VRBAS Media

Autor: INFO

  • Kreditiranje, ali pod određenim uslovima: Da li međunarodne finansijske institucije ucjenjuju Dodika

    Kreditiranje, ali pod određenim uslovima: Da li međunarodne finansijske institucije ucjenjuju Dodika

    Da li međunarodna zajednica kroz svoje finansijske institucije pokušava da “slomi” lidera SNSD Milorada Dodika da odustane od vraćanja nadležnosti koje su ranije oduzete Srpskoj i prebačene na BiH, tema je koju je ovih dana otvorio visoki predstavnik međunarodne zajednice Kristijan Šmit.

    Šmit je, naime, u intervjuu za jedan njemački medij rekao da je Dodik “prekoračio liniju retoričkog potpirivanja vatre”, poništavajući odluke visokog predstavnika i ne priznajući Ustavni sud BiH, te da je njegov zadatak da to zaustavi.

    – Moj zadatak je da pritiskom i ukazivanjem to promijenim. Svako kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma imaće posljedice, ali se trenutno još vode razgovori sa Dodikom. Znam da Dodiku hitno treba novac. S MMF, Svjetskom bankom i EBRD, uspješno radim na tome da Dodik novac dobije samo pod strogim uslovima – poručio je Šmit, ali nije želio da iznosi nikakve druge detalje.

    O kakvim ucjenama je riječ?

    Doktor ekonomskih nauka, Mladen Ivanić ističe da međunarodne finansijske institucije jedino što mogu da urade jeste da pokušaju da novčanu podršku uslove nekim političkim dogovorima.– Šta je sadržaj tih dogovora međunarodnih finansijskih institucija sa Dodikom i njegovim saradnicima ne znam jer ne učestvujem u tim razgovorima. Ono što znam jeste da MMF nikada nije davao novac bez nekog uslovljavanja, ali se to promijenilo u prethodnih par godina i to samo kada su u pitanju vlasti u BiH – ističe Ivanić.

    On pojašnjava da je MMF u suštini uvijek zauzvrat tražio neke ekonomske reforme. U zadnjih nekoliko godina, kako kaže Ivanić, ozbiljnijih uslova nije bilo.

    – I kada su manje ozbiljni uslovi bili postavljani od strane MMF, vlasti u BiH to nisu ispunjavale, pa vrlo često nakon prve tranše, nije dolazila druga – ističe Ivanić.

    On dodaje da ne treba biti naivan i očekivati da će MMF dati nekome novac bez neke vrste zahtjeva.

    MMF, kako ističe Ivanić, u krajnoj liniji zbog toga i postoji.

    – Nije to klasična banka koja daje kredite uz kamatu i ne interesuje je ostalo. To je, ipak, međunarodna finansijska institucija koja ima i svoje ideološke ciljeve, a to je afirmacija slobodnog tržišta i privatne svojine – navodi Ivanić.

    S druge strane bivši ambasador i ekonomista, Draško Aćimović ističe da ne vidi na koji način međunarodne finansijske institucije uslovljavaju Dodika.


    – Vidjeli smo da je nakon što je Šmit to izjavio, Savjet ministara BiH prošle sedmice jednoglasno usvojio odluku o zaduženju od preko 100 miliona evra. Iskreno govoreći, ne vidim da su SNSD, SDA i HDZ, imali nekih problema da se dogovore oko novog zaduženja, niti da su nešto uslovljeni od strane bilo koga – ističe Aćimović.

    On dodaje da bi bilo dobro kada bi međunarodni kreditori napravili jedan kontrolni organ za upotrebu kreditnih sredstava.

    – I to je najbolji sistem za jedno normalno funkcionisanje. U suštini trenutno ne vidim da ima ikakvih problema za nova zaduženja kod međunarodnih kreditora, tako da ne znam šta bih rekao za tu Šmitovu izjavu – zaključuje Aćimović.

