VRBAS Media

Autor: INFO

  • SDS još čeka s izborom kandidata

    SDS još čeka s izborom kandidata

    Sjednica Glavnog odbora SDS, na kojoj bi trebalo konačno da se odluči koga će ta stranka imenovati kao kandidata za srpskog člana Predsjedništva BiH, biće održana 5. juna.

    To za Srpskainfo tvrdi predsjednik Glavnog odbora SDS, Milan Miličević, koji, pored stranačkog lidera Mirka Šarovića, važi kao najozbiljniji kandidat SDS za tu funkciju. Međutim, Miličević za naš portal ističe da i dalje nije „sto odsto sigurno“ da će planirana sjednica Glavnog odbora biti i održana najavljenog datuma.

    – Naš dogovor na posljednjoj sednici Predsjedništva stranke bio je da Glavni odbor orijentaciono zasjeda 5. juna. To ne znači da se sjednica Glavnog odbora možda neće prolongirati, ako ne budemo pripremili sve što treba da se pripremi. U načelu, dogovoreno je da to bude 5. juna. Najvjerovatnije u Banjaluci – kaže Miličević.

    Podsjećamo, odluka rukovodstva SDS o tome ko će tu stranku predstavljati kao kandidat za neku od najvažnijih inokosnih funkcija na izborima u oktobru, do sada je odlagana nekoliko puta.

    Još početkom aprila iz vrha najveće opozicione stranke u Srpskoj u javnost su „procurile“ informacije da će odluka o kandidatu za srpskog člana Predsjedništva BiH, kojeg bi podržala cijela opozicija, biti donijeta najkasnije do kraja tog mjeseca. Od toga nije bilo ništa.

    Zatim se, kao mogući kompromis između dvojice potencijalnih kandidata i najviših stranačkih funkcionera, Mirka Šarovića i Milana Miličevića, pojavila mogućnost da SDS kandiduje i jednog i drugog, te da se poslije, u pregovorima s drugim opozicionim partijama, dogovore imena zajedničkih kandidata za predsjednika Srpske i srpskog člana Predsjedništva BiH. I ta varijanta je, po svemu sudeći, otpala.

    Na kraju, planirana sjednica GO SDS bi umjesto ranije najavljivanog 22. maja trebalo da se održi 5. juna. Ali, kao što nam reče sam predsjednik GO, Milan Miličević, i taj datum je dogovoren „orijentaciono“.

    Inače, izvori Srpskainfo iz vrha SDS tvrde da će na predstojećoj sjednici Glavnog odbora, „kad god bude održana“, odluka o tome koga će SDS predložiti kao kandidata za srpskog člana Predsjedništva BiH biti donijeta glasanjem članova tog tijela.

    – Bez obzira na to što su se pojedini opštinski odbori SDS javno izjašnjavali o tome koga podržavaju kao kandidata, konačnu odluku donijeće Glavni odbor, kao što je predviđeno Statutom. U toj varijanti Šarović gotovo sigurno pobjeđuje, budući da u Glavnom odboru ima podršku većine članova – tvrde sagovornici Srpskainfo.

  • U prva tri mjeseca – skoro 600 miliona evra”

    U prva tri mjeseca – skoro 600 miliona evra”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel posetili su danas Naučno-tehnološki park Beograd.

    Predsednik je ovom prilikom izjavio da je naša zemlja u prva tri meseca ove godine ostvarila izvoz u IT sektoru u vrednosti od skoro 600 miliona evra.

    Vučić je rekao da je Srbija, na početku procesa digitalizacije, pre tri–četiri godine, imala godišnji izvoz u tom sektoru oko 500 miliona evra, dok je taj izvoz sada prevaziđen već u prvom kvartalu.

    “To je ogromna i fantastična promena u odnosu na prethodnih tri ili četiri godine”, rekao je Vučić.

