VRBAS Media

Autor: INFO

  • Vučić ima podršku 57 posto birača u Srbiji, opozicija samo 12 posto

    Vučić ima podršku 57 posto birača u Srbiji, opozicija samo 12 posto

    Nova istraživanja javnog mnijenja u Srbiji i dalje daju veliku prednost aktuelnom predsjedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS).

    Procenat ljudi koji bi izašao na izbore, da se oni održavaju u narednu nedjelju, u blagom je porastu, što je normalno budući da se izbori bliže, pokazuje istraživanje agencije Faktor plus. Kada je riječ o rejtinzima, SNS i dalje je uvjerljivo najpopularniji, piše Blic.

    Da se izbori održavaju za sedam dana, naprednjaci bi osvojili 57 posto glasova, što je sličan rezultat, jer su u istraživanju od prije dva mjeseca bili na 58,3 posto.

    “To su neznatne promjene, jer malo je vremena prošlo da bismo govorili da su se protesti odrazili na rezultat. Neko će reći da je SNS pao, ali da bi oni pali, neko drugi mora da poraste, a to se za sada ne vidi”, Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor Plus.

    Opozicija koju čine Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana prvi put od kada je ozvaničena koalicija našla se u istraživanju ove agencije.

    “Kao što sam ranije rekao, procjena je da bi taj blok mogao da ide između 10 i 15 posto. Sada smo ih našli na 12 procenata. Mislim da će imati nešto više, jer ima određeni procenat nezadovoljnih koji se još nisu opredijelili. Trenutno je ta opoziciona kolona u drugom planu zbog protesta, ali vidjet ćemo kako će biti u budućnosti”, navodi Pejić.

    On naglašava da prema istraživanjima niko od političkih opcija za sada nije profitirao iz posljednjih protesta.

    “Mislim da će do izbora biti još tumbanja, pogotovo ako se uključe neki novi akteri poput Save Manojlovića”, ističe on.

    Kada je riječ o Socijalističkoj partiji Srbije (SPS), ta stranka osvojila bi 9,3 posto i na tom nivou je već godinama. Blizu cenzusa nalazi se više stranaka, ali nijedna od njih ne može biti sigurna u prelazak cenzusa. Nabolje stoji savez zelenih stranaka koji bi osvojio oko 7 posto.

  • Danas protesti građana ispred zgrade Predsjedništva BiH

    Danas protesti građana ispred zgrade Predsjedništva BiH

    Za danas od 12 do 14 sati zakazani su protesti pod sloganom “Buđenje građana” ispred zgrade Predsjedništva Bosne i Hercegovine.

    Organizatori su saopćili da i ovaj put očekuju da budu primljeni na sastanak, a vrijeme sastanka sa članovima Predsjedništva će naknadno javiti.

    Inače protesti “Buđenje građana” u prethodnom periodu održani su ispred OHR-a, Ambasade SAD-a, Delegacije EU, Parlamentarne skupštine BiH i Suda i Tužilaštva BiH.

    Zahtjevi građana članovima Predsjedništva BiH:

    Zahtijevamo da Predsjedništvo BiH pod hitno objavi poseban izvještaj o napretku BiH ka punopravnom članstvu u NATO savez, objasni razloge za usporavanje ovog procesa te poduzme sve aktivnosti kako bi se ispunili preostali uvjeti u roku od naredna 3 (tri) mjeseca;

    U cilju ispunjavanja međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, zahtijevamo da Predsjedništvo BiH donese odluku o načinu provođenja nadležnosti Predsjedništva BiH po tački 5.3.h) Ustava BiH kako bi se regulisala koordinacija s međunarodnim i nevladinim organizacijama u Bosni i Hercegovini i direktno uključili građani u proces reformi u Bosni i Hercegovini.

