VRBAS Media

Autor: INFO

  • Skrivanju vlasnika nekretnina u Srpskoj došao kraj

    Skrivanju vlasnika nekretnina u Srpskoj došao kraj

    Iako je javna tajna da mnogi političari i javne ličnosti u Republici Srpskoj skrivaju imovinu, posebno nekretnine, Zakonom o notarskoj službi u Republici Srpskoj to skrivanje biće onemogućeno, barem kada je riječ o nekretninama koje se vode na njihovo ime.

    Naime, od 1. aprila ove godine, notar je po službenoj dužnosti u obavezi da svaki ugovor o kupovini, zamjeni ili poklonu dostavi na provođenje Republičkoj upravi za geodetske i imovinsko pravne poslove (RUGIP), što ranije nije bio slučaj, i svakom pojedincu je bilo ostavljeno na volju da nekretninu koju je kupio provede kroz knjige RUGIPP-a i na određeni način, vlasništvo učini dostupnim javnosti.

    “Ranije je bilo slučajeva da političar ili javna ličnost kupe stan, kuću ili poslovni prostor i to ne provedu kroz knjige RUGIPP-a i uopšte ih ne navedu u imovinskom kartonu, što su obavezni dostaviti Centralnoj izbornoj komisiji. Biće zanimljivo vidjeti neke imovinske kartone političara i javnih ličnosti na kraju mandata, odnosno nakon izbora sljedeće godine i sa koliko kvadrata raspolažu”, ispričao je jedan od sagovornika “Nezavisnih” koji nije želio da mu spominjemo ime dodajući da je činjenica da mnogi imovinski kartoni političara i javnih ličnosti nisu potpuni, upravo kada je riječ o nekretninama, i da se tome djelimično staje na kraj.

    Dragan Milanović iz Agencije za nekretnine “Remax” kaže da je tačno da vlasnik ili kupac stana, recimo, nije bio obavezan da svoju nekretninu evidentira u RUGIPP-u i da je sasvim sigurno bilo takvih slučajeva.

    “Sada je notar u obavezi da odmah nakon zaključenog ugovora o kupovini to dostavi RUGIPP-u i Poreskoj upravi Republike Srpske. Onaj ko hoće to da sakrije vjerovatno će opet naći način, recimo, neće kupiti nekretninu na svoje ime već na nečije tuđe. Ranije je bilo i slučajeva da se, kada neko preprodaje nekretninu, ispostavi da ona nije u registru nepokretnosti, pa se onda moraju izmiriti porezi koji nisu plaćani, jer ta nekretnina nije bila evidentirana”, rekao je Milanović.

    I Slada Ivelić, predsjednica Notarske komore Republike Srpske, kaže da je notar dužan sve ugovore o prometu nepokretnosti koje je obradio od 1. aprila po službenoj družnosti u ime i za račun stranke dostaviti na provođenje RUGIPP-u. Ukoliko to ne uradi, notar rizikuje vođenje disciplinskog ili krivičnog postupka postupka protiv njega, a za propuste može odgovarati i cjelokupnom svojom imovinom.

    “U ime i za račun stranke po službenoj dužnosti, bez ikakve naknade, notar dostavlja sve ugovore, bilo da se radi o poklonu, zamjeni, kupoprodaji, ugovoru o zajedničkoj izgradnji, ugovoru koji znači promjenu prava svojine nad nepokretnosti itd.”, istakla je Ivelićeva.

    Ona pojašnjava, kada su u pitanju stanovi u izgradnji, da kod njih ne može pisati pravo svojine dok se ne dobije upotrebna dozvola, ali notar ima obavezu da zarad pravne sigurnosti pravi zabilježbe sticanja prava svojine i zabilježbe zaključenja ugovora i dostavlja ih RUGIPP-u.

