VRBAS Media

Autor: INFO

  • Ukrajinske snage granatirale školu u Donjecku

    Ukrajinske snage granatirale školu u Donjecku

    U gradu Gorlovka, u ukrajinskom granatiranju pogođena je zgrada škole u kojoj je poginulo dvoje nastavnika, u gradu Donjecku je ranjen civil, dok su u Luganjsku registrovana 33 napada na 10 naseljenih mjesta, saopštile su danas vlasti samoproglašenih republika na istoku Ukrajine.

    Unapadu ukrajinskih snaga na grad Gorlovku u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) pogođena je škola i ubijeno dvoje nastavnika, saopštio je Igor Prihotko načelnik lokalnih vlasti, prenosi agencija RIA Novosti.

    U saopštenju Narodne milicije DNR precizira se i da je jedna osoba ranjena u granatiranju u Kijevskom okrugu Donjecka i da je u teškom stanju prevežena u bolnicu, prenosi TAS S.

    I vlasti Luganske Narodne Republike danas izvještavaju o napadima ukrajinske vojske na ovaj region.

    – Oružane snage Ukrajine izvele su 33 napada granatiranja na 10 naseljenih mjesta u Luganskoj Narodnoj Republici (LPR) u protekla 24 sata – saopštila je danas misija LNR pri Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju (ZCKK), navodi TAS S.

  • Njemački političar usred Bundestaga: Nemamo moralno pravo da kritikujemo, setite se Srbije

    Njemački političar usred Bundestaga: Nemamo moralno pravo da kritikujemo, setite se Srbije

    Njemački političar, iz redova AfD izjavio u Bundestagu da njegova zemlja nema moralnu osnovu da kritikuje kršenje međunarodnog prava zbog tzv. Kosova.

    Naime, šef spoljnopolitičkog odbora te partije Petr Bistron poručio je u četvrtak pred nemačkim poslanicima da Nemačkoj nedostaje moralna osnova za kritikovanje kršenja međunarodnog prava kada je reč o napadu Rusije na Ukrajinu, jer je to isto učinila po pitanju tzv. Kosova.

    Bistron je, u izjavi novinarima, kazao da postoji konsenzus svih stranaka u Bundestagu da je ono što radi Rusija kršenje međunarodnog prava. On je međutim, dodao da postoji razlika u proceni i “glasnoći” kritike.”Mi iz AfD smo mišljenja da se neko za nepridržavanje pravila može kritikovati samo ako se sam pridržava pravila. Mi smo deo zapada, koji je aplauzom pozdravio ili učestvovao, odnosno koji je izdelovao secesiju tzv. Kosova od jedne postojeće države – Srbije. Zato nam nedostaje moralna osnova da za isto kršenje kritikujemo Rusiju”, objasnio je Bistron.

  • Institut iz Srbije pregovara o trećoj vrsti ruske vakcine

    Institut iz Srbije pregovara o trećoj vrsti ruske vakcine

    Rusku antikovid-vakcinu u vidu spreja za nos, koju je u eksperimentalnoj fazi primio i predsjednik Rusije Vladimir Putin, mogao bi da proizvodi i Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”.

    Ova nazalna vakcina još je u fazi kliničkih ispitivanja, a očekuje se da će ona biti završena do kraja aprila ili u maju. Čim u Rusiji zvanično krene proizvodnja, Srbija bi mogla da se dogovori o transferu tehnologije.

    “Torlak”, koji je već proizveo milion i po doza “Sputnjika V”, kako je ranije za medije potvrdila dr Vera Stoiljković, direktor, pregovara sa Institutom “Gamaleja” i o proizvodnji “sputnjika lajt”.

    Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, očekuje da bi u Srbiji mogla da se proizvodi i treća ruska vakcina, ova u spreju. Više detalja očekuje se nakon posjete direktora moskovskog Instituta Aleksandra Ginzburga.

    – Očekujemo da će to biti u martu ili aprilu. Razgovaraćemo i o proizvodnji nazalne vakcine koja će se davati kao sprej, a već su je primili mnogi političari, privrednici, glumci, pjevači i pokazala je izvanredne rezultate – rekao je ministar Popović.