  • Danas nastavak suđenja optuženima u aferi “Respiratori”

    Danas nastavak suđenja optuženima u aferi “Respiratori”

    U Sudu Bosne i Hercegovine je za danas zakazan nastavak suđenja u predmetu Fadil Novalić i drugi, u vezi s nabavkom 100 kineskih respiratora, vrijednosti 10.530.000 KM.

    Suđenje se nastavlja u 9:00 sati, objavljeno je na web stranici Suda BiH.

    Za spornu nabavku respiratora optuženi su federalni premijer Fadil Novalić, suspendovani direktor Federalne uprave civilne zaštite Fahrudin Solak, ministrica finansija Federacije BiH Jelka Milićević i vlasnik preduzeća “Srebrena malina” Fikret Hodžić.

    Terete se za udruživanje radi činjenja krivičnih djela u vezi s djelima zloupotrebe položaja ili ovlasti te primanja nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu utjecajem.

    Optužnica ih tereti i za pranje novca, falsifikovanje ili uništenje poslovnih ili trgovačkih knjiga ili isprava, falsifikovanje službene isprave i povredu obaveze vođenja trgovačkih ili poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izvještaja i njihovo falsifikovanje ili uništavanje.

    Milićević je optužena za nesavjestan rad u službi.

  • Semberija ostala bez devet hiljada poljoprivrednika: Katastrofa koju država ne zaustavlja

    Semberija ostala bez devet hiljada poljoprivrednika: Katastrofa koju država ne zaustavlja

    U proteklih šest godina u selima Semberije od poljoprivrede je odustalo skoro devet hiljada proizvođača, a takav negativan trend će biti nastavljen. Razlog leži u činjenici da je ovo zanimanje postalo neisplativo, dok država sve nijemo posmatra.

    Prije šest godina Semberija je kao najveća žitnica u Bosni i Hercegovini imala 12.350 poljoprivrednih proizvođača, međutim, zbog brojnih problema, njih čak 8.850 odustalo je od ove vrste posla.

    Haotično stanje u 2021. dovelo je do toga da se za napuštanje obradivih površina odlučilo njih još okvirno hiljadu i oni u idućoj godini svoje zasade neće imati.

    Sve ove informacije za Klix.ba su potvrđene iz Udruženja poljoprivednika Semberije, iz kojeg ističu da se problemi iz mjeseca u mjesec sve više gomilaju, dok država negativne pojave samo nijemo posmatra.

    Jedna od najlošijih godina

    “Godina na izmaku je jedna od najlošijih za poljoprivrednike. Početkom smo imali rod pšenice koji je bio odličnog kvaliteta, što nam je ulijevalo optimizam za dalje, ali onda je uslijedila suša koja je rod kukuruza, koji je najviše zastupljen u Semberiji, dovela na katastrofalno stanje. Imali smo prosjek od okvirno tri i po tone po hektaru, dok je on pretprošle godine iznosio 12 tona. To pokazuje kolike su razmjere katastrofe”, kaže za Klix.ba Savo Bakajlić, predsjednik Udruženja poljoprivednika Semberije i član Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika BiH.

    Mjesec decembar sa sobom je donio i svođenje godišnjih računa, a Bakajlić navodi da su dosadašnji pokazatelji takvi da će u 2021. svaki poljoprivredni proizvođač biti u minusu između 10 i 20 hiljada konvertibilnih maraka.

    “I po tome vidimo da je ovo jedna katastrofa, dok država kao takva nema načina da nam pomogne. Nama je džaba dizati cijene proizvoda kada to nema ko kupiti, jer se kod nas uvozi sve i svašta. Tražili smo zaštitu domaće proizvodnje, ali vidimo da naša država i dalje uvozi. Primjer vam je Semberija, gdje je u posljednjem mjesecu uvezeno 10 hiljada prasadi, dok mi naše nemamo kome prodavati”, ističe Bakajlić.

    Sunovrat niko ne zaustavlja

    Ocijenivši trenutni ambijent sunovratom, Bakajlić navodi da će koncem godine mnogi ljudi odustati od poljoprivredne proizvodnje, jer više nemaju računice baviti se ovakvim poslovima. Trenutna procjena je da će, kako dodaje naš sagovornik, Semberija ostati bez okvirno hiljadu poljoprivrednika.

