    Ipak ostaje pitanje 30-ak godina kasnije, zašto su susedi bolji za 20 mjesta, ali i zašto je još čitav niz članica EU bolji i za više mesta, te zašto je Hrvatska na ovoj lestvici poslednja od zemalja EU i u ovom trenutku prestiže jedino pojedine latinoameričke države i nikog više.

    Rado pričaju o Rimcu i Infobipu

    Često se hvale svojim našim koji masovno rade izvan države, često pišu i o uspesima hrvatskih startapa koji postaju jednorozi i privlače strane ulagače… U čemu onda leži problem?

    Ne bi li trebalo da budu daleko bolji od niza zemalja, ne bi li trebalo da budu barem odmah iza Estonije? I eto ga, odgovor dolazi sam po sebi. Estonija, uz odluku države da bude digitalna i time predvodnica 21. veka, protiv Hrvatske u kojoj startapi i ostale tehnološke kompanije uspevaju uprkos državi.

    Vratimo li se malo u vremena pre pandemije, koja nas je sve gurnula u digitalizaciju pa tako i državni aparat, i pogledamo tretman koji je ICT sektor u Hrvatskoj dobijao od države njen položaj na lestvici digitalne konkurentnosti i slepcu bi bio jasan, piše Poslovni dnevnik.

    Malo ko je unutar državne strukture imao sluha za apele ICT zajednice i njihovo ukazivanje kako trebaju i moraju da budu deo strateške industrije u Hrvatskoj.

    I sve se to kroz godinu i po dana promenilo i danas hrvatski vlastodršci rado pričaju o Rimcu i Infobipu, kod nekih od njih dovode EU čelnike na fotografisanje i slično, međutim ta 2019. treba da im svima bude opomena.

    Jer ako se Hrvatska po završetku pandemije, a on će doći pre ili kasnije, vrati starim modelima ponašanja, kroz godinu ili dve ponovo gledati neke lestvice i pitati se zašto je država udaljena svega 30-ak kilometar od nje, koja je u svoju nezavisnost krenula kada i Hrvatska pre 30-ak godina, bolja za 20 ili više mesta.

  • “Pozdravljam deklaraciju, ali osudite Srbiju”

    “Pozdravljam deklaraciju, ali osudite Srbiju”

    Kosovski premijer Aljbin Kurti, koji je učestvovao na Samitu EU – Zapadni Balkan, zatražio je da se osudi “umešanost srpske vojske na kosovskoj granici”.

    On je pozdravio zajedničku Deklaraciju sa samita na Brdu kod Kranja, ali je izneo i izvesne rezerve, navodeći da je Samit trebalo da osudi umešanost srpske vojske na kosovskoj granici, prenosi prištinski Ljajmi.net.

    “Borbeni avioni MiG-29 leteli su uz granicu, dok je ruski ambasador u Beogradu otišao na granični prelaz da pregleda tamošnje okupljanje srpskih trupa”, kazao je Kurti. On je takođje podsetio da je prošlo više od tri godine otkako je Evropska komisija po drugi put preporučila liberalizaciju viznog režima za Kosovo i zbog toga je još jednom uputio poziv liderima zemalja koje se protive liberalizaciji viza za Kosovo da priznaju napredak koji je Kosovo postiglo po ovom pitanju.

  • “Kupili smo dva, a dobili jedan” – Eminem je otvorio restoran i fanovi se žale na istu stvar

    “Kupili smo dva, a dobili jedan” – Eminem je otvorio restoran i fanovi se žale na istu stvar

    Eminem je nedavno otvorio svoj novi restoran u Detroitu, a obožavatelji koji su ga posetili početkom ovog meseca imali su priliku da se druže i razgovaraju s popularnim reperom dok im je dodavao njihove narudžbe – naravno, ljude je zanimalo kakvog su ukusa i vredi li uopšte otići.

    Ispred restorana se nedugo nakon otvarenja formirao veliki red obožavatelja koji su jedva čekali da iskoriste priliku da porazgovaraju i našale se sa reperom dok su čekali da njihova narudžbina bude spremna.

    “Mamine špagete su spremne u Detroitu, navratite po porciju!”, napisao je Eminem na svom Tviteru, pozivajući obožavatelje da posete restoran u njegovom rodnom gradu.