    Nazalnu vakcinu protiv virusa korona, takođe nazvanu “Sputnjik V”, napravila je ruska farmaceutska kompanija “Generijum”, a rađena je na bazi klasičnog injekcionog “Sputnjika V”, razvijenog u “Gameleji”. Generalni direktor kompanije Danijel Taljanski, rekao je da se nazalna vakcina znatno lakše podnosi od obične, a da po efikasnosti nije nimalo lošija od tradicionalnog oblika.

    – Nazalna vakcina će se primati dvokratno, kao i tradicionalna, a za razliku od vakcine “Sputnjik V” novu verziju nije potrebno zamrzavati, zbog čega njena isporuka neće zahtjevati posebne uslove – objasnio je Taljanski.

    Ministar Popović očekuje da će Srbija već iz prvog kontingenta moći da kupi jedan broj doza nove nazalne vakcine, a onda i da ugovori njenu proizvodnju:

    – Siguran sam da će rezultati istraživanja, koja se još sprovode, biti dobri i da ćemo imati mogućnost da tu vakcinu proizvodimo i ovdje. Svi kažu da u takvoj vakcini leži budućnost zaštite od raznih sojeva korone, kao i od drugih virusa. To će biti novi skok koji će osloboditi ljude da se vakcinišu jer će rezultati biti impresivni. Kako navode ruski stručnjaci, primljena zajedno s običnom, ova vakcina pruža 100 odsto zaštite od virusa korona.

    Podaci Svjetske zdravstvene organizacije pokazuju da najmanje devet laboratorija i kompanija širom svijeta: u SAD, Kini, Kubi, Iranu, trenutno razvija vakcine protiv kovida koje se daju u vidu spreja za nos, umjesto injekcije. Sve su još u ranim ili srednjim fazama testiranja i nema naznaka kada i da li će početi da se daju – pišu Novosti.

  • Trukovićeva potvrdila: Građani BiH biće evakuisani iz Ukrajine

    Trukovićeva potvrdila: Građani BiH biće evakuisani iz Ukrajine

    Ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković objavila je da će građani BiH biti evakuisani iz Ukrajine.

    “Državljani BiH koji se nalaze u Ukrajini u sklopu misije OEBS biće evakuisani zajedno sa ostalim pripadnicima međunarodne misije. To je odluka koja je upravo donesena. Ministarstvo spoljnih poslova BiH je u bliskoj komunikaciji sa OEBS. Više detalja će biti poznato kasnije”, napisala je Turković na svom Tviter nalogu.
    Podsjetimo, u Ukrajini trenutno u okviru misije OEBS u Ukrajini boravi oko 40 građana BiH.

  • Metju za bolju budućnost: Saradnja s institucijama Republike Srpske ostaje jaka

    Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje posvećeno prosperitetnoj budućnosti BiH i radu s institucijama širom zemlje na putu ka tom cilju, rekao je Metju Fild, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u BiH, u pisanom intervjuu za “Nezavisne novine”.

    “Uprkos nekada negativnom medijskom izvještavanju, naša saradnja s institucijama Republike Srpske ostaje jaka. Sastajemo se s velikim brojem zvaničnih saradnika u RS kako bismo razmijenili mišljenja i informacije”, rekao je on.

    “Banjaluku posjećujem redovno, u sklopu svojih dužnosti britanskog ambasadora. Kada dođem u posjetu, sastajem se s predstavnicima vlasti da razgovaramo o pitanjima koja zabrinjavaju obje strane. Ali, takođe koristim svoje posjete da se direktnije povežem s ljudima različitih profila, profesija i iskustava, da saznam više o njihovim brigama i da proslavimo njihove uspješne priče. Ovaj put radujem se što ću podržati projekat koji implementira “Westminster Foundation for Democracy”, a koji pomaže mladim preduzetnicima širom BiH da svoja iskustva podijele s drugima”, poručio je Fild.

    “Ujedinjeno Kraljevstvo želi da vidi bezbjednu BiH, koja nudi prosperitetnu budućnost svim svojim građanima. Model dijeljenja vlasti koji je stvoren u sklopu Dejtonskog mirovnog sporazuma je važan mehanizam da se osiguraju prava za sve. Efikasna implementacija Dejtonskog mirovnog sporazuma zahtijeva aktivan angažman i entiteta i svih građana. Trenutna politička blokada brojnih institucija i priče o jednostranom povlačenju štete izgledima za budućnost BiH i mi zato ohrabrujemo iskreni dijalog kako bi se pronašlo rješenje”, dodao je Fild.

