Rusija je suspendovana iz Savjeta Evrope nakon napada na Ukrajinu, saopštio je danas šef italijanske diplomatije Luiđi Di Majo.
Savjet Evrope je formiran nakon Drugog svjetskog rata kako bi štitio ljudska prava i vladavinu zakona širom evropskog kontinenta i odvojen je od EU.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da su se predsjednik SAD-a i njegove kolege složili da pošalju dio NATO snaga za brzo reagovanje da pomognu u zaštiti saveznika na istoku zbog ruske invazije Ukrajine.
U izjavama poslije sastanka NATO-a, Stoltenberg je rekao da su se vođe zemalja alijanse odlučile da pošalju dijelove NATO snaga za brzo reagovanje i elemente jedinice predvodnice.
On nije rekao koliko vojnika će biti poslato, ali je potvrdio da će to obuvatiti kopnene, pomorske i zračne snage.
NATO Snage za brzo reagovanje mogu da broje do 40.000 vojnika, ali je Stoltenberg rekao da neće biti raspoređene cjelokupne snage.
“Rusija poštuje nacionalne interese Srbije i razume njenu poziciju pod pritiskom da uvede sankcije Moskvi”, kaže ambasador Rusije u Aleksandar Bocan-Harčenko.
On ističe da Moskva ne traži ništa od Beograda znajući, kako kaže, doslednost predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegov temeljni stav oko ključnih pitanja kao što su razvoj Srbije i njeno ponašanje u spoljnoj politici.
Bocan-Harčenko je za Tanjug rekao da zapadu nije stalo do interesa drugih, čak iako su to zemlje koje su kandidati za članstvo u EU, te da ne misli o Srbiji, njenom narodu i mogućim posledicama uvođenja sankcija.
”Njima je važno da se svaka zemlja pridruži njihovo političkom rešenju. Rusija je navikla na pritisak, ali razume da postoji pritisak na Srbiju i ne traži ništa od Srbije, jer je poznato kako se razvijaju naši odnosi poslednjih godina, koji su na nivou strategijske saradnje i partnerstva”, kaže Bocan-Harčenko komentarišući zahteve EU, SAD i Velike Britanije da Srbija uvede sankcije Rusiji zbog vojne operacije u Ukrajini.
Ističe da između predsednika Rusije i Srbije, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, postoji poverljiv i sveobuhvatan dijalog na osnovu dubokog međusobnog poštovanja i poverenja, kao i da Srbija ima svoje nacionalne interese o čemu je, kaže, i predsednik Vučić više puta govorio.
Dodaje da Rusija ima razumevanja i da ne traži ništa ni od koga, ni od Srbije sa kojom ima izuzetno prijateljske odnose i saradnju.
“Poštujemo srpski nacionalni interes, a zna se, na osnovu naše saradnje i ponašanja Beograda, da i Srbija uvažava nacionalni interes Rusije. Ne tražimo i ne pitamo ništa znajući doslednost predsednika Srbije i njegov temeljni stav oko ključnih pitanja razvoja Srbije i njenog ponašanja u spoljnoj politici. Na osnovu toga pravimo zaključke i mirni smo””, navodi ambasador.
Ističe da Rusija ima u vidu dalji razvoj odnosa sa Srbijom i doslednu realizaciju svega što su dogovorili predsednici Putin i Vučić.
”Naša očekivanja da ćemo bez prepreka i zastoja realizovati svaki projekat i sve dogovore koji postoje, za dobrobit i Rusije i Srbije”, poručio je Bocan-Harčenko.
Nova sednica Saveta za nacionalnu bezbednost o situaciji u Ukrajini, kojoj je predsedavao predsednik Aleksandar Vučić, održana je danas u Palati Srbija.
Nakon sednice Saveta, predsednik Vučić se uputio na razgovor sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem.
Predsednik Srbije se potom obratio naciji.
“Republika Srbija će se prilikom razmatranja potrebe da se uvedu restriktivne mere protiv bilo koje države rukovoditi isključivo svojim interesima”, rekao je Vučić, čitajući zaključke sa sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.
“Srbija smatra da nije njen interes da sada uvodi sankcije Rusiji ili bilo kojim državama”, kazao je.
Prema njegovim rečima, Srbija će preduzeti sve mere da obezbedi sve neophodne namirnice i energente. Istakao je da je Srbija, zbog moguće krize u svetu, napravila mnogo posla da obezbedi sve za zemlju od energenata do hrane.
