VRBAS Media

Autor: INFO

  • Bez posla u Srpskoj ostalo 18.702 ljudi: Radili na određeno i postali tehnološki višak

    Bez posla u Srpskoj ostalo 18.702 ljudi: Radili na određeno i postali tehnološki višak

    Na Birou RS nalazi se više od 70.400 građana, a čak četvrtina prijavljenih – njih 18.702, bez posla je ostalo u prošloj godini.

    Ovo su podaci Zavoda za zapošljavanje RS, zaključno sa novembrom 2021. godine.

    Za najveći broj ljudi koji je lani ostao bez posla – 7.454, istekao je ugovor na određeno vreme, potom slijede radnici koji su proglašeni tehnološkim viškom – 4.182, dok se na trećem mjestu nalazi 3.652 radnika koji su potpisali sporazumni raskid.

    Ostali razlozi prestanka radnog odnosa su: stečaj za 83 osobe, prestanak rada kod poslodavca 690 ljudi, prestanak obavljanja privatne djelatnosti 315 lica, izjava radnika i poslodavca o prekidu radnog odnosa 2.092 lica, te ostali razlozi.

    Istovremeno, za 11 meseci prošle godine sa Biroa je zaposleno 29.246 građana Srpske. To je za 5,9 odsto više u odnosu na isti period u 2020. godini, kada je radnu knjižicu dobilo 27.615 građana, precizirali su iz Zavoda.

    Poslodavci su najveći interes iskazali za zapošljavanjem diplomiranih ekonomista i pravnika, kojih i najviše ima prijavljenih na Birou, ali tražena su i zanimanja kojih nema toliko prijavljenih na Zavodu, a to su: profesori matematike i fizike, profesor informatike, diplomirani farmaceuti, ljekari, diplomirani inženjeri elektrotehnike i drugi.

    – Analize pokazuju da su poslodavci koji traže zapošljavanje diplomiranih ekonomista i diplomiranih pravnika zastupljeni u gotovo svim djelatnostima, što opravdava činjenica da u okviru svake firme imamo potrebu za finansijskim i pravnim kadrom s jedne strane, a s druge strane imamo priliv lica pomenutog zanimanja iz obrazovnog sistema – precizirala je Vedrana Milinković, stručni saradnik za informisanje.

    Na Birou Srpske, zaključno sa novembrom, bilo je prijavljeno 70.476 građana, što je za 15,3 odsto ili 12.759 manje u odnosu na isti period u 2020. godini, kada je bilo 83.235 nezaposlenih.

  • Evroparlamentarac HDZ-a poručio: Stanivuković je veći nacionalista od Dodika

    Evroparlamentarac HDZ-a poručio: Stanivuković je veći nacionalista od Dodika

    Evroparlamentarac iz HDZ-a Hrvatske Tomislav Sokol danas je izjavio da je bošnjački hegemonizam puno gori nego srpski separatizam, te da Hrvati nemaju nikakav uticaj u državnim institucijama BiH, da bi uticali na trenutnu politiku Milorada Dodika, piše Klix.

    “Problemi u Bosni i Hercegovini su vrlo, vrlo slojeviti. Temeljni problem je što imamo tri konstitutivna naroda čije su vizije dijamatralno suprotne. Kod Srba prevladava separatizam, odnosno gledanje prema istoku, prema Srbiji. Kod Bošnjaka želja za stvaranjem unitarne države, gdje bi oni kao najdominantniji narod, gdje bi koristili to za svoju hegemoniju i preglasavali najmalobrojnije, to su Hrvati, naravno u savezništvu s Turskom. I Hrvati koji gledaju na zapad, koji žele opstanak Bosne i Hercegovine, ali BiH u kojoj bi oni bili ravnopravni”, istakao je Sokol.

    Smatra i da je Draško Stanivuković veći nacionalista od Milorada Dodika.

    “Sarajevo koristi srpsku retoriku da prebaci fokus rasprave na to sa onoga što je po meni glavni problem u BiH, da imate jedan konstitutivni narod koji je diskriminisan i koji već godinma ne može birati svoje političke predstavnike”, tvrdi Sokol.

