VRBAS Media

Autor: INFO

  • Nastavlja se raspoređivanje vojnih trupa u Bjelorusiji: Stižu ruski borbeni avioni s istoka

    Nastavlja se raspoređivanje vojnih trupa u Bjelorusiji: Stižu ruski borbeni avioni s istoka

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je kako je u jutarnjim satima u Bjelorusiju sletjelo 12 višenamjenskih aviona lovaca Su-35S, koji bi trebali biti uključeni u zajedničke vježbe Bjelorusije i Rusije zakazane za februar ove godine.

    Prema informacijama ruskih vojnih službi, ukupno 12 borbenih aviona poletjelo je sinoć iz područja Istočnog vojnog okruga Rusije, tačnije s područja regije Habarovsk, što predstavlja jedno od najudaljenijih područja Rusije.

    “Posade lovaca poletjele su s aerodroma u Habarovsku i do Bjelorusije su prešle udaljenost od oko 8 hiljada kilometara. Rute leta pažljivo je razrađivalo naše osoblje uzimajući u obzir sve uslove na putu”, saopćeno je iz Ministarstva odbrane Rusije.

    Iako su ruski i bjeloruski zvaničnici već nekoliko puta najavljivali kako je vojna vježba “Saveznička odlučnost” koja će se održati u februaru isključivo defanzivne prirode, mnogi ističu kako Rusija prvi put šalje veći broj trupa s dalekog istoka države na područje Bjelorusije, što je jasan pokazatelj da ove vježbe poprimaju i znatno veću dimenziju.

    U proteklih nekoliko dana Rusija je na područje Bjelorusije poslala znatan broj vojnika, ali i protivraketne sisteme S-400, koji će biti raspoređeni na četiri poligona na kojima će se održavati vježbe.

    Pored četiri poligona, vježbe u Bjelorusiji održaće se i na pet aerodroma, od kojih se dva nalaze u blizini ukrajinske granice.

    Prema ranijem saopštenju Ministarstva odbrane Rusije, zajednička vježba “Saveznička odlučnost” održat će se od 10. do 20. februara u dvije faze. Do 9. februara Rusija i Bjelorusija imaju za cilj prebaciti veliki broj trupa na poligone i aerodrome, nakon čega će se provjeravati spremnost i sposobnost snaga za zaštitu i odbranu državnih i vojnih objekata.

    Ključni dio vježbe održat će se od 10. februara, kada će se vojne trupe Bjelorusije i Rusije baviti pitanjima suzbijanja vanjske agresije i terorizma.

    “Tokom vježbi biće preduzete mjere na jačanju zaštite državne granice radi sprečavanja naoružanih grupa militanata, blokiranja kanala za isporuku oružja i municije, kao i traženja i uništavanja ilegalnih oružanih formacija”, saopćeno je ranije iz Ministarstva odbrane Bjelorusije.

  • Erdogan poručio da novinarka koja ga je uporedila s bikom neće proći nekažnjeno

    Erdogan poručio da novinarka koja ga je uporedila s bikom neće proći nekažnjeno

    Turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan obećao je da poznata televizijska novinarka neće ostati “nekažnjena” nakon što je uhapšena jer ga je navodno vrijeđala.

    Policija je privela Sedef Kabas u njenoj kući u subotu u 2 sata ujutro, samo nekoliko sati nakon što je izgovorila “uvredljive” komentare u programu uživo, a zatim ih objavila na Twitteru za svojih 900.000 pratilaca.
    Navodna uvreda bila je poslovica koja se prevodi kao: “Bik kad dođe u palatu, ne postaje kralj. Ali palata postaje štala.”

    Zvanično je uhapšena nakon pojavljivanja na sudu.


    “Ovaj prekršaj neće proći nekažnjeno”, rekao je Erdogan u intervjuu emitovanom na privatnom televizijskom kanalu NTV.

    “Naša je dužnost da zaštitimo poštovanje moje funkcije, predsjedništva. To nema nikakve veze sa slobodom izražavanja”, poručio je.

    Erdogan je kritikovao sugestiju opozicione Republikanske narodne partije da se ukine krivično djelo vrijeđanja predsjednika, za koje je je određena zatvorska kazna od jedne do četiri godine.

    Sindikat turskih novinara nazvao je hapšenje novinarke “ozbiljnim napadom na slobodu izražavanja”.