    Naglasio je da je ponosan na te mlade ljude koji razvijaju IT sektor u našoj zemlji i istakao da imamo mnogo pametnih mladih ljudi.

    Takođe, rekao je da za NTP Beograd treba da se gradi još jedna zgrada i da je pre četiri godine tu bilo svega dvadesetak inovativnih kompanija, dok ih sada ima oko 120.

    Vučić i Mišel su posetili Naučno-tehnološki park Beograd, gde su prisustvovali potpisivanju sporazuma na osnovu koga će EU i Svetska banka zajednički finansirati srpske istraživačke i startap zajednice, u ukupnom iznosu od 84,5 miliona evra.

    Sporazum su potpisali šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre i predstavnik Svetske banke u Srbiji Dušan Vasiljević.

    Od ukupne vrednosti projekta, EU će donirati 41,5 miliona evra, dok će Svetska banka dati kredit u iznosu od 43 miliona evra.

    Projekat će biti realizovan u saradnji sa Fondom za nauku Repulike Srbije i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

    Četiri kompanije koje posluje u NTP Beograd biće finansirane ovim sredstvima, a to su: Charge&Go, Anoris tehnology, Pirate Art i Design.

    Predsednik je pre potpisivanja sporazuma razgovarao sa vlasnikom firme “Charge & Go” Milošem Kostićem, koji mu je predstavio inovativnu platformu koja umrežava vozače električnih automobila i vlasnike punjača.

    Pomoću platforme se može upravljati energijom i potrošnjom na samim sistemima stanica, kao i obaviti daljinska povera svakog punjača.

    “Prazna vam je baterija i pitate se gde da pronađete punjač, kako to da obavite i koliko to košta”, rekao je Kostić i istakao da vozači mogu putem jednog klika na mobilnom telefonu da pronađu punjač, obave usluge i završe put.

    Kaže da su animirali različite kompanije, na primer Puteve Srbije i benzinske stanice, i da sada imaju u svojoj mreži 44 javna punjača dostupna za vlasnike električnih automobila.

    Vučić ga je pitao koliko košta punjenje, a Kostić mu je rekao:

    “To se trenutno meri po minutu, najjači i najbrži su na auto-putevima, na pređenih 100 km, ako noću pune kod kuće, to iznosi 1,5 evra, a na auto-putu između četiri i pet evra, što je skoro nego duplo niža cena od dizela”.

    Vučić je razgovarao i sa predstavnicima firme Anoris tehnology, koji su objasnili da su prvi na svetu napravili pametnu rukavicu za slepe osobe.

    Zahvaljujući pametnoj rukavici anora, koju je razvio mladi tim kompanije Anoris Technology, slepe i slabovide osobe mogu lakše da se orijentišu u prostoru, da prepoznaju boje, novčanice i objekte, a staratelji ili prijatelji da prate njihovo kretanje.

    Vođa tima je rekao da takva rukavica košta svega 380 evra u Srbiji i da je to kod nas prva moderna tehnologija za tu namenu

    Pametna rukavica može da se koristi preko mobilnog telefona, ali i bez njega.


    Predsednik je, tokom obraćanja, rekao da je Srbija u prethodne tri godine privukla u proseku 61 odsto stranih direktnih investicija na Zapadni Balkan, a da izvoz srpskog IKT sektora učestvuje gotovo 70 odsto, što pokazuje koliko se Srbija promenila na bolje.

    “Samo po tome može da se vidi koliko je Srbija napredovala i koliko smo se promenili. I tim putem moramo da nastavimo”, poručio je Vučić, nakon potpisivanja sporazum na osnovu koga će EU i Svetska banka zajednički finansirati srpske istraživačke i startap zajednice, u ukupnom iznosu od 84,5 miliona evra.

    Vučić je rekao da je u NTP na nekoliko mesta video reči Srbina Nikole Tesla, možda najveće naučnika u istoriji čovečanstvano, da nema većeg uzbuđenja nego kada izumitelj vidi kako se kreaicija njegovog uma razvija ka uspehu i da je to upravo i video danas u razgovoru sa mladim inovativnim ljudima.

