VRBAS Media

Autor: INFO

  • U Republici Srpskoj dan žalosti

    U Republici Srpskoj dan žalosti

    Danas je u Republici Srpskoj dan žalosti zbog ubistva načelnika Sektora kriminalističke policije Policijske uprave Prijedor Radenka Bašića.

    “Vlada Srpske je na telefonskoj sjednici donijela zaključak prema kojem će na institucijama RS danas biti istaknute zastave na pola koplja, biti otkazane manifestacije kulture i prilagođene sportske manifestacije datom trenutku”, saopšteno je iz Biroa Vlade za odnose sa javnošću.

    Podsjetimo, Bašić je ubijen u ponedjeljak ujutru u Prijedoru, dok je pješice išao na posao, najvjerovatnije pištoljem, i to mučki, s leđa, u potiljak, nakon čega je ubica pobjegao, te za njim tragaju sve raspoložive snage MUP-a Srpske.

    Godinu prije odlaska u penziju, suprug i otac dvojice maloljetnih sinova, kojeg kolege opisuju kao čestitog policajca i velikog profesionalca, hladnokrvno je ubijen, a ovaj stravičan zločin opisan je kao napad na državu.

  • Pomoći treba svima

    Pomoći treba svima

    Rast plata u javnom sektoru i penzija za deset odsto koji je najavila vlast u Republici Srpskoj neće osjetiti radnici u realnom sektoru i po mišljenju poslodavaca i ekonomista, na inflaciju i pad životnog standarda trebalo je reagovati na drugi način.

    Ono o čemu se svi slažu jeste da je dobro što plate rastu, kao i penzije, međutim problem bi moglo predstavljati to što se stvara trajna obaveza, a veliko je pitanje da li će prilivi u budžet i sljedeće godine biti na nivou ove, jer se cijeli svijet sprema na recesiju.

    “Treba pomoći svima. Uopšte nije pitanje treba li ili ne treba, već samo način na koji se to radi. Podizanjem plata i penzija stvarate trajnu obavezu i to može biti problem jer za sljedeću godinu očekuje se da će doći do smanjenja prihoda. U ovom trenutku jednokratno treba podijeliti novac pa opet jednokratno ako bude viška i to treba raditi po uzoru na Srbiju”, rekao je Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske, dodajući da u krizi treba ići s jednokratnim mjerama.

    On kaže da u godini krize nije dobro mijenjati ni poreske stope, odnosno PDV i akcize, jer može doći do nestabilnosti budžeta, pa i mešetarenja s tarifama roba, što može dovesti u probleme Upravu za indirektno oporezivanje BiH.

    Inače, Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a, nakon sjednice Izvršnog komiteta SNSD-a rekao je da će Vlada Republike Srpske nastojati da prosječna plata u Republici Srpskoj do kraja godine iznosi 600 evra. Takođe, rekao je da će se SNSD založiti da se povećaju plate u javnom sektoru, odnosno sektoru obrazovanja, policije, zdravstva i javne uprave, i to za deset odsto od avgusta te da će penzije već od 1. jula biti povećane za deset odsto.

    “Što se tiče realnog sektora, imajući u vidu da se smanjuju akcize i neke druge stvari, pokušaćemo putem socijalnog dijaloga da obezbijedimo povećanje plata u realnom sektoru”, naglasio je Dodik, dodajući da će se već od maja tražiti da se boračkoj populaciji povećaju davanja za deset odsto.

    Kao i Trivić, slično misli i ekonomista Slaviša Raković, koji kaže da ne vidi razlog da se novac, po uzoru na Srbiju, ne podijeli direktno građanima Republike Srpske s obzirom na višak prihoda.

    “Ta mjera u Srbiji je dobra, tačno dozirana i u pravo vrijeme urađena. Ne vidim razloga zašto se i kod nas ne ide u tom smjeru”, rekao je Raković.

    On kaže da je dobro i to što se povećavaju plate te da će to sasvim sigurno radnici u javnom sektoru dočekati s radošću, ali da politiku plata treba voditi preko minimalne plate.

    “Politika plate treba da ide preko minimalne i da se ona povećava jer će je osjetiti radnici i u javnom i u realnom sektoru”, rekao je Raković.