    Naziv ugostiteljskog objekta “Mom's Spaghetti” inspirisan je Eminemovom popularnom pesmom “Lose Yourself”.

    Društvene mreže su odmah preplavili utisci ljudi koji su među prvima posetili restoran.

    “Služi ih u plastičnim pakovanjima po uzoru na kinesku dostavu hrane”, rekao je Jutjuber Šaka u svom videu koji ima sto hiljada pregleda.

    On i njegov prijatelj su poručili dve porcije špageta i dva sendviča sa špagetama, a za njih su platili 42 dolara, što je oko 4.300 dinara.

    “Platili smo za dva sendviča, a dobili samo jedan, uredno su nam naplatili dva”, požalio se Jutjuber.

    Međutim, oduševio se ukusom uprkos pehu radnika na kasi.

    “Ovo je fantastično, čoveče. Najbolji sendvič od 11 dolara koji sam ikada jeo”, rekao je.

    Potom je probao špagete sa veganskim ćuftama koje su ga takođe oduševile.

    “Carski jer smo došli do ovde, hrana je vrh, ali je preskupo za ovako nešto”, složio se i prijatelj Jutjubera, a sa momcima se složilo nekoliko hiljada ljudi u komentarima.

  • Erdogan odlazi?

    Erdogan odlazi?

    Rastu dokazi da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bolestan, a to bi mogla biti loša vest za politiku zemlje, piše “Forin polisi” (FP).

    Od 2019. turski stručnjaci, novinari i anketari pratili su pomno izborni raspored opštih izbora u Turskoj za 2023. Razlog tome je verovatno to što je vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) na lokalnim izborima 2019. pretrpela poražavajući poraz svojih kandidata za gradonačelnika u većim gradovima, uključujući Istanbul. Redovne ankete od tih izbora otkrivaju da je popularnost AKP “blaga”, iako je zadržala stisak nad turskim institucijama i medijima. A izgleda da i turski predsednik Erdogan nije više dobrodošao, posebno među mladima.

    Erdogan je možda zaista ranjiv uoči izbora 2023, ali ne nužno iz razloga na koje bi većina ljudi pomislila – postoje znakovi da je turski predsednik možda previše bolestan da se uopšte kandiduje za reizbor, piše FP.

    Poslednjih meseci, pojavilo se niz snimaka na kojima turski lider ne izgleda dobro.

    Neki od njih su manje jasni, ali svi zajedno otvaraju neka očigledna pitanja o Erdoganovom zdravlju.

    Na jednom snimku, radi primera, deluje da je predsedniku trebala pomoć supruge i pomoćnika dok se spuštao niz stepenice.

    Na drugom, deluje da je imao poteškoća u hodanju kod Anitkabira, mauzoleja osnivača Turske Mustafe Kemala Ataturka.

    A na još jednom video koji je zadobio pažnju prošlog jula, kao da je otežano pričao tokom praznične čestitke članovima AKP preko televizije.

    Povremeno je delovao prilično mršav, ukazuje FP. U tandemu sa ovakvim snimcima idu i glasine o predsednikovom zdravlju, uključujući priče da se bori sa sve većom zaboravnošću, te probleme s disanjem, konfuziju, povraćanje i implantaciju unutrašnjeg defibrilatora. Prema tim navodima, predsednik je povećao broj lekara oko sebe, smanjio susrete sa štampom i uzima lekove protiv bolova pre javnih dešavanja, navodi FP.

    Naravno, takve glasine često ponavljaju ljudi van Turske ili oni koji su udaljeni iz predsednikovog unutrašnjeg kruga, pa bi glasine o predstojećoj smrti Erdogana mogle biti samo besposleno čavrljanje, ukazuje FP na svojoj veb stranici. Na kraju krajeva, ukazuje portal, na drugim snimcima deluje da je savršeno u redu. Kad se 26. septembra pojavio u emisiji CBS “Face the Nation” možda nije delovao energično kao nekad, ali ipak ima 67 godina – ni previše star ali ni mlad – a na vlasti je više od 18 godina, što je uzelo svoj danak.