    Za građane Srpske Metju Fild je imao je poručiti da građani znaju šta je potrebno za sigurnu i prosperitetnu budućnost: dijalog, kompromis i predanost napretku. Izazov je u osiguranju da se izabrani zvaničnici smatraju odgovornim za rad u tom pravcu. Ohrabrujem građane širom zemlje da očekuju i zahtijevaju više od onih koji su plaćeni da ih predstavljaju.

    Fild je osudio akciju Rusije protiv Ukrajine i smatra da je to katastrofa za evropski kontinent. Što se tiče sankcija, rekao je da su one na stolu i da tijesno sarađuju s Vladom SAD.

  • Potpredsjednik NS RS istakao: Novim ustavom do jačih institucija

    Potpredsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Denis Šulić rekao je da bi zakonodavni organi u narednom periodu trebali da donesu novi ustav koji će mnoge važne stvari precizirati, ali i ojačati i zaštititi institucije Srpske, prvenstveno od pokušaja nasilnog prenošenja nadležnosti na nivo BiH.

    Šulić je, povodom predstojećeg navršavanja 30 godina od donošenja prvog Ustava Republike Srpske, istakao da su tri decenije postojanja najvišeg pravnog akta Srpske još jedna potvrda državotvornosti Republike.
    “Iz Ustava proizilazi sva naša državotvornost, a 30 godina postojanja Ustava nije malo i govori da je Srpska ozbiljna državotvorna cjelina koja će i u narednom periodu nastaviti da jača sve svoje institucije”, rekao je Šulić Srni.

    Prvi Ustav Republike Srpske donesen je 28. februara 1992. godine pod nazivom Ustav Srpske Republike BiH, a proglašen je u periodu unutrašnjeg raspada i okolnostima građanskog rata u Jugoslaviji.

  • Rat? “Gotovo za pet dana”

    Ruske oružane snage mogu da završe operaciju podrške Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici za pet dana, smatraju ruski eksperti.

    “Toliko vremena treba za glavne akcije van velikih gradova. Sudeći po onome što se sada dešava, može se osloboditi Istok, Centar, Jug. Najverovatnije će biti napravljen i koridor za Pridnjestrovlje”, kaže Dmitrij Abzalov, predsednik Centra za strateške komunikacije.

    On objašnjava da bi tada mogli da počnu pregovori o priznavanju republika i izmenjenim granicama, iako dodaje da je to malo vjerovatno.

    “Prerano je nagađati o čemu se radi, situacija se menja pred našim očima”, upozorava.

    Direktor Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije Nacionalnog istraživačkog univerziteta Više škole ekonomije Vasilij Kašin kaže da je primetan napredak u Donbasu i u Harkovskoj oblasti.

    “Potreban je manevar van Donbasa da bi se opkolile snage koje Ukrajina ima na istoku i eliminisale. U Donbasu deluju najspremnije ukrajinske snage, koje su tamo dobro ukopane. Trenutno nemamo objektivne podatke da procenimo razmere onoga što se dešava. Može se pretpostaviti da brzo napredovanje može biti van Donbasa, gde su gustina i kvalitet trupa niži, kao i zasićenost teritorije utvrđenjima”, objasnio je on.

    Inače, prema rezultatima prvog dana specijalne vojne operacije, svi zadaci dodeljeni ruskim grupama su završeni, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije ranije.

    Do kraja prvog dana operacija više od 80 vojnih infrastrukturnih objekata Ukrajine stavljeno je van pogona. Oborena su dva ukrajinska aviona Su-27, dva Su-24, jedan helikopter i četiri udarna drona Bajraktar ​​TB-2, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

    Van rada je stavljeno 11 aerodroma ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, tri komandna mesta, pomorska baza, 18 radarskih stanica ukrajinskih PVO sistema S-300 i Buk-M1.

  • Zelenski: Ja sam ruska meta broj jedan; “Pitao sam evropske lidere… Ne odgovaraju. Plaše se”

    Zelenski: Ja sam ruska meta broj jedan; “Pitao sam evropske lidere… Ne odgovaraju. Plaše se”

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski obratio se Ukrajincima nakon prvog dana invazije ruske vojske.

    Zelenski je napomenuo da neće napustiti zemlju. Ostaće u Kijevu.