    Kada je riječ o samim prihodima na osnovu kojih se vlast u Republici Srpskoj odlučila za povećanje plata i penzija, to se uglavnom odnosi na prihode od PDV-a. “Nezavisne” su još ranije pisale da je uzrok rasta prihoda isključivo stopa inflacije koja je, recimo, u februaru iznosila 6,9 odsto. Prema podacima UIO, prihodi od indirektnih poreza u prva dva mjeseca iznosili su milijardu i 423 miliona KM i veći su za 248 miliona KM ili 21,14 odsto u odnosu na isti period 2021. godine. Za finansiranje državnih institucija u prva dva mjeseca 2022. godine raspoređen je iznos od 301 milion KM, identično kao i 2021. godine, a sav višak prihoda od indirektnih poreza završio je u entitetskim kasama i u Brčko distriktu.

  • Optuženi stigli u Sud BiH: Nastavlja se suđenje u aferi “Respiratori”

    Optuženi stigli u Sud BiH: Nastavlja se suđenje u aferi “Respiratori”

    Sud BiH zakazao je za danas nastavak suđenja premijeru Federacije BiH Fadilu Novaliću i drugima u vezi sa nabavkom 100 respiratora u vrijednosti 10.530.000 KM.

    Za ovu spornu nabavku respiratora, osim Novalića optuženi su i suspendovani direktor Federalne uprave civilne zaštite Fahrudin Solak, vlasnik kompanije “Srebrena malina” Fikret Hodžić i ministrica finansija Federacije BiH Jelka Milićević.

    Novalić, Solak i Hodžić optuženi su za udruživanje radi činjenja krivičnih djela u vezi sa djelima zloupotreba položaja ili ovlaštenja, primanje nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem, piše Avaz.

    Biće nastavljeno saslušanje svjedoka odbrane Fadila Novalića.

  • Čović naglasio značaj dogovora oko Izbornog zakona BiH

    Čović naglasio značaj dogovora oko Izbornog zakona BiH

    Predsjedavajući Doma naroda parlamenta BiH Dragan Čović istakao je u razgovoru sa delegacijom Ministarstva inostranih poslova Francuske da je Izborni zakon BiH trenutno najvažnije političko pitanje koje treba da relaksira unutrašnje odnose među konstitutivnim narodima.

    Čović je naveo i da ovo političko pitanje treba da omogući legitimno političko predstavljanje definisano Dejtonsko-pariškim mirovnim sporazumom.

    – Diskriminacija i majorizacija u suprotnosti su sa praksama evropskih multinacionalnih i multikulturnih zemalja. Politička kriza mora biti prevladana kao najveći test postdejtonske BiH, ali i garancija bržeg napretka prema EU – istakao je Čović.

    Tokom sastanka razgovarano je o partnerstvu BiH sa Francuskom i strateškoj važnosti saradnje u svim segmentima, posebno u oblastima privrede, ekonomije i tehnološke modernizacije, a izraženo je i zadovoljstvo bilateralnim odnosima koji će biti jačani i u budućnosti u svim sferama, saopšteno je iz Parlamentarne skupštine BiH.

    Istaknuto je da bezbjednosna arhitektura Evrope mora biti kompaktna u svim izazovima, a posebno je naglašen značaj integracijskih odnosa prema EU i jačanju kapaciteta u saradnji sa NATO.

  • Vučić o KiM i situaciji u regionu “Zamka je to što pokušavaju da nas uvuku u sukob”

    Vučić o KiM i situaciji u regionu “Zamka je to što pokušavaju da nas uvuku u sukob”

    Radio sam svoj posao i da obaveze predsjednika Republike nisam mogao da podredim stranačkim i ličnim, kaže predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Kako je naveo, kada je riječ o ultimatumu iz Prištine, “nije sve u glasanju 3. aprila, već postoji dvostruka namjera: da se unize Srbi, da im se oduzme pravo, a onda i da se smanje glasovi za njega i njegovu listu”.

    – Ovaj drugi dio nije važan, jer neće biti razlike u glasovima, ali ovaj prvi brine jer su spremni da prećute namjeru Aljbina Kurtija da izazove probleme u regionu. Najlakše je bilo da prihvatimo zahtjeve Srba, ali šta bismo sutradan? – zapitao je Vučić.

    Kaže da je prihvatio mnoge uslove, ali ne i da “Vlada Srbije omogućuje vladi Kosova”, jer bi to de fakto značilo priznanje.

    – Mislim da ruska i kineska strana shvataju sve, ali biće nam teško, biće teško za Srbe za KiM. Zamka je to što pokušavaju da nas uvuku u sukob, govoreći da smo ruske sluge na Balkanu. Hrvati kažu da u BiH provociramo. A, šta smo tačno uradili, osim što ćutimo na svakom koraku? – rekao je predsjednik Srbije za TV Pink.