    Pozivamo Predsjedništvo BiH da organizira međunarodnu konferenciju po pitanju ljudskih prava i građanskih sloboda, u kojoj će učestvovati ne samo institucije BiH, već i građani i nevladine organizacije;

    Tražimo da Predsjedništvo Bosne i Hercegovine pozove sve institucije i političke subjekte u Bosni i Hercegovini da poštuju isključive nadležnosti Predsjedništva BiH te ih pozovu da se suzdrže od održavanja bilo kakvih zvaničnih sastanaka, uključujući i one s međunarodnim akterima, na kojima se razgovara o pitanjima iz nadležnosti Predsjedništva Bosne i Hercegovine, a posebno suprotno već donesenim odlukama Predsjedništva BiH (poput članstva u NATO savezu) ili da sve inicijative za nove odluke imaju uputiti Predsjedništvu BiH na razmatranje;

    Pozivamo Predsjedništvo BiH da se posebnom odlukom obavežu građanima Bosne i Hercegovine da se odriču svog imuniteta u pogledu krivične odgovornosti za javno iznesenu riječ u vremenu trajanja svog mandata.

  • Početkom godine zajedničko tržište; “Veliki dan za Srbiju”

    Početkom godine zajedničko tržište; “Veliki dan za Srbiju”

    Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež kaže da od sastanka u Tirani očekuje da Srbija, Albanija i Severna Makedonija dobiju zajedničko tržište rada.

    U okviru pomenutog sastanka, na stolu će biti šest sprazuma.

    “Očekujemo da dobijemo zajedničko tržište rada, granice za prelazak koje rade 24 sata, usaglašene sertifikate, fitosanitarne, da nemamo problem koji je koštao privredu mnogo novca”, istakao je predsednik PKS.

    Podseća da se potpisivalo i ranije nešto, memorandumi o saradnji, a sada su gotovi sporazumi, koji omogucuju da početkom sledeće godine imamo zajedničko tržište rada.

    Čadež je naglasio da su ljudi radili naporno da dođe do rešenja. On je ocenio da sastanak lidera tri zemlje u Tirani pokazuje i njihovu iskrenu želju da naprave zajedničko tržište i predstavlja poziv susedima da se uključe.

    “Ne treba vam tri meseca”

    Prema njegovim rečima, ekonomije koje nisu deo inicijative, psihološki jesu deo te inicijative.

    “Vide se konkretne stvari, ovde vidite da kada kamion krene brže stigne nego pre mesec dana, ako nađete posao u Skoplju, Valoni ili Beogradu ne treba vam tri meseca da tražite birokratske načine kako da preuzmete posao već u jednom danu”, naveo je.

    Čadež navodi da po upitniku koji šalju, više od 50 posto kompanija kaže da ima problem sa kvalifikovanom radnom snagom.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boraviće danas i sutra u Tirani, gde će sa premijerima Albanije i Sjeverne Makedonije, Edijem Ramom i Zoranom Zaevom razgovarati o incijativi, a tim povodom su u zajedničkoj izjavi naglasili “često optuživani da smo bure baruta u Evropi, kao odgovorni lideri, ne možemo dozvoliti da se naš region vrati u noćne more prošlosti”

    Čadež je dodao da je ta izjava trojice lidera suština onoga čemu služi Otvoreni Balkan.

    “Istorijski samit i veliki dan za Srbiju”

    Prema njegovim rečima, to nije skup potpisa i sporazuma, već ideja o miru i prosperitetu dela Evrope koji je uvek bio viđen kao problematičan, pogotovo sada u situaciji ekonomske krize, krizi energenata, u krizi transporta, radne snage, koje nemamo dovoljno.

    Imate lidere koji zaista rešavaju te probleme tako što povezuju svoje ekonomije, rekao je predsednik PKS za RTS.

    Čadež kaže da predsednik Vučić svakog dana trpi kritike da zatvara zemlju i da je izoluje, ali sa druge strane toj istoj zemlji pruža priliku da napreduje, da raste, da se ekonomski povezuje sa drugim zemljama, ne na način samo da nešto prodajemo, uvozimo, izvozimo, već da suštinski pravimo veliku ekonomiju.

    RTS podseća da su dve godine i dva meseca prošle od prvog potpisa trojice lidera i od nastanka inicijative Mini Šengen, koja je u julu preimenovana u Otvoreni Balkan.