    Ipak, i tu postoje problemi, jer RUGIPP, recimo, nakon što notar dostavi ugovore, šalje obavijest vlasniku da uplati taksu za knjiženje nepokretnosti ili upis nepokretnosti u svojinu, a ako taj čija je nepokretnost ne izvrši uplatu, notarov zahtjev se odbacuje, što u praksi znači kao da nije ni podnesen.

    “Bilo bi dobro radi pravne sigurnosti da je notarima dato ovlaštenje da od stranke može naplatiti taksu koja je neophodna da bi se izvršio upis prava svojine. Uplata te takse bi bila na račun RUGIPP-a i to ne predstavlja prihod notara, ali se tim putem obezbjeđeuje uredno vođenje javnih evidencija nepokretnosti”, rekla je Ivelićeva.

  • Kurti potpisao dokument u kome je Kosovo označeno fusnotom

    Kurti potpisao dokument u kome je Kosovo označeno fusnotom

    U sporazumu kosovske vlade i Evropske unije, tačnije u naslovu dokumenta o produžetku ugovora o korišćenju objekta u kojem je smještena Kancelarija EU, Kosovo je označeno zvjezdicom, koju prati fusnota, a pominje se i kao “teritorija”, prenosi Ljajmi.

    Sporazum o produženju korišćenja zgrade za još godinu, u kojoj se nalaze kancelarije EU, potpisali su juče kosovski premijer Aljbin Kurti i šef Kancelarije EU na Kosovu Tomaš Suniog.

    U dijelu u kom se objašnjava fusnota navodi se “bez prejudiciranja i u skladu sa statusom prema Rezoluciji 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde”, prenosi Kosovo onlajn.

    Međutim, u drugom stavu dokumenta istovremeno se pominju termini “Republika Kosovo” i “teritorija Kosova”, kada se govori o saglasnosti Vlade Kosova da produži ugovor o korišćenju objekta EU za još godinu dana.

  • Zašto Erdogana ne brine pad vrijednosti lire

    Zašto Erdogana ne brine pad vrijednosti lire

    BBC je obrazložio zašto turskog predsjednika Recepa Tayyipa Erdogana ne brine pad vrijednosti lire, a što pogoršava živote stanovnika ove države.

    Vrijednost valute od početka ove godine je smanjena za 45 posto. Ove sedmice desio se još jedan rekordan pad vrijednosti, dok Erdogan tvrdi da se dešava “ekonomski rat za nezavisnost”. Taj rat vodi insistiranjem na snižavanju kamatnih stopa.
    Zašto turski predsjednik ne odustaje od ekonomskih politika kojima se povećavaju inflacija, nezaposlenost i siromaštvo? Šta to znači za Turke?

    Erdoganova politika suprotna ekonomskim pravilima

    Prema pisanju BBC-a, uzrok pada vrijednosti lire je jednostavan, a to je uporno zadržavanje niskih kamatnih stopa, čime Erdogan misli podstaći ekonomski rast i izvoz. Većina ekonomista je suprotnog mišljenja. Ističu da je tokom inflacije potrebno povećati kamatne stope kako bi se uspostavila kontrola nad inflacijom. Međutim, za Erdogana kamata predstavlja “đavola koji bogate čini još bogatijima, a siromašne još siromašnijima”.

    Kupac na jednoj od turskih pijaca voća Sevim Yildirim se požalila na cijene.

    “Sve je tako skupo. Uz ovakve cijene ne možete kuhati za porodicu”, naglasila je.

    Godišnja inflacija je 21 posto, dok je Centralna banka, za koju se smatra da je pod Erdoganovom kontrolom, snizila kamatne stope sa 16 na 15 posto. To je učinila treći put ove godine.

    Inflacija širom svijeta raste te zbog toga centralne banke razmatraju povećanje kamatnih stopa. No, to nije slučaj u Turskoj, čiji je predsjednik uvjeren da će se inflacija početi smanjivati.
    U posljednje dvije godine smijenjena su tri guvernera Centralne banke i promijenjen je ministar finansija. Uprkos tome, pad vrijednosti lire se nastavio.

