VRBAS Media

Autor: INFO

  • Stanivuković “rupu” prebacio na investitora

    U šta se pretvara čuvena „rupa“ u centru Banjaluke i kako će, u završnici, izgledati stambeno-poslovni kompleks “Centar” koji niče na prostoru između Saveza sindikata i Uprave za indirektno oporezivanje, saznaćemo tokom marta. Barem tako obećava gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković.

    Iako najavljeno kao spremno i obećano još u januaru, idejno rješenje kompleksa nadomak Palate Republike nikako da bude predstavljeno. Stanivuković sada za BL portal kaže da to očekuje od investitora.
    “Idejno rješenje stambeno-poslovnog kompleksa ,,Centar“ je spremno i moglo bi da se predstavi ove ili naredene sedmice, što je dužnsot investitora. Uglavnom, tokom marta ljudi će imati priliku da ga vide”, kaže Stanivuković.

    Takođe tvrdi da će ovaj kompleks biti najljepši stambeno-poslovni objekat u Republici Srpskoj.
    ,,Urađeno je tako da kada gledate s vana nemate osjećaj da je to stambeni objekat, nego imate osjećaj kao da je sve poslovni kompleks ili kao da je jedan hotel rizort”, objašnjava Stanivuković.
    Ono što se na tom prostoru zasad može vidjeti su dvije lamele. Jedna ozidana ima sedam spratova i na njoj se radovi trenutno ne izvode. Druga je za sprat niža i radnim danima prepuna radnika.

    Od investitora, kompanije “City Mall”, u vlasništvu kompanije “MG Mind”, poznatog biznismena Mladena Milanovića Kaje, pokušali smo dobiti više informacija o predstavljanju idejnog rješenja, ali se, uprkos obećanju, do zaključenja ovog teksta nisu javili.
    Direktor “City Mall-a” Stanislav Ćuso, ranije je za BL portal rekao da se svi radovi izvode uz poštovanje do tada dobijenih građevinskih dozvola koje im je izdao Grad Banjaluka.
    „Građevinske dozvole koje su pravosnažne glase na šest spratova plus povučena etaža”, objasnio je tada Ćuso.

  • AMS RS: Poledica moguća u višim predjelima

    AMS RS: Poledica moguća u višim predjelima

    Saobraćaj se na većini puteva u Republici Srpskoj i Federaciji BiH /FBiH/ odvija redovno, po mjestimično vlažnim kolovozima, a zbog niske temperature moguća je poledica, posebno u višim predjelima, preko prevoja, mostova i na prilazima tunelima, saopšteno je iz Auto-moto saveza Republike Srpske.
    U usjecima i pored kamenih kosina povećana je opasnost od odrona, a vozačima se savjetuje da voze maksimalno oprezno i da na put ne kreću bez obavezne zimske opreme.

    Zbog radova u Trnu, izmijenjen je režim saobraćaja na putu Čelinac-Kotor Varoš i Čelinac-Ukrina, Rudanka–Doboj jedan, Rudanka-Doboj, Srbac-Gornja Vijaka jedan-Gornja Vijaka dva-Razboj, Razboj-Tedin Han, Tedin Han-Teslić, Banjaluka-Stari Majdan dva, Jezero-Šipovo, Šipovo-Novo Selo, Ukrina-Gornja Vijaka.

    Zbog aktiviranog klizišta saobraća se otežano, jednom saobraćajnom trakom na dionici magistralnog puta Foča-Goražde, na regionalnom putu Bistrica-Podgrab u mjestu Filipovići i na magistralnom putu Brod na Drini-Granični prelaz Hum/Šćepan Polje, gdje je za teretna vozila saobraćaj obustavljen.

    Vangabaritni teret prevozi se na putnim pravcima Lepenica-Blaževac i Luke-Vlasenica-Han Pijesak-Sokolac-Rogatica-Čemernica, gdje vozači treba da voze opreznije i poštuju uputstva ovlaštenih lica iz pratnje.