    Neočekivano je bilo mnogima, dodaje predsjednik, da se Srbija brže razvija od Hrvatske, pa je danas BDP dvije zemlje izjednačen.

    – Vjerujem da ćemo po prvi put biti i ispred njih. Logično je da nisu zadovoljni, ali ne i da različitim kampanjama optužuju Srbiju – rekao je Vučić.

    Ističe da su Srbi juče na sastanku bili u pravu za sve što su rekli, ali da smo morali da dobro razmislimo i napravimo plan. Od brzopletih odluka nema koristi, prenosi Blic.

    – U Rambujeu smo odbili nešto što nam je bilo neprihvatljivo, pa su bacali bombe po nama. Želim da sačuvamo mir na KiM, kao i za sve ljude u Srbiji – rekao je predsjednik.

  • Da li će Srpska izgubiti saveznika u PIK?

    Da li će Srpska izgubiti saveznika u PIK?

    Hoće li Rusija, nakon Savjeta Evrope, istupiti i iz Savjeta za implementaciju mira (PIK) ili će biti isključena iz ove organizacije?

    Da bi Rusija mogla ostati izvan PIK ovih dana je dao naslutiti visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit, koji je obavijestio javnost da su u toku provjere da li je tako nešto moguće. On je otkrio da je dobio pismo iz Ruske Federacije u kojem ga obavještavaju da više neće davati finansijski prihod za visokog predstavnika. Dodao je da ne zna da li će Rusija sama izaći iz PIK ili će biti izbačena.

    – Dao sam da se to provjerava, da li će biti izbačena ili će sama izaći. Mislim da su to vrlo važne odluke – rekao je Šmit.

    Podsjetimo, Rusija je 15. marta obavijestila Savjet Evrope da izlazi iz članstva te vodeće evropske organizacije za zaštitu ljudskih prava. Rusija je na taj način preduhitrila Savjet Evrope, koji ju je dan kasnije i zvanično isključio iz te organizacije zbog invazije na Ukrajinu.

    Ukoliko Rusija bude isključena ili izađe iz PIK, šta će to značiti za Republiku Srpsku i njeno rukovodstvo?

    Profesor međunarodnih odnosa i ljudskih prava na Regent’s univerzitetu u Londonu, Neven Anđelić, ističe za Srpskainfo kako se očekuje da će Rusija istupiti iz PIK, podsjećajući da je već istupila iz primjene Evropske konvencije o ljudskim pravima i fundamentalnim slobodama, te da više nije članica Savjeta Evrope.


    – Rusija je u prošlosti u više navrata prestajala plaćati doprinose ovoj organizaciji. To je dio ruske spoljne politike u situacijama konfrontacije ili neslaganja sa međunarodnom zajednicom, primarno Zapadom. Članstvo u Savjetu Evrope je prestalo paralelnim procesima institucija SE koje su dogovorile prestanak ruskog članstva i zvaničnog pisma ruskog ministra spoljnih poslova, Sergeja Lavrova, da oni istupaju uz članstva – podsjeća Anđelić.

    Dodaje da nešto slično očekuje i u sklopu PIK. Anđelić dodaje da će to vjerovatno izazvati negodovanje političara iz Republike Srpske ali da ne vidi da će se nešto bitno promijeniti odlaskom Rusije iz PIK.

    – Ne vidim mogućnost pogoršanja bezbjednosne situacije u BiH. Zapad je kroz međunarodnu zajednicu prisutan politički u BiH, dominantan je i bezbjednosno, i ima volju da preventivno djeluje. Događaji u Ukrajini su ujedinili EU i NATO, te stoga i PIK postaje homogenije tijelo, gdje je jedino ruski glas disonantan – ističe Anđelić za Srpskainfo.

    Ukoliko se taj glas „utiša“, kako kaže on, kreiraće se snažnije tijelo koje će podržati bolje funkcionisanje Bosne i Hercegovine.

    Anđelić ističe da je Republika Srpska dio BiH i da bi izlaskom Rusije iz PIK jedina promjena bila ta što političko rukovodstvo Srpske neće više imati tako glasnog zaštitnika, kao što je to bio slučaj do sada.

    – Političko rukovodstvo iz Srpske bi u tom slučaju moralo korigovati svoje politike ka boljem funkcionisanju BiH i prestanku blokada – tvrdi Anđelić.