    Rast cijena

    Turska znatno ovisi o uvozu sirovina koje su joj potrebne za proizvodnju različite robe – od hrane do tekstila. Tako da pad vrijednosti lire u odnosu na dolar direktno utječe na cijene potrepština.

    Uzgoj paradajza, koji je jedna od najznačajnijih namirnica u ovoj državi, jeste primjer da ovisi o uvoznim sirovinama. Za njegov uzgoj potrebno je uvoziti gnojivo i plin. Prema podacima Trgovačke komore, paradajz je u augustu ove godine poskupio za 75 posto, u odnosu na isti period prošle godine.

    “Kako možemo zaraditi u ovakvim okolnostima. Jeftino prodajemo, a skupo kupujemo”, ukazala je Sadiye Kaleci koja se bavi uzgojem grožđa u gradu Pamukova, dva sata vožnje udaljenom od Istanbula.

    Kaleci se žali na cijene dizela, đubriva i sumpora, koji se koriste za uzgoj vinove loze. Poljoprivrednica Feride Tufan je izjavila da može preživjeti samo ako proda imovinu.

    “Možemo isplatiti dug ako prodamo našu zemlju i vinograde. Nakon što sve prodamo ništa nam neće ostati”, rekla je.

    Lira je toliko nestabilna da se cijene mijenjaju svaki dan. Inflacija za proizvođače je premašila 50 posto.

    “Odrekao sam se mnogih troškova. Kako bih mogao platiti račune, svi manje jedemo i ne kupujemo druge stvari”, tvrdi Hakan Ayran.

    Radnici trgovina na društvenim mrežama objavljuju fotografije koje svjedoče o promjenama cijena, tj. poskupljenjima.

    Pekara u trećem gradu po veličini Izmiru je na cijenama obrazložila zašto su poskupjeli njeni proizvodi. Istakli su za koliko su poskupjeli sastojci poput brašna, ulja i susama, kao i poruku: “Neka je Bog s nama”.

    Dug u stranoj valuti je veliki problem za privatni sektor te je većina kompanija shvatila da je isplativije proizvode držati u magacinima nego da ih prodaju, a sve zbog nestabilnosti domaće valute i inflacije. To za posljedicu ima još veće siromaštvo, povećanje jaza u prihodima i bogatstvu.
    Ljutnja mladih Turaka

    Ispred benzinskih pumpi i lokalnih javnih trgovina u kojima se prodaje jeftin hljeb nastaju redovi. Opozicione stranke pozivaju na izbore.

    Manji protesti, tokom kojih nisu izostala ni hapšenja, desili su se 23. novembra kada je pad vrijednosti lire bio 18 posto. Međutim, mladi Turci ljutnju zbog ekonomske situacije najviše iskazuju na društvenim mrežama – Twitteru, Twitchu, TikToku i YouTubeu.

    “Uopće nisam zadovoljan ovom vladom. Ne mogu vidjeti svoju budućnost u ovoj zemlji”, poručio je preko YouTubea jedan mladi građanin.

    Prema pisanju BBC-a, jedan od pet mladih ljudi je nezaposlen, a nezaposlenost je još veća među ženama. Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kazuju da je u Turskoj četvrta najveća stopa nezaposlenosti mladih. Mnogi mladi Turci nisu zadovoljni standardom života, jer su svjesni koliko bolje žive njihovi vršnjaci u pojedinim drugim državama.

    “Mladom Amerikancu ili Evropljaninu je lako kupiti iPhone njegovom platom. Čak i ako radim mjesecima, to ne mogu priuštiti. To nisam zaslužio”, naveo je jedan 18-godišnjak.

    Mladi žele imati veću političku ulogu u zemlji kojom od 2002. upravlja Erdoganova Stranka pravde i razvoja (AKP). Na predstojećim izborima 2023. pravo glasa će imati skoro devet miliona osoba rođenih krajem 90-ih godina. Upravo bi oni mogli biti prijetnja po AKP.