    Šta ako je Erdogan zaista bolestan?
    Nikad nije dobro suditi o nečijem zdravlju sa daljine, posebno ako neko nije lekar. Ali, ako bi se takva procena za trenutak uzela u obzir eksperimentalno, to bi otvorilo više pitanja, ukazuje FP. Šta ako je Erdogan veoma bolestan? Šta će se desiti ako on bilo zbog bolesti ili smrti ne može da uđe u trku za reizbor 2023?

    Prema Članu 106 turskog Ustava, potpredsednik Fuat Oktaj bi preuzeo odgovornosti i ovlašćenja koja sada ima Erdogan, do održavanja izbora (rok od 45 dana) i polaganja zakletve novog predsednika.

    To je prilično jednostavno i standardno. Turski analitičari su dugo pretpostavljali da će se u post-Erdoganovoj Turskoj AKP razdvojiti na načine koji će otvoriti put kompetitivnim izborima koje bi mogao da osvoji bilo koji od većih opozicionih političara Turske. Možda bi to mogao biti Ekrem Imamoglu, koji je porazio bivšeg premijera AKP, i to dvaput, da bi postao gradonačelnik Istanbula. Ili njegov kolega iz Ankare, moćni političar Mansur Javas, te Meral Aksener, lider Dobre partije sa reputacijom čvrstine.


    Postoje razumni scenariji prema kojima bi Imamoglu, Javas ili Aksener postali sledeći predsednik Turske, ali pretpostavka koja leži u osnovi svake njihove pobede je povratak u takozvanu normalnu politiku nakon Erdogana.

    Moguće je, ali ima osnova za skepticizam.

    Prvo, do sada bi trebalo biti jasno da je Erdogan preko AKP ili ispraznio ili privolio turske političke institucije svojoj volji. U tom kontektstu teško je zamisliti da bi izbori organizovani za 45 dana bili pravični i slobodni.

    Drugo, tu je činjenica da su tokom Erdgoanove maltene dvodecenijske vladavine ljudi iz unutrašnjeg kruga AKP postali bogatiji i moćniji, često putem spornih sredstava i prakse.

    Deluje malo verovatno da bi zvaničnici, biznismeni, medijske ličnosti i drugi tako spremno rizikovali svoje posede predajući se neizvesnosti demokratskije politike, ukazuje FP.


    U takvim okolnostima, vredi razmotriti i mogućnost da bi post-Erdoganovom Turskom vladao drugi autokrata, možda u vanrednom stanju. Među najmoćnijim figurama u Turskoj, sem Erdogana, jesu šef obaveštajne službe Hakan Fidan, ministar odbrane Hulusi Akar i ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu.

    Od njih trojice, Akar deluje da je najbolje pozicioniran da preuzme rukovodstvo. Fidan je dobro poznat Turcima, ali uglavnom operiše iza zatvorenih vrata Nacionalne obaveštajne organizacije.

    Sojlu je “oštećena roba”, navodi FP, nakon što je turski mafijaški šef Sedat Peker ukazao da je ministar korumpiran i povezan sa organizovanim kriminalom u nizu snimaka objavljenih na “Jutjubu” poslednjih meseci.

    Akar takođe ima jednu veliku prednost nad Fidanom i Sojluom – oružane snage.

    Analitičari su težili da zanemare ulogu vojske u turskoj politici od kada su reforme 2003. i 2004. dovele oružane snage pod civilnu kontrolu. Neuspešni puč iz 2016. – tokom kojeg je veliki broj Turaka nezavisno od politike odbio povratak na sistem vojnog tutorstva u kombinaciji sa posledičnim čistkama oficira – izgleda da je razbio volju komandanata da igraju ulogu u politici.

    Ipak, Akar, šef štaba tokom pokušaja puča i potom ministar odbrane, odigrao je centralnu ulogu u preoblikovanju oružanih snaga nakon jula 2016. što bi moglo da dovede vojsku u poziciju da ponovo odigra političku ulogu – onu podrške Akaru, navodi FP.

    Turska je danas politički nestabilnija nego ikad poslednjih godina. U pet godina nakon puča, ministar je bio odgovoran za imenovanje negde blizu 65 odsto oficira, uključujući stotine generala i još veći procenat podoficira.


