VRBAS Media

Autor: INFO

  • Pet osoba poginulo u demonstracijama protiv vojne uprave u Sudanu

    Pet osoba poginulo u demonstracijama protiv vojne uprave u Sudanu

    Pet demonstranata poginulo je danas kada su snage bezbjednosti Sudana pucale na skupu u Kartumu protiv vojne uprave u ovoj zemlji, saopštio je Centralni komitet sudanskih ljekara.

    Desetine hiljada ljudi izašle su na ulice Kartuma da bi se usprotivile odluci vojske da preuzme vlast u zemlji.

    Pripandici snaga bezbjednosti su pucali i ispaljivali suzavac da bi ih rastjerali, izjavili su očevici i ljekari.

    Demonstracije su uslijedile dva dana nakon što je vojni lider Abdel Fatah el Buran objavio formiranje novog vojnog savjeta u kojem nema predstavnika civilne koalicije sa kojom je armija dijelila vlast od 2019. godine.

    Sudanske prodemokratske grupe osudile su ovaj potez i obećale da će nastaviti kampanju za građansku neposlušnost i proteste povodom vojnog udara koji je izvršen 25. oktobra.

    Snage bezbjednosti zatvorile su danas za pješake i vozila mostove između centralnog dijela Kartuma i naselja Omdurman i Sjeverni Kartum. Zatvorene su i ulice na strateškim lokacijama.

  • Šarović: Vratiti nadležnosti Srpske na odgovarajući način

    Šarović: Vratiti nadležnosti Srpske na odgovarajući način

    Lider SDS-a Mirko Šarović smatra da prenesene nadležnosti sa Republike Srpske na BiH treba vratiti, ali kroz, kako kaže, dozvoljene procedure i na način koji je moguć i koji nipošto neće dovesti u pitanje i ugroziti Srpsku i Dejtonski sporazum.

    “To ne treba raditi jednostrano i hazarderski, već na odgovarajući način”, rekao je Šarović novinarima nakon današnje sjednice Glavnog odbora SDS-a u Banjaluci.

    Šarović je rekao da je vraćanje nadležnosti Srpske važno nacionalno i opštenarodno pitanje svakog političkog subjekta, a ne samo jedne partije i pojedinih lidera.

    On je naveo da će svoj i stav SDS-a o svemu tome izreći na posebnoj sjednici Narodne skupštine Srpske posvećenoj vraćanju nadležnosti ukoliko, kako kaže, bude održana.

    Šarović tvrdi da sve ukazuje da vladajuća koalicija, kako navodi, odustaje od namjere koju su saopštili javnosti i da “od najavljenog plenuma bar za sada nema ništa”.

    On je dodao da će SDS, uz insistiranje na održavanju posebne sjednice Narodne skupštine o boračkim pravima, predložiti kako da se konkretno riješi pitanje za Republiku Srpsku spornih odluka koje je nametnuo nekadašnji visoki predstavnik u BiH Valentin Incko i odluke Ustavnog suda BiH u vezi sa šumama Srpske.

    Šarović je rekao da osim ovih nacionalnih tema koje, kako kaže, vlast poteže s ciljem boljih izbornih rezultata 2022. godine i pridobijanja javnosti, jednaku pažnju treba posvetiti važnim ekonomskim i drugim životnim pitanjima bitnim za građane Srpske.

  • Pretresi u Zvorniku: Pronađeni droga, municija i telefoni

    Pretresi u Zvorniku: Pronađeni droga, municija i telefoni

    Policajci iz Zvornika su od petka oko 22,00 do danas oko 00,45 časova, zajedno sa policajcima iz Orašja izvršili pretrese na nekoliko lokacija na području PU Zvornik i tom prilikom pronađena je droga, municija, mobilni telefoni, registarske tablice i drugi predmeti.