  • Šok za Britance: Inflacija najviša za poslednjih 30 godina

    Šok za Britance: Inflacija najviša za poslednjih 30 godina

    Inflacija je u Velikoj Britaniji porasla više nego što se očekivalo.

    Kako piše američka agencija Blumberg, inflacija je na ostrvu dostigla 30-godišnji rekord, odnosno cene su skočile 6,2 procenta, što je dodatno povećalo pritisak na državu da zaštiti potrošače od pada životnog standarda.U februaru je inflacija u UK bila mnogo viša nego u januaru kada je iznosila 5,5 odsto, saopštio je danas nacionalni biro za statistiku.

    Ekonomisti su očekivali stopu inflacije od 6 odsto, dok je centralna banka predviđala da postoji rizik od dvocifrene inflacije u drugom delu ove godine, prenosi Blumberg.

    Ministar finansija Velike Britanije Riši Sunak rekao je da će pomoći najteže pogođenim domaćinstvima, dodavši da će za mere pomoći biti izdvojeno 21 milijardu funti (28 milijardi dolara) kako bi im se omogućilo da plate uvećane račune za struju i gas.

    Banka Engleske podigla je kamatne stope tri puta od decembra i mogla bi to da uradi ponovo narednog meseca.

    Inflacija u Britaniji porasla je sa samo 0,4 odsto u vreme kada je čitava zemlja bila pod lokdaunom zbog pandemije koronavirusa pre godinu dana, a sada je premašila prognoze u osam od 10 poslednjih meseci.

  • Ukrajinsku vojsku spremao američki general srpskog porijekla

    Ukrajinsku vojsku spremao američki general srpskog porijekla

    Američki brigadni general Nik Dučić, koji je bio i komandant američke baze “Bondstil” na tzv. Kosovu, pripremao je ukrajinsku vojsku za odbanu, pišu mediji.

    Kako piše bečki dnevnik “Kronen cajtung”, ono što ih je Dučić naučio sada im pomaže u ratu sa Rusijom.

    Brigadni general Dučić je bio od 2015. do 2016. stacioniran u Javorivu, gde je obučavao ukrajinske trupe i preneo im zapadne vojne taktike, tvrdi dalje bečki list.

    “Imam prijatelje među ukrajinskim vojnicima. Srceparajuće je, ali oni žive pod brutalnim ruskim napadom. Ponudio sam njima i njihovim porodicama moju kuću u SAD”, rekao je Dučić za “Kronen cajtung”.

    Dučić je, navodi list, bio važna karika u delu koje SAD od 1993. sprovodi u Ukrajini – državnog programa partnerstva. Radi se o programu koji tesno povezuje američku nacionalnu gardu sa ukrajinskom vojskom, njenom vazdušnom odbranom, i koji je doveo do razmene između dve vojske, a time i do snažne modernizacije ukrajinskih snaga.

    “Pokušali smo da ukinemo centralizovanu komandnu strukturu bivšeg Sovjetskog saveza. Više sloboda za niže oficire, koji pre pada Čelične zavese gotovo nisu mogli donositi nijednu odluku”, objasnio je Dučić.

    Cilj drugog programa saradnje “JMTG-U” bio je i da se uspostavi veća sposobnost preživljavanja u borbi protiv separatista na istoku, nešto što je sada, tvrdi list, dalo efekte protiv velikog napada ruske vojske.

    Male, nezavisne jedinice, sa snajperima i protivtenkovskim raketama, su upravo stvari koje duž linije snabdevanja zadaju teške gubitke Rusima. “Pomogli smo da se uspostavi nova kultura među ukrajinskim vjnicima, koji ranije nisu mrdnuli rukom bez naređenja”, objasnio je Dučić.

    On je kazao da su programi partnerstva stvorili tesne veze sa Ukrajinom, koje se nastavlju i u ovom teškim vremenima. U to veruje i nekadašnji vojni ataše i pukovnik Džefrej Fišer. “Nešto slično samo videli na Kosovu. Tamo je program odmah prihvaćen i doveo je do značajnog napretka oružanih snaga”, rekao je on.

    Male jedinice, kaže, imaju smrtonosni efekat, i protiv nadmoćnih protivnika, ako se ispravno primenjuju. Dučić ističe da je jedno jasno posle tri nedelje rata, a to je da Rusija nije ostvarila svoje ciljeve, da je nova ukrajinska vojska i vazdušna odbrana otporna i smrtonosna.

  • Puč u Kremlju?

    Puč u Kremlju?