    Čadež kaže da je ovo istorijski samit i veliki dan za Srbiju i za region.

    “Radilo se na tome dugo, prevazišao se taj razdor i stvoreno je novo poverenje”, istakao je Cadež.

    “Imao sam prilike da budem u Nišu i da radim sa ministrima sve tri zemlje, 160 ljudi iz javne uprave tri zemlje radilo je na teškim temama ne bismo li imali sporazum”, kaže Čadež.

  • “Komplet Vlada Crne Gore govori srpski jezik”

    “Komplet Vlada Crne Gore govori srpski jezik”

    Dr Adnan Čirgić, dekan Fakulteta za crnogorski jezik i književnost kaže da je borba za jezik borba protiv asimilacije crnogorskog identiteta.

    On je dodao da je donesen zakon o crnogorskom jeziku, ne bi se moglo desiti da cela Vlada Crne Gore govori srpskim jezikom.

    Čirgić kaže da to nije zato što su oni stvarni govornici srpskoga jezika, već zato što smatraju da crnogorski jezik ne postoji. U izjavi za podgoričku Pobjedu kaže da su takvi, kako navodi, “šovinistički stavovi delegirali i Vesnu Bratić na mesto ministarke prosvjete, nauke i kulture.

    Čirgić kaže da se jedan od najbitnijih događaja u savremenoj jezičkoj montenegristici dogodio u decembru 2017. godine, kada je, kako navodi, crnogorski jezik dobio svoj ISO kod od Tehničkog komiteta sa sedištem u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.

    ” Tada je crnogorski jezik postao ravnopravni član svetske porodice jezika, a ta se činjenica nekome može svidati ili ne sviđati, ali je to međunarodno priznanje nemoguće osporiti”, rekao je Čirgić.

    Činjenica je, ističe, da se u Crnoj Gori govori crnogorskim jezikom i da na tu činjenicu ne utiče nacionalno ili kakvo drugo opredeljenje govornika i to se ne odnosi na pripadnike albanske i romske nacionalne manjine.

    “Međutim, to međunarodno priznanje nije uticalo na stav onoga dela govornika koji iz ideoloških razloga smatraju da crnogorski jezik ne postoji”, kaže Čirgić.

    Čirgić tvrdi da, osim Srbije, u regionu nema države koja osporava pitanje crnogorskoga jezika.

    “S druge strane, u Srbiji se ne osporava samo crnogorski jezik već i hrvatski i bosanski. Istina, pre će se onde uvažiti i hrvatski i bosanski no crnogorski jer bi priznanje crnogorskoga jezika značilo njihovo odustajanje od baštine nastale na tome jeziku”, kaže Čirgić i dodaje:

    “Odnos Srbije prema crnogorskome jeziku ne bi trebalo da bude crnogorski nego srpski problem. Taj se problem u brojnim državama rešava principom reciprociteta. Toga nije bila svjesna ni prethodna kulturna i prosvetna vlast, a primenu reciprociteta od ove vlasti koja Crnu Goru vidi kao region Srbije bilo bi naivno očekivati”.

  • Ono na šta su Njemci upozoreni je stiglo; “Cunami”, širi se brzinom munje

    Ono na šta su Njemci upozoreni je stiglo; “Cunami”, širi se brzinom munje

    Za manje od mesec dana otkako je otkriven u Južnoj Africi, novi soj omikron hara Evropom, a dva nova žarišta su postala Velika Britanija i Danska.

    Svetska zdravstvena organizacija saopštila je u subotu da je omikron registrovan u 89 zemlje, a da se broj zaraženih udvostručio u nekim oblastima u poslednjih nekoliko dana, preneo je Blic.

    Omikron se rapidno širi u zemljama sa visokim nivoom imuniteta stanovništva, pa ostaje nejasno da li je to zbog sposobnosti virusa da izbegne imunitet, njegove prirodne povećane prenosivosti ili kombinacije obe osobine, navela je u saopštenju SZO.