    U danima kada se turska vojska oblikovala iznad politike, ali ipak zadržavala dužnost da interveniše radi zaštite Kemalovog sistema, to možda nije bilo toliko važno. Da je vojska bila podređena civilima kroz pravila, propise i uredbe, kako je AKP počela da čini na početku svoje vladavine, Akarov uticaj unutar redova možda ne bi bio sporan. Izgleda da iako su oficiri podređeni civilima da to nije kroz političke institucije već pre kroz lojalnost. Oni duguju svoje činove i uticaj dvojici civila – Akaru i Erdoganu.

    Ukoliko je predsednik onesposobljen, ili umre, to će ostaviti Akara u veoma moćnoj poziciji.

    Akar je zvaničnik koji je bio direktno odgovoran za agresivni stav Turske u Mediteranu u leto 2020, što je suprotstavilo Tursku njenim NATO saveznicama Grčkoj i Francuskoj, podseća FP. Ministru odbrane bi bilo teško da se približi Erdoganovim političkim veštinama i harizmi, ali uz lojalnost oficira – bar inicijalno – to mu ne bi ni trebalo.


    Naravno, ističe FP, nema načina da se sazna stvarno Erdoganovo zdravstveno stanje ili ko bi mogao da ga nasledi, ali analitičari i vladini zvaničnici ne čine sebe uslugu pretpostavljajući da će Erdogan doći do izbora 2023. Ako ne dođe, turska politika bi mogla da se vrati u pređašnje stanje, pukotine u AKP bi mogle biti prilika za opoziciju, ili bi zemlja mogla postati nestabilnija i slično.

    Godinama je spoljnopolitička zajednica zamišljala da će Egipat preći sa Hosnija Mubaraka na njegovog sina Gamala ili šefa obaveštajne službe Omara Sulejmana. Ispostavilo se da nije bilo ništa od toga. Bila bi stoga velika greška ignorisati znakove da se zdravlje turskog predsednika narušava i nadati se van svakih očekivanja da će stvari ispasti kako treba, zaključuje “Forin polisi”.

  • EU razmatra kako da ustabili cijene gasa i struje

    EU razmatra kako da ustabili cijene gasa i struje

    Da li je cijena gasa u Evropskoj uniji “nepodnošljivo visoka” ili je jednostavno određuje tržište? Francuska i neke druge zemlje zahtijevaju da se uvedu zajedničke mjere EU. Da li je to moguće?

    Samo u septembru cijena zemnog gasa za potrošače u Evropskoj uniji skočila je za 17 odsto. Brojna domaćinstva ovih dana dobijaju pisma neprijatne sadržine u kojima ih obavještavaju o povećavanju njihovih mjesečnih računa.

    Tako veliki rast cijena gasa i struje za stručnjake nije iznenađenje. Već nekoliko mjeseci se uočava da je potražnja u čitavom svijetu velika, da je istovremeno u Holandiji smanjena proizvodnja, da su skladišta gasa u EU poluprazna, da Rusija ne želi da poveća količine koje isporučuje.

    Ljetos su službenici EU rast cijene gasa – što je osjetno povećalo i inflaciju – ocijenili kao privremenu pojavu koja može da se izdrži. Ali sada, kad povećana cijena gasa i s tim povezani rast cijene struje stiže do novčanika običnih ljudi, ali i do blagajni preduzeća, brojni ministri privrede u Evropskoj uniji zvone na uzbunu.

    Francuski strah od “žutih prsluka”

    “Ove cijene su jednostavno neizdržljive”, izjavio je francuski ministar finansija Bruno Lemar na sastanku sa koleginicama i kolegama iz EU u Luksemburgu.

    “Mogli bismo da dobijemo novi pokret ‘žutih prsluka'”, upozorio je prije nekoliko dana francuski poslanik u Evropskom parlamentu Paskal Kanfin.

    Povod za masovne proteste tzv. “žutih prsluka” u Francuskoj 2018. bilo je povećanje poreza na dizel. Francuski ministar Lemar, njegova koleginica iz Španije, kao i kolege iz Italije i Grčke, zahtijevaju da Evropska unija zajednički reaguje. Španije i Italija već su najavile subvencije za domaćinstva sa nižim primanjima.

    Francuska bi mogla da zamrzne cijene do sljedećeg proljeća. Ali na sastanku ministar u Luksemburgu ostalo je nejasno kako bi to tačno trebalo da funkcioniše i ko bi na kraju trebalo da plati te subvencije za siromašnije domaćinstva. Neke zemlje s juga Evrope pominju zajedničku nabavku gasa kako bi se smanjila cijena. Druge bi kupovinu energenata ili subvencije da finansiraju preko budžeta EU, a možda i novim zaduživanjem.

