VRBAS Media

Autor: INFO

  • Od danas pooštreni uslovi za ulazak u Crnu Goru, test obavezan ali nije dovoljan

    Od danas pooštreni uslovi za ulazak u Crnu Goru, test obavezan ali nije dovoljan

    Zbog epidemiološke situacije, od danas su pooštreni uslovi za ulazak u Crnu Goru, pa više nije dovoljno imati negativan test već je potrebna i covid potvrda, saopćeno je iz crnogorskog Ministarstva zdravlja.

    Crnogorski državljani i stranci mogu ući preko svih graničnih prelaza, uz posjedovanje jednog od dva dokaza iz covid potvrde.

    Prvi dokaz je da je osoba potpuno vakcinisana propisanim brojem doza vakcina protiv koronavirusa i da od druge doze vakcine nije prošlo više od šest mjeseci, a drugi je da je osoba preboljela Covid-19, prenose crnogorski mediji.

    U oba slučaja, kako je saopćeno iz Ministarstva zdravlja, mora se posjedovati ili negativan PCR test koji nije stariji od 72 sata ili brzi antigenski koji nije stariji od 48 sati.

    Državljani Crne Gore i stranci sa privremenim boravkom mogu ući u zemlju bez ovih dokaza, ali uz određivanje samoizolacije u trajanju od 10 dana, koju je moguće prekinuti najranije nakon tri dana poslije negativnog PCR testa.

  • Najgori rezultat

    Najgori rezultat

    Turska lira je završila 2021. s gubitkom vrednosti od 44 posto u odnosu na američki dolar, a samo u poslednjoj nedelji prošle godine pala je za 19 procenata.

    To je najgori rezultat koji je turska valuta zabeležila otkako je predsednik Redžep Tajip Erdogan došao na vlast pre skoro 20 godina, piše Rojters.

    Lira se tokom poslednje dve sedmice 2021. godine blago oporavila, ojačavši sa nivoa od 18,4 lira za dolar na 10,25, da bi u petak, 31. decembra, završila godinu na 13,19 lira za dolar.Prema podacima Refinitiva, turska lira je među valutama ekonomija u usponu najviše stradala. Njen pad se ubrzao u poslednjih par meseci zbog, kako kažu analitičari, Erdoganovog “novog ekonomskog programa” koji je fokusiran na izvoz, kredite i niske kamatne stope.

    U nastojanju da ublaži pad lire, Erdogan je u decembru predstavio plan za zaštitu depozita položenih u domaćoj valuti od gubitka vrednosti u odnosu na čvrste valute, nakon čega je lira zabeležila nagli, ali kratak rast od 50 odsto podržana intervencijama centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu.

    U želji da sačuvaju vrednost svoje ušteđevine, Turci masovno menjaju lire u devize.

    Rojters navodi da su, prema zvaničnim podacima, sredstva u čvrstim valutama u toj zemlji samo prošle nedelje skočila na rekordnih 238,97 milijardi dolara.

    Erdogan je u petak pozvao građane da se drže lire kada je reč o štednji, tvrdeći da je nestabilnost deviznog tržišta pod kontrolom.

    “Ukoliko sopstveni novac ne postavimo kao referencu, osuđeni smo na potonuće. Turska lira, naš novac, to je ono s čime ćemo ići napred. Ne sa ovom ili onom stranom valutom”, rekao je on.

    Dodao je da će njegova vlada nastaviti da vodi politiku niskih kamata, koju vidi kao sredstvo za snižavanje cena, ali koja je naišla na osporavanje ekonomista kako u Turskoj tako i širom sveta, navodi britanska agencija.

  • U Izraelu moguće postizanje kolektivnog imuniteta

    U Izraelu moguće postizanje kolektivnog imuniteta

    Rast infekcija koji je uzrokovan omikron sojem koronavirusa mogao bi da dovede Izrael do postizanja kolektivnog imuniteta, rekao je danas najviši zdravstveni zvaničnik te zemlje Nahman Aš.