    Želim svim inovativnim ljudima da se kreacije njihovog uma ostvare, poručio je Vučić.

    Napomenuo je da su Srbija i EU prožete međusobnim vezama i ne samo teškim stvarima, već i onim lepim i uspesima.

    “Kroz Fond za inovacionu delatnost, a tu se ponosimo sa više od 150 patenata, imali smo ulaganja između 500.000 i 600.000 evra godišnje, dok danas država Srbija ulaže više od 20 miliona evra kroz taj fond. To govori o tome koliko je država napredovala i rasla i koliko su napredovali naši naučno-tehnološki parkovi i firme”, istakao je Vučić.

    Naglasio je da je pre samo pet godina u NTP Beograd bilo svega 20 inovativnih kompanija, dok ih je danas 120.

    Vučić je podsetio da su izgrađeni i NTP u Nišu, Novom Sadu, Čačku, Data centar u Kragujevacu i da veruje da će NTP biti izgrađeni i u drugim gradovima u Srbiji, kako bi i u njima mladi imali šansu da razvijaju svoje ideje.

    “Još više novca ćemo da ulažemo. Srećan sam što ste mogli kod Ane Brnabić da vidite neverovatnu strast… Mogao sam da se našalim da je to zbog buduće vlade, a u stvari sam hteo da kažem da se to dešava kada neko u nešto veruje. I ona je preterala u priči da se taj razvoj desio u vreme kada sam ja bio premijer. Jeste, ali slučajno pošto je moj posao bio samo da prepoznam ljude koji imaju tu strast i znanje kod ljudi koji to bolje znaju i razumeju i samo da im damo da rade”, prokomentarisao je Vučić.

    Predsednik kaže da je danas razgovarao sa mladićem koji je sa 17 godina prvih 10 evra zaradio u NTP Beograd, a sada je napravio najmoderniju rukavicu za slepe.

    Ne bi uspeli sve to bez podrške EU, ne bi imali nikakvu šansu da napravimo to da nije bilo ne samo finansijske već i široko strukturalne podrške EU, rekao je Vučić obraćajući se Šarlu Mišelu.

    “To je za nas bilo od izuzetnog značaja”, naglasio je on.

    Podsetio je da je u privlačenju stranih direktnih investicija Srbija pre učestvovala na Zapadnom Balkanu između 39 do 41 odsto, dok je u prethodne tri godine to bilo na nivoou prosečnih 61 odsto.

    Zahvalio je Šarlu Mišelu što će i prenoćiti u Beogradu, pošto u poslednje vreme svi dolaze samo na po sat vremena i dodao da niko više ne poštuje domaćine.

    “Naučili smo da o nama govore loše i ne ljutimo se, ali jedino ne možemo da oprostimo uvrede kada neko kaže da smo loši domaćini”, rekao je Vučić i prokomentarisao da je odluka Mišela da ostane ceo can i prespava vidi kao znak ogromnog poštovanja i da će Srbija to znati da uzvrati.

    “Drago mi je što smo ovu posetu počeli baš u NTP Beograd i nadam se da ćemo imati više prilike u budućnosti da vidimo neke druge gradove u unutrašnjosti, južen od Beograd, da vidimo i Niš i Kragujevac, Leskova, Kruševac, Kraljevo i Čačak, pa da sami steknete utisak o Srbiji, posle čega nijedan izveštaj da ne može to da promeni i napravi ga lošijim”, istakao je Vučić.

    Kazao je da će država više izdvajati finansijskih sredstava, ali i da će moliti i naše evropske partnete da više ulažu u toj oblasti.

  • Vučić: “Moramo biti fer prema EU”; Mišel: “Rat dramatično uticao na energetiku”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić napomenuo je da je za 33 odsto veća trgovinska razmena Srbije i Evropske unije u prva tri meseca ove godine.