    Diplomate iz sjevernih članica EU su uzdržane prema takvim idejama. Njemačka – najveće tržište gasa u Evropi – sigurno će za sada da pričeka. Očekuje se da će tržište regulisati situaciju do proljeća, izjavila je prošlog petka jedna portparolka Ministarstva privrede u Berlinu.

    “U opticaju je mnogo ideja, a osnovno raspoloženje ostaje optimistično”, tvrdi irski ministar finansija Pašal Donohe.

    Finska ministarka finansija Anika Sariko kaže da se još se neće odlučivati o konkretnim mjerama.

    EU razrađuje moguće mjere

    Iduće nedjelje Evropska komisija će objaviti spisak mogućih mjera, najavio je komesar EU za privredu Paolo Đentiloni. On spominje moguću zajedničku nabavku i stvaranje zajedničkih zaliha.

    “Ali to neće biti jednostavna rješenja, neće biti tradicionalna rješenja. Za to će biti potrebno vrijeme”, kaže Đentiloni.

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila je Norvešku koja povećava eksploataciju zemnog gasa i kritikovala Rusiju koja to ne radi. Ona se zalaže za odvajanje cijene struje od cijene plina i povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora.

    Kod cijene certifikata za emitovanje ugljen dioksida neće biti intervencija, najavio je komesar EU Đentiloni.

    Francuski ministar finansija Bruno Lemar zagovara nuklearne elektrane, na koje inače otpada veliki dio proizvodnje električne energije u Francuskoj. On smatra da bi i to trebalo proglasiti održivim” i “neškodljivim za klimu”, jer se u toj proizvodnji ne emituje ugljen dioksid i jer je tako proizvedena struja jeftinija od one dobijene uz pomoć gasa. Zemlje koje odustaju od korišćenja nuklearne energije za proizvodnju struje sumnjičave su prema tom prijedlogu, ali komesar Đentiloni ipak je najavio da će “i to biti preispitano”.

    Rusija bi mogla da poveća isporuke
    Ruski Gasprom je najveći ponuđač zemnog gasa u Evropskoj uniji s udjelom od 37 odsto. Prema navodima njemačkih ponuđača gasa, rusko državno preduzeće ispunjava svoje obveze, ali trenutno nije spremno da poveća isporuke. Moguće je da Rusija na taj način želi Evropskoj uniji da pokaže koliko je zavisna od njenog gasa, ali diplomate EU nisu sigurni da je to zaista tako.

    Sporni gasovod Sjeverni tok 2, koji direktno iz Rusije gas dovodi u Njemačku, još je u probnoj fazi. Puštanje u pogon moguće je tek za četiri mjeseca, kad prođe certifikaciju njemačke Savezne agencije za mreže. U aktuelnoj krizi on zato vjerovatno neće igrati nikakvu ulogu.

    Jedan portparol Saveza njemačke energetske i vodoprivrede (BDEW) izjavio je za novine “Rajniše Post” da je snabdijevanje tokom zime sigurno, iako su skladišta gasa popunjena samo 68 odsto.

    Istovremeno, i on je rekao da je moguć dalji rast cijene tog energenta.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u nedjelju je opovrgao nagađanja u EU da Rusija ne želi da izvozi više gasa: “Da li je Gasprom spreman da sklapa nove ugovore? Gasprom je za to zainteresovan, jer su naši potrošači u Evropi naši najvažniji partneri”, rekao je Peskov.

  • Naredna godina je ključna, građani žele promjene

    Naredna godina je ključna, građani žele promjene

    Građani su premoreni od bezvlašća i mirni protest predvođen opozicijom u Banjaluci je to pokazao. Mora se istrajati na izrečenim zahtjevima i procesuiranju odgovornih u otkrivenim aferama, istakli su sagovornici emisije “Globalno” BN TV.

    “Mirno i dostojanstveno izneseni su ključni zahtjevi opozicije. Građani su svojom podrškom pokazali da im je potrebna istinska promjena”, rekao je Dragan Milanović, šef Kluba odbornika PDP-a u Skupštini grada, Banjaluka.