    Kako prenosi Rojters, veoma zarazni omikron soj prouzrokovao je porast broja slučajeva koronavirusa širom sveta, ali broj smrtnih ishoda nije porastao, što daje nadu da je novi soj manje smrtonosan.
    Do kraja decembra, Izrael je uspeo da u izvesnoj meri spreči širenje omikrona, ali sa stopama infekcije koje sada rastu, očekuje se da će broj slučajeva na dnevnom nivou dostići rekordne vrednosti u naredne tri nedelje.
    To bi moglo da rezultira postizanjem kolektivnog imuniteta, rekao je zvaničnik ministarstva zdravlja Aš.
    “Brojke će morati da budu veoma visoke da bi se dostigao imunitet stada.To je moguće, ali mi to ne želimo da dostignemo zaražavanjem, već da se desi kao rezultat vakcinacije”, rekao je on.
    Prema podacima izraelskog ministarstva zdravlja, oko 60 odsto od 9,4 miliona stanovništva je upotpunosti vakcinisano i to skoro svi vakcinom Fajzer/Biontek.
    Od početka pandemije u Izraelu je registrovano oko 1,3 miliona slučajeva koronavirusa, a tokom proteklih deset dana, dnevni broj slučajeva se više nego učetvorostručio, navodi britanska agencija.

  • Oglasile se UN o postupku Prištine: Nezakonito i neprimenljivo

    Oglasile se UN o postupku Prištine: Nezakonito i neprimenljivo

    Status persone non grata nije primenljiv na zaposlene u UN, izjavio je portpraol generalnog sekretara ove organizacije Stefan Dižarik.

    Dižarik je tako promentarisao odluku kosovskih vlasti da proglasi kao neopželjnog na Kosovu i Metohiji ruskog diplomatu.

    “Saznali smo da su kosovske vlasti proglasile za personu non grata zaposlenog u Misiji UN na Kosovu (UNMIK). Kosovske vlasti nisu dale misiji nikakvo zvanično objašnjenje u vezi sa ovom objavom”, rekao je on.

    Predstavnik generalnog sekretara je naglasio da doktrina persona non grata nije primenljiva na osoblje UN i nije predviđena Uredbom UNMIK-a 2000/47 (o statusu, privilegijama i imunitetu KFOR-a i UNMIK-a i njihovog osoblja na Kosovu).

    Priština je 31. decembra proglasila zaposlenog u misiji UN iz Rusije za personu non grata zbog aktivnosti koje su navodno nespojive sa diplomatskim statusom.

    Ambasada Rusije u Srbiji nazvala je ovu odluku provokacijom “preduzetom da bi se pridobila naklonost zapadnih mentora”.

  • Kraj pandemije? “Veoma važna prekretnica”

    Kraj pandemije? “Veoma važna prekretnica”

    Koronavirus sa nama je duže od dve godine i gotovo da nema zemlje gde bar neko nije bio zaražen.

    Zaraza je potpuno promenila naše živote, odnela žrtve, osakatila ekonomiju, zdravstvene sisteme dovela u nezapamćene krize.

    Ovo nije prva pandemija koja je zahvatila čovečanstvo, (a verovatno neće biti ni poslednja) ali, kako su sve prethodne okončane, jedno od gorućih pitanja je kako će se i kada ona završiti.

    Virus SARS- COV2 je, po svemu sudeći, tu da ostane, ali to ne znači da će se i dalje širiti u obliku pandemije.

    Naučnici i zvaničnici imaju različita predviđanja o tome.

    Globalna pandemija bi trebalo da se završi 2022. godine, kažu zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije.

    “2022. mora biti kraj pandemije kovid 19, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus, govoreći na poslednjem planiranom brifingu organizacije za 2021. godinu o koronavirusu”.

    Tedros je rekao da veruje da će se pandemija završiti 2022. godine jer, dve godine od nastanka situacije, “mi veoma dobro poznajemo virus i imamo sve alate (da se borimo protiv njega)”.

    On je rekao da projekcije SZO pokazuju da bi zalihe vakcina trebalo da budu dovoljne za imunizaciju celokupne odrasle populacije u svetu i da se daju busteri populaciji visokog rizika do prvog kvartala 2022.

    Veliki problemi koje je trebalo prevazići su bili “efikasna primena svih alata” i posebno “briga o pravičnosti” raspoređivanja vakcina.

    “Ako ne vakcinišemo ceo svet, mislim da ne možemo da okončamo ovu pandemiju”, zaključio je on.