    “Ne mogu ja hraniti bika i dati ga za četiri marke po kilogramu, kad je sijeno pet KM, soja 130 KM, a kukuruz 60 KM. Tu nema nikakve matematike. I ja sam smanjio proizvodnju za 50 posto, dok neki od mojih kolega sada imaju potpuno prazne farme. Sređene su, dezinfikovane i čekaju bolja vremena, koja vjerujem da neće doći, zbog politike koja je trenutno na snazi. Sve je to jedno s drugim povezano”, nastavlja Bakajlić.

    Iza ratara u najvećoj žitnici u Bosni i Hercegovini nalazi se jesenja sjetva. Iako su vremenske prilike pogodovale obavljanju svih poslova, kvalitet prinosa koji se očekuju u junu iduće godine pod velikim je upitnikom zbog nemogućnosti adekvatnog tretiranja zasada.

    “Ljudi su posijali pšenicu i ostale usjeve, međutim zbog enormnog povećanja cijena repromaterijala, mi smo u startu odustali od bacanja jesenjeg đubriva, čijih stotinu kilograma košta između 180 i 200 maraka. Zbog toga očekujemo da će prinosi biti manji, čak i ako nam vremenske prilike budu pogodovale, jer u samom startu nismo dali ono što trebamo dati”, naglasio je predsjednik Udruženja poljoprivednika Semberije i član Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika BiH.

    Semberski poljoprivrednici nadležnima ponovo predlažu uvođenje zaštitne mjere na način da se domaća proizvodnja stavi u prvi plan, a ne uvoz, kao što je to trenutno slučaj.

    “Uvoznu robu treba kontrolisati po kvalitetu, ali i porijeklu. Moraju se mladi ljudi zaustaviti u odlasku iz BiH, uz stimulacije za otvaranje novih poljoprivrednih mjesta. Sela su pusta, sada smo već na dnu jer je konkretno u mom selu ranije bilo 30 poljoprivrednih gazdinstava, a sada je samo 11. To je loš pokazatelj kuda sve ovo vodi”, zaključio je Bakajlić.

  • Državni ministar Madagaskara plivao 12 sati do obale nakon pada helikoptera

    Serge Gelle, državni sekretar za policiju na Madagaskaru, jedan je od dvojice preživjelih koji su plivali oko 12 sati do obale nakon što se njihov helikopter srušio na sjeveroistočnu obalu otoka, piše The Guardian.

    Nesreća se dogodila u ponedjeljak, a Gelle i njegov kolega su do kopna doplivali odvojeno. Na snimku koji kruži društvenim mrežama moguće je vidjeti Gellea kako iscrpljen leži na ležaljci, još uvijek noseći svoju maskirnu uniformu.

    “Još uvijek nije vrijeme da umrem”, rekao je Gelle dodavši kako nije povrijeđen, ali mu je hladno.

    Spasilačke ekipe pronašle su 18 tijela, a pretpostavlja se da je najmanje 39 ljudi poginulo u ovoj helikopterskoj nesreći. Policija je za medije saopćila kako uzrok nesreće za sada nije poznat.
    Gelleove kolege su ga opisale kao čovjeka koji ima živce od čelika i sjajnog sportistu: “Održao je formu uprkos obavezama koje donosi posao ministra. Sjajan je!”.

  • Igraju se ping – pong sa živim ljudima; UN: Ovo je užasna situacija

    Igraju se ping – pong sa živim ljudima; UN: Ovo je užasna situacija

    Bjelorusija i Poljska guraju izbeglice napred-nazad preko granica i dostavljaju im malo hrane, čiste vode ili sklonište od zime, saopšteno je iz UN.

    Kancelarije UN za ljudska prava je zato hitno pozvala obe zemlje se pozivaju da se “pozabave ovom užasnom situacijom”.