    Sokol se zapitao kakva je to bošnjačka politika koja je dovela do toga da Hrvati u BiH moraju oko nekih stvari sarađivati s Dodikom.

    “Kakva je morala biti bošnjačka politika da je dovela do toga?”, dodao je.

    Istakao je da su Hrvati u BiH zahvaljući bošnjačkoj “hegemonističkoj politici” u velikoj mjeri izgurani iz institucija.

    Dodao je da zbog toga Hrvati “ni na koji način ne mogu uticati na Dodika da promijeni svoju politiku jer ih navodno uopšte nema u institucijama”.

    “Hrvatski problemi su prvenstveno u Federaciji gdje su i Bošnjaci koristili svoju brojnost i pomoć određenih međunarodnih visokih predstavnika da ih izguraju iz institucija. Hrvati i da žele jako malo mogu uticati na ono između Republike Srpske i centralne vlasti odnosno Federacije”, tvrdi Sokol.

  • Zaharova: Amerika više ne podržava nezavisnost Kosova?

    Zaharova: Amerika više ne podržava nezavisnost Kosova?

    Marija Zaharova primetila je protivrečnost u rečima američkog državnog sekretara Entonija Blinkena o nedopustivosti nasilne promene granica.

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije ironično je upitala da li je to Vašington prestao da podržava “suverenitet Kosova”.

    Konkretno, Blinken je ranije izjavio da je jedan od američkih ciljeva pregovora o bezbednosnim garancijama sa Rusijom zaštita osnovnih principa međunarodnih odnosa, odnosno nedopustivost nasilne promene granica, ograničenja učešća u savezima, kao i uspostavljanja sfera uticaja.

    “Da li dobro razumemo da Vašington više ne podržava ‘suverenitet Kosova’ i ne protivi se povratku Sirije u Arapsku ligu?”, prokomentarisala je Zaharova na svom kanalu na Telegramu.

    Mada, kako su SAD ranije mogle to da rade što se tiče regiona sa kojima nemaju veze ni nemaju međunarodnopravni mandat za regulisanje konfliktnih situacija, napomenula je portparolka, uzimajući u obzir da se “suštinski protive uspostavljanju sfera uticaja”.

    Pretpostavlja se da će nakon toga ruski predlozi biti razmatrani 12. januara na savetu Rusija-NATO i 13. januara na platformi OEBS-a u Beču.

    Krajem 2021. Rusija je objavila nacrte sporazuma sa SAD i NATO o bezbednosnim garancijama. Moskva, između ostalog, zahteva od svojih zapadnih partnera pravne garancije odbijanja daljeg širenja NATO-a na istok, ulaska Ukrajine u blok i stvaranja vojnih baza u postsovjetskim zemljama.

  • General poslao jasnu poruku: “Dosta je ponižavanja Rusije”

    General poslao jasnu poruku: “Dosta je ponižavanja Rusije”

    Zapad treba da promjeni stav prema Rusiji i da joj čak pruži mogućnost ulaska u NATO kako bi izbegao vojni sukob.

    To je danas izjavio norveški general-potpukovnik u penziji Robert Mod.

    On je u članku za norveški list kritikovao SAD i njihove saveznike zbog antiruske politike nakon raspada Sovjetskog Saveza. Prema rečima generala, Rusija protekle tri decenije nije primljena u krug zapadnih država, a retorika zemalja Alijanse u okviru Saveta Rusija-NATO bila je usmerena „pre na ponižavanje“ Moskve nego na dijalog.

    “Takođe ne pamtim da sam video i jedan film ili seriju gde su Rusi bili pozitivci, a zapadni likovi negativci. Zapadna kultura promoviše Ameriku i stanovnike Zapadne Evrope kao nešto apsolutno dobro i pritom neguje imidž Rusije i Rusa kao nešto nedvosmisleno zlo, podlo i primitivno. Iskrivljujemo stvarnost prikazujući Rusiju kao glavnog negativca, a SAD i Zapad kao besprekorne zaštitnike demokratije”, smatra Mod.