    “Naša projekcija je da će trgovinska razmena u naredne 3 godine ići preko 50 milijardi evra”, rekao je on posle sastanka sa Šarlom Mišelom.

    Podsetio je da je robna razmena u prošloj godini sa EU iznosila 31 milijardu evra, a roba usluga 37 milijardi evra. EU, prema njegovim rečima, učestvuje u ukupnoj trgovini sa više od 60 odsto.

    Vučić je preneo da je u prvih četiri meseci ove godine povećana trgovinska razmena za 33 odsto i da je dostigla 9,1 milijardi evra, te je procena da će u naredne tri godine biti iznad 50 milijardi evra.

    „To govori o značaju EU, državama članice, fabrikama koje grade u našoj zemlji, izvozu koji ostvarujemo, uvozu robe. Najveći izvoz i uvoz imamo sa u EU. EU je ubedljivo najveći investitor u našoj zemlji sa 67 odsto udela“, rekao je on. Naglasio je da to građani treba da znaju, i da mora da bude fer i pokaže poštovanje prema novcu i prema svemu što je EU ovde učinila.

    „Hvala na strukturnim i suštinskim promenama u zemlji“, kazao je on. Vučić je posebno poželeo dobrodošlicu Mišelu Srbiju i naglasio da to ne govori iz kurtuaznih razloga, već što iskreno misli i oseća da je njegova poseta u ovom trenutku veoma značajna za budućnost naše zemlje.

    „Posebno sam zahvalan Mišelu što je uvek bio spreman da čuje argumente srpske strane makar se s njima ne slagao, što je uvek imao ne samo dovoljno vremena, i što je pokazivao dovoljno pažnje i želju da idemo brže u EU, što je sve činio ličnom snagom i ugledom da mi provodimo reforme brže, ali i da neke zemlje razumeju zašto je važno da Zapadni Balkan bude deo evropskog kontinenta, ne samo u geografskom, već u svakom smislu“, istakao je on.

    Vučić je ukazao da su danas zajedno posetili Naučno tehnoloički park koji, kaže, ne bi postojao da nije bi bilo zančajne pomoći EU.

    „Napravićemo zajednički park u Sarajevu, i verujem da ćemo za to dobiti dodatnu podršku EU“, dodao je on.

    Vučić je kazao da će biti mnogo problema zbog energenata, te da će biti gladi u svetu.

    “Zbivaju se neverovatne, tektonske promene, ova zima će biti jedna od najtežih, zato nam je bitno da budemo bliski sa EU, da možemo da razgovaramo o tome”, rekao je Vučić.

    On je napomenuo da se hiljadu problema dnevno dešava po pitanju inflacije i snabdevanja.

    “Nadam se da će Bugari da završe to do aprila, maja sledeće godine pa da imamo još jedan kanal za dobijanje gasa. Moramo da razmišljamo na koji način naftu da dobijamo, jer ne znamo kakav će biti novi paket mera protiv Ruske federacije, a vi znate da je vlasnik naše najveće kompanije Rusija”, rekao je on.

    Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da rat u Ukrajini ima dramatičan uticaj na snabdevanje energentima.

    “EU je pozvala Zapadni Balkan da se pridruži novoj platformi snabdevanja gasom i vodonikom”, rekao je on.

  • Amerika se “umješala” u rat

    Amerika se “umješala” u rat

    Bijela kuća radi na isporuci protivbrodnih raketa ukrajinskoj vojsci, kako bi im pomogla da pobjede rusku pomorsku blokadu, rekli su američki zvaničnici.

    Dodali su da bi još moćnije oružje, koje može da potopi ruske ratne borodove, moglo da intenzivira sukob.

    Ukrajina nije krila da želi naprednije američko oružje, pored aktuelnog koje dobija.

    Na listi želja Kijeva su, na primer, rakete koje bi mogle da odguraju rusku mornaricu od ukrajinskih luka u Crnom moru, što bi toj zemlji omogućilo da ponovo izvozi žitarice i ostale poljoprivredne proizvode.