    “Mi se borimo za pravedniju državu i nisu izdajnici oni koji protestuju i oni koji se bore protiv pogrešnih poteza vlasti, nego upravo su oni patriote i oni na taj način štite državu”, rekao je Milanović.

    U proteklom periodu otkrivene su velike afere i opozicija mora istrajati na njihovom rješavanju i procesuiranju odgovornih, smatra diplomata i ekonomista Draško Aćimović.

    “Treba početi uticati na pravosuđe i policiju gdje ogromnu većinu čine kvaliteni ljudi koji ne mogu više gledati ovo bezvlašće koje se dešava. Ne mogu gledati taj kriminal koji je došao do takvih granica da se ljudi osjećaju bespomoćno”, kaže Aćimović.

    Vlast još uvijek može da pokuša da manipuliše narodom. Ono što ne može više proći to je život ljudi, istiće Aćimović.

    “Ja ću samo se držati zvaničnih svjetskih statistika. Zaboravićemo ove manipulativne koje oni izbacuju. Po zvaničnoj svjetskoj statistici trenutno u BiH imate 500 hiljada gladnih ljudi, koji ne znaju od ujutru do naveče da li će imati dovoljno hrane za taj dan”, istakao je Aćimović.

    Naredna godina, izborna godina je ključna jer tada moraju da se dese promjene. Građani žele nova lica, rekao je Milanović.

    “Troje mladih političara koji već godinama kupe najveće simpatije u RS su Draško Sanivuković, Jelena Trivić i Nebojša Vukanović. Oni su ta nova lica koja daju neku novu nadu za neke iskrene prave, sistemske promjene, ne dekorativne i ne promjene da jedni odu, drugi dođu, sistem ostane isti i nastavi se isti način rada”, kaže Milanović.

    Vrata opozicije su otvorena za sve koji su nezadovoljni ovim sistemom, životom u RS, stanjem u privredi, zdravstvu i svim segmentima društva, poručio je Milanović. A Aćimović je ukazao na još jedan problem.

    “BiH je jedina država koja nema vanrednih izbora. Tu je ključ problema. Morate omogućiti ljudima da izađu na vanredne izbore. Zašto da vas vodi vlast koja vas pokrade, koja vas unesreći, koja od vas napravi invalide i zbog koje ljudi umiru”, jasan je Aćimović.

    “Kada bi mi u tehničkom smislu, a ne suštinskom izmijenili način glasanja pitanje bi bilo da li upravo ti ljudi koji su kasnije na brojanju, da li su zaista oni glasali. Znači, izborni zakon treba promijeniti da bi nešto krenulo nabolje”, kaže Milanović.

    Bojkot u zajedničkim instituciujama je samo fikcija i farsa koju je piredila vladajuća garnitura. A sve se radi u dogovoru sa međunarodnom
    zajednicom, kaže Aćimović.

    “Imate tri ANP-a koju su predati, trebaju se još dva predati. Zato je usvojen budžet BiH. Nije usvojen budžet zato što RS ima problem da isplati tih 42 miliona za ljude koji su iz RS. Nije u tome problem, nego da se ne zaustavi NATO proces, jer ako zaustavite budžet BiH zaustavili ste NATO proces”, kaže Aćimović.

    Napad na BN TV je krajnje rušenje demokratije unutar RS. To se mora pod hitno zaustaviti, poručili su sagovornici emisije Globalno BN TV.

  • Na jednom lijeku u BiH zarade 15 puta više nego u Srbiji

    Na jednom lijeku u BiH zarade 15 puta više nego u Srbiji

    Stanovnici BiH plaćaju najvišu cijenu lijekova u regionu, a da je regulativa koje se odnosi na tržište medikamenata u interesu veletrgovaca i maloprodajnih lanaca apoteka pokazuje podatak da na lijeku koji košta 1.000 maraka apoteke u Srpskoj i FBiH zarade 200, odnosno 250 maraka, a u Srbiji svega 15,60 KM.

    Podaci su to do kojih je došlo Udruženje građana “Misli dobro”, koje je uz podršku Centra civilnih inicijativa i USAID-a pola godine istraživalo realne cijene lijekova u BiH i regionu. Od 13 posmatranih lijekova iz grupe najprodavanijih, istraživanje je pokazalo da čak devet ima najvišu cijenu u BiH, među kojima su “herceptin”, “panoprazol” te neke vrste lijeka “hidrohlorotiazid”.