    Vanredno u Britaniji

    Britanski premijer Boris Džonson najavio početkom nedelje da “cunami omikron dolazi”, po brojkama koje naglo rastu on je, čini se, već stigao. Velika Britanija je za poslednja 24 sata zabeležila više od 90.000 novozaraženih, dok je 125 ljudi umrlo od posledica korone.

    Britanska agencija za zdravstvenu bezbednost saopštila je da je ukupno do sada registrovano skoro 25.000 slučajeva infekcije omikronom, što znači da je broj zaražnih porastao za više od 10.000 u protekla 24 sata.


    Gradonačelnik Londona Sadik Kan proglasio je u prestonici vanrednu situaciju zbog naglog širenja omikrona. Kan je rekao i da je omikron sada “dominantna varijanta” u Londonu.

    Grupa britanskih naučnika upozorila je ranije da bi broj hospitalizacija mogao dostići vrhunac između 3.000 i 10.000 dnevno, a smrti između 600 i 6.000 dnevno. Naučnici su takođe rekli da sada postoje stotine hiljada infekcija svakog dana i da bi taj dnevni broj do kraja meseca mogao da dosegne između 600.000 i dva miliona zaraženih ako se odmah ne uvedu nova ograničenja.

    Irska se zatvara do januara

    U Irskoj, u kojoj omikron čini oko 35 odsto svih registrovanih infekcija, barovi i restorani u Irskoj zatvaraće se od sutra u 20 časova, a tako će biti i tokom sezone praznika, pa sve do kraja januara, na osnovu novih vladinih mera.

    Nove mere važe od danas do 30. januara, a odnose se na pabove, restorane, sportske manifestacije, pozorišta, bioskope i kulturna okupljanja”, kako je saopštio premijer Majkl Martin u obraćanju u petak.

    Holandija se zatvara

    Holandska vlada saopštila je da uvodi stroge mere karantina širom zemlje u pokušaju da obuzda nagli porast infekcija omikronom. Od utorka su već produžene sve do 14. januara mere iz novembra, koje podrazumevaju zatvaranje ugostitetljskih objekata i većine prodavnica u periodu od 17 sati do 5 sati ujutru.

    Privremeni premijer Mark Rute rekao je da je uvođenje novih mera “neizbežan potez zbog petog talasa izazvanog omikronom koji je pogodio Holandiju” i da će se one nadovezati na delimično zaključavanje koje je već na snazi.

    Osnovnim školama u Holandiji je ranije naloženo da prevremeno započnu zimski raspust zbog visoke stope zaraze kod dece, a Rute je tada saopštio da bi omikron mogao da postane dominantni soj u zemlji do januara.


    Novi soj se ubrzano širi Italijom

    Italijanski Nacionalni zdravstveni institut saopštio je u subotu da se omikron brzo širi i da su novi slučajevi registrovani na severu i jugu zemlje. Do sada je identifikovano 84 slučaja, što je “snažno ubrzanje” u odnosu na 55 dan ranije.

    Italijanska vlada razmatra nove anti-kovid mere kako bi izbegla porast broja slučajeva tokom predstojećeg prazničnog perioda, izvestili su danas italijanski mediji. Dnevni list “Korijere dela Sera” piše da bi premijer Mario Dragi, posle sastanka sa ministrima koji treba da bude održan 23. decembra, mogao da proglasi pravilo gde će svi vakcinisani građani morati da imaju negativan test na kovid za pristup mestima sa velikim brojem ljudi, uključujući diskoteke i stadione, preneo je Rojters.

    Prema toj odredbi, negativni testovi bi takođe bili potrebni za ulazak u bioskope i pozorišta, a uvelo bi se i obavezno pravilo nošenja maski na otvorenom.

    Austrija uvodi nova pravila

    Zbog pojave omikrona Ministarstvo zdravlja Austrije je donelo nova pravila za ulazak u zemlju, koja stupaju na snagu 20. decembra.

    Nova uredba predviđa da u Austriju mogu ući samo osobe koje imaju važeći 2G dokaz, odnosno sertifikat o vakcinaciji ili oporavku od kovida. Ako žele da izbegnu 10-dnevni karantin, putnici moraju da imaju negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili dokaz o prijemu buster doze.