    Njegov predlog za uspostavljanje dijaloga između Zapada i Moskve je da zapadne zemlje odbace konvencionalno razmišljanje i pregovaraju na osnovu međusobnog poštovanja, lične diplomatije i angažovanja svih strana.

    Možda bi vredelo reformisati postojeće ili stvoriti nove međunarodne institucije, kao i promeniti politiku NATO-a, navodi se u članku.

    “Možda bi NATO zaista trebalo više da se fokusira na odbranu i da otvori vrata svima, uključujući i Rusiji, pozivajući svoje članice da odustanu od baza i nuklearnog oružja van svoje teritorije? Ako ne počnemo da razmišljamo drugačije, verovatno ćemo brzo doći do još većih sukoba i ratova i kratkoročno i dugoročno posmatrano”, zaključio je penzionisani general.

    Ranije je zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin na brifingu za vojne atašee i predstavnike stranih ambasada akreditovanih u Moskvi izjavio da se Severnoatlantska alijansa sprema za veliki oružani sukob sa Rusijom.

  • Borba protiv Sjevernog toka 2 – beskorisna?

    Borba protiv Sjevernog toka 2 – beskorisna?

    Hipotetičko blokiranje puštanja u rad Sjevernog toka 2 neće naneti štetu ruskoj ekonomiji, napisao je američki ekspert Kris Miler u članku za Forin afers.

    “Neki članovi Kongresa insistiraju na blokadi gasovoda Severni tok 2. To su mere usled kojih Rusija skoro da neće imati nikakve ekonomske troškove. Ako zatvore Severni tok 2, Rusija će samo nastaviti sa isporučuje gas u Evropu postojećim maršrutama”, napisao je on.

    Prema riječima eksperta, već sada postoji višak kapaciteta gasovoda zbog koga će obim prodaje ruskog gasa u Evropi ostati nepromenjen, prenosi Sputnjik. Sjeverni tok 2 je gasovod kapaciteta 55 milijardi kubnih metara godišnje koji se proteže od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke. Trenutno je njen operator kompanija Nord strim 2 AG sa jedinim akcionarom Gaspromom.

  • Putin trijumfuje – Zapad rotira

    Putin trijumfuje – Zapad rotira

    Nizom konferencija o bezbednosti u Evropi ruski predsednik Vladimir Putin dobija pozornicu za svoje fantazije moći.

    Šta bolje može da poželi jedan autokrata, ocenjuje dopisnik DW iz Brisela Bernd Rigert.

    Ruski predsednik Vladimir Putin može da se raduje. Pred njim je nedelja “ruskog festivala”. Planiran je niz konferencija i zasedanja u Ženevi, Briselu, Beču i Brestu koje bi trebalo da posluže da Putina održe u dobrom raspoloženju. I odvrate ga od invazije regularnih ruskih trupa na Ukrajinu.

    Festival je počeo s dva telefonska razgovora u decembru između američkog i ruskog predsednika. Onda je prošlog petka usledila vanredna video-konferencija ministara spoljnih poslova članica NATO na kojoj je “Zapad” usklađivao svoje pozicije.

    Američki predsednik Bajden obećao je prisne dogovore s Evropljanima i to obećanje je i održao. A od ponedeljka su počeli direktni “strateški razgovori” između SAD i Rusije u Ženevi.

    NATO razmišlja

    U sredu se u Briselu održava sednica “Saveta NATO-Rusija”, tela za konsultacije koji je odavno prestalo da se sastaje. Istovremeno, zasedaju i vojni štabovi NATO kako bi razgovarali o jačanju trupa na Crnom moru ili na istočnoj granici Alijanse. U četvrtak raspravlja Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u kojoj su članovi i SAD i Rusija.

    I Evropska unija želi da se pokaže. U sredu, četvrtak i petak se u francuskom Brestu sastaju ministri odbrane i spoljnih poslova EU. Tema je i tamo, kao i na svim ostalim sastancima ove nedelje, sledeća: ruski zahtevi za bezbednosnim garancijama i moguća reakcija na Putinovu eskalaciju u Ukrajini.