    “U petak oko 21,15 časovapolicajci iz Orašja uhapsili su i sproveli u PU Zvornik L.Š., D.J. i R.G., svi iz ovog grada, a za koje se sumnja da su 11. novembra izvršili tešku krađu na području koje operativno pokriva PU Orašje”, navodi se u saopštenju PU Zvornik.

    Kako se dodaje, na osnovu naredbe Opštinskog suda Orašje, od strane policajaca iz Zvornika i Orašja je izvršen pretres na lokacijama koriste uhapšeni i tom prilikom je pronađena opojna drogu, ukupne težine 12,2 grama, te nekoliko komada pištoljske municije, nekoliko mobilnih telefona, registarskih tablica, kao i drugih predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku.

    “Sva sačinjena dokumentacija i izuzeti predmeti, zajedno sa L.Š., D.J. i R.G., su predati na dalje postupanje policajcima PU Orašje”, zaključuje se u saopštenju.

  • Crnogorska Vlada na ivici kolapsa

    Crnogorska Vlada na ivici kolapsa

    Crnogorska Vlada opstaje iako već pet meseci nema podršku većine u parlamentu.

    Oni koji je više ne podržavaju ne bi da je sruše, a ona sama neće da odstupi. Koji su mogući scenariji za izlazak iz krize?

    Vlada crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića još malo će obeležiti prvu godinu mandata, ali i pola godine otkako nema podršku većine poslanika. Koalicija koju predvodi Demokratski front (DF), bojkotovala je Skupštinu od juna, potom tražila rekonstrukciju Vlade pa izbor nove, ali njihove ideje ne podržava URA, potpredsednika Vlade Dritana Abazovića.

    Iako bi rešenje mogli biti vanredni izbori, dobrom delu vlasti se na njih ne ide i gledaju kako da izguraju pun mandat do 2024. godine.

    DF ne želi da sruši Vladu u parlamentu jer bi to morao da učini sa opozicionom Demokratskom partijom socijalista (DPS) predsednika države Mila Đukanovića što bi ih verovatno koštalo na vanrednim izborima. S druge strane, premijer Zdravko Krivokapić ponavlja da neće podneti ostavku i poručuje da njegova Vlada ima dobre rezultate i međunarodnu podršku.

    Blokada vlasti

    Iako Vlada nastavlja da vlada, ona trenutno ne može da progura nijedan zakon u parlamentu. I sam parlament je bio u blokadi sve do pre neki dan kada je počela sednica na čijem dnevnom redu je tek deo zakona koji su u međuvremenu predati u skupštinsku proceduru.

    “Skupština već duže vreme ne ostvaruje svoje funkcije jer imamo 67 zakona o kojima se mesecima ne raspravlja. Ovo, nažalost, nije politička nego institucionalna kriza, koja je mnogo ozbiljnija”, kaže za DW profesor Đorđije Blažić, stručnjak za ustavno pravo.

    On objašnjava da Vlada ovako, po Ustavu, može vladati koliko hoće.

    “Situacija se može rešiti na tri načina: rekonstrukcijom Vlade odnosno zamenom dela ministara, a da premijer ostane, zatim izglasavanjem nepoverenja Vladi u parlamentu ili raspuštanjem Skupštine, što može uraditi Vlada ili da Skupština sebi skrati mandat”, kaže Blažić.

    Međutim, trenutno je od ova tri scenarija realniji nastavak pata kojim niko nije baš zadovoljan.

    Politički analitičar Zlatko Vujović ukazuje da u ovim okolnostima Vlada može da padne samo ako joj se izglasa nepoverenje. Dodaje da Krivokapićeva Vlada opstaje na “ravnoteži nemoći”.

    “Ako Krivokapić ne napravi dogovor s DF, otvara se prostor da bude smenjen, bez obzira na ovo odlaganje i nespremnost DF da ga sruši. Što duže traje ova Vlada, šanse DF da napravi dobar rezultat na narednim izborima postaju minimalne iz prostog razloga što time pomažu i ojačavaju buduću partiju koju treba da vodi deo ministara i sam premijer Krivokapić”, kaže Vujović za DW.