    Tri američka zvaničnika i dva izvora iz Kongresa saopštila su da se dve vrste jakih protivbrodskih raketa, Harpun, koji pravi “Boing”, i “Nejvl strajk misl”, koji pravi “Kongresberg” i “Rajtion tehnoloddzis”, na razmatranju da se pošalju direktnom pošiljkom Ukrajini, ali preko transfera nekog od evropskih saveznika, koji već kod sebe ima ove projektile.

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u aprilu apelovao na Portugaliju da im dostavi Harpune, koji imaju domet do 300 kilometara.

    Oko 20 brodova ruske ratne mornarice, uključujući i podmornice, su u operativnoj zoni Crnog mora, navelo je britansko ministarstvo odbrane.

  • Američki Senat odobrio do sada najveći paket pomoći Ukrajini

    Američki Senat odobrio do sada najveći paket pomoći Ukrajini

    Američki Senat odobrio je skoro 40 milijardi dolara pomoći Ukrajini, što je do sada najveći paket hitne pomoći toj državi.

    Kako bi stupio na snagu, dokument mora da potpiše i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden.

    Senat je glasao sa 86 glasova za i 11 protiv za paket vojne, ekonomske i humanitarne pomoći, a svih 11 glasova protiv bilo je iz Republikanske stranke.

    Predstavnički dom američkog kongresa predložio je zakon 10. maja.

  • Plenković izrazio saučešće porodici Periš “Zahvaljujem policiji Srbije na saradnji”

    Plenković izrazio saučešće porodici Periš “Zahvaljujem policiji Srbije na saradnji”

    Premijer Hrvatske Andrej Plenković izrazio je danas saučešće porodici Mateja Periša, čije je tijelo pronađeno u Dunavu u Beogradu pet mjeseci nakon utapanja, te zahvalnost policiji Srbije na saradnji.

    Izražavamo saučešće porodici Mateja Periša nakon što smo primili informaciju iz Beograda. Juče sam razgovarao sa njegovim ocem, žao nam je što se to dogodilo. Zahvaljujem policiji Srbije na saradnji. U ime cijele vlade, izražavamo naše saučešće, rekao je Plenković na početku sjednice Vlade.

    Beogradski mediji nezvanično saznaju da je obdukcija, koja je urađena na beogradskom Institutu za sudsku medicinu, potvrdila da je riječ o tijelu Splićanina Mateja Periša i da je uzrok smrti utapanje.

    Prema nezvaničnim informacijama, rezultati toksikološke analize biće gotovi za dvadesetak dana.

    Tijelo su pronašli juče mornari kod Ade Huje, nizvodno od obližnjeg Pančevačkog mosta na Dunavu.

    Periš je nestao u noći između 30. i 31. decembra 2021. godine, kada je posljednji put viđen u jednom beogradskom noćnom klubu na ušću Save u Dunav u Beogradu.

    Uslijedila je obimna potraga u koju su bile uključene sve raspoložive jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, uključujući i ronioce.

  • Rebalansom budžet Srpske veći za 358 miliona

    Rebalansom budžet Srpske veći za 358 miliona

    Vlada Republike Srpske utvrdila je danas Prijedlog rebalansa budžeta Republike Srpske za 2022. godinu čiji je okvir 4,382 milijarde KM, što je uvećanje za 8,9% ili 358 miliona KM.

    Razlog za donošenje Rebalansa budžeta, kako su naveli iz Vlade, je stvaranje uslova za sprovođenje njenih mjera koje se odnose na povećanje penzija i svih boračkih i socijalnih davanja za 10 odsto, te povećanje bruto plata zaposlenih u javnom sektoru za 10 odsto, od mjeseca maja 2022. godine, a sve s ciljem ublažavanja negativnih efekata inflacije, kao i omogućavanje realizaciju kapitalnih investicija i izmirenje obaveza u skladu sa važećim zakonskim propisima i dinamikom njihovog dospjeća.