    Na snazi je zabrana za teretna vozila čija ukupna masa prelazi 12,5 tona na putu Polje-Podnovlje, za teretna vozila ukupne mase preko 30 tona na nadvožnjaku dionice Klašnice dva-Šargovac u mjestu Trn i na dionici magistralnog puta Brod na Drini-Šćepan Polje za sva vozila čija ukupna masa prelazi 16 tona.

    U FBiH raskvašenog snijega na kolovozu ima na putnim pravcima Ripač-Vrtoče i Šujica-Kupres, gdje je potreban pojačan oprez, a na ostalim putevima saobraćaj se odvija po mjestimično vlažnom kolovozu. Moguća je poledica u planinskim predjelima, na mostovima i prilazima tunelima, a u zapadnim krajevima jaki udari vjetra.

    Zbog radova u tunelu “Crnaja” na putu Konjic-Jablanica i u tunelu “Skela” na magistralnom putu Jajce-Donji Vakuf tokom dana saobraćaj se odvija naizmjenično, jednom trakom, dok se u noćnim časovima obustavlja.

    Sporije, zbog radova, saobraćaj se odvija i na putnim pravcima Srebrenik-Ormanica, Grude-LJubuški i Stolac-Hutovo.

    Na graničnim prelazima u BiH nema dužih zadržavanja.

  • Zelenski negira da je pobjegao iz Ukrajine

    Zelenski negira da je pobjegao iz Ukrajine

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski objavio je u petak snimak na svom zvaničnom Instagram nalogu, rekavši da je i dalje u glavnom gradu Kijevu i da nije pobjegao iz zemlje.

    • Svaka dva dana izlazi informacija da sam negdje pobjegao – pobjegao iz Ukrajine, iz Kijeva, iz svoje kancelarije. Kao što vidite, ja sam ovde na svom mjestu, tu je Andrij Borisovič (Jermak). Niko nigdje nije pobjegao. Evo, radimo. Volimo da džogiramo, ali sada nemamo vremena za to, za razne kardio vježbe – našalio se Zelenski.

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da danas od 10 časova po moskovskom vremenu (osam sati po našem), ruska strana proglašava režim tišine i otvara humanitarne koridore za izlazak civila iz Mariupolja i Volnovahe.

  • Zelenski napao NATO: Namjerno odbili da zatvore nebo nad Ukrajinom

    NATO je namjerno odbio da zatvori nebo iznad Ukrajine, rekao je ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski.

    Kako prenosi Sputnjik on je rekao i da je samit NATO bio slab i smušen.

    • Danas je održan samit NATO – slab samit, smušen samit, samit na kojem je bilo očigledno da ne smatraju svi da je borba za slobodu za Evropu cilj broj jedan – rekao je Zelenski.
  • Rusija: Ruska strana proglašava režim tišine u dva grada

    Rusija: Ruska strana proglašava režim tišine u dva grada

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da danas od 10 časova po moskovskom vremenu (osam sati po našem), ruska strana proglašava režim tišine i otvara humanitarne koridore za izlazak civila iz Mariupolja i Volnovahe.

    Humanitarni koridori i rute za izlazak dogovoreni su sa ukrajinskom stranom, dodalo je ministarstvo odbrane Rusije.

    Međutim, još uvijek nema potvrde zatišja sa ukrajinske strane.

  • Nebenzja: Ruske trupe nisu napale nuklearku Zaporožje, to je laž

    Nebenzja: Ruske trupe nisu napale nuklearku Zaporožje, to je laž

    ​Zapad i Kijev podstiču vještačku histeriju o tome šta se dešava u Ukrajini sazivanjem današnjeg sastanka Savjeta bezbjednosti UN, rekao je večeras ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja na sjednici Savjeta bezbjednosti koja je sazvana o pitanju Ukrajine.

    Nebenzja je lažima nazvao tvrdnje da je ruska vojska napala nuklearku u Zaporožju, prenosi RT.

    “Ruska vojska ne ometa rad operatera Zaporoške nuklearne elektrane, samo ih štiti”, kazao je on.