    Iz DF, koji je dominantno prosrpski savez i blizak je vlastima u Srbiji, već jednom su pretili da će srušiti Vladu ako do kraja godine ne bude održan popis stanovništva, a popisa, sada je jasno, neće do tada biti.

    Najavljuju da će nastaviti borbu za formiranje nove Vlade i planiraju pojedinačne razgovore sa svim partijama vlasti o tome. S druge strane, Krivokapić i Abazović su jasni: da bi se birala nova Vlada, ova se mora oboriti u parlamentu.

    Predviđajući dalje poteze DF, Vujović veruje da bi im bilo značajno da Vlada padne, ali da se vreme narednih vanrednih izbora u Crnoj Gori ne poklopi sa onima u Srbiji, koji će biti održani u aprilu.

    “Moguće je da će DF izabrati neki međumodel – da možda pokrenu proteste na kojima će tražiti ostavku premijera i Vlade, kako bi time držali tenziju i ojačali pritisak na vlast a s druge strane – kontrolisali bi datum narednih izbora, da oni budu najverovatnije nakon izbora u Srbiji”, kaže Vujović.

    Vlada bez legitimiteta

    I Vujović i Blažić slažu se da je Vlada trenutno bez legitimiteta, a suočava se sa novim problemom ako im u Skupštini ne prođu budžet za narednu godinu i ambiciozni program ekonomskih reformi pod nazivom “Evropa sad”, koji predviđa značajno povećanje minimalnih i ostalih plata u Crnoj Gori.

    DF je već poručio da neće glasati za budžet. Međutim, ako ni to ne prođe, Vlada opet nije pala.

    “Ustav Crne Gore propustio je da definiše ovakve situacije, što je nonsens. Mi nemamo pravno rešenje za pitanje – šta ako se budžet ne usvoji? Vlada ne može pasti ako se u Skupštini ne izglasa budžet. Ona samo mora da ga predloži najkasnije do 31. marta tekuće godine, a ako ne bude usvojen, imamo privremeno finansiranje. Ipak, apsolutno je sistemski neprihvatljivo da Vlada i Skupština funkcionišu bez budžeta”, upozorava Blažić.

    Vujović kaže da je realno da DF neće glasati za budžet, kako bi dodatno pokazao nesposobnost ove Vlade. On, međutim, poručuje da treba biti objektivan i da je najracionalniji izlaz iz ove krize – da premijer podnese ostavku.


    “Predsednik Vlade koji ne uživa podršku većine trebalo bi da vrati mandat parlamentu. Kakva god bila ta većina, on jednostavno ne može da upravlja zemljom jer blokira funkcionisanje vlasti. Bilo bi odgovorno da neko ko želi da se pokaže kao državnik, odgovorno i postupi. Sve ostalo je nanošenje štete javnom interesu jer vlada koja nema podršku – ne može da vlada. To je osnovni demokratski princip”, jasan je Vujović.

    On tvrdi da, ako bi ostala ova Vlada do 2024. godine, a da nema podršku parlamentarne većine, to bi definitivno pokopalo ambicije Crne Gore da što pre uđe u Evropsku uniju. “Teško je očekivati, s obzirom na sve okolnosti, da Vlada može opstati do kraja mandata i mislim da su vanredni izbori u nekom trenutku realni”, smatra Vujović.

    Moguća i manjinska Vlada

    U slučaju daljeg insistiranja DF na padu Vlade i nastavka sukobljavanja sa Abazovićevom partijom, kao jedno od mogućih rešenja stidljivo se pominje i manjinska Vlada koju bi podržala opozicija. Krivokapić je poručio da bi svako iz vlasti ko bi se usudio na to postao “saučesnik bivšeg režima”.

    “Da bi se mogla očekivati neka podrška DPS manjinskoj vladi, potrebno je da ona bude u nekom novom pakovanju. To podrazumeva odlazak Krivokapića i to novo pakovanje se mora predstaviti kao neka nova vrednost, a ne da Srpska pravoslavna crkva i dalje ima ključni uticaj na Vladu”, kaže Vujović.