    Austrijska vlada u subotu je donela odluku o uspostavljanju tela za državnu kovod koordinaciju, a na njeno čelo postavljeni su zamenik Generalštaba Vojske Austrije general-major Rudolf Štridinger i generalna direktorka za javno zdravlje Katarina Rajh.


    Njemačka pred izazovom

    Nemačka, koja je krajem novembra posumnjala da im je stogao omikron obustavila je vazdušni saobraćaj sa Južnoafričkom Republikom, a sprema se za, kako je rekao ministar zdravlja Karl Lauterbah, “masovni peti talas” pandemije.

    Zemlja je 14. decembra zabeležila više od 30.000 novozaraženih i 423 smrti, a svega dva dana kacsnije skoro 57.000 novozaraženih i više od 500 umrlih.

    Lauterbah je u petak rekao da Nemačka mora da se pripremi za izazov “koji nikada ranije nismo videli u ovakvom obliku”.

    Nove mjere u Danskoj

    Danska premijerka Mete Frederiksen najavila je u subotu nove restriktivne mere radi suzbijanja korona virusa i nove omikron varijante koja sada čini petinu svih slučajeva registrovanih u zemlji.

    Nove mere obuhvataju zatvaranje pozorišta, bioskopa, zabavnih parkova i konferencijskih centara. Predlaže se i zabrana služenja alkohola posle 22 sata, a na Dance se apeluje da ograniče svoje društvene kontakte. U Danskoj je u subotu registrovan rekordan broj novozaraženih, više od 11.000, ali je stopa smrtnosti i hospitalizacija ispod prošlogodišnjeg nivoa.

    I Francuska uvodi niz mjera

    Francuski premijer Žan Kastes upozorio je da će omikron verovatno postati dominantan soj u zemlji do početka naredne godine i da se novi soj širi brzinom munje. Pariz je uveo stroga ograničenja putovanja za one koji dolaze iz Britanije, u okviru niza mera koje se uvode da bi se zaustavila plima infekcija.

  • “Nije NATO policajac iz kvarta, da razvađa lokalne političare” Šolaja o Izetbegovićevim izjavama i o procedurama

    “Nije NATO policajac iz kvarta, da razvađa lokalne političare” Šolaja o Izetbegovićevim izjavama i o procedurama

    Politička kriza u BiH ne jenjava, a nedavno je ulje na vatru dodao lider SDA Bakir Izetbegović, koji je javno pozvao NATO i EUFOR da, kako je rekao, “pojačaju prisustvo u BiH, posebno u području Brčko Distrikta”.

    Kakve posljedice mogu imati ovakve izjave i koje je procedure potrebno provesti da bi se zaista “pojačalo prisustvo” stranih snaga u BiH?

    Ova pitanja podstakla su žestoku političku raspravu, ali što se eksperata tiče, oni su uglavnom saglasni. Stručnjaci poručuju da NATO savez ima svoja pravila i stroge procedure koje se moraju poštovati, a da u BiH nema “pozivanja u pomoć” bez konsenzusa.

    – Nije NATO policajac u kvartu, pa da interveniše čim se političari posvađaju, a pogotovo se jedna takva mašinerija neće pokrenuti zbog izjava nekih političara na Balkanu – kaže za Srpskainfo Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci i ekspert za međunarodne odnosi bezbjednost.

    Kako procjenjuje Šolaja, mada je politička retorika zapaljiva, Bosna i Hercegovina je daleko od og oružanog konflikta, pa za intervencijama kakve priziva Izetbegović nema ni potrebe.

    – Nismo mi ni blizu takve krize, a čak i kada bi ona nastupila, treba imati na umu da NATO, u pravilu, interveniše samo kada je napadnuta neka od članica saveza – kaže Šolaja.

    Ako bi BiH, zvanično, pozvala NATO u pomoć, dodaje Šolaja, onda treba imati na umu da se moraju ispoštovati procedure i unutar NATO lanca komandovanja i odlučivanja, ali i na nivou same BiH.