    U međuvremenu, kineski zdravstveni zvaničnici su oprezni u pogledu iznošenja predviđanja.

    Neki od njih su rekli da još nisu videli nikakve opipljive dokaze koji pokazuju da pandemija jenjava.


    Jin Dongjan, profesor biomedicine na Univerzitetu u Hong Kongu, rekao je da je sada “početak kraja”, dodajući da postoji nada da bismo mogli da okončamo pandemiju 2022.

    “Ali najvažnije je da SZO zaista može da igra vodeću ulogu u nekim kritičnim preduslovima kao što je okončanje nejednakosti u vezi sa vakcinama i istraživanje novih vakcina i lekova”, rekao je Jin.

    Imunolog sa sedištem u Pekingu koji je tražio da bude anoniman rekao je za Global tajms da nema dokaza koji bi rekli da je kraj pandemije, jer “nemamo veoma efikasne vakcine i varijante stalno mutiraju”.

    Da bi pandemija mogla da se okonča 2022. godine smatra i Bil Gejts, milijarder i preduzetnik, koji se često bavi pitanjima vakcinacije i globalnog zdravlja.

    “I dalje verujem da ako preduzmemo prave korake, pandemija može da se završi 2022. godine”, poručio je Gejts.

    Sara Pejton, profesor epidemiologije na Univerzitetu Rajt u SAD, kaže da će se pandemija završiti kada dovoljno ljudi dobije imunitet od virusa kroz infekciju ili vakcinaciju, što će značiti da će biti mnogo manje slučajeva teške bolesti i smrti. Tada će kovid 19 postati endemičan, i dalje će, dakle, biti prisutan, ali lakše ćemo moći da se nosimo sa njim, kao na primer sa sezonskim gripom ili prehladom.

    “Znamo da će doći kraj pandemiji, samo je pitanje vremena. Pretpostavljam da će to biti 2022. godine, možda kasnije tokom godine, ali ne mogu sa sigurnošću da kažem. Možda će se desiti 2023. godine”, rekla je Pejton.


    Pejton je rekla da bi mnoge nepoznate stvari mogle da poboljšaju ili pogoršaju situaciju sa pandemijom, uključujući stope vakcinacije, nove varijante i ponašanje ljudi.

    Dr Pol Ofit, tvorac vakcine protiv rotavirusa smatra da je verovatnije da 2023. nastavimo sa normalnim životom.

    “Mislim da ćemo doći do tačke u kojoj nam je prijatno da je broj slučajeva i smrti dovoljno nizak da ne osećamo da više treba da menjamo svoj život… U nekom trenutku 2023. godine život će možda ponovo izgledati kao nekada”, rekao je on.

    Ipak će trajati duže?

    Pandemija virusa korona neće biti iza nas sve do 2024. godine, predviđa kompanija Fajzer.

    Kovid bi, tada, mogao da postane endemska bolest, što znači da će umesto globalne vanredne situacije postati konstantno prisustvo koje izaziva regionalna izbijanja zaraze širom sveta, nalik na grip, saopštili su predstavnici Fajzera.

    Mikael Dolsten, naučnik iz kompanije Fajzer, rekao je da budućnost virusa zavisi od vakcina i lečenja.

    “Kada i kako će se to tačno desiti zavisiće od evolucije bolesti, koliko efikasno društvo primenjuje vakcine i tretmane, kao i od pravične distribucije na mestima gde su stope vakcinacije niske. Pojava novih varijanti takođe može uticati na to kako se pandemija nastavlja”, rekao je Dolsten za CNBC.

    Doktor Nikolas Kristakis sa Univerziteta Jejl je ranije izneo slično predviđanje u razgovoru za CNN.


    Ali početkom 2022, rekao je Kristakis, “doći ćemo do veoma važne prekretnice, a to je kada ćemo dostići nešto što se zove imunitet krda”.

    “I tada ćemo ući u međuperiod pandemije, koji će trajati par godina do 2024. godine”, rekao je on.

    Tada period posle pandemije zaista može da počne, rekao je Kristakis.