“Mnogo smo toga uradili da obezbedimo sve za našu zemlju: pšenice i kukuruza imamo za 6 meseci, kupili smo dodatnih 30 miliona kilograma brašna, kuhinjske soli, još čekamo potvrdu za 3.000 tona mleka u prahu od prijatelja iz Kine jer ga je nemoguće skoro naći na tržištu”, kazao je.
“Nema nikakvih naznaka poremećaja na tržištu, obezbedili smo i mnogo veće količine ulja i pirinča, kupili smo i 32 miliona komada sardina i svega drugog za prerađevine a imamo i veliki stočni fond u rezervama”, naveo je Vučić.
Nema potrebe da se bilo šta kupuje sada, dodao je, ali je konstatovao da nije verovao da se u Srbiji pojede 1,2 miliona kilograma pirinča na godišnjem nivou.
Predsednik je tokom obraćanja javnosti novinarima pokazao fotografije magacina sa hranom u Šidu, Mitrovici, Pazovi. “Ovako nam izgleda brašno”, kazao je Vučić.
“Svega imamo kao što vidite i pasulja i ulja, nastavićemo da brinemo o tome”, naveo je.
“Što se tiče nafte, energente imamo na 3 mesta rezerve: ratne i mirnodopske pri vojsci, pri ministarstvu energetike i robne”, kazao je Vučić.
“Problemi su sa cenama energenata i sirovina, ali na skladištima imamao 100.000 litara dizela 80.000 benzina… imamo za 13 dana benzina i dizela isto”, naveo je.
“Još 117 miliona evra treba da uložimo da napunimo skladišta do vrha i da budemo obezbeđeni šta god da se desi bilo gde u svetu”, rekao je Vučić.
“Računajte da ćemo i ovo da završimo”, poručio je Vučić.
“Mi ne možemo da plaćamo hiljadu kubika gasa po 2.000 dolara”, naglasio je Vučić objašnjavajući kako Srbija ne može da uvodi sankcije zemlji poput Rusije.
Generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg obratio se novinarima drugog dana sukoba između Rusije i Ukrajine.
Ciljevi Kremlja nisu ograničeni samo na Ukrajinu, kazao je Stoltenberg te poručio da je Rusija tražila da se pravno obavežu po pitanju širenja NATO-a.
“Svijet će Rusiju i Bjelorusiju smatrati odgovornim za njihove akcije. Rusija je agresor.. Odluka Putina je jako loša, Rusija će plaćati cijenu u narednim godinama. Moramo biti spremni da uradimo i više čak iako to znači da moramo platiti cijenu jer pred nama je dug put. Ljudi u Rusiji moraju znati da rat protiv Ukrajine neće voditi boljoj budućnosti”, naveo je Stoltenberg.
Stoltenberg je u svom obraćanju spomenuo i Bosnu i Hercegovinu
“Mi smo se orijentisali na odbranu. Hiljade dodatnih trupa smo poslali u istočne dijelove saveza. Imamo 100 aviona, 20 nosača brodova. Mi ćemo zaštititi svaki pedalj teritorija NATO-a. Naš kolektiv odgovor mora biti više pomoći zemljama poput Gruzije, Moldavije i Bosne i Hercegovine. Da bismo im pomogli da uspiju u svojim demokratskim reformama. Ova kriza demonstrira koliko je važno da SAD i Evrope stoje zajedno”, rekao je između ostalog Stoltenberg.
NATO je želio da uništi SR Jugoslaviju tokom bombardovanja 1999. godine, dok Rusija u Ukrajini sprovodi specijalnu vojnu operaciju koja ima odbrambeni cilj, izjavila je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Zaharova je tako prokomentarisala konstaciju Tanjuga da mnogi analitičari porede Putinove argumente i vojnu strategiju u Ukrajini sa onom koju je NATO koristio tokom napada na Jugoslaviju.
“Takva poređenja nisu adekvatna, niti validna. Mi znamo kako Zapad voli da lažira i iskrivljuje činjenice. Drugo, ministar Lavrov je ranije danas podsjetio na konferenciji da je NATO bombardovao Jugoslaviju. Tražili ste razlike? Dakle, NATO je tada ciljao vojnu, civilnu infrastrukturu, bilo je to ‘tepih’ bombardovanje. Bombardovali su kinesku ambasadu, rekli su da je greška. Koliko je civila poginulo jer su bili na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijeme zbog NATO bombi”, zapitala je Zaharova.
Zaharova je upitala koji je bio plan NATO-a da se bombarduje Jugoslavija.
“Ne da se svrgne tadašnja vlada, već da se uništi vaša zemlja. Bila je to akcija protiv civilnog društva. Neću ulaziti u temu uranijumske municije. Naša vojna operacija ima defanzivni cilj i nije prvi put da se ovo dešava”, poručila je ona.