    – Što se tiče BiH, nikakvav poziv u pomoć nije moguć bez konsenzusa sva tri člana Predsedništva. Zna to i Bakir Izetbegović, ali ipak izjavljuje to što izjavljuje. Kao i mnoge druge i ova njegova izjava može se dovesti u direktornu vezu sa izborima i kampanjom, iako do izbora ima još skoro godinu dana – kaže Šolaja.

    Kad su u pitanju NATO procedure, prvo bi Savjet ministara NATO morao procijeniti, da li je zaista u BiH potrebno smirivanje ili razdvajanje snaga, ili neka intervencija, a prije toga bi Savez primijenio sva sredstva kriznog menadžmenta.

    – Čak i da se donese odluka o intervenciji, a takva je odluka moguća samo na nivou šefova država članica NATO, dakle čak i da se to desi, valja imati na umu da NATO nema neku vojsku koja negde sjedi i čeka da je neko pozove, nego bi u takvom slučaju valjalo formirati snage za novu misiju – objašnjava Šolaja.

    Dodaje da je pogotovo sada, u doba pandemije, kad se u najvećim gradovima svijeta zbog opasnosti od zaraze zatvaraju hotelii otkazuju novogodišnja slavlja, teško očekivati da bi NATO okupljao svoje vojnike i slao ih u BiH, “zato što se političari svađaju”.

    Šolaja podsjeća da je mirovna misija u BiH, ustvari, formalno misija Ujedinjenih nacija, utemeljena na Rezoluciji 1031 UN, odnosno na Dejtonskom mirovnom sporazumu.

    Podsjeća i na sporazum “Berlin plus” iz 2003. godine, kojim je regulisano da NATO može neke svoje misije da povjeri Evropskoj uniji, pa je tako nastala i misija EUFOR u BiH.

    Miloš Šolaja, međutim, tvrdi da to ne znači da se preko noći i bez provođenja procedure u BiH mogu angažovati dodatne snage.

  • Miličević: Da su sutra izbori, opozicija bi izgubila

    Miličević: Da su sutra izbori, opozicija bi izgubila

    Načelnik opštine Teslić, Milan Miličević, kazao je u intervjuu za “Nezavisne novine”, da su izbori sutra, opozicija ne bi imala šta da traži na istim.

    On je poručio da je gorući problem u međusobnim odnosima, te da sujeta pojedinaca ne vodi ka boljitku.

    “Da su opšti izbori sutra, opozicija ne bi mogla pobijediti. Opozicija mora raščistiti međusobne odnose. Ona mora isključiti sujete, jer bi zajednički cilj trebalo da bude promjena nabolje. Sujete pojedinaca koji smatraju da samo oni i niko drugi treba da budu kandidati i te samopromocije po medijima i unaprijed podjela nepostojećih funkcija i fotelja će samo dodatno odbiti birače i neće biti kritične mase da se promjena nabolje desi. To je nešto na čemu treba raditi, a to se može samo razgovorima”, poručio je Miličević.

    Takođe, on je naveo da u opoziciji postoje elitni političari, koji nemaju apsolutno nikakav značajan kontakt sa stvarnim životom.

  • Zaduženja države diktiraju promet bh. berzi

    Zaduženja države diktiraju promet bh. berzi

    U odnosu na prethodnu godinu, emisije državnih obveznica i trezorskih zapisa na Banjalučkoj berzi značajno su smanjene.

    Pokazuju ovo podaci sa ove berze, prema kojima je ukupan dosadašnji promet ove godine iznosio 365.160.978 KM. U Banjalučkoj berzi su istakli da su na tržištu hartija od vrijednosti značajno uvećane aktivnosti tokom 2020. godine te da je ostvaren ukupan promet u iznosu od 734.019.198 KM, što predstavlja rast od 55,47 odsto u odnosu na 2019. godinu. Kao jedan od razloga ovakvih rezultata na Banjalučkoj berzi navode da su najveći uticaj imale javne ponude obveznica i trezorskih zapisa Republike Srpske.