    Izbeglice koje je tim UN za ljudska prava intervjuisao tokom posete Poljskoj u periodu od 29. novembra do 3. decembra tvrde da su bili izloženi nasilju ili pretnjama u Belorusiji i da su bili gladni i promrzli, potvrdio je portparol kancelarije UN za ljudska prava, prenosi Rojters.

    “Intervjuisani su opisali strašne uslove s obe strane granice, sa ograničenim ili nikakvim pristupom hrani, čistoj vodi i skloništu od niskih zimskih temperatura”, izjavila je predstavnica UNHCR Elizabet Trosel.

    Prema njenim rečima većina je potvrdila da su ih, dok su bili u Belorusiji, tukle ili im pretile tamošnje snage bezbednosti, zahtevajući novac za hranu i vodu i terajući ih da predju preko granice.

    Bjeloruski i poljski zvaničnici nisu za sada odgovorili na pitanja izveštača Rojtersa povodom ovih tvrdnji.

  • Četvrta doza

    Četvrta doza

    Izrael će ponuditi četvrtu dozu vakcine protiv koronavirusa starijima od 60 godina, usred zabrinutosti zbog širenja omikron soja.

    Stručna komisija izraelskog MInistarstva zdravlja preporučila je davanje četvrte doze, što je pozdravio premijer Naftali Benet kao “sjajnu vest koja će nam pomoći da prevaziđemo talas omikrona, koji se širi svetom”, prenosi Rojters.

    Iako odluku još treba da zvanično odobre viši zdravstveni zvaničnici, Bennet je pozvao Izraelce da što pre prime četrtu dozu.

    “Moja poruka je – ne gubite vreme, idite da se vakcinišete”, rekao je Benet.

    Odluka je doneta nakon što je u Izraelu potvrđen prvi smrtni slučaj jednog pacijenta zaraženog omikron sojem koronavirusa.

    Izraelska bolnica potvrdila je da je osoba preminula, ali je naglasila da je bolovala od više ozbiljnih pridruženih bolesti.

  • Nova vakcina će ubediti antivaksere da se vakcinišu – rađena starom metodom, sigurna i od proteina

    Nova vakcina će ubediti antivaksere da se vakcinišu – rađena starom metodom, sigurna i od proteina

    Sve vakcine funkcionišu tako što uče imuni sistem tela da napadne koronavirus, ali to rade na različite načine. Za razliku od vakcina koje su već odobrene za upotrebu u Sjedinjenim Američkim Državama, Novavaksova vakcina protiv kovida, nazvana NVKS-CoV2373, napravljena je upotrebom konvencionalnijih metoda.

    Ova vakcina napravljena je na konvencionalom pristupu, za razliku od drugih vakcina, i smatra se da može da smanji neodlučnosti u vezi sa vakcinama.

    “Novavaksova” takozvana proteinska podjedinična tehnologija (što znači da njihove vakcine sadrže prečišćene delove patogena) je već ispitana i testirana, a koristi se decenijama za vakcinisanje protiv raznih bolesti, uključujući hepatits B.

    VX-CoV2372 proteinska pojedinična vakcina protiv kovida sadrži laboratorijski napravljene deliće koronavirusa, odnosno njegov šiljati protein, za stimulisanje imuniteta. Vakcina se sastoji od prefuzionog proteina pune dužine napravljenog korišćenjem rekombinantne tehnologije nanočestica i njenog patentiranog dodatka na bazi sapuna “matriks-M”.

    Prema studiji koja je objavljena u martu nakon finalne faze testiranja u Velikoj Britaniji, efikasnost vakcine Novavaksa, biotehnološke kompanije sa sedištem u Gejtersburgu u Merilendu, bila je čak 96 odsto.

    Protiv britanskog alfa soja efikasnost je tada bila 86 odsto, a 55% u odvojenom, manjem ispitivanju u Južnoj Africi, gde su volonteri bili izloženi novom, zaraznijem beta soju. U oba slučaja vakcina je bila 100 odsto efikasna u sprečavanju ozbiljnih oblika bolesti i smrti.