Zaharova je rekla da je režim iz Kijeva slao trupe na istok Ukrajine da ubija i 2020. godine, prošle godine takođe.
“Slali su tenkove i razno oružje protiv svojih državljana koji su bili lojalni svojoj vladi i nisu željeli da se pokore neustavnoj vlasti. To je bila agresija u ime režima iz Kijeva. Tada su nas ljudi sa istoka prvi put zamolili za pomoć”, kazala je portparolka ministarstva.
Ona je podsjetila na referendume u Donjecku i Lugansku.
“Tada je glasanje bilo javno. Poslali smo tim ljudima humanitarnu pomoć, lijekove, razne vrste pomoći, za djecu, ne bi preživjeli hladnoću da im nismo pomogli… Pomogli smo u nacrtu Sporazuma iz Minska. Pokušavali smo osam dugih godina da ubijedimo da se Kijev drži Sporazuma. Osam godina traje taj krvavi konflikt. Pokušali smo da odgovornim ljudima (u Kijevu) skrenemo pažnju, ali sve te prilike su nestale”, dodala je ona.
Zaharova je istakla da je u međuvremenu dopremljeno novo oružje u Ukrajinu, da su ljudi morali da bježe iz svojih domova i da je Rusija zato morala da pokrene operaciju.
“U pitanju su ciljani udari na vojnu infrastrukturu. U junu 2021. godine, skretali smo pažnju na provokacije i subverzije NATO zemalja usmjerenih prema našoj zemlji. Podsjetiću na upade NATO brodova u Crno more. Provokacije na moru se nisu tu zaustavile, već su se preselile u vazdušni prostor. Sve se to dešavalo iznad naše teritorije i Crnog mora. Od oktobra do novembra registrovali smo pet ili šest vazdušnih incidenta. Ukrajina je pokušavala da nas isprovocira na svaki mogući način, koristeći svoju i NATO opremu, kao i razne vrste ofanzivnog naoružanja”, naglasila je ona.
Predsednik Rusije Vladimir Putin održava sastanak sa članovima Saveta bezbednosti Rusije posvećen trenutnoj situaciji u Ukrajini.
Putin je izjavio da se “nacisti” u Ukrajini ponašaju kao teroristi i da razmeštaju višecevne raketne bacače u stambene četvrti, prenosi Sputnjik internacional.
“Uzmite vlast u svoje ruke. Moguće je da ćemo se s vama lakše dogovoriti, nego s ovom bandom narkomana i neonacista koja je zasela u Kijevu i uzela kao taoce čitav ukrajinski narod”, rekao je Putin obraćajući se ukrajinskim vojnicima.
Ruski predsednik je istakao da ruska armija tokom specijalne operacije u Ukrajini ispunjava svoju vojničku dužnost uspešno, rešavajaći zadatak zaštite bezbednosti i zaštite otadžbine.
“Želim da dam najvišu ocenu akcijama ruskih vojnika i oficira. Oni deluju hrabro, profesionalno, herojski. Uspešno obavljaju svoju vojnu dužnost. Uspešno rešavaju najvažniji zadatak obezbeđivanja bezbednosti našeg naroda i naše otadžbine”, rekao je on na sastanku sa članovima Saveta bezbednosti Ruske Federacije.
Putin je naglasio da se osnovni sukob u okviru specijalne operacije Rusije u Ukrajini ne vodi protiv redovne ukrajinske vojske, nego protiv nacionalističkih formacija.
“Glavne borbe ruska armija, kao što je bilo i očekivano, ne vodi protiv regularnih jedinica Oružanih snaga Ukrajine, nego protiv nacionalističkih formacija koje su, kao što je poznato, neposredno odgovorne za genocid u Donbasu i krv mirnih građana narodnih republika”, rekao je Putin tokom savetovanja sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije, s kojima je razmatrao tok specijalne operacije.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski navodno je evropskim liderima tokom sinoćnjeg razgovora rekao kako bi “ovo mogao biti poslednji put da me vidite živog”.
Objavio je to, pozivajući se na diplomatske izvore, Times of Israel.
Evropski diplomati medijima su ispričali kako je Zelenski ponovio molbu da prošire mere protiv Rusije kako bi je zaustavili u invaziji te da donesu nove i snažnije sankcije.
Italijanski premijer Mario Dragi, koji je učestvovao na telefonskoj konferenciji, rekao je svojim zastupnicima da se Zelenski trenutno skriva na nepoznatoj lokaciji.
“Trebalo je da se čujemo telefonski, ali on više nije dostupan”, kazao je Dragi.