    On je takođe dodao da “ništa ne ugrožava bezbjednost nuklearnih blokova, te dodao da agregati elektrane nisu oštećeni”, prenosi TASS.

  • Dodik: Protivim se bilo kakvoj satanizaciji ruskog naroda

    Dodik: Protivim se bilo kakvoj satanizaciji ruskog naroda

    ​Protivim se bilo kakvoj satanizaciji ruskog naroda, otuđivanju imovine, zabranama, naveo je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik komentarišući sjednicu Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.

    Kaže da je javni prostor upotrijebljen za bespotrebnu galamu budući da nikakvih odluka nema, prenosi RTRS.

    Istakao je da BiH nije u poziciji da odlučuje ko može da bude u nekoj od organizacija.

    “Taj PIK i ne postoji. On je samozvana organizacija koju niko nije izabrao, imenovao, oni se bave na taj način, misle da je njima sve dostupno. Bilo kakvo pravno, odnosno nepravno djelovanje u smislu zabrana, pogotovo otuđivanje i otimanje imovine koje gledamo negdje po EU i svijetu od strane ruskih državljana me podsjeća kada su fašisti upadali u jevrejske kuće i srpske kuće. Oduzimali im sve, a njih provodili u zatvore i još samo nisu rekli da treba za Ruse formirati neke logore, što bi bilo veoma očekivano”, istakao je Dodik.

  • “Mir nije ugrožen, ali smo na oprezu”

    To je jedna mjera iz predostroznošću, čisto da se osiguramo, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Johan Satler komentarišući dolazak 500 vojnika EUFOR u BiH.

    Naveo je i da ne znači da je mir ugrožen, međutim, to znači “da se itekako na oprezu.

    On dodaje da vjeruje da će vojnici biti raspoređeni na mjesta gdje je bilo tenzija ranije.

    – Ne govorimo samo o EUFOR kao garantu stabilnosti ovdje. Prije svega imamo Oružane snage, a EU podržava Oružane snage BiH od njihovog utemeljenja – dodao je.

    Komentarišući rat u Ukrajini, Satler je rekao da smo svjedoci jednog masivnog nezapamćenog udara na međunarodni poredak, nešto što se decenijama gradilo. Istakao je da je reakcija EU bila brza i do sada nezabilježena.

    Govoreći o rezoluciji kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, kazao je da su sve zemlje u regionu uključujući i BiH i Srbiju ipak bile na pravoj strani i glasale za rezoluciju.

    – Niko nije mogao očekivati jedinstveni istup EU, ovakav odgovor, nezapamćen na invaziju Rusije, doslovno za pet dana mi smo pripremili tri paketa sankcija. Cilj je da agresor plati visoku cijenu. Same mjere ciljaju primarno na finansijski sektor, čime se onemogućava finansiranje vojnih operacija, energetski sektor, vazduhoplovstvo, odgovorni pojedinci i privredna društva – naveo je Satler, dodajući da po prvi put u istoriji, sve zemlje članice su se složile da osiguraju oružje finansiranjem iz EU budžeta, prenosi N1.

    Govoreći o eventualnom preljevanju krize u region i Bosnu i Hercegovinu, Satler je rekao:

    – Mislim da ne postoji ta mogućnost, međutim, ono što vjerujem, da sve dok postoji i najmanji rizik morate biti pripravni, i moramo preduzimati mjere predostrožnosti. Nije nimalo slučajno da vidite neke od najviših evropskih zvaničnika EU koji su se pominjali i neke druge lokacije koje bi mogle biti problematične. Čak i u nekim prigodama direktno je spomenuta i BiH. Zato mi je zadovoljstvo da smo mogli brzo reagovati i dovesti dodatnih 500 vojnike, i još ako bude bilo potrebno – rekao je Satler.

    Govoreći o ubrzanom članstvu BiH u EU, Satler je rekao da su ministri spoljnih poslova 27 zemalja članica EU prije 10-ak dana razmatrali su dvije teme, jedna je bila Ukrajina, a jedna BiH i to samo po sebi je pokazatelj opredjeljenja i podrške BiH.