    “U tom trenutku, biološka i epidemiološka sila epidemije će biti iza nas. Virus će i dalje biti tu. I dalje bi mogao da izazove zarazu ljudi, čak i da ubije neke ljude, ali više neće imati onu moć epidemije koju imao ranije”, rekao je on.

    Kako će se i kada završiti ova pandemija zavisi u velikoj meri od svih nas. Naučnici se slažu da je vakcinisanje najbolji način da sprečimo pojavu novih sojeva i njihovo širenje.

  • U Izraelu zabilježen prvi slučaj “flurone”, istovremene zaraze koronom i gripom

    U Izraelu zabilježen prvi slučaj “flurone”, istovremene zaraze koronom i gripom

    Izrael je zabilježio prvi svjetski slučaj takozvane “flurone”, istovremene infekcije koronavirusom i virusom gripe, izvjestili su mediji iz ove zemlje.

    Ovakva vvostruka infekcija prvi put je otkrivena kod žene koja je ove sedmice rodila u medicinskom centru Rabin u Petah Tikvi. Kako kažu iz bolnice, mlada majka, koja nije vakcinisana ni protiv jednog virusa, osjeća se dobro i očekuje se da će uskoro biti otpuštena iz bolnice.

    Ministarstvo zdravstva još uvijek ispituje ovaj slučaj. Simptomi su za ženu bili relativno blagi, a tek treba utvrditi uzrokuje li kombinacija dvaju virusa teža oboljenja.

    Zdravstvene vlasti procjenjuju da su mnogi drugi pacijenti također oboljeli od obje bolesti, ali to nisu znali jer im bolesti nisu dijagnosticirane.

    “Lani nismo svjedočili slučajevima gripe među trudnicama i porodiljama”, rekao je prof. Arnon Vizhnitser, specijalist opstetricije i ginekologije i direktor ginekološkog odjela.

    Kazao je kako danas viđaju slučajeve istovremene zaraze koronavirusom i gripom.

    “Sve češće viđamo trudnice s gripom. Definitivno je veliki izazov kad na porod dođe žena s temperaturom, a ti ne znaš je li to koronavirus ili gripa, pa ih zoveš isto. Obje su bolesti respiratorne”, naveo je on

    Vizhnitser je istaknuo da pacijentica liječena u njegovoj bolnici nije doživjela nikakve posebno teške simptome.

    “Dijagnosticirani su joj gripa i koronavirus čim je stigla. Oba testa su bila pozitivna, čak i nakon što smo ponovno provjerili. To su slične bolesti, virusne su i uzrokuju poteškoće s disanjem jer obje napadaju gornje dišne ​​puteve”, rekao je.

    U međuvremenu, Izrael bi se mogao suočiti s nadolazećom epidemijom gripe jer su bolnice izvijestile o zaprimanju 1.849 pacijenata s komplikacijama zbog te bolesti tokom prošle sedmice, prema podacima koje je u srijedu objavio Centar za kontrolu bolesti (CDC) Ministarstva zdravlja.

  • Završena velika studija, a ovo su rezultati: Vjerovatno će nam trebati tri doze vakcine protiv korone godišnje

    Završena velika studija, a ovo su rezultati: Vjerovatno će nam trebati tri doze vakcine protiv korone godišnje

    Ljudi će možda morati da primaju dvije ili čak tri vakcine protiv kovida svake godine da bi održali zaštitu od virusa ako se rani rezultati o efikasnosti bustera pokažu kao koristan vodič.

    Podaci koje je ove nedjelje objavila Agencija za zdravstvenu bezbednost Velike Britanija pokazuju da je efikasnost Fajzerovih i Moderninih bustera protiv simptomatskih bolesti niža za omikron od delta varijante u svim periodima nakon doze.

    Analiza je uključila 147.597 delta i 68.489 omikron slučajeva u Britaniji. Agencija je naglasila da “rezultate treba tumačiti sa oprezom zbog malog uzorka i mogućih varijacija u vezi sa populacijom sa najvećom izloženošću omikronu koji se ne mogu u potpunosti objasniti“.

    Britanski podaci pokazuju da su i Fajzer i Moderna busteri imali 90 odsto efikasnosti protiv simptomatskih bolesti kod delta varijante do najmanje devet nedjelja.