    “Sastavljena od mlađih lidera, intelektualaca, možda i predstavnika nevladinog sektora, a ako bi zadržala karakter ekspertske i bila jasno prozapadna i proevropska, mogla bi dobiti podršku DPS a da to ne utiče dramatično na rejting te stranke. Ta Vlada bi mogla obezbediti i tropetinsku podršku u parlamentu za deblokadu pravosuđa i stvoriti relaksiranu atmosferu za naredne izbore koji bi se mogli održati eventualno zajedno sa predsedničkim, 2023. godine”, kaže Vujović.

    Dok je u igri više kombinacija za izlazak iz bizarne političke situacije, Blažić ocenjuje da u zemlji “vlada apsolutno bezvlašće”.

    “I u samoj vladajućoj koaliciji imamo vlast i opoziciju u vlasti. Imamo dosta stvari koje su proizvod ustavno-pravnih nedostataka. Sve ovo je svojevrstan nonsens. Pratio sam dosta političke sisteme, ali se ne sećam da se nešto ovako dešavalo u bilo kojoj zemlji okruženja. Crna Gora je daleko od demokratije i vladavine prava”, zaključuje Blažić.

  • Upozorenje: Moguć je rat?

    Upozorenje: Moguć je rat?

    Načelnik štaba odbrane Velike Britanije, general Nik Karter izjavio je da se u odnosima Rusije i zapadnih zemalja danas primećuje neviđena napetost.

    Kako naglašava, ozbiljnija nego u vreme Hladnog rata, prenosi “Dejli ekspres”.

    Prema rečima generala, u takvoj situaciji postoji “veći rizik od slučajnog rata”.

    “Živimo u konkurentnijem svetu nego pre 10 ili 15 godina. Mislim da priroda takmičenja između država i velikih sila vodi ka povećanju napetosti. Moramo da budemo oprezni, ne smemo da dopustimo da pojedine naše političare njihova ratoborna priroda dovede u poziciju kada eskalacija sukoba vodi ka greškama”, rekao je visoki vojni zvaničnik.

    Prema mišljenju novinara “Dejli ekspresa” povod za zabrinutost Zapada je migrantska kriza koja je izbila na belorusko-poljskoj granici.

    Kriza na granici Belorusije sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, kuda su se uputili migranti, naglo se zaoštrila 8. novembra.

    Nekoliko hiljada ljudi je došlo na belorusko-poljsku granicu i ne napušta pograničnu zonu. Neki su čak probali i silom da uđu na teritoriju Poljske. Evropske države optužuju Minska da namerno pojačava krizu i prete sankcijama.

    Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko odgovara da su one krive za ovu situaciju.

  • Najviši rejting Hrvatske ikad: “Uvođenje evra je naše sidro”

    Najviši rejting Hrvatske ikad: “Uvođenje evra je naše sidro”

    Predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković održao je konferenciju za medije na kojoj se osvrnuo na kreditni rejting Hrvatske.

    “Osvrnuo bih se na dve važne stvari. Jedno su pre svega jesenje makroekonomske prognoze Evropske komisije, drugo ocena kreditne agencije Fič da se Hrvatskoj povisi rejting”, kazao je Plenković.

    “To je najbolji investicioni kreditni rejting ikada. Nikada nismo imali i taj rejting i pozitivne izglede. Ovaj kreditni rejting nagoveštava šta bi moglo biti u vremenu pred nama”, kazao je Plenković pa nastavio: “EK je u pogledu rasta BDP-a svoje procene rasta realnog BDP-a revidirala s 5,4 posto na 8,1 posto. Podsetiću da smo mi kao Vlada svoje projekcije revidirali s 5,1 na 9 posto. Pre nešto manje od godinu dana Fitč je prognozirao rast 3,8. Njihova nova procena je 8,9. Videli ste da i HNB projektuje rast 8,5. Ako postoji sada verifikovana potvrda one krilatice ’Obećamo manje, isporučujemo više’, ona se u potpunosti potvrdila”, rekao je Plenković.