    EU kuka

    Zaključak je sledeći: ruski predsednik je uspeo da dovede “Zapad” do rotacije i do toga da se razlike u mišljenjima u protivničkom taboru javno čuju. Jer, u odnosu prema Rusiji postoje jasne razlike između članica NATO i EU, u zavisnosti od interesa.

    Komesar EU za spoljnu politiku Žozep Borel je, povrh svega, Evropskoj uniji još učinio i (rusku) medveđu uslugu, jer kuka da uopšte nije konsultovan kad se radi o bezbednosti u Evropi i Ukrajini.

    Evropljani sve do danas nisu mogli da se slože oko toga kojim oštrim sankcijama će da zaprete Rusiji. Jedino o čemu je EU do sada odlučila jeste da bi u slučaju dodatne agresije Moskve, trebalo da bude plaćena neka cena.


    Ponuda kompromisa Kremlju

    Evropska unija se ne usuđuje da uvede sankcije sektoru koji bi Rusiju stvarno zaboleo- dakle isporukama energenata. To je razumljivo, jer bez gasa i nafte iz Rusije brojne države u Evropi, uključujući i Nemačku, imale bi velikih teškoća sa snabdevanjem.

    Ruski predsednik ne mora da računa s ozbiljnim odlukama u nedelji ruskog festivala. Biće verovatno izgovorena ista ona upozorenja koja se čuju još od 2014. kad je Rusija svoje trupe i dovela na ukrajinsku granicu.

    Sopstvenu vojsku neće upotrebiti ni SAD, a ni ostale članice NATO kako bi pomogle Ukrajini. Isključeno je da NATO udovolji zahtevu Moskve da odustane od mogućeg teoretskog proširenja na Ukrajinu ili Gruziju.

    Neće se upuštati u rusku ucenu, a to naravno zna i Putin. Ali, američki predsednik Bajden je gospodaru Kremlja već zagarantovao da primanje Gruzije ili Ukrajine u NATO u dogledno vreme nije na dnevnom redu. Takvo stanje vlada još od samita NATO 2008. u Bukureštu.

    Nastaviti razgovore

    Zapad će tako i dalje nastojati da se nekako provuče i polagaće nade u diplomatiju, kako ne bi provocirao vojne akcije Rusije. Vladimir Putin će ciljanim provokacijama držati Zapad u pripravnosti.

    On će se pobrinuti za to da konflikti oko Belorusije, Ukrajine, Gruzije, Moldavije i Jermenije i dalje tinjaju, kako bi sprečio dalje korake tih zemalja ka Zapadu. A s vojne tačke gledišta, Zapad njemu deluje krajnje neodlučno, jer nije mogao da organizuje ni sopstveno povlačenje iz Avganistana.

    Rat u Ukrajini, koji je Putin započeo još 2014. aneksijom Krima, trenutno neće biti proširen, jer neuračunljivi predsednik je u suštini već postigao ono što je želeo.

    SAD, NATO i EU i dalje će hteti da razgovaraju i oslanjaće se na to da Putin sebi na unutrašnjem planu ne može da priušti prošireni rat i da je pre svega zabavljen oko konsolidacije svog uticaja u Kazahstanu.

    I ovo neće biti poslednja nedelja “festivala”, a i to je samo po sebi vredno. Jer, oni koji razgovaraju, jedan na drugoga ne pucaju.

  • Objavljena lista najmoćnijih pasoša svijeta za 2022. godinu

    Objavljena lista najmoćnijih pasoša svijeta za 2022. godinu

    Kompanija Henley and Partners je objavila listu najmoćnijih pasoša za ovu godinu. Srbija je napravila pomak i pomjerila se za tri mjesta na listi.

    Prema izvještaju kompanije Henley and Partners za 2022. godinu, postoji sve veći jaz između sjevera i juga kada je u pitanju sloboda putovanja.

    Ova kompanija od 2006. godine redovno prati koji su svjetski pasoši najpovoljni za putovanja i rangira pasoše 199 zemalja.