    Nasuprot tome, efikasnost protiv soja omikron bila je oko 30 odsto niža i izgleda da je dodatno opadala nakon devet nedjelja.

    Izrael je već počeo sa primenom četvrte doze, a to planira i jedan američki medicinski centar da preporuči svom osoblju.

    Medicinski stručnjaci u Australiji rekli su da će biti potrebni rezultati nakon 12-nedeljnog prikupljanja podataka da bi se dobila dugoročna slika.

    Džaja Dantas, profesor međunarodnog zdravlja na Univerzitetu Curtin, rekao je da je još rano za razumijevanje efikasnosti vakcinacije, ali “izgleda da bi on emogle biti potrebe u redovnim dopunama”.

    – Možda će vam trebati busteri dva ili tri puta godišnje – rekao je Dantas, pri čemu je veća vjerovatnoća da će stariji ljudi biti u redu za trostruku godišnju dozu.

    Virus je do sada proizveo 11 varijanti, od kojih su delta i omikron najzarazniji. Deset od tih sojeva pojavilo se u nerazvijenijim delovima svijeta.

    – Imamo nejednakost u vezi sa vakcinama, a jaz će se verovatno povećati kako potražnja za busterima raste u bogatijim zemljama. Toliko delova Afrike nije dobilo ni jednu dozu – rekao je Dantas.

    Majkl Lideamore, modelator zaraznih bolesti na Univerzitetu Monaš, rekao je da je istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo da bez obzira na to koju se vakciju u početku primili, zaštita je ista nakon Fajzer i Moderna bustera.

  • Šta svijet čeka u 2022. godini?

    Šta svijet čeka u 2022. godini?

    U sklopu svojih prognoza o glavnim efektima interakcije geopolitičkih trendova u svijetu, koje objavljuje početkom svake godine, portal Stratfor je pripremio sažetak svojih prognoza za narednu 2022. godinu.

    Da će globalni rast ostati snažan, a Iran i SAD postići ograničeni sporazum samo su neka su od predviđanja. Očekuje se da će se tenzije između Kine i Tajvana produbiti, ali da Peking neće vojno djelovati.

    OGRANIČENI NUKLEARNI SPORAZUM SAD I IRANA

    Izvještaj konstatuje da će snažna želja Sjedinjenih Američkih Država i njihovih evropskih saveznika da uspore nuklearni razvoj Irana, zajedno sa snažnom željom Teherana da ublaži sankcije i izbjegne veliki sukob, potaknuti dvije strane da se vrate za pregovarački sto i postignu ograničeni nuklearni sporazum zasnovan na smanjenju nuklearnih aktivnosti Teherana u zamjenu za ublažavanje američkih sankcija. Međutim, izvještaj, takođe, ukazuje na mogućnost izbijanja regionalnog sukoba, posebno između Izraela i Irana.

    DUBLJI JAZ IZMEĐU KINE I TAJVANA

    U izvještaju se očekuje da će se tenzije između Kine i Tajvana produbiti zbog sve veće podrške Zapada Tajvanu, ali da Peking neće vojno djelovati protiv Tajvana.

    VEĆA KOORDINACIJA FRANCUSKE I NJEMAČKE

    U izvještaju se ukazuje na povećanje nivoa političke koordinacije između Francuske i Njemačke, što otvara vrata za fleksibilnija finansijska pravila za Evropsku uniju, za nastavak podrške energetskoj tranziciji i pristupu ulaganjima koji je više protekcionistički. To će dovesti do konzistentnije političke saradnje sa Italijom i Španijom i zajedničkog pomjeranja osovine moći Evropske unije ka jugu kontinenta. Međutim, izvještaj navodi da će napredak biti skromniji na sigurnosnom frontu.

    TALIBANI

    U izvještaju se naglašava da će se talibani suočiti s velikim ekonomskim i društvenim pritiscima u pokušaju da učvrste svoju kontrolu nad Avganistanom. Talibanski lideri će se boriti da uspostave ravnotežu između očekivanja u zemlji i inostranstvu, dok budu radili na donošenju novih propisa i formaliziranju nove vlade i ustavne strukture.