    Istakao je da su ocene i EK i Fiča u pogledu rezultata hrvatske turističke sezone iznad “naših i njihovih očekivanja.”
    “Ako rezultati u 2021. budu na 80 posto rekordne 2019. godine, onda smo mi u okolnostima ograničenja, sa našom politikom sigurne destinacije i pravovremenih koraka u pogledu otvaranja Hrvatske, napravili iskorak pa smo i zemlja koja je ostvarila najbolje rezultate. Ono što je sidro našeg smera u budućnosti i zbog kojeg jača poverenje u našu politiku je ulazak u Evrozonu. To daje kredibilitet svemu onome što radimo, a budući da stručni ljudi koji se bave ovime vrlo detaljno, znaju šta ulazak u Evrozonu znači za njenu stabilnost. Oni upravo taj motor vide kao jedan od najvažnijih. Druga stvar koja je jako važna njima je stabilno upravljanje finansijama. Pre korone imali smo i budžetski suficit, izašli smo iz procedure prekomernih makroekonomskih ravnoteža i javnog duga. Mi smo zbog pada BDP-a prošle godine otišli par koraka unazad, ali smo već u ovoj godini pokazali da se znamo vratiti”, kazao je Plenković.

    Dodao je da će se bitna odluka o Hrvatskoj donositi u junu iduće godine.

    “Na tome radimo tiho i angažovano. Razgovaramo sa svima koji nam u tom procesu moraju reći: Da, vi ste spremni i mi ćemo vas primiti. U skladu sa Strategijom koju smo usvojili 2018. i pristupnom ugovoru EU. Kada se to dogodi šaljemo poruku da smo stabilniji i to otvara mogućnost da se ova predviđanja revidiraju na još bolje”, kazao je predsednik Vlade Hrvatske.

    Istakao je i da je ovo šesti put da Hrvatskoj agencije podižu kreditni rejting. Između ostalog, naveo je i da je element koji svi gledaju i dinamika vakcinacije.

    “Svako ima pravo i na protest, tu nema nikakvih problema. Mi zagovaramo stav naučne zajednice, koja je uverena da bi bilo dobro da se vakcinišu i naši građani. Oni koji neće imaju pravo na to i mogu na vrlo benigan način da urade test”, rekao je.

    Kako podseća Večernji list, agencija Fič podigla je u petak kreditni rejting Hrvatske za jedan nivo, iz ‘BBB-‘ u ‘BBB’, uz pozitivne izglede, što predstavlja najbolji rejting te zemlje dosad.

    Agencija je navela da je rast hrvatske privrede “puno snažniji” nego što su očekivali, ističući bolje rezultate turističkog sektora i kontinuiranu otpornost izvoza.

  • Putin: Nadam se da Lukašenko neće prkinuti dotok ruskog gasa u Evropu

    Putin: Nadam se da Lukašenko neće prkinuti dotok ruskog gasa u Evropu

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je u subotu da ga Bjelorusija nije konsultovala o mogućnosti prekida dotoka prirodnog gasa u Evropu, dodajući da bi takav potez riskirao da naškodi odnosima između Minska i njegove ključne saveznice Moskve.

    Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko zaprijetio je u četvrtak odmazdom protiv bilo kakvih novih sankcija Evropske unije protiv Minska zbog migrantske krize na granici dvije strane, sugerišući da bi mogao prekinuti tranzit gasa i ostalih roba preko Bjelorusije.

    Bjeloruska sekcija gasovoda Jamal-Evropa dovodi ruski plin u Poljsku i Njemačku i u vlasništvu je ruskog državnog gasnog monopliste, Gazproma.