    Iz Novavaksa kažu da je njihova vakcina na ispitivanjima u Severnoj Americi bila efikasna 90,4 odsto protiv kovida, preneo je France24.com.

    Prednosti “Novavaksove” vakcine
    Foto:EPA/JIM LO SCALZO
    Foto:EPA/JIM LO SCALZO
    Zahvaljujući tehnologiji kojom je proizvedena, Novavaksova vakcina ne mora da se čuva na ultraniskim temperaturama, što joj potencijalno daje logističku prednost nad nekim drugim vakcinama.

    Ali Novavaks se mučio sa višemesečnim odlaganja zbog “problema u proizvodnji”. Kako je preneo Forbs, merilendska kompanija zbog poteškoća u proizvodnji nije uspela da iznese vakcinu na tržiše prvi put u svojoj 24-godišnjoj istoriji. Ali dobila je zeleno svetlo u Indoneziji i na Filipinima, dok neka odobrenja i dalje čeka.

    Sem Filipina i Indonezije – koja je postala prva zemlja koja je odobrila hitnu upotrebu ove vakcine – Novavaks je do sada podneo zahtev za odobrenje u nekoliko drugih zemalja, među kojima i Velikoj Britaniji, Evropskoj uniji, Kanadi, Indiji, te na Novom Zelandu.

    Ovog maja su Novavaks i Moderna objavili ugovor sa južnokorejskom vladom o proizvodnji vakcine, koja se u Indiji razvija kao kovovaks. Japan je pristao da kupi 150 miliona doza Novavaksove vakcine, navodi France24.com.

    Druga prednost Novavaksove vakcine u odnosu na Fajzerovu i Moderninu jeste cena – 16 dolara u SAD. Cena Modernine vakcine je 25–37 dolara po dozi, a Fajzerove 19,50 po dozi (za prvih 100 miliona doza), prema portalu Biospace.com.

    Dobra za alergične na “Fajzer”
    EU je u novembru već naručila 200 miliona doza Novavaksove vakcine, namenjene prvenstveno osobama alergičnim na Fajzerovu ili Moderninu.

    S obzirom na to da ova proteinska vakcina deluje na drugačiji način od Fajzerove i Modernine, očekuje se da osobe koje su imale alergijske reakcije na iRNK (mRNA) vakcine neće loše reagovati na “Novavaksovu”.

    Izvršni direktor Stenli Erk rekao je početkom novembra da bi se njihova vakcina mogla koristiti i kao buster za osobe koje su prethodno primile Fajzerovu, Moderninu, ili vakcinu kompanije Džonson i Džonson.

    Američka kompanija je početkom decembra najavila i vakcinu protiv omikrona, novog soja koji je Evropu ponovo stavio u stanje uzbune. Kompanija je tada rekla da bi mogla da započne komercijalnu proizvodnju vakcine protiv omikrona u januaru 2022, dok izvodi testove da li njena trenutna vakcina deluje protiv te varijante.

    Laboratorijski podaci koji se očekuju u narednim nedeljama pokazaće da li antitela pojedinaca koji su prethodno primili “Novavaksovu” vakcinu protiv kovida 19 mogu da neutrališu novu varijantu, navela je kompanija.

    Novavaks je takođe saopštio da je započeo razvoj antigena šiljatog proteina specifičnog za omikron i da će započeti laboratorijske testove nove vakcine na novoj varijanti za nekoliko nedelja. I drugi proizvođači vakcina, poput “Moderne” i “Fajzera”, takođe već uvelike rade na proizvodnji vakcine protiv omikrona.

  • Vaskrsava projekat koji bi mogao da podmiri potrebe Srbije u nafti za narednih 50 godina?

    Vaskrsava projekat koji bi mogao da podmiri potrebe Srbije u nafti za narednih 50 godina?

    Energetska kriza u Evropi nutiče na to da neki projekti sada deluju izglednije nego ranije.