    Na jednom videozapisu, koji je postao popularan, prikazuje se majka koja hvali Erdogana, dok njen osmogodišnji sin kritikuje predsjednika podsjetivši na neadekvatnu reakciju tokom nedavnih katastrofa.

    “Nemoguće je pogoditi šta će se desiti”

    AKP-ov uspjeh je dobrim dijelom bio zasnovan na velikom prilivu stranih sredstava nakon recesije koja je počela 2008. Okosnica ekonomskog rasta je bila i javna potrošnja te povoljni krediti za građevinski sektor.

    To za posljedicu ima produbljivanje ovisnosti o uvozu u okolnostima nestabilne valute. Malo je onih koji vjeruju da će Erdoganova politika spasiti liru. Ekonomista Arda Tunca je naglasio da se koristi politika koja je u suprotnosti ekonomskoj teoriji. Prema njegovim riječima, ranije su se dešavale krize za koje se moglo pretpostavljati kako će se odvijati, ali da to sada nije slučaj, piše BBC.

  • Otkriveno kako vakcine protiv kovida utiču na DNK čovjeka (VIDEO)

    Otkriveno kako vakcine protiv kovida utiču na DNK čovjeka (VIDEO)

    Najpopularnija teorija zavere je ona kako mRNA vakcine (napravljene na bazi informacione RNK), a to su Fajzer i Moderna, menjaju DNK populacije, da sadrže “čip” koji će “neke sile” iskoristiti za kontrolu ljudi, da izazivaju sterilitet, sadrže teške metale i otrove.Sve ovo su obično teorije zavere koje uglavnom zastupaju antivakseri, iako je veoma mali broj njih sa ovakvim stavom svakako su tu i oni koji izražavaju ekstremno nepoverenje u efikasnost vakcina protiv korone.

    Za Sinofarm, odnosno kinesku vakcinu tvrde da je obična “vodica”, a ove koje su napravljene na “zapadu”, odnosno mRNA, da su opasne jer koriste novu tehnologiju za koju se ne zna kakvo će dejstvo imati na ljudski organizam.

    Epidemiolog dr Erik Figel-Ding objavio je na Tviteru snimak koji je izdala organizacija “Vaccine Makers Project”, a koji je nazvao “najboljim videom godine”. U ovom snimku je do detalja objašnjeno kako zapravo vakcina napada korona virus.

    Takođe, vidi se i da vakcina uopšte ne utiče niti ima interakciju sa ljudskim DNK, što samo potvrđuje ono što eminentni stručnjaci ističu – da su vakcine bezbedne.

    “Kao i mnogi drugi virusi, korona koristi protein da se za njega zakači i prodre u naše ćelije. Antitela koja su na tom proteinu mogu da blokiraju viruse i spreče ga u tome”, navedeno je u ovom snimku.

    “RNK vakcine (mRNA) ‘uče’ naš imuni sistem da stvara ova antitela. Na koji to način vakcine postižu? RNK je genetski materijal koji daje instrukcije našim ćelijama da proizvode protein. RNK u vakcinama se nalazi u omotaču napravljenom od masnih čestica koje ga štite od specijalnih ćelija imunog sistema, nazvanih dendritske ćelije. Kada se jednom nađe u ovim ćelijama, RNK ne ulazi u njihovo jezgro direktno, niti ima interakciju sa DNK, već ostaje u pseudo plazmi, sa ostalim RNK molekulima, čekajući da stvori enzime koji su našem telu potrebni. Kada ribozom ‘pročita’ RNK vakcinu, stvaraju se delići proteina na površini virusa.”

    Putem limfe, ovi delići putuju kroz organizam i “alarmiraju” druge ćelije imunog sistema.