    “Tokom dana vodio sam desetine međunarodnih razgovora, direktno vodio našu državu. I ostajem u glavnom gradu. Moja porodica je takođe u Ukrajini. Moja deca su takođe u Ukrajini. Moja porodica, oni nisu izdajnici, već građani Ukrajine. Ali gde oni su sada, ne mogu da kažem. Prema informacijama koje imamo, neprijatelj me je odredio kao metu broj jedan. Moju porodicu kao metu broj dva. Oni žele da unište Ukrajinu politički tako što će uništiti šefa države”, rekao je Zelenski.

    Pored toga, predsednik je napomenuo da će se ta država sama boriti, jer im “niko neće pomoći”.
    Takođe je primetio da stranci nisu spremni da uključe Ukrajinu u NATO.

    “Poručujem svim partnerima, sada je važan trenutak, odlučuje se o sudbini naše zemlje. Pitam: jeste li sa nama? Oni odgovaraju da su uz nas. Ali nisu spremni da nas vode sa sobom u Alijansu. Pitao sam danas 27 evropskih lidera da li će Ukrajina u NATO. Svi se plaše! Ne odgovaraju. Ali mi se ne plašimo. Ne plašimo se ničega štiteći svoju državu! Ne plašimo se Rusije, ne plašimo se da razgovaramo sa Rusijom, da razgovaramo o svemu – o garancijama bezbednosti za našu državu, neutralnom statusu”, rekao je predsednik.

    Zelenski je rekao da je neophodno razgovarati o zaustavljanju invazije.

    “Ali kakve ćemo garancije imati? I što je najvažnije, koje konkretne zemlje će nam ih dati? Moramo razgovarati o završetku ove invazije. Moramo razgovarati o završetku rata. Ali sada sudbina zemlja u potpunosti zavisi od naše vojske, naših heroja, naših snaga. Bezbednosti, svih naših branilaca i našeg naroda. Od vaše mudrosti i velike podrške svih prijatelja naše zemlje. Slava Ukrajini”, zaključio je Zelenski svoje obraćanje.

  • Rusi napali Kijev, eksplozije odjekuju širom grada

    Glavni grad Ukrajine Kijev je bio meta i jutros prije zore, a Rusija je i danas nastavila svoj vojni napad na državu.

    “Udari na Kijev krstarećim ili balističkim projektilima su nastavljeni”, rekao je Anton Geraščenko, savjetnik šefa Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine, dok se stanovništvo grada pripremalo za još ruskih vojnih akcija.

    Tim CNN-a na terenu izvijestio je da je čuo dvije velike eksplozije u centru Kijeva i treću jaku eksploziju u daljini. Na slikama se vidi kako stambeni blok gori, ali uzrok požara nije jasan.

    Ukrajinska Pravda navodi kako je vojska uništila most na periferiji Kijeva, kako bi spriječili ruske tenkove da napreduju dalje u grad.

    Zamjenik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine pripisao je eksploziju nad Kijevom ukrajinskom proturaketnom sistemu koji je oborio ruski projektil. Tu tvrdnju pak nije bilo moguće provjeriti.
    Činilo se da ruske snage okružuju grad i izgleda da su spremne da uđu, rekao je zamjenik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova za CNN u četvrtak.

    Samo dan ranije ruske snage ušle su kopnom, morem i zrakom, što je izazvalo salvu međunarodnih osuda i sankcija, ali i pitanje mnogih – šta je Putinov plan za Ukrajinu?
    Zvaničnici u zemlji vjeruju da je plan Rusije da zbaci ukrajinsko rukovodstvo i uspostavi prorusku vladu. Te strahove podijelio je i američki državni sekretar Antony Blinken, koji je u četvrtak rekao da je “uvjeren” da će Moskva pokušati srušiti ukrajinsku vladu.

  • Može li Brisel ukinuti pomoć samo jednom dijelu BiH

    Može li Brisel ukinuti pomoć samo jednom dijelu BiH

    Dok javnost očekuje dodatno političko sankcionisanje Milorada Dodika i još nekih političara u BiH od strane zemalja EU, iza brda se valjaju ekonomske posljedice krize koje bi mogle da budu sveobuhvatnije i bolnije po stanovništvo i pojedine firme.