    U Udruženju “Misli dobro” navode da za ovakvo stanje odgovornost snose svi nivoi vlasti, prije svega Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH. Naglasili su da je BiH sve do 2017. godine bila jedina zemlja u Evropi koja nije imala pravilnik o cijenama lijekova i upozorili da posebno zabrinjava to što nadzor nad tržištem lijekova u BiH, vrijednim više od 700 miliona maraka, praktično ne postoji, jer nadzorno tijelo imenovano tek u decembru 2018. zbog problema sa naknadama ni danas ne zasjeda.

    Član Udruženja “Misli dobro” Uroš Vukić rekao je da Pravilnik o načinu kontrole, načinu oblikovanja cijena lijekova i načinu izvještavanja o cijenama lijekova u BiH najviše ide na štetu građana.

    • Maksimalna veleprodajna marža na lijekove u BiH je osam odsto, dok je u Srbiji i Crnoj Gori šest odsto – rekao je Vukić. Dodao je da ništa bolja situacija nije ni kada su u pitanju maloprodajne marže, koje su definisala nadležna ministarstva zdravlja Srpske i FBiH, koje su fiksne i iznose 20, odnosno 25 odsto, dok su u Crnoj Gori 18 odsto, a u Srbiji i Hrvatskoj su diferencirane na način da što je lijek skuplji marža je manja.
    • Primjera radi, na lijeku čija je cijena 1.000 maraka, apoteka u Republici Srpskoj može zaraditi 200 maraka, u FBiH 250, u Crnoj Gori 180, u Hrvatskoj 100, a u Srbiji svega 15,60 KM – pojasnio je Vukić.

    Istraživanje pokazuje da apotekama na ruku ide i “farmaceutska usluga” koja ne postoji u svim zemljama regiona. Naime, Fond zdravstvenog osiguranja RS za svaki lijek koji se izdaje na recept apoteci plaća 1,43 KM, dok u FBiH ona zavisi od kantona do kantona te dostiže i do 1,95 KM.

    Da su razlike u cijenama lijekova istog proizvođača i istog pakovanja mjere i hiljadama maraka potvrdila je i sekretar Udruženja žena oboljelih od raka dojke “Iskra” Verica Tadić.

    • Primjera radi jedan lijek kod nas košta 6.000 KM, a u Srbiji 4.400 KM. Oboljele žene koje kupe lijek čekaju na refundaciju – rekla je Tadićeva.

    Ekonomista Saša Stevanović kaže da su dali nekoliko preporuka, među kojima je smanjenje veleprodajne marže sa dosadašnjih osam na šest odsto.

    • Potrebno je izmijeniti član 9. Pravilnika na način da se nakon izračunate komparativne cijene lijeka cijena množi sa 0,9, a ne sa jedan, kao što je sada slučaj i time bi dobili nižu cijenu. Potrebno je izmijeniti i dio pravilnika tako da referentne zemlje za formiranje cijena ne budu Hrvatska ili Slovenija, koja ima pet puta veći BDP od BiH, već recimo Bugarska i Sjeverna Makedonija – pojasnio je Stevanović.

    U preporukama je navedeno i da treba utvrditi odgovornost direktora Agencije za lijekove i Savjeta ministara BiH zbog nepostojanja nadzora nad primjenom pravilnika, te u organ za nadzor uključiti i predstavnike udruženja potrošača, kao i udruženja oboljelih. Istaknuto je da bi trebalo izmijeniti i način finansiranja agencije, jer finansiranje putem budžeta narušava koncept nezavisnosti i samostalnosti u radu. Između ostalog navedeno je i da treba ukinuti “farmaceutske usluge” i uvesti diferencirane maloprodajne marže, s tim da za lijekove na recept maloprodajna marža može biti najviše deset ili, kao u Srbiji, 12 odsto. Zatraženo je i da stopa PDV-a na lijekove bude smanjena na pet odsto.

    Izvršna direktorica Udruženja potrošača “Don” iz Prijedora Murisa Marić rekla je za “Glas Srpske” da već nekoliko godina upozoravaju na preskupe lijekove.