    “Neke od ovih ćelija (T, B ćelije) stvaraju antitela koja savršeno ‘odgovaraju’ površinskim proteinima na virusu. Druge, stimulisane proteinskim delovima nazvanim citotoksične T ćelije, mogu da ubiju ćelije inficirane virusom. Tako da, kada korona virus pokuša da nas inficira, naš imuni sistem je spreman. Odmah ga prepoznaje, neutrališe i uništava, pre nego što uopšte dođemo u rizik da se razbolimo”, objašnjeno je u videu.

  • Omikron registrovan u 38 zemalja; SZO upozorila: “može proći više nedelja”

    Omikron registrovan u 38 zemalja; SZO upozorila: “može proći više nedelja”

    Omikron varijanta korona virusa otkrivena je u najmanje 38 zemalja na svetu, ali još nije prijavljen nijedan smrtni slučaj, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

    SZO je upozorila da bi moglo proći više nedelja dok se ne utvrdi koliko je ova varijanta zarazna, da li izaziva težu bolest i koliko su efikasni tretmani i vakcine protiv nje, preneo je “Gardijan”.

    Omikron varijanta korona virusa proširila se Australijom, u Sidneju je broj zaraženih porastao na 13, a sumnja se da ima zaraženih i u državi Kvinslend.

    Federalne vlasti se drže plana da ponovo otvore ekonomiju u nadi da će se nova varijanta pokazati blažom od prethodnih, ali vlade nekih država i teritorija su pooštrile kontrolu na domaćim granicama, preneo je Rojters.

    Kanada je otkrila ukupno 15 slučajeva nove omikron varijante kovid-19 i trendovi teških bolesti širom zemlje mogli bi ponovo da porastu, izjavili su kanadski zdravstveni zvaničnici.

    Savezna vlada je saopštila da podržava preporuku nacionalnog savetodavnog odbora za imunizaciju da svi odrasli stariji od 50 godina treba da dobiju treću dozu vakcine šest meseci nakon vakcinacije drugom dozom, preneo je Rojters.

  • Akcije potonule 75 odsto: Još jednom džinu “prevelikom da padne” preti bankrot

    Akcije potonule 75 odsto: Još jednom džinu “prevelikom da padne” preti bankrot

    Kineski investitor u razvoj nekretnina Kaisa počeo je pregovore sa svojim ofšor poveriocima o odlaganju dospeća duga od 400 miliona dolara.Naime, rok za isplatu duga Kaisa Group Holdingsa ističe sledeće nedelje, navela su za Rojters dva izvora direktno upućena u tu situaciju.

    Danas su akcije te grupe oštro pale nakon što je saopštila kako nije uspela da obezbedi obavezno minimalno odobrenje od 95 odsto poverilaca da na berzi objavi ponudu 6,5 odsto svojih ofšor obveznica do 7. decembra, bez koje rizikuje da ode u bankrot.

    Prethodno su grupa vlasnika ofšor obveznica koji kažu da poseduju 50 odsto tog duga i njihov finansijski savetnik poslali Kaisa grupi pismo u kojem se nudi dodatno vreme za pregovore o isplati obveznica i izbegnu bankrot.

    “Bondholderi” su takođe na sto izneli ponudu da obezbede dve milijarde dolara svežeg kapitala za Kaisa grupu, ali do sada nije napravljen značajniji pomak sa tom ponudom, prema izvorima Rojtersa, koji su zatražili da ostanu anonimni jer se radi o poverljivim informacijama.

    Akcije posrnulog džina u poslu sa nekretninama oslabile su do zaključenja trgovanja na hongkonškoj berzi 8,82 odsto, daleko više od pada indeksa berze (Hang Seng Index) koji je iznosio 0,9 procenata, čime je pad akcija te firme u ovoj godini dostigao oko 75 odsto.

  • “Sirija, Libija, Irak, Jugoslavija; Počnite od sebe”

    “Sirija, Libija, Irak, Jugoslavija; Počnite od sebe”

    Sjedinjene Američke Države treba da počnu od sebe ako su odlučile da traže zemlje koje krše međunarodno pravo.