    – I visoki predstavnici, Borelj i najviši zvaničnici, i ja, radimo kao bismo osigurali da imamo sva potrebna sredstava za podršku BiH – istakao je.

  • Kriza u Ukrajini vratila Balkan u fokus Evrope

    Kriza u Ukrajini vratila Balkan u fokus Evrope

    Ruska invazija na Ukrajinu vratila je Zapadni Balkan u fokus evropskih lidera, koji posljednjih dana sve glasnije izgovaraju kako bi ovaj dio Evrope trebalo što prije integrisati u Evropsku uniju.

    Pojedine evropske diplomate tvrde da bi integracijom Zapadnog Balkana u Evropsku uniju spriječili ponavljanje „ukrajinskog scenarija“, tvrdeći da do ovakvog sukoba u Ukrajini ne bi ni došlo da je Evropa imala jaču ulogu. Posebno su se osvrnuli na Bosnu i Hercegovinu, tvrdeći kako je upravo ova država najslabija karika na Balkanu, jer bi Rusija, navodno, “preko Republike Srpske mogla da destabilizuje region tako što bi podržala secesiju Srba čime bi se ponovio ukrajinski scenario“.

    Sve više se mogu čuti i tvrdnje pojedinih diplomata kako ruski „predsjednik Vladimir Putin koristi bivše jugoslovenske države, konkretno Srbiju i BiH, kao sljedeće bojno polje za slabljenje NATO i Evropske unije, kako bi uspostavio Rusiju kao globalnog posrednika moći“.

    Učlanjenje bez odlaganja
    S tim u vezi, bivši visoki predstavnici Kristijan Švarc-Šiling i Valentin Incko zatražili su u utorak od Evropske komisije da se BiH “brzo i nebirokratski” primi u EU. Sada je, tvrde bivši visoki predstavnici, trenutak da se sa zemljama Zapadnog Balkana, koje teže članstvu u Evropsku uniju, započnu pregovori o učlanjenju bez odlaganja.

    – To se mora odnositi i na BiH i to bi morala biti pouka iz dešavanja tokom poslednjih nekoliko dana – kaže se u zajedničkom apelu Incka i Švarc-Šilinga upućenom predsjednici Evropske komisije.

    Slično je ovih dana zatražio i predsjednik Hrvatske, Zoran Milanović, koji je poručio da Ukrajini treba dati status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji što je prije moguće, ali i BiH.

    – Rat se događa u Evropi i moramo napraviti sve da se on zaustavi te da se izbjegne njegovo širenje. Ubrzani put Ukrajine u EU jedan je od načina i to podržavamo. Moramo napraviti sve u cilju sprečavanja širenja krize na Zapadni Balkan i da se izbjegne svako ugrožavanje njenog susjedstva – rekao je Milanović.

    Iz tog razloga Milanović je predložio da se zatraži status kandidata za članstvo u EU i za Bosnu i Hercegovinu.

    I njemačke diplomate su ovih dana u više navrata ponovile da je u svjetlu ukrajinske krize Zapadni Balkan vrhunski prioritet, a najavili su i paket mjera kako bi „spriječili reperkusije ukrajinske krize na ovaj dio regiona“. I Evropski parlament je u raspravi o Ukrajini pozvao na što skoriji prijem zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, pravdajući to „agresivnim potezima Rusije u ovom dijelu regiona“.

    Da li bi strah od Rusije mogao ubrzati ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju i prije nego ona ispuni famoznih 14 prioriteta?

    Ubrzano, ne i bezuslovno
    Član stručnog tima Instituta za društveno-politička istraživanja iz Mostara, Milan Sitarski, ističe da bi ova situacija možda mogla ubrzati ulazak BiH u Evropsku uniju, ali da to ne znači da će se to desiti prije nego ispuni osnovne uslove za pridruživanje.