    Planom JP PEU Resavica za sledeću godinu predviđen je projekat detaljnih geoloških istraživanja u okviru kojeg je planirano izmeštanje reke Moravice kod Aleksinca i moguće vađenje uljnih škriljaca, rekao je za Ekapiju Branko Đukić, izvršni direktor za tehničke poslove u ovom javnom preduzeću.

    “Predviđeno je da se na lokaciji kod reke Moravice izvrši jedan raskop u okviru projekta detaljnih geoloških istraživanja. Tu treba da se izmesti korito Moravice u dužini od 650 metara, da bi se možda mogla zahvatiti jedna količina uglja površinskom eksploatacijom, a tim zahvatanjem bi mogao da se izvadi i jedan deo uljnih škriljaca”, rekao je Đukić za taj portal.

    Prema njegovim rečima, to je ušlo u plan Resavice za 2022. godinu, koji je prošao nadzorni odbor kompanije i koji će ići na vladu na usvajanje.

    Podsetimo, plan vađenja uljnih škriljaca na lokaciji kod Aleksinca datira od pre petanestak godina, a 2012. godine država je čak tražila i konsultanta za taj projekat i najavljivala potragu za strateškim partnerom za taj posao za koji upućeni tvrde da je skupa, a i izuzetno prljava tehnologija.

    Tih godina se pisalo da rezerve škriljaca u Aleksincu podmiruju potrebe Srbije za narednih 50 godina u nafti, te da bi čak moglo da ih bude i za izvoz.

    Resorno ministarstvo na čelu sa ondašnjim ministrom Oliverom Dulićem takođe je najavljivalo izmeštanje toka Moravice, u dužini od 1.300 metara. Međutim, sve je ostalo na nivou planova, jer se ubrzo vlast promenila.

    Rezerve aleksinačkog mrkog uglja čekaju signal države

    Na pitanje da li se u jeku elektroenergetske krize u Srbiji možda razmišlja o pokretanju podzemne eksploatacije mrkog uglja iz Aleksinačkih rudnika, koji je, kažu stručnjaci, mnogo kvalitetniji od lignita, veće energetske vrednosti, Đukić kaže da planom Resavice za sledeću godinu nije predviđeno otvaranje rudarenja u okviru Aleksinačkih rudnika sa podzemnom eksploatacijom.

    “Posle nesreće 1989. godine to iskopavanje je stavljeno ad acta. Mi imamo određene, veće količine uglja u ležištu Dubrava u Aleksincu, i mogli bismo to da vadimo, ali kada, to ne mogu da kažem. Za to je potrebna strategija, studija, potrebna je dokumentacija, a to tek ako se donese donese odluka na nivou države da se ugalj kopa iz ovog ležišta. Ali po meni će proći vreme dok se to ne desi”, – kaže Đukić za Ekapiju.

    A kada je reč o iskopu uglja sa površine, u Aleksinačkom rudniku je 2019, prvi put posle 30 godina, izvršen probni iskop 3.000 tona uglja, ali se dalje od toga nije otišlo.

    Đukić, međutim, kaže da ta probna proizvodnja još nije završena.

    “Završili dmo dva iskopa, ostala su još dva, i to smo stavili u plan i za sledeću godinu, pa kad prođe zima izvršićemo raskop još ta dva i dati na analizu. Nakon toga se pravi izveštaj za ministarstvo da je projekat detaljnih geoloških istraživanja završen, kako bi se dalje pravili eventualni planovi da urade konkretni projekti”, navodi sagovornik portala i zaključuje da se u trenutnoj krizi ne može računati na ugalj iz Aleksinačkih rudnika.

    I direktor Aleksinačkih rudnika Nemanja Denić je za portal potvrdio da se nakon probnog površinskog otkopavanja čekaju dalji projekti.

    “Ne možemo bez projekata ništa da nastavimo da radimo. I dalje je površinska eksploatacija uglja u planovima, ali to ne mora da znači da će je biti. Uvek fali novca i fale projekti”, navodi Denić koji kaže da oni rade po direktivi iz Resavice, a da za sada nema direktive da se nastavi otkopavanje.