    Izvještaj ne uzima u obzir privremena ograničenja u putovanjima, tako da ostavljajući po strani aktuelne mjere, vlasnici pasoša Japana i Singapura mogu u teoriji da bez vize putuju u 192 zemlje.

    To je čak 166 destinacija više od državljana Avganistana, koji se nalaze na dnu liste i mogu da uđu u samo 26 zemalja bez vize.

    U prvih deset zemalja praktično da nema pomaka u odnosu na prošlogodišnju listu – Južna Koreja je izjednačena sa Njemačkom na drugom mjestu (sa rezultatom 190), a Finska, Italija, Luksemburg i Španija su zajedno na trećem mjestu (sa ocjenom 189).

    Zemlje EU dominiraju na vrhu liste kao i obično, a Francuska, Holandija i Švedska su se popele za jedno mjesto i pridružile se Austriji i Danskoj na četvrtom mjestu (sa rezultatom 188). Irska i Portugal su na petom mjestu (sa skorom 187).

    Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje su zajedno držale prvo mjesto 2014. godine, malo su se vratile. Podigle su se za jedno mjesto, pa se sad nalaze na šestom mjestu, zajedno sa Švajcarskom, Norveškom, Belgijom i Novim Zelandom.

    Na sedmom mjestu imamo Australiju, Kanadu, Češku, Grčku i Maltu. Zemlje istočne Evrope čine ostatak prvih 10.

    Mađarska i Poljska su se popele na osmo mjesto, Litvanija i Slovačka su se popele na deveto, a Estonija, Letonija i Slovenija su na desetoj poziciji.

    U nastavku vam predstavljamo prvih 10 i posljednjih 10 zemalja na listi:

    Henlijev indeks pasoša (The Henley Passport Index) nudi rang listu svih pasoša na svijetu po broju destinacija u koje može da se putuje sa njima bez vize.

    Indeks i njegov sadržaj baziran je na podacima Međunarodne asocijacije za vazdušni transport (IATA), uz dopune tima firme Henley & Partners.

    Indeks objedinjuje 199 različitih pasoša i 227 destinacija za putovanje.

    Najbolji pasoši u svetu

    1. Japan, Singapur (192)
    2. Njemačka, Južna Koreja (190)
    3. Finska, Italija, Luksemburg, Španija (189)
    4. Austrija, Danska, Francuska, Holandija, Švedska (188)
    5. Irska, Portugal (187)
    6. Belgija, Novi Zeland, Norveška, Švajcarska, Velika Britanija, SAD (186)
    7. Australija, Kanada, Češka, Grčka, Malta (185)
    8. Poljska, Mađarska (183)
    9. LItvanija, Slovačka (182)
    10. Estonija, Letonija, Slovenija (181)

    Najgori pasoši
    Zemlje koje mogu da uđu u manje od 40 zemalja na svijetu

    1. Sjeverna Koreja (39)
    2. Nepal, Palestinske teritorije (37)
    3. Somalija (34)
    4. Jemen (33)
    5. Pakistan (31)
    6. Sirija (29)
    7. Irak (28)
    8. Avganistan (26)

    Mađarska i Slovenija najbolje u okruženju
    Što se tiče zemalja u okruženju, najbolje se kotiraju Mađarska, koja se nalazi na osmom mjestu (183), Slovenija na 10. mjestu (181), Rumunija na 16. mjestu (174) i Hrvatska i Bugarska na 17. mjestu (173).

    Srbija se nalazi na 36. mjestu (135), Sjeverna Makedonija na 42. mjestu (125), Crna Gora na 43. mjestu (123), Bosna i Hercegovina na 47. (117) i Abanija na 49. (114).

    Na listi se nalazi i samoproglašeno Kosovo, kome je pripalo 103. mjesto što znači da bez vize mogu da putuju u 40 zemalja.

    Ako uporedimo prošlu listu, uočavao se da su zemlje u okruženju napravile pomak, kao i da se Srbija sa 39. popela na 36. mjesto.