    “Ukoliko se analiziraju makroekonomska kretanja u prethodnoj godini i početkom ove godine, evidentno je da je došlo do bržeg oporavka privrede od očekivanog, što ima pozitivan uticaj na kretanje budžetskih prihoda (posebno prihoda od poreza na dobit)”, naveli su iz Vlade.

    U Prijedlogu Rebalansa su planirani poreski prihodi 3,352 milijarde KM, što je povećanje od 10,9 odsto ili 330,7 miliona KM u odnosu na planirani Budžet za 2022. Prihod od poreza na dobit iznosiće 312,5 miliona KM, što predstavlja rast od 25,4 odsto ili 63,3 miliona KM u odnosu na planirano Budžetom za 2022. godinu.

  • Wall Street oštro pao, katastrofa Targeta

    Wall Street oštro pao, katastrofa Targeta

    Na Wall Streetu su u srijedu berzanski indeksi oštro pali, izgubivši sve dobitke od prethodnoga dana, jer su ulagače zabrinuli slabiji nego što se očekivalo poslovni rezultati najvećih američkih trgovačkih lanaca.

    Dow Jones pao je 1.164 boda ili 3,57 odsto, na 31.490 bodova, dok je S&P 500 potonuo 4,04 odsto, na 3.923 boda, a Nasdaq indeks 4,73 odsto, na 11.418 bodova.

    Najveći dnevni pad S&P 500 indeksa od juna 2020. godine posljedica je, među ostalim, pada cijene dionice Targeta za 25 odsto, nakon što je taj trgovački lanac izvijestio o oštrom padu dobiti u prvom tromjesečju i upozorio na rast troškova za gorivo i transport.

    Dan prije najveći američki trgovački lanac Walmart smanjio je iz istih razloga procjene buduće dobiti.

    U svih 11 najvažnijih sektora S&P 500 cijene su dionica pale, a najviše u trgovačkom i potrošačkom, više od 6%.

    „Ovaj pad posljedica je procjena o tome kako će duže nego što se očekivalo razdoblje bržeg rasta inflacije od plata uticati na potrošnju u maloprodaji. Rezultati trgovačkih lanaca počinju pokazivati uticaj slabljenja kupovne moći potrošača”, kaže Paul Christopher, strateg u Wells Fargo Investment Institute.

    Taj je institut juče objavio da krajem ove i početkom iduće godine očekuje blagu recesiju u američkoj ekonomiji.

    Rast inflacije, rat u Ukrajini, dugotrajni poremećaj u nabavnim lancima, ‘zatvaranja’ gradova u Kini zbog koronavirusa i zaoštravanje monetarne politike centralnih banaka posljednjih mjeseci pritiskaju tržišta dionica jer izazivaju strahovanja od usporavanja rasta globalne ekonomije.

    Među najvećim gubitnicama bile su dionice tehnoloških divova. Cijene Applea, Amazona, Nvidie i Tesle pale su između 5,5 i 7%.

    Zbog toga su berzanski indeksi izgubili sve dobitke od prethodnoga dana.

    Od početka godine S&P 500 pao je oko 18 odsto, dok je Nasdaq indeks potonuo 27 odsto.

    Gotovo dvije trećine dionica iz sastava S&P 500 palo je 20 ili više odsto u odnosu na svoju najviši nivo u posljednje 52 nedjelje.

    I na evropskim su berzama cijene dionica juče pale. Londonski FTSE indeks oslabio je 1,07 odsto, na 7.438 bodova, dok je frankfurtski DAX skliznuo 1,26 odsto, na 14.007 bodova, a pariški CAC 1,20 odsto, na 6.352 boda.