    “Redovan promet iznosio je 120.285.554 KM i veći je za 39,32 odsto u odnosu na 2019. godinu”, kazali su u Banjalučkoj berzi. Kada je riječ o ovoj godini, na Sarajevskoj berzi je u prvih šest mjeseci 2021. godine ostvaren prihod u iznosu od 276.626.537 KM.

    Kako su u Sarajevskoj berzi naveli za “Nezavisne novine”, tokom 2019. godine ostvaren je profit od 430.924.473 KM, dok je u toku 2020. godine profit bio veći za više od 110 miliona KM i iznosio je 541.031.721 KM.

    Branko Kecman iz “Advantis brokera” u razgovoru za “Nezavisne novine” potvrdio je da je razlog ovakvog stanja na berzama činjenica da je tokom 2020. godine bilo više državnih obveznica, što znači da se država iz nekog razloga više zaduživala. Dodao je da na berzama u BiH nemamo veliki broj akcija kompanija kojima se aktivno trguje.

    “Značajno je da nemamo više investicionih fondova, što je dosta uticalo na smanjenje prometa”, rekao je Kecman. Istakao je da za bolje poslovanje bh. berzi, kao prvo, treba omogućiti razvoj kratkoročnih hartija od vrijednosti, kako bi kompanije koje su društvo sa ograničenom odgovornošću shvatile značaj berze.

    “Pored toga, potrebno je promovisati radničko akcionarstvo te raditi na unapređenju kvaliteta poslovanja državnih kompanija koje su listirane na berzama”, kazao je Kecman.

    Protekli period, inače, obilježio je i odlazak više kompanija sa berzi.

    Kada je riječ o kompanijama koje su napustile berzu u periodu od posljednje tri godine, na Sarajevskoj berzi su naveli da je isključeno 21 privredno društvo, dok su u Banjalučkoj berzi naveli da su 22 akcije kompanija delistirane u istom periodu.

    Kako su za “Nezavisne novine” naveli u Sarajevskoj berzi, u 10 slučajeva do isključenja došlo je zbog promjene oblika organizovanja društava iz dioničkog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću.

    “U 11 slučajeva Sarajevska berza isključila je vrijednosne papire emitenata koji su kumulativno ispunjavali uslove kao što je da se predmetnim vrijednosnim papirima u periodu od 12 mjeseci nije obavila niti jedna trgovina, emitent vrijednosnih papira nije bio u ST-3 subsegmentu slobodnog tržišta duže od 12 mjeseci”, naveli su u Sarajevskoj berzi, dodajući da, pored navedenih, razlog za delistiranje kompanije jeste i otvaranje likvidacionog postupka nad emitentom.

    Kako su naveli u Banjalučkoj berzi, oko 70 odsto akcija koje su delistirane su akcije privrednih društava koja su promijenila pravnu formu u društvo sa ograničenom odgovornošću ili zatvoreno akcionarsko društvo.

    “Ostatak delistiranih emitenata su emitenti za koje je okončan postupak stečaja ili likvidacije”, kazali su u Banjalučkoj berzi.

  • Lukić: Dejtonski sporazum nije bio privremeno rješenje

    Lukić: Dejtonski sporazum nije bio privremeno rješenje

    Opšti mirovni sporazum za BiH koji je “utkan” u Ustav BiH donesen je pro-futuro, odnosno na neodređeno vrijeme tako da nema govora da je on provizoran, odnosno da je Dejton bio samo privremeno rješenje za zaustavljanje rata u BiH, kako neki danas tvrde, kaže jedan od članova srpske delegacije u vojnoj bazi Rajt Peterson Radomir Lukić.

    On za Glas Srpske kaže da niko prilikom potpisivanja ovog sporazuma nije rekao da se radi o privremenom aranžmanu, nekom temporalnom stanju, niti to piše u ovom međunarodnom dokumentu.