    ESKALACIJA TENZIJA U UKRAJINI

    U izvještaju se navodi da će sporovi oko sporazuma iz Minska i ruskih zahtjeva za sigurnosne garancije zadržati napetosti u istočnoj Ukrajini na visokom nivou. Odbacuje se mogućnost da će Rusija pribjeći invaziji na Ukrajinu, ali se vjeruje da će zadržati svoje snage, infrastrukturu i opremu u blizini ukrajinskih granica, kako bi vršila pritisak na Zapad i navela ga da napravi ustupke u evropskim pregovorima o sigurnosti.

    U slučaju da pregovori o bezbjednosti propadnu, Rusija će izvršiti upad u Ukrajinu i pokušati zauzeti velike dijelove Ukrajine ili izvršiti ograničeni upad i napade navođenim raketama na ukrajinsku vojsku s ciljem nametanja političkog rješenja.

  • Dolar pada, zlato raste: Mnoge države mijenjaju svoje devizne rezerve

    Dolar pada, zlato raste: Mnoge države mijenjaju svoje devizne rezerve

    Udio zlata u deviznim rezervama centralnih banaka raste širom svijeta, dostižući maksimum u posljednjih 31 godinu. U isto vrijeme, pada udio dolara u deviznim rezervama zemalja.

    Banke su povećale zlatne rezerve za 4.500 tona u posljednjoj deceniji, pokazuju podaci Svjetskog savjeta za zlato. U septembru 2021. godine, ukupne zlatne rezerve iznosile su 36.000 tona, što je najviše od 1990. godine i povećane su za 15 odsto u odnosu na 10 godina ranije.

    Udio dolara u deviznim rezervama u posljednjih 10 godina oštro je pao, pa je u 2020. dostigao najniži nivo u posljednjih četvrt vijeka, piše Raša tudej.

    Analitičari navode da centralne banke, naročito u zemljama u razvoju, nastavljaju prelazak na zlato, što je posljedica globalne zabrinutosti zbog monetarnog režima zasnovanog na dolaru. U prvih devet mjeseci 2021, Tajland je tako kupio 90 tona zlata, Indija 70, Brazil 60’.

    Porast udjela zlata naročito je počeo poslije svetske ekonomske krize 2008. godine, što je izazvalo odliv sredstava iz državnih obveznica SAD, zbog čega je pala vrijednost iovine denomirane u dolarima.

    Povjerenje u dolarsku aktivu tako je pokolebano, kazao je analitičar Icuo Tojošima za Nikei Azija. Sa druge strane, cijene zlata ostaju stabilne, a unca je koštala 1.806 dolara 30. decembra 2021, prenosi Sputnjik.

  • “Ne osjećam se udobno u toj koži” Vučić poručuje da poslije izbora napušta čelo SNS

    “Ne osjećam se udobno u toj koži” Vučić poručuje da poslije izbora napušta čelo SNS

    Predsjednik Srbije, ali i čelni čovjek SNS Aleksandar Vučić rekao je u novogodišnjem intervjuu da smatra da je deset godina na mjestu predsjednika vladajuće partije sasvim dovoljno.

    Neću više da budem predsjednik stranke, mislim da je deset godina dovoljno. Ne govorim slučajno da treba da dođu mlađi. Ne osjećam se udobno u toj koži, i zato će neko drugi biti izabran za predsjednika stranke poslije izbora. Ali ću na izbore ići svom snagom zajedno sa SNS, da se izborimo za veliku pobjedu koja će značiti sigurnu budućnost za Srbiju. Snovi su jedina granica koju imamo i zajedničku možemo da se izborimo za uspješnu i pobjedničku Srbiju, rekao je Vučić za Novosti.

    Predsjednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić odbio je krajem novembra da prihvati jednoglasan prijedlog svih članova te stranke da se ponovo kandiduje kao jedini kandidat za predsjednika SNS.

    Na izbornoj skupštini tada je izabrano je sedam novih potpredsjednika stranke, kao i novi članovi predsjedništva stranke.

    Na izbornoj skupštini SNS za nove potpredsjednike SNS odabrani su Miloš Vučević, Siniša Mali, Vladimir Orlić, Nevena Đurić, Marko Đurić, kojem je zamrznut mandat zbog svog ambasadorskog angažovanja, Aleksandar Šapić i Ana Brnabić.