  • Napao policajce nožem i sjekirom, prebačen na psihijatriju u Banjaluci

    Napao policajce nožem i sjekirom, prebačen na psihijatriju u Banjaluci

    LJ.Đ. u mjestu Romanovci kod Gradiške napao je policajce Interventne jedinice Sudske policije Republike Srpske nožem i sjekirom nakon čega je savladan i uhapšen, saopšteno je iz Policijske uprave Gradiška.

    “Uviđaj na licu mjesta izvršili su policajci Policijske uprave Gradiška, a o svemu je obaviješten dežurni okružni javni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banja Luka koji je naložio da se u redovnoj proceduri, nakon kompletiranja i dokumentovanja predmeta, dostavi izvještaj protiv LJ.Đ. za krivično djelo ‘Napad na službeno lice u vršenju službene radnje'”, navodi se u saopštenju PU Gradiška.

    Nakon kriminalističke obrade, LJ.Đ. sprovedeno je na liječenje u Kliniku za psihijatriju u Banjaluci.

    Policijska uprava Gradiška osuđuje svaki vid nasilnog ponašanja i napada na policajce i poziva građane da se uzdrže od ovakvih ili sličnih ponašanja.

  • Cvijanović: Netačni navodi u uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji

    Cvijanović: Netačni navodi u uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji

    Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović rekla je da nije donesena nikakva relevantna odluka pred relevantnim organima ili institucijama BiH zaduženim za spoljnu politiku o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji te navela da su netačni navodi u pojedinim medijima da je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik uveo sankcije Rusiji.

    “Predsjedništvo BiH nije se bavilo pitanjima koja bi mogla da produkuju neki stav ili platformu koja bi trebalo da posluži u svijetu da sprovodi tu politiku”, rekla je Cvijanovićeva i naglasila da formalno nema domaće odluke u tom smislu.

    Govoreći o krizi u Ukrajini, Cvijanovićeva je navela da je ovaj svijet postao takav da u njemu nema prave diplomatije i, nažalost, primjenjuje se sila.

    “Jedna sila je oružana, a s druge strane imate silu koja se ogleda kroz različite sankcije koje pogađaju svakog čovjeka”, istakla je Cvijanovićeva navodeći da Republika Srpska ne želi nikome rat, niti da učestvuje u bilo kojem sukobu, kao ni da sluša ikoga sa strane, osim svoje građane.

    Ona je naglasila da ovo vrijeme nosi pojačanu odgovornost za institucije Republike Srpske koje u ovoj situaciji rade kao veliki tim kada se mora obezbijediti stabilnost i sigurnost za građane Srpske.

    “Pokušavamo da dođemo do nekih rješenja kako bi se poskupljenja zbog ove krize amortizovala kroz povećanja plata, penzija, boračkog dodatka, socijalnih davanja te subvencija i podsticaja u poljoprivredi”, rekla je Cvijanovićeva.

    Ona je istakla da najave da će u Srpskoj do kraja trećeg kvartala ove godine jednokratnu pomoć od 100 KM dobiti borci, mladi od 18 do 30 godina i penzioneri nisu nikakvi predizborni trikovi, kako to tvrdi opozicija.

    “Ova jednokratna pomoć nije prvi put. Kada sam vodila Vladu Republike Srpske u dva do tri navrata smo imali jednokratne pomoći i određene intervencije kada nisu bile izborne godine. To rade i druge Vlade i u Srbiji i ne vidim u čemu je onda problem”, kaže Cvijanovićeva.

    Kada je riječ o odugovlačenju izdavanja viza od Ambasade Velike Britanije reprezentativkama BiH srpske nacionalnosti u taekvondou koje su trebale učestvovati na seniorskom prvenstvu Evrope u Mančesteru, Cvijanovićeva je navela da je to neprihvatljivo te da je na sceni apsolutna diskriminacija i segregacija.

    “Zamislite koliko je to kvarno, tendenciozno i neprihvatljivo da se vize izdaju reprezentativkama bošnjačke, ali ne i reprezentativkama srpske nacionalnosti koje dolaze iz Republike Srpske”, istakla je Cvijanovićeva za RTRS.