  • EU i SAD ponovo u akciji zbog Izbornog zakona

    EU i SAD ponovo u akciji zbog Izbornog zakona

    EU i SAD će naredne sedmice izvršiti pritisak da se postigne napredak u reformi izbornog zakonodavstva.

    Naime, kako su “Nezavisne novine” pisale, do kraja januara je neformalni rok koji su SAD i EU postavile da se u načelu dogovore izmjene, koje bi onda najkasnije do aprila mogle biti usvojene u parlamentarnoj proceduri. Naime, na jednom od neformalnih brifinga s EU i američkim zvaničnicima objašnjeno nam je da je kraj aprila neophodan rok s obzirom na praksu koliko traje procedura u institucijama, a izbori se moraju raspisati šest mjeseci prije održavanja, što znači da je nakon toga i teoretski nemoguće bilo šta promijeniti.

    Dok hrvatski predstavnici insistiraju da se konačno riješi pitanje legitimnog predstavljanja hrvatskog naroda, međunarodna zajednica insistira na implementaciji odluke “Sejdić i Finci”, a opozicione stranke i u RS i u FBiH, kao i dio međunarodne zajednice, žele tehničko unapređenje izbornog procesa. Izborna reforma zapala je u ćorsokak nakon što su se sarajevske partije povukle iz pregovora o Izbornom zakonu jer su insistirale da se prije toga vrate u institucije predstavnici RS, koji protestuju jer je Valentin Incko, bivši visoki predstavnik, donio amandman na Krivični zakon o negiranju genocida.

    Situaciju dodatno komplikuju sankcije koje su SAD izrekle, s obzirom na to da se u međunarodnim krugovima smatra da bi širenje sankcija protiv srpskih predstavnika dodatno demotivisalo Srbe da se vrate u institucije, a onda bi i Izborni zakon ostao neriješen.

    Dragan Čović, potpredsjednik Doma naroda BiH i lider HDZ BiH, za Fenu je rekao da će naredne sedmice u BiH ponovo doputovati Metju Palmer, specijalni predstavnik SAD za izbornu reformu, i Angelina Ajnhorst, koja predstavlja Evropsku komisiju. “Nezavisne novine” su nedavno pisale da se iza scene dogovara model izborne reforme, iako su se američki i evropski zvaničnici zvanično povukli iz razgovora i otkazali sastanak na ovu temu koji je već bio zakazan.

    Čović je pohvalio napore Andreja Plenkovića, hrvatskog premijera, koji je o ovom pitanju u Dubrovniku razgovarao s Bakirom Izetbegovićem, predsjednikom SDA.

    “Smatram to ključnim preduvjetom za relaksiranje odnosa i politike Bošnjaka i Hrvata u FBiH, a da onda zajedno s partnerima iz RS pokušamo naći neki izlaz koji će omogućiti da institucije BiH koliko-toliko normalno funkcioniraju”, dodao je Čović. Time je Čović indirektno potvrdio da je pitanje povratka predstavnika RS i Izborni zakon međusobno povezani.

    Izetbegović je danas u Mostaru rekao da se dogovor možda neće postići u narednih mjesec dana, ali da u suštini jeste optimista.

    “Zna se šta je prijedlog SDA, ono što Ustav države i FBiH kaže da jeste pravo konstitutivnih naroda – biti predstavljen, na čemu insistira HDZ, i štititi vitalni nacionalni interes, na čemu insistiramo mi. Mi smatramo da domovi naroda isključivo treba da štite vitalni nacionalni interes. I ako postoje blokade, treba da budu kreirani mehanizmi da ih otklone”, kaže Izetbegović.

    Ističe da u prvi mah odgovori s obje strane jesu tvrdi, ali da je to tako kada se svako mora odreći nečega što drži u svojim rukama.

    “Teško je izaći pred birače i reći da si nešto dao, ali da bi se nešto dobilo, mora se i dati. Tako treba biti i s naše strane i sa strane HDZ-a. Učinit ću sve da se neprirodno stanje popravi, jer smo pokvarili odnose, a to je štetno za BiH”, kazao je lider SDA.