Švedska premijerka potvrdila je novinarima švedske nacionalne novinske agencije da je Zelenski rekao kako je ovo možda poslednji puta da ga vide.
U međuvremenu, Zelenski se ograsio na Tviteru i to posebno italijanskom premijeru, gde je objasnio zašto mu se nije javio na telefon.
“Sledećeg puta ću pokuašti da pomerim ratni raspored da bih razgovarao sa Mariom Dragim u određeno vreme. U međuvremenu, Ukrajina nastavlja da se bori za svoj narod”, napisao je Zelenski.
Predsjednik HDZ-a BiH Dragan Čović izjavio je da u BiH moraju da se završe političke igre i da počne da funkcioniše njen Ustav.
Čović je rekao da svi u BiH imaju odgovornost da moraju voditi razumnu politiku, očuvati je u njenim granica i stvoriti ambijent da se ovdje počne normalno živjeti.
“Nema više političkih igara. To moramo završiti jer, prije svega, naš zadatak je da Ustav BiH funkcioniše, da sve druge spekulacije ostanu po strani, da bezbjednosno, na bilo koji način ne pravimo izazov BiH. Uvjeren sam da ćemo to uspjeti do kraja”, rekao je Čović novinarima u Brčkom.
Čović je istakao da je ključna stvar da se završi priča o Izbornom zakonu, koja ne smije biti zasjenjena bilo čime kako bi se mogli organizovati normalni, demokratski izbori, birati legitimni predstavnici i dati evropska šansa BiH.
U vezi sa sukobom u Ukrajini, Čović je rekao da “do kraja prate zaključke noćašnje Evropske komisije koji su podržani i u stavovima Hrvatskog narodnog sabora i HDZ-a”.
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je Srni da u Republici Srpskoj nisu separatisti već da imaju obavezu da se zaštite od velikobošnjačkog nacionalnizma.
“Nismo sepratatisti, ali imamo obavezu da se ustavom zaštitimo od velikobošnjačkog nacionalizma i radikalizma”, izjavio je Dodik komentarišući medijske spekulacije da Republika Srpska želi da iskoristi situaciju u Ukrajini i “proglasi nezavisnost”.
Dodik: Stabilna institucionalna, ekonomska i socijalna sfera Srpske
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da Republika Srpska dobro stoji i da ne vidi izazove koji bi mogli, što se tiče unutrašnjih procesa, da ugroze takvo stanje.
Dodik je rekao da u Republici Srpskoj pokušavaju da nauče ili da razumiju ono što se globalno dešava.
On je dodao da svijet očigledno nije isti, da je dramatično promijenjen, ne samo ovim sukobom u Ukrajini nego inače dešavanjima u posljednjih nekoliko godina.
“Republika Srpska dobro stoji. Njena institucionalna, ekonomska i socijalna sfera apsolutno su stabilni, ne vidimo izazove koji bi mogli, što se tiče unutrašnjih procesa, ugroziti takvo jedno stanje”, rekao je Dodik novinarima u Srpcu.
Dodik: Eufor može da dovede i više pripadnika, ne postoji plan za destabilizaciju
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da nema ništa protiv da Eufor dovede više od 500 ljudi u BiH, da Republika Srpska nema nikakav plan za destabilizaciju.
“Neka dovedu 1.000, mogu da dovede 5.000 ljudi ali to više služi za neku političku igru ili neku drugu vrstu poruke. To je beznačajno. Mi nemamo nikakav plan za nikakvu destabilizaciju, ali imamo plan da se politički borimo dalje za naša prava predviđena Ustavom BiH”, rekao je Dodik novinarima u Srpcu.
On je naveo da Predsjedništvo BiH nema obavezu da raspravlja o trupama Eufora u BiH, to je aranžam ranije napravljen, te da u vezi sa tim ne treba praviti neku galamu.
Dodik je pojasnio da su stranci učinili sve da imaju aranžmane koji ne moraju da prizivaju odluke lokalnih, institucija BiH.
On je napomenuo da su juče neki u Sarajevu “razvezli” priču o tome kako je navodno Republika Srpska u toku jučerašnjeg dana trebalo da proglasi nezavisnost pa su se svi uznemirili, svi su ustali ranije nego prethodnih dana.
“Mi smo imali sasvim normalan dan opterećen informacijama koje smo dobijali sa strana”, rekao je Dodik.
On je napomenuo da plan Republike Srpske nije da se bavi pitanjima bilo kakve secesije.
“Pošto im je to jasno, onda sve što mi radimo proglašavaju secesijom, a kulminiralo je pričom kako mi to ovdje nešto preduzimamo, a ništa nije preduzeto”, rekao je Dodik.