    Govoreći o predstojećim izborima u BiH, Cvijanovićeva smatra da će oni biti održani i da je Republika Srpska spremna za taj proces.

    “Treba održati izbore. Potpuno razumijem političku frustraciju HDZ-a, ali je izostala volja Bošnjaka i njihove politike da se stvari poslažu i da se izađe u susret onom pravu koje je Ustav BiH dao da imate konstitutivnost i da ste ravnopravni bez obzira na broj i da imate pravo da izaberete svoje legitimne predstavnike”, napomenula je Cvijanovićeva, koja je potpredsjednik SNSD-a.

    Ona je izrazila žaljenje što zbog blokade bošnjačke politike nije bilo uspjeha raznih inicijativa da se nađe rješenje za reformu Izbornog zakona u koje su bili uključeni SAD, EU, jer bi to umnogome olakšalo situaciju u BiH.

    “SNSD je pokazao opredijeljenost da izbora bude, ali i dalje razumijemo da postoji problem između bošnjačke i hrvatske komponente da se dođe do određenih dogovora, vrijeme ide, ali mislim da će izbora biti”, navela je Cvijanovićeva.

    Cvijanović: Sankcije usmjerene prema onima koji govore istinu
    Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović rekla je da institucije Republike Srpske ne smetaju nikome u BiH, osim onima koji mrze Srpsku, a da su sankcije usmjerene prema onima koji u BiH govore istinu.

    “Istina je da ima mnogo problema koje su prouzrokovali domaći faktori, ali bi ti problemi bili daleko manji da se nisu petljali međunarodni koji sada uvode sankcije”, rekla je Cvijanovićeva.

    Govoreći o sankcijama koje joj je uvela Velika Britanija, Cvijanovićeva je rekla da je to više znak nemoći i odsustva realnosti međunarodnih faktora da se bave realnim stvarima.

    “Totalno su nespremni da razumiju realnosti u BiH. Pošto nemaju rješenje za probleme koje su uglavnom sami prouzrokovali, niti viziju BiH kakva ona može da uspije, onda se obračunavaju na ovaj način”, istakla je Cvijanovićeva.

    Cvijanovićeva je rekla da sve vrijeme zagovara ustavni poredak BiH, a da su u obrazloženju sankcija navedene nebuloze, te da je sramno reći da je ona prijetnja nečemu što se zove regionalni mir i stabilnost.

    Predsjednk Srpske je istakla da su oni veća prijetnja, oni su ti koji podrivaju ustavni poredak BiH jer mijenjaju realnosti tako da one ne odgovaraju onome što je Ustav propisao.

    Cvijanovićeva je rekla da sankcije doživljava kao potvrdu da nije nigdje pogriješila i da radi dobar institucionalni posao, te da živi normalno, kao što je i prije.

    Ona je ukazala i da sankcije nikada nisu poboljšale situaciju u okviru BiH, pa neće ni sada.

    Cvijanovićeva je konstatovala da je besmislica izjava Kristijana Šmita da je zagovaranje izvornog Dejtona antiustavno i naglašava da je teško razumjeti međunarodni faktor koji se na ovaj način bavi BiH.

    “Ustav BiH je sastavni dio Dejtonskog mirovnog sporazuma kao Aneks 4 gdje je propisano šta jeste, a šta nije”, dodala je je Cvijanovićeva.

    Ona je naglasila da su laž navodi da radi po nalogu predsjednika Rusije Vladimira Putina, ističući da radi po nalogu građana Republike Srpske koji su je izabrali i da Republika Srpska traži samo da se poštuje Ustav BiH.

    “Dok god me građani budu birali radiću po njihovom nalogu i ne može mi niko drugi narediti ko god on bio na planeti, zato što znam na koji način se ovdje donose odluke”, rekla je Cvijanovićeva.