    “Nedavno sam razgovarao saLukašenkom dva puta i to mi nije nijednom spomenuo, nije mi čak ni nagovijestio”, izjavio je Putin u televizijskom intervjuu, u svojim prvim javnim komentarima.

    “Naravno, u teoriji, Lukašenko kao predsjednik tranzitne zemlje može narediti prekid dotoka gasa u Evropu, To bi, međutim, značilo kršenje našeg tranzitnog ugovora i nadam se da se to neće desiti”, izjvio je Putin, prenosi Reuters.

  • Vulin: EU nije u stanju da kaže Hrvatskoj da se mane ustaštva kao zvanične politike

    Vulin: EU nije u stanju da kaže Hrvatskoj da se mane ustaštva kao zvanične politike

    Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin poručio je EU da nema moralno pravo da Srbiji određuje kako će živjeti i šta će raditi, kada “nije u stanju da kaže Hrvatskoj da se mane ustaštva kao zvanične politike”.

    Vulin je istakao da je zanimljivo da je Haški tribunal presudio da je Hrvatska izvršila agresiju na BiH, a ne Srbija, koju taj sud nikada nije pomenuo u tom kontekstu.

    – Evropskim zvaničnicima uvek kažem da su se gadno prevarili ako misle da je put Srbije do EU posut našim priznavanjem tuđih grehova kao svojih i da mi treba da priznamo da `Oluja` jeste zločin, ali da ga niko nije izvršio i da prihvatimo da jeste odred `El Mudžahedin` klao, ali da niko nije kriv za to klanje – rekao je Vulin za Televiziju Prva.

    Prema njegovim riječima, po toj istoj logici od Srbije se traži da prihvati krivi u za rat u kojem nije učestvovala, da su 250.000 protjeranih Srba u “Oluji” ekonomske izbjeglice, kao i da su ustaški zločinci Jure Francetić i Mile Budak legitimni, dok Srbi treba da se izvinjavaju i za svoje postojanje.

  • Preminulo 16 pacijenata: Korona virus potvrđen kod još 290 osoba u Srpskoj

    Preminulo 16 pacijenata: Korona virus potvrđen kod još 290 osoba u Srpskoj

    U protekla 24 časa, u Republici Srpskkoj testirano je 800 laboratorijskih uzoraka, novi virus korona (SARS-CoV-2) potvrđen je kod 290 osoba, a preminulo je 16 oboljelih.

    Među novozaraženima, radi se o 137 muškaraca i 153 žene, od kojih je 52 mlađe, 160 srednje i 78 starije životne dobi.

    Prema mjestu prebivališta, 79 osoba je iz Banjaluke, 25 iz Trebinja, 16 iz Bijeljine, 15 iz Gradiške, 14 iz Kozarsje Dubice, 13 iz Laktaša, 12 iz Doboja, po devet osoba je iz Brosa i Foče, po sedam iz Gacka, Zvornika, Modriče, Pala i Šamca, po šest iz Prijedora i Šipova, po pet iz Višegrada i Prnjavora, četiri iz Mrkonjić Grada, po tri osobe su iz Dervente, Istočne Ilidže, Ribnika, Ugljevika i Šekovića, po dvije iz Bileće, Lopara, Rogatice, Srpca i Srebrenice i po jedna osoba je iz Berkovića, Vlasenice, Istočnog Novog Sarajeva, Kneževa, LJubinja, Novog Grada, Rudog, Sokoca, Stanara, Han Pijeska, Čajniča i Čelinca.

    U posljednja 24 časa, Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske prijavljeno je 16 smrtnih slučajeva. Radi se o deset muškaraca i šest žena, srednje i starije životne dobi od kojih su po tri osobe iz Gradiške i Prijedora i po jedna osoba iz Banje Luke, Bijeljine, Bileće, Broda, Čajniča, Kozarske Dubice, Osmaka, Teslića, Trebinja i Zvornika.

    Do sada je u Republici Srpskoj potvrđeno 86.715 slučajeva virusa korona, a preminulo je ukupno 4.939 osoba kod kojih je potvrđen test na virus korona.