    Grupe za promociju ljudskih prava optužuju Tursku da podriva slobodu medija hapšenjem novinara i zatvaranjem kritičnih medija, posebno otkako je Erdogan preživio neuspjeli državni udar u julu 2016. godine.

    Reporteri bez granica rangirali su Tursku na 153. mjesto od 180 u svom indeksu slobode medija za 2021. godinu.

  • Prije puta u Neum Palmer i Eichhorst se sastali sa članovima Interresorne radne grupe

    Prije puta u Neum Palmer i Eichhorst se sastali sa članovima Interresorne radne grupe

    Direktorica pri Evropskoj službi za vanjske poslove Angelina Eichhorst i specijalni izaslanik Ministarstva vanjskih poslova SAD-a Matthew Palmer poslovo su u Parlamentu BiH jer se susreću sa članovima Interresorne radne grupe za izmjenu izbornog zakonodavstva BiH.

    Iza njih je prvi dan teških pregovora o izmjeni Izbornog zakona, u kojem su osim sastanka sa članovima kolegija oba doma državnog parlamenta imali i niz sastanaka s političkim liderima parlamentarnih stranaka.

    Nakon prvih današnjih obaveza cijela svita stranih i domaćih pregovarača seli se u Neum, gdje se u zatvorenom formatu namjerava okončati cijeli proces dogovora o izbornoj reformi.

    Večeras je u Neumu planirana uvodna večera, a u narednim danima američki i EU diplomati izložit će svoje posljednje argumente u želji da približe stavove političkih lidera.

    Lider SDA Bakir Izetbegović kazao je, nakon jednog od jučerašnjih sastanaka, da izlaz iz svega može biti spremnost HDZ-a da prekine blokadu 100% tema u FBiH.

    “Prijedlozi HDZ-a sada su tri koraka unatrag. Treba shvatiti da ne mogu predstavnici Hrvata raditi ovo što rade već tri godine ili, kada je riječ o Ustavnom sudu, već dvije godine”, istakao je.

    Njegov kolega s druge strane predsjednik HDZ-a Dragan Čović jučer nije davao izjave.

    Dok se neki spremaju za mediteranske vizure i ispijanje kafa na terasama neumskih hotela, drugi su u posve drugom raspoloženju.

    Dženan Đonlagić, generalni sekretar Demokratske fronte (DF) i član državne Interresorne radne grupe za izmjene izbornog zakonodavstva, saopćio je kako ova politička stranka neće učestvovati u neumskim pregovorima.

    “Zahvaljujemo se na pozivu, ali Demokratska fronta, dok traje državni udar koji provodi Milorad Dodik, ne može učestvovati na pregovorima kojima se pokušava udovoljiti Draganu Čoviću”, kazao je on.

    Sličnog su stava u Socijaldemokratskoj partiji i njihovo prisustvo u Neumu nije izvjesno. Oni ostaju dosljedni odlukama partijskog Predsjedništva da nema pregovora dok dominiraju secesionističke težnje režima Milorada Dodika.

  • Zaboravljena kriza: Venecuela u raljama hiperinflacije

    Zaboravljena kriza: Venecuela u raljama hiperinflacije

    Venecuela, u jeku pandemije i posljedičnog rasta potrošačkih cijena diljem svijeta, pogođena visokom stopom hiperinflacije pala je u zaborav.

    Ova zemlja je do kraja 2021. godine imala stopu inflacije od 686 posto. To je najveća stopa inflacije na svijetu za tu godinu, a Centralna banka navodi da su to dobre vijesti s obzirom da je inflacija iznosila 2.959,8 posto 2020. godine.

    Prema današnjem kursu, to znači da jedan američki dolar vrijedi 458.255 venecuelanskih bolivara.

    Venecuela je nekada bila najbogatija zemlja Latinske Amerike, a jedan od razloga je taj što ima najveće naftne rezerve na svijetu. Tokom 70-ih i 80-ih godina proteklog stoljeća, uspjeh Venecuele fascinirao je brojne stručnjake, ali je to bilo kratko.

    Politička nestabilnost uzrokovana raznim previranjima i višestrukim pokušajima državnih udara malo pomalo je nagrizala dotadašanji ekonomski uspjeh. Situacija je kuliminirala 2013. godine kada je umro dugogodišnji lider Hugo Chavez, a na njegovo mjesto je došao Nicolas Maduro.

    Maduro je od samog početka vladavine kritikovan zbog lošeg upravljanja državom. Strani mediji su ga kritikovali da “dobija na težini dok njegov narod