    Dok bukti rat u Ukrajini neki analitičari smatraju da su dani ruskog predsednika Vladimira Putina odbrojani.

    “Šta god da Putin uradi, ne izgleda da može dugo da preživi”, tvitovao je Anders Aslund, švedski ekonomista i bivši ekonomski savetnik vlada Kirgistana, Rusije i Ukrajine.Aslund veruje da je već očigledno da su u Kremlju vodi velika borba za vlast. Drugi koji smatraju da Putinova pozicija postaje nestabilna ukazuju na javno protivljenje Arkadija Dvorkoviča, dugogodišnjeg zvaničnika ruske vlade i bivšeg vicepremijera, ruskoj invaziji u Ukrajini, piše Glas Amerike.

    Dvorkovič je za američke medijeprošle nedelje rekao: “Moje misli su uz ukrajinske civile. Ratovi su najgora stvar s kojom neko može da se suoči u životu… uključujući i ovaj rat”. “Ratovi ne ubijaju samo neprocenjive živote. Ratovi ubijaju nadu i aspiracije, zamrzavaju ili uništavaju odnose i veze”, objasnio je Dvorkovič.

    Drugi iskusni analitičari koji prate Kremlj još nisu ubeđeni da je Putin u neposrednoj opasnosti, navodeći da se uglavnom protive oligarsi iz doba Jeljcina koji nemaju veliki politički uticaj i zastrašeni su moćnicima u Putinovom okruženju, poznatim kao “siloviki” koji, kao i ruski lider, dolaze iz bezbednosnog, obaveštajnog ili vojnog sektora.


    Oni dele Putinov revanšistički cilj da se povrate teritorije izgubljene za vreme raspada Sovjetskog saveza.

    “Postoji mišljenje da već ima podela među pripadnicima elite: bivšim Jeljcinovim oligarsima protiv Putinove konzervativne elite. To nije sukob ili političa borba: to je jednostavno slučaj gde dva tabora izražavaju suprotne stavove o daljim potezima u trenutnoj situaciji”, smatra Tatjana Stanovaja, nezavisna analitičarka i saradnica Karnegi centra u Moskvi.

    “Ovi prvi kontrolišu ekonomiju, a drugi politiku. Oligarsi su zastrašeni i pod pritiskom, dok konzervativne elite jašu sa izvučenim mačevima”, naglašava Stanovaja.

    Dvorkovič je među retkim pripadnicima ruske političke elite koji su kritikovali Putinov rat protiv Ukrajine. I po svemu sudeći je već kažnjen zbog toga. Ruski poslanici su ga odmah označili izdajnikom, a nekoliko dana nakon što je izrazio protivljenje invaziji, podneo je ostavku na položaj direktora Fondacije Skolkovo, organizacije za visoko-tehnološki razvoj koji je uspostavljen da bi se diversifikovala ruska ekonomija i izvan Moskve izgradila ruska verzija američke Silicijumske doline.

    Fondacija je takođe objavila saopštenje u kojem je Dvorkovič osudio zapadne sankcije protiv Rusije i svetski poredak u kojem je “moguć nacizam i dominacija jedne zemlje nad drugima”, što je aluzija na Sjedinjene Države.


    Osim Dvorkoviča, ni jedan visoki zvaničnik povezan sa Kremljom nije izneo stav koji je drugačiji od državnog.

    Dmitrij Medvedev, zamenik predsedavajućeg Saveta za bezbednost Rusije, bivši ruski predsednik od 2008. do 2012. i premijer od 2012. do 2020. godine, postaje sve ratoborniji.

    Medvedev se više puta predstavljao kao tehnokrata i neko ko zastupa savremenije stavove i smatrao se kao neko ko bi mogao da gaji sumnje u pogledu invazije.

    Međutim, pojačao je podršku ratu, a u ponedeljak je zapretio Poljskoj u autorskom članku u kojem je govorio o “imbecilnim” poljskim liderima kao “vazalima” Sjedinjenih Država. Poljsku je opisao kao “najzlobnijeg, najvulgarnijeg i najglasnijeg kritičara Rusije”.

    Ponovio je i Putinove kritike Zapada zbog, kako ruski lider smatra, umanjivanja uloge Rusije u pobedi nad nacističkom Nemačkom. Medvedev je optužio Varšavu da iz istorije pokušava da izbriše sovjetske “oslobodioce”.

    Samo mali broj ruskih oligarha i bogatih je izrazio protivljenje invaziji. Milijarder Mihail Fridmen, osnivač najveće privatne banke “Alfa Bank”, prvi je pozvao na okončanje “tragedije” i “krvoprolića”.