    To je izjavila portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Ona je reagovala na izjavu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da NATO ne planira agresiju protiv Rusije i da je jedina “agresija koja se mogla videti prethodnih godina dolazila od Rusije“.

    “Sirija, Libija, Irak, Jugoslavija – otvorena oružana agresija NATO na čelu sa SAD. U Ukrajini imamo rukovodstvo antiustavnih prevrata koje su realizovali SAD zajedno sa NATO i EU“, navela je ona, prenosi Sptnjik.

    Podsetila je da su na Kubi, u Nikaragvi i Belorusiji sprovedeni pokušaji svrgavanja vlasti uz elemente hibridnog rata koji su sprovodile Amerika i zemlje NATO.

    Ona je ocenila da je su za NATO rutina stotine specijalnih operacija, čiji je cilj mešanje u unutrašnje stvari suverenih država i promena političke agende.

    “Tako da ovakve izjave državnog sekretara nisu ništa drugo do neuspešan pokušaj stvaranja ideološke baze za Samit demokratije. Ako su u Stejt departmentu odlučili da nađu agresore koji krše međunarodno pravo, onda partneri taj proces treba da započnu pred ogledalom “, zaključila je Zaharova.

  • Amerikanci “proglasili” neprijatelja “broj jedan”; neočekivano

    Amerikanci “proglasili” neprijatelja “broj jedan”; neočekivano

    Rezultati najnovije ankete nedeljnika “Ekonomist” pokazali su da Amerikanci kao najvećeg neprijatelja ne navode ni Rusiju, a ni Kinu, što je bilo očekivano.

    Amerikanci smatraju da je Severna Koreja glavni neprijatelj Sjedinjenih Američkih Država, dok je Rusija na vrhu liste nedruželjubivih zemalja, pokazala je anketa nedeljnika “Ekonomist” i britanske kompanije za analizu podataka “JuGov”.

    Prema istraživanju, oko 55 odsto ispitanika smatra da je glavni saveznik Vašingtona Velika Britanija, na drugom mestu je Kanada (53 odsto), a na trećem Francuska i Izrael (38 odsto). Dva odsto Amerikanaca je uvrstilo u tu kategoriju i Rusiju. Kada je reč o prijateljskim zemljama, Amerikanci su na prvo mesto stavili Meksiko (41 odsto), zatim slede Francuska (37 odsto), Nemačka (35 odsto) Japan i Tajvan (34 odsto), kao i Južna Koreja (31 odsto). Za Rusiju je glasalo devet odsto anketiranih.

    Prema mišljenju učesnika u istraživanju, u kategoriji nedruželjubivih država prednjači Rusija (35 odsto), a slede je Avganistan (34 odsto) i Kina (33 odsto).

    Međutim, status glavnog neprijatelja Sjedinjenih Američkih Država stekla je Severna Koreja (58 odsto). U prvu trojku ulaze i Iran (44 odsto), Avganistan i Kina (36 odsto). Na petom mestu je Rusija za koju je glasalo 34 odsto anketiranih.

    U istraživanju je ukupno učestvovalo 1.500 ljudi.

  • Đokić o izgradnji HE “Buk Bijela”: Ne vidim nijedan razlog da projekat bude zaustavljen

    Đokić o izgradnji HE “Buk Bijela”: Ne vidim nijedan razlog da projekat bude zaustavljen

    Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić izjavio je danas u Mrkonjić Gradu da ne vidi nijedan razlog da bude zaustavljen projekat izgradnje hidroelektrane “Buk Bijela”.

    Elektroprivredi Republike Srpske, provela u skladu sa republičkim Zakonom i da je lokacija hitroelektrane duboko u teritoriji Srpske, da je Srpska postupajući po zakonu na to imala pravo i dodijelila koncesiju u otvorenom postupku, te da Ustavni sud BiH treba biti svjestan tih činjenica.