    • Zna se ko o tome može odlučivati. Mogu samo entiteti i konstitutivni narodi uz saglasnost svih strana. O tome ne mogu proizvoljno odlučivati američki senatori ili ambasadori koji dolaze na ova područja. To bi i oni trebalo da znaju – istakao je Lukić, koji je profesor ustavnog prava.

    Komentarišući saslušanje novih ambasadora pred Komitetom za spoljne poslove Senata SAD, kada se moglo čuti da “Dejtonski mirovni sporazum nikada nije predstavljao trajnu kategoriju i da se mora nastaviti s ustavnim reformama u BiH”, Lukić je rekao da se eventualne ustavne promjene mogu uraditi samo na propisan i predviđen način, a ne nasilnim putem kako se trenutno pokušava.

    Osvrćući se i na potez Savjeta ministara spoljnih poslova EU, koji je odbacio amandmane o konstitutivnosti, a koji su traženi da se uvrste u zaključke u kontekstu izborne reforme u BiH, Lukić smatra da je i u ovom slučaju napravljen opasan presedan, jer se ne mogu jednim potezom gumice obrisati ustavom zagarantovana prava tri naroda u BiH.

    Da u Dejtonskom sporazumu nigdje ne piše da je on privremen, potvrdio je i politikolog Aleksandar Pavić, navodeći da se radi samo o nastavku političkog pritiska briselske i administracije Džoa Bajdena.

    • Postoji procedura kako se Ustav može menjati. O njemu odlučuju narodi koji žive u BiH. Mislim da se iza ovog krije pokušaj pravljenje alibija za kreiranje novih ustavnih rešenja unutar BiH. Oni na ovaj način žele legitimisati svoja nastojanja da nasilno promene Dejton, ali i ozakone neke ranije nelegalne odluke visokih predstavnika – smatra Pavić.

    On smatra i da izjava kandidata za novog ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila da će po dolasku u Srbiju vidjeti “ko usmjerava stvari u pravom smjeru, a ko ne”, pomalo zlokobno zvuči, jer se radi o diplomati koji je politički učestvovao u agresiji na SRЈ.

    • On se vraća na mesto zločina i nije slučajno da se iz naftalina izvlače ovi političari. Ali sada je malo drugačije vreme, jer nije više unipolarni svet. Ovoga puta Srpska na svojoj strani ima Rusiju i Kinu, koje sigurno neće dozvoliti jednostrane izmene važećih međunarodnih sporazuma – dodao je Pavić.

    Komitet za spoljne poslove Senata SAD održao je sredinom prošle sedmice saslušanje ambasadora, koji bi trebalo da predstavljaju američku politiku u svijetu, a svoje stavove o aktuelnoj situaciji na zapadnom Balkanu ovom prilikom iznio je i Kristofer Hil.

    Na konstataciju senatora Bena Kardina da Dejtonski sporazum nikada nije predstavljao trajnu kategoriju i da mora biti nastavljeno s ustavnim reformama, Hil se složio i dodao da ovaj sporazum “nikada nije trebalo da predstavlja nepromjenjivu kategoriju”.

    • Dejton nije sredstvo kojim se ta zemlja može upravljati. Vrlo je bitno ponovo pogledati Dejton i ono šta treba učiniti u smislu vladinih struktura – poručio je Hil.
  • Putin: Od početka godine spriječeno više od 30 terorističkih napada

    Putin: Od početka godine spriječeno više od 30 terorističkih napada

    Ruske bezbjednosne agencije spriječile su od početka godine 32 teroristička napada, rekao je danas ruski predsjednik Vladimir Putin.

    • U proteklih nekoliko godina, ostvaren je značajan napredak i pozitivna dinamika u borbi protiv terorizma. Zabilježen je značajan pad rizika od terorističke prijetnje – naglasio je Putin u video poruci upućenoj povodom Dana radnika bezbjednosnih agecija, prenosi ruska novinska agencija TASS.

    Prema njegovim riječima, u proteklih 11 godina, spriječeno je više od 200 terorističkih napada i u tom periodu dramatično je smanjen broj sličnih prekršaja.

    On je napomenuo da borba protiv terorizma treba da bude oštra i beskompromisna.