    Oleg Deripaska, magnat u industriji čelika, na Telegramu je ranije ovog meseca napisao: “Mir je veoma važan. Pregovori moraju da počnu što pre je moguće”.

    Oleg Tinkov, još jedan bogati bankar, opisao je konflikt kao “nezamisliv i neprihvatljiv”.

    Uprkos svemu, ukrajinska vojna obaveštajna agencija podstiče spekulacije o izgledima da Putin bude zbačen s vlasti u puču u Kremlju. Direktorat za obaveštajne poslove Ministarstva odbrane Ukrajine na Fejsbuku je tvrdio da ima informacije da se “među ruskom poslovnom i političkom elitom formira grupa uticajnih ljudi koji se protive Vladimiru Putinu”.

    Takođe je identifikovan je i mogući Putinov naslednik – glavni ruski obaveštajac, šef Federalne bezbednosne službe (FSB) Aleksandar Bortnikov, jedan od pet ključnih članova Putinovog užeg kruga.

    Ima i nepotvrđenih izveštaja da je Bortnikov sve manje popularan u Kremlju i da ga Putin možda delom krivi za nedovoljan napredak ruskih snaga na terenu, s obzirom na to da su borbeni planovi verovatno bili napravljeni na osnovu obaveštajnih podataka koje je Bortnikov obezbedio. Međutim, zbog toga bi takođe mogao da bude diskvalifikovan kao potencijalni naslednik, među elitom koja zaista želi da Putin ode, rekao je za Glas Amerike neimenovani zapadni bezbednosni zvaničnik.

    Dodao je da “ne vidi da će se bezbednjaci oko Putina”, ljudi kao Bortnikov ili sekretar Saveta za bezbednost Nikolaj Patrušev, koji su godinama blisko sarađivali sa ruskim liderom u KGB-u, okrenuti protiv njega.

    “Ako Putin ode, idu i oni”, rekao je zvaničnik.

    Drugi zapadni obaveštajni izvori, s kojima je Glas Amerike razgovarao, takođe su skeptični u pogledu ukrajinskih tvrdnji o puču i sugerišu da su možda iznesene da bi se podstakle sumnje o lojalnosti u vodećim krugovima Putinovog Kremlja.

    “Bortnikov je jastreb, lojalni obaveštajni aparatčik koji je izašao iz istih sovjetskih krugova kao Putin i rado potiskuje drugačija mišljenja, a čak je pravdao i Staljinovu veliku čistku”, rekao je jedan neimenovani zapadni zvaničnik.

  • Bajden krenuo, otkriven njegov plan

    Bajden krenuo, otkriven njegov plan

    Američki predsednik Džozef Bajden krenuo je ka Briselu na razgovore sa evropskim liderima o ratu u Ukrajini.

    On će liderima EU izložiti i planove SAD za dodatne sankcije Moskvi, za koje su izvori saopštili Rojtersu da obuhvataju i članove ruskog parlamenta.Ranije je najavljeno iz Bele kuće da će Bajdenov put u Evropu uključivati razgovore u Briselu, sa NATO i evropskim liderima, i posetu Varšavi zbog konsultacija sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom.

    Dva izvora, upoznata sa situacijom, rekli su Rojtersu da američki predsednik i njegov tim pripremaju planove za uvođenje sankcija članovima ruske Dume, kao deo odgovora za rusku invaziju na Ukrajinu, a očekuje se da će nove sankcije biti objavljene u četvrtak.

    Prema ovom planu, oko 300 članova Dume moglo bi da se suoči sa sankcijama, navodi Rojters pozivajući se na američki list Volstrit džurnal. Portparol Bele kuće saopštio je ranije da „nije doneta konačna odluka o tome ko će sve biti sankcionisan i u kom obimu će sankcije biti proširene“.

    Savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džejk Saliven izjavio je juče da će se Bajden pridružiti saveznicima u pooštravanju sankcija Rusiji i uvodjenju novih zbog napada na Ukrajinu, i da će u četvrtak prisustvovati vanrednom samitu NATO-a, kao i da će se sastati sa liderima G7 i Evropske unije na sednici Evropskog saveta.

    Tokom posete Poljskoj, Bajden će posetiti američke trupe i sastati se sa stručnjacima uključenim u humanitarnu akciju za pomoć stotinama hiljada Ukrajinaca koji su pobegli iz svoje zemlje i onima koji su tamo ostali, navodi Rojters.