    Najava Brisela da Republika Srpska ne može da računa na 600 miliona evra za dva projekta, ako institucije BiH ne profunkcionišu, za mnoge je samo naznaka sličnih poteza koji bi mogli da uslijede.

    – U Evropskoj komisiji su primili zahtjeve za (finansijsku) podršku EU za željezničke/drumske veze na Koridoru 5C, uključujući dva koji se nalazi na teritoriji Republike Srpske. Sporazumi o doprinosu EU za ova dva projekta, u vrijednosti od 600 miliona evra, može da se postigne tek nakon povratka u puno funkcionisanje državnih institucija – saopštio je evropski komesar za proširenje, Oliver Varhelji, nakon sastanka ministara spoljnih poslova članica Unije.

    Postavlja se pitanje da li i na koji način EU i međunarodne finansijske institucije mogu da zavrnu finansije za područje Srpske, a da to ne osjeti FBiH, budući da imamo jedinstveni ekonomski prostor? Pri tome misleći i na pretpristupne fondove EU, grantove, donacije, kredite…

    Ekonomista Igor Gavran kaže da je poruke iz Brisela razumio kao prijetnju svima u BiH, a ne samo Republici Srpskoj.

    – Mada se u dosadašnjim porukama spominje RS, u smislu ispunjavanja nekih uslova, one se odnose na potencijalnu obustavu pomoći svima. Druga stvar, ako je riječ o sankcijama i sredstvima za infrastrukturu, to opet šteti cijeloj BiH. Ako je konkretno u pitanju dionica koridora 5C koja prolazi kroz Republiku Srpsku i ako vi kažete da obustavljate neka sredstva za tu dionicu, time uvodite sankcije cijeloj BiH. Jer, naravno da je u interesu FBiH da taj auto-put cijeli bude završen i naravno da je u interesu cijele Evrope da taj koridor bude izgrađen. Slično je i za pruge; sve je to u interesu cijele BiH i cijele Evrope, bez obzira na kom se području nalazi – kaže Gavran za Srpskainfo.

    Prema njegovim riječima, ako je plan da se na ovakav način utiče na bilo koga u BiH, takav pristup je potpuno pogrešan.

    – Ko se u stvari tako ucjenjuje, ako se kažnjavaju svi – i oni koji s tim imaju veze, i oni koji s tim nemaju nikakve veze – zaključuje Gavran.

    Istovremeno, ekonomista Svetlana Cenić smatra da se može desiti da, primjera radi, Evropska investiciona banka (EIB) ili Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) jednostavno ne prihvate pregovore sa vlasti u Srpskoj o kreditiranju nekih projekata u RS.

    – Jer ima tih projekata EIB i EBRD koji se odnose samo na jedan entitet, bez obzira kako se donosi odluka – kaže Cenićeva.

    Upravo način donošenja odluka o međunarodnom zaduženju ili grantovima jeste ono na šta je mislio lider SNSD, Milorad Dodik, kada je zaprijetio da, u slučaju finansijskih sankcija prema RS, neće dozvoliti ni razvojne projekte u FBiH.

    Ako je riječ o međunarodnom sporazumu, on se ratifikuje na nivou BiH, u Predsjedništvu i Parlamentarnoj skupštini, gdje se jasno vidi ko je korisnik kredita, ali je garant BiH. A tu predstavnici iz RS uvijek mogu da budu protiv i sve zaustave. I obrnuto.

    – Federacija i Republika Srpska se zadužuju za svoje kojekakve projekte i oni vraćaju zaduženje. Međutim, strani kreditori preferiraju da garant bude BiH, jer sve dok je indirektnih poreza oni su sigurni da će to biti plaćeno. Sjetimo se da je RS svojevremeno pokušavala da dođe do kredita za „Željeznice“, pa su razgovarali i sa Poljskom. Poljska je tražila informacije da vidi ko to plaća i ko garantuje. Od toga su odustali jer u tom slučaju država ne bi bila garant. Ali, entitetskim glasanjem RS ili FBiH mogu takve stvari da zaustave – kaže Cenićeva za Srpskainfo.

    Ipak, ona je ubijeđena da će se sankcije, ako do njih dođe, odnositi na firme koje su povezane s aktuelnom vlašću u Srpskoj.

    – Tu će se izbjegavati poslovanje, davanje grantova. To je takva najava. Jer, kazniti čitav narod, malo to ide teže – smatra Cenićeva.