    U Republici Srpskoj, testirano je ukupno 350.206 osoba.

    Ukupan broj hospitalizovanih u Republici Srpskoj je 677, u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske 270, a u ostalim bolnicama 407. Na respiratoru je 69 osoba, 39 u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, 30 u ostalim bolnicama.

  • Vulin: Milion Srba ne misli kao Komšić, jesu li svi za robiju

    Vulin: Milion Srba ne misli kao Komšić, jesu li svi za robiju

    • Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je da Srbija poštuje međunarodno pravo, ali i da ima pravo da govori istinu i naglasio da u Srebrenici nije počinjen genocid.

    “Imam pravo da kažem da ne mogu da razumem da Naser Orić nije u zatvoru i da ne mogu da razumem da niko ne dođe u Bratunac, i da ne mogu da prihvatim da je Ramuš Haradinaj nevin čovek, ne zato što je nevin, već zato što su poubijali sve svedoke na njegovom suđenju i da je to u redu. Da niko nije odgovoran za ‘žutu kuću’, ni za ‘Oluju'“, rekao je ministar Vulin u emisiji “Prva tema”, na televiziji “Prva”.

    Naveo je da u Srebrenici nije bilo genocida i da ima svako pravo da to misli i kaže javno, saopštio je MUP.

    “Moguće je u nekom autoritarnom režimu da mi to zabranite i da me zbog toga tužite i stavite u zatvor kao novinara Tanjuga, jer ne misli kao Željko Komšić. Mnogi u Bosni i Hercegovini ne misle kao Komšić, kao na primer najmanje milion Srba koji žive u Bosni i Hercegovini. Pretpostavljam da su svi za robiju. Jer eto, njima treba reći kako treba da misle. U ovom trenutku u najvećem broju kafana se peva ‘Ðenerale, nek je tvojoj majci hvala’. Je l’ treba da pohapsim sve te ljude”, rekao je ministar Vulin.

    Na opasku Milana Antonijevića da treba da ih razuveri da je to patriotizam, ministar je rekao da razumije prisutnu nervozu kod Antonijevića, jer mu je slaba argumentacija, ali da ne razumije manire upadanja u riječ i nedozvoljavanja sagovorniku da završi rečenicu.

    Izbori se dobijaju putevima, mostovima i fabrikama
    Vulin je poručio, prilikom gostovanja na TV Prva, da se izbori u Srbiji dobijaju izgrađenim putevima, mostovima i fabrikama i da zato Aleksandar Vučić dobija izbore.

    “Izbori u Srbiji se dobijaju putevima, mostovima, fabrikama i zato Aleksandar Vučić dobija izbore.

    Ne dobija ih tenzijama koje nije podigao. Nije Aleksandar Vučić podigao nekakve inicijative za ova ili ona prava da idu pred kamerama i prave haos u Beogradu. Aleksandar Vučić je pričao o mostovima, bolnicama i putevima i tako se dobijaju izbori u Srbiji”, poručio je ministar Vulin.

    Govoreći na temu na koji način se ispisuje istorija u Srbiji, on je poručio da je tražio na sjednici Vlade Srbije da država Srbija piše udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije, a ne Haški tribunal, saopštio je MUP.

    “Tražio sam na sednici Vlade da udžbenike iz srpskog jezika, istorije, geografije piše država Srbija i da se piše za sve Srbe gde god oni živeli. Ne da mi piše Haški tribunal. Jer, po tom Haškom tribunalu, mi smo 2015. godine trebali da prihvatimo Rezoluciju po kojoj su Srbi, odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, proglašeni prvim genocidnim narodom u istoriji planete. Posle dva svetska rata, posle Mathauzena i Aušvica, posle Jasenovca, Srbi bi bili genocidan narod. E to je kad pustite drugima da vam pišu istoriju. Ne, mi moramo da napišemo svoju istoriju”, poručio je ministar Aleksandar Vulin.