    Plenković je, inače, rekao da je tema sastanka s Izetbegovićem reforma izbornog zakonodavstva, ali i hrvatska podrška teritorijalnoj cjelovitosti BiH.

  • Raspisani izbori u Mađarskoj: Opozicija ujedinjeno protiv Orbana

    Raspisani izbori u Mađarskoj: Opozicija ujedinjeno protiv Orbana

    Mađarski predsjednik Janoš Ader raspisao je parlamentarne izbore za 3. april, saopšteno je iz njegovog kabineta.

    U Mađarskoj će 3. aprila, pored parlamentarnih izbora, biti održan i referendum koji se odnosi LGBTQ pitanja.

    Prvi put od preuzimanja vlasti 2010. godine, premijer Viktor Orban i njegova partija Fides suočiće se sa ujedinjenim frontom opozicionih partija, zbog čega se očekuje tijesna izborna trka.

    Građani će odlučivati da li se nastaviti Orbanova politika, koja daje prioritet nacionalnom suverenitetu, tradicionalnim hrišćanskim vrijednostima i stavovima protiv imigracije i LGBTQ pitanja, a koja su pokvarila odnose mađarske vlade i Evropske unije, ocijenjuje Rojters.

    Opozicioni savez uključuje Demokratsku koaliciju, Socijaliste, liberale i Jobik, nekadašnju krajnju desnicu, a sada partiju desnog centra.

    Savez predvodi Peter Marki-Zaj, koji je 2018. godine okončao višegodišnju vladavinu Fidesa u Hodmezevašarhelju, gdje je sada gradonačelnik.

    Marki-Zaj tvrdi da posjeduje vještine da privuče širok spektar birača koji žele promjene, ali se suočava i sa izazovom da održi svoj šestostranački savez, koji je sada u anketama javnog mijenja u tjesnoj borbi sa Fidesom.

    Što se tiče referenduma, biračima će biti postavljeno pitanje da li podržavaju održavanje radionica u školama koje se tiču seksualne orjentacije, bez saglasnosti roditelja, i da li smatraju da među djecom treba “promovisati” procedure promjene pola, navodi Rojters.

    Takođe, građani će biti upitani da li medijski sadržaji koji mogu da utiču na seksualnu orjentaciju treba djeci da budu prikazivani bez ograničenja.

  • Abdić poručio iz Bužima: Jači smo 100 puta nego što smo bili 1992, nemaju šansu sa nama

    Abdić poručio iz Bužima: Jači smo 100 puta nego što smo bili 1992, nemaju šansu sa nama

    Ratni komandant tzv. Armije RBiH Hamdija Abdić rekao je večers da u Bužimu i okolini prate situaciju u BiH, posebno u Republici Srpskoj ljuti što ne mogu ništa preduzeti, ali je istakao da će, ako institucije ne budu radile svoj posao, vjerovatno doći do onoga do čega je došlo 1992. godine.

    Abdić, zvani Tigar, osvrnuo se na proslavu 9. januara, Dana Republike Srpske, navodeći kako su “ljuti jer ne mogu ništa preduzeti, jer im to zakon ne dozvoljava”.
    “Ne treba da se samoorganizujemo, imamo institucije, želimo samo da natjeramo i damo im poruku da rade svoj posao. A, ne budu li radili, vjerovatno će doći do onoga do čega je došlo 1992. godine, to je neizbježno”, rekao je ovaj ratni komandant tzv. Armije RBiH za Hajat televiziju.
    Ako se nastavi tim tempom, kaže, “naravno da je neminovno da dođe do određenih sukoba”.
    Građanima BiH je poručio “da se ne plaše, ali da budu spremni”.
    “Jači smo 100 puta nego što smo bili 1992, imamo institucije, snagu. Kada su u pitanju ti neki unutarnji sukobi, oni nemaju šansu sa nama”, zaprijeto je ratni komandant tzv. Armije BiH, ali je dodao da to “ne priziva niko”.
    Dodaje da je “angažman međunarodne zajednice slab”, kao i da “ovdje bez sile nema ništa”, pojasnivši da tu misli na NATO i međunarodne snage.