    “Sve što je traženo je urađeno, svi podaci su dati na obradu, i na osnovu njih bi trebalo da se završe projekti i tehnoekonomska analiza, da se vidi da li je to isplativo, pa ako država rada da se to radi, tek onda da se radi”, kaže Denić.

  • Sad i zvanično: “Najmoćnija vojska na svijetu” izgubila oružje

    Sad i zvanično: “Najmoćnija vojska na svijetu” izgubila oružje

    Reforma koja zahteva veću odgovornost Pentagona o nestalom oružju uključena je u Zakon o ovlašćenju za nacionalnu odbranu (NDAA) SAD.

    Zakon je usvojio Kongres ranije ovog meseca i sada se očekuje da će je potpisati američki predsednik Džo Bajden, prenose Novosti.

    Ministarstvo odbrane SAD promeniće svoj pristup praćenju nestalog oružja koje je dospelo na američke ulice, izvestio je u utorak Asošiejted pres.

    Reforme u okviru NDAA prate istragu AP-a o nestalom oružju koje je kasnije stiglo na američke ulice, među kojima su jurišne puške, mitraljezi, pištolji, granate, artiljerijske granate, minobacači i dr.

    Pentagon sada mora da sastavlja godišnji izveštaj Kongresu o gubitku oružja. Da bi to uradila, vojska će reformisati način na koji vodi evidenciju o oružju i eksplozivu.

    “Jasno je da se odgovornost po ovom pitanju zaustavila na preniskom nivou”, rekao je za AP demokratski predstavnik Džejson Krou, koji je podržao reforme. “Ako u tom izveštaju ima na stotine nestalog oružja, članovi Kongresa će to videti i biće javno postavljeno pitanje o tome i za to će vojsku smatrati odgovornom”, dodao je on.

    Među predstojećim reformama biće i revizija procedure vojnog odgovora na istrage organa za sprovođenje zakona, kao i dugo očekivana digitalizacija evidencije.

    Konkretno, prema rečima portparola vojske potpukovnika Brendona Kelija, američka vojska sada razvija aplikaciju koja će pretraživati bazu podataka o imovini svake službe. Korpus marinaca rekao je da će revidirati svoje interne procedure radi poboljšanja nadzora i pojačane inspekcije jedinica. U mornarici, jedinice će morati da obaveste viši nivo vlasti kada prijave gubitak oružja, a navodi se i da je Vazduhoplovstvo zamenilo svoje registre imovine – municije, aplikacijom sa komercijalne mreže.

    Novi zahtevi NDAA predviđaju da ministar odbrane izveštava o potvrđenim krađama ili povratku oružja Nacionalnom centru za informacije o kriminalu, kojim upravlja FBI.

    Izveštaji koji naglašavaju problem nestalog oružja u američkoj vojsci pojavili su se u junu, a predsedavajući Združenog generalštaba general Mark Majli rekao je da će “pogurati” „sistemsko rešenje“ načina na koji vojska broji svoje oružje, iako je Pentagon u to vreme tvrdio da su imali evidenciju preko 99,9% vatrenog oružja.

    Junski izveštaj ukazao je na to da vojska nije mogla pronađe više od 1.500 komada oružja, od kojih su mnogi navodno kasnije korišćeni u nasilnim zločinima.

  • Blinken: Nema planova za lični susret Putina i Bajdena

    Blinken: Nema planova za lični susret Putina i Bajdena

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je danas da nema planova za sastanak uživo predsjednika Džozefa Bajdena i ruskog predsjednika Vladimira Putina, usred tenzija oko gomilanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom.

    “Mislim da moramo da vidimo da li, u prvom redu, ima diplomatskog napretka”, rekao je Blinken na brifingu za novinare, odgovarajući na pitanje da li bi moglo doći do ličnog susreta u pokušaju da se ublaže tenzije.

    On je naveo da SAD žele da vide da Rusija sprovodi deeskalaciju, izmješta snage sa granice sa Ukrajinom i smanjuje tenzije.