    – Prilikom dodjele koncesije u tu aktivnost smo uključili partnera, a to je “Elektroprivreda Srbije” koja će zajedno sa “Elektroprivredom Republike Srpske” izgraditi hidroelektranu – rekao je Đokić novinarima.

    On je istakao da ne vidi nijedan razlog da ovaj projekat bude zaustavljen.

    – Do sada je u ovaj projekat uloženo oko 40 miliona KM što je ogroman novac, a veliko je pitanje ukoliko bi neko ovaj projekat zaustavio, biće suočen sa ogromnom investicijskom štetom koja će nastupiti po BiH u tom slučaju. Ta šteta nastupa tako da onaj ko je regularno ušao u postupak na osnovu poznatih propisa, koji su mu bili poznati u vrijeme kada je ušao u postupak, naši partneri Elektroprivreda i Elektroprivreda Srbije, mogu potraživati ogromna finansijska sredstva i za ono što su uložili do trenutka ukoliko bi neko zaustavio proces gradnje ili za sav period ukoliko bi ta hitroelektrana radila – rekao je Đokić.

    On je istakao da praktično neko može da zaradi novac u ovoj državi na “jednoj gluposti koja se zove nečiji hir da zaustavi jednu takvu investiciju na koju je Republika Srpska imala pravo”.

    – Proizvodnja električne energije na lokaciji Republike Srpske je korist i za BiH. Svaka investicija diže bruto vrijednost domaćeg proizvoda BiH i pruža šansu za razvoj regiona u kome ne žive samo Srbi, ako neko misli da samo Srbi imaju od toga koristi, i doprinosi poboljšanju ekonomskih bilansa što nam je svima cilj – rekao je Đokić.

    Đokić je dodao da svi znaju da su opravdani svi ciljevi koje Republika Srpska želi da ostvari i realizuje na ovaj način.

    – Mislim da i Ustavni sud BiH treba da bude svjestan ovoga kada bude o ovome odlučivao – zaključio je Đokić.

  • Budžet za narednu godinu veći od ovogodišnjeg rebalansa

    Budžet za narednu godinu veći od ovogodišnjeg rebalansa

    Više od 3 milijarde 303 miliona – toliko bi trebalo da bude težak budžet Srpske za iduću godinu, navedeno je u radnoj verziji nacrta budžeta koja je u posjedu ATV-a. Veći je od ovogodišnjeg rebalansa za više od 36 miliona. Svemu tome doprinijeli su povećani prihodi koji rastu iz mjeseca u mjesec.

    “Podaci pokazuju da je za 11 mjeseci ove godine ukupno naplaćeno javnih prihoda kao i prošle godine za cijelu dvadesetu godinu. Ukupno je naplaćeno 2 milijarde 480 miliona KM što predstavlja povećanje za prošlu godinu za isti period, dakle za 11 mjeseci prošle godine u visini od 239 miliona ili 11 procenata“, Goran Maričić, direktor Poreske uprave Republike Srpske.

    Za iduću godinu planirane su i veće plate. I ta stavka bilježi povećanje u odnosu na ovu godinu. I to za skoro 62 miliona. Sve to je, smatraju ekonomisti, dobar signal koji pokazuje da se privreda oporavlja nakon pandemije.

    „Rast prihoda koji se očekuje u 2022.godini omogućio je da se do promjene određene strukture rashoda i očito se kroz budžet može vidjeti da se vlada opredijelila za politiku povećanja plata kako u javnim službama tako i u privredi Republike kao cjeline“, izjavio je Milenko kKrajišnik, predsjednik Fiskalnog Savjeta Republike Srpske.

    Povećanje konkurentnosti i produktivnosti privrede, održiv zdravstveni sistem, pobošljšanje demografske pozicije Srpske. Samo su neki od prioriteta Vlade koji stoje u radnoj verziji ekonomskih reformi. U toku su završne pripreme budžeta za narednu godinu, a dokument će pred poslanike do 15. decembra.