    • Svi koji imaju ikakvu mogućnost odlaze u Srbiju da bi kupili lijekove, jer su tamošnje cijene daleko niže nego kod nas. Da to nije unosan posao ne bismo apoteke imali na svakom ćošku – upozorila je Marićeva.
  • Advokat Petronijević bez okolišanja rekao šta misli: U BiH počinjen genocid nad istinom

    Advokat Petronijević bez okolišanja rekao šta misli: U BiH počinjen genocid nad istinom

    Advokat Goran Petronijević ocijenio je da je u posljednjem ratu u BiH počinjen genocid nad istinom, koja se gurala pod tepih zbog strategije dijela međunarodne zajednice da za svo zlo optuži Srbe i proglasi ih lošim momcima, iako činjenice o stradanju tri naroda pokazuju suprotno.

    Na današnjoj onlajn međunarodnoj konferenciji o ishodima rada nezavisnih međunarodnih komisija za Srebrenicu i Sarajevo, koja se održava u Moskvi, Petronijević je ukazao da je prema objektivnim istraživanjima u ratu u BiH stradalo oko 100.000 ljudi.

    “Ukoliko se podaci o broju žrtava na svakoj strani uporede sa predratnim brojem stanovnika, videće se da su narodi u BiH stradali podjednako, odnosno gotovo u procenat srazmerno predratnoj strukturi stanovništva”, rekao je Petronijević.

    On je istakao da se to svjesno zaobilazi, jer su ključni igrači u raspadu bivše Jugoslavije svoju krivicu za to prebacili na Srbe, kojima je namijenjena ta teška uloga.

    “To predstavlja teret sa kojim se moramo suočavati i dokazivati da to nije tačno. Zato su nalazi ove dve komisije veoma važni, jer doprinose utvrđivanju činjeničnog stanja koje bi bilo najbliže istini, pošto apsolutne istine nema”, smatra Petronijević.

    Članovima komisija za Sarajevo i Srebrenicu zahvalio je na hrabrosti, stručnosti i istrajnosti u potrazi za istinom, odajući im priznanje što nisu posustali uprkos tome što su svojim angažmanom postali laka meta krugova koji neprekidno i neutemeljeno okrivljuju Srbe za sva zlodjela u BiH.

    “Nalazi ovih komisija u budućnosti će biti predmet svih naučnih radova koji se budu bavili ovim temama, a nadam se i u reviziji postupaka u procesima protiv ljudi koji su okrivljeni za događaje u Sarajevu i Srebrenici”, rekao je Petronijević.

    On je naglasio da se srpskim stradanjima u BiH do osnivanja komisija za Sarajevo i Srebrenicu niko nije bavio na naučnoj osnovi, što je, prema njegovom mišljenju, od ogromnog značaja, jer se konačno postavlja pitanje ko je ubijao Srbe, a naročito 40 odsto civila od ukupno stradalih 30.000 pripadnika srpskog naroda u proteklom ratu.

    “Do sada su se uvijek odvajale žrtve i štitili zločinci koji su ubijali Srbe. Najteža tekovina Haškog tribunala je diskriminacija srpskih žrtava”, ukazao je Petronijević.

    Prema njegovim riječima, na diskriminaciju optuženika smo se navikli iako to nije normalno.

    “Ali, ljudi bar u smrti imaju pravo da budu isti. Obe komisije tretiraju diskriminaciju srpskih žrtava i to je nešto što će njihovim nalazima dati istorijski karakter”, zaključio je Petronijević.

    Na međunarodnoj konferenciji u Moskvi o rezultatima rada komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu i stradanja svih naroda u regiji Srebrenica od 1992. do 1995. godine u ime Vlade Republike Srpske obratio se direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić.

    O svojim nalazima govorili su članovi komisija za Sarajevo i Srebrenicu Darko Tanasković, Patrik Bario, Stiven Majer i Marija Đurić, a u debati je učestvovao i saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Aleksandar Pivovarenko.

    Međunarodnu konferenciju u Moskvi organizovali su Katedra za uporednu politiku Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose /MGIMO/ Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije i Međunarodni institut za razvoj naučne saradnje.

    Podršku organizatorima pružili su Balkanski klub i srpska asocijacija MGIMO, Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske i Ruski dom u Beogradu.