    – Ako neko računa na bezuslovni ulazak, grdno se vara. Možda hoće biti ubrzan ulazak BiH u Evropsku uniju, ali to ne znači da će se provući tek tako zbog ove krizne situacije u Ukrajini. To, prije svega, ne bi bilo ni moralno, a ni produktivno, jer bi zemlje koje su na taj način primljene pravile probleme unutar same Evropske unije – ocjenjuje Sitarski za Srpskainfo.

    Podsjeća na slučaj Bugarske koja, po njegovom mišljenju, nije bila spremna za ulazak u Evropsku uniju, pa je onda imala problema i kao zemlja članica. Sitarski ističe kako se nada da izjave koje se sada mnogu čuti, a koje govore o ubrzanju procesa primanja zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, neće ostati samo prazne priče.

    – U budućnosti će se pokazati ozbiljnost tih namjera da se ubrza proces prijema zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Ne vjerujem, naravno, da bi to moglo značiti ukidanje uslova za prijem – upozorava Sitarski.

    On kaže da sve zemlje regiona, pa i BiH, i dalje moraju da ispune neke elementarne kriterijume, barem one koje su dosadašnje članice ispunjavale u vrijeme kada su ulazile u Evropsku uniju. Sitarski ističe da će događaji u Ukrajini sada možda umanjiti strah kod državnika Evropske unije i njenih građana od prijema novih članica.

    – Možda će nakon ovoga da se malo otvore i gledaju dalje u budućnost, te da će vidjeti da je i u njihovom sopstvenom interesu da se Evropska unija širi – zaključuje Sitarski.

    Nema jasnog stava
    Politička analitičarka Tanja Topić navodi da je jako teško reći da bi ukrajinska kriza mogla ubrzati put BiH u Evropsku uniju jer, za sada, takve inicijative potiču od nekih zemalja koje su i ranije insistirale i tražile da se zemlje Zapadnog Balkana što prije uključe u porodicu Evropske unije.

    – Vidimo da te inicijative dolaze u kontekstu rata u Ukrajini, ali još uvijek nismo vidjeli jasan stav iz Evropske unije po tom pitanju. Ono što će definitivno desiti jeste da će se ta promišljanja oko prijema i vjerovatno načina ispunjavanja uslova promijeniti, odnosno da će Evropska unija možda manje insistirati na nekim stvarima – kaže Topićeva za Srpskainfo.

    Dodaje da definitivno ne bi još sa sigurnošću rekla da će događaji na istoku Evrope ubrzati put zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Topićeva vjeruje da zemlje Zapadnog Balkana čeka još prilično dugačak put do Evropske unije.

    – Naravno, treba iskoristiti priliku koja se, na žalost, otvorila kroz ovaj ružan događaj u Ukrajini, ali ne treba biti euforičan. Bila bih prije opreznija nego euforična – poručuje Topićeva.

  • SAD: Nema dokaza da je Rusija napala nuklearne rektore

    SAD: Nema dokaza da je Rusija napala nuklearne rektore

    SAD nisu vidjele dokaze da je Rusija u četvrtak napala same nuklearne reaktore u nuklearnoj elektrani Zaporožje na jugoistoku Ukrajine i da je izgleda korišćeno malokalibarsko oružje tokom sukoba, izjavila je danas američka podsekretarka za energetiku za nuklearnu energiju DŽil Hrubi.

    Ona je u intervjuu za MSNBC rekla da je administracija američkog predsednika DŽozefa Bajdena dobro pripremljena za sve scenarije koji uključuju i zračenje oslobođeno iz nuklearne elektrane u Zaporožju, preneo je Rojters.

    “Ne bih pričala o tome kako će NATO reagovati na ove događaje. Međutim, mi smo ozbiljni u nameri da učinimo sve što je moguće da sprečimo curenje radijacije, da preuzmemo kontrolu nad situacijom i ohrabrimo sve strane da se ponašaju odgovorno u ovom periodu”, istakla je ona, prenela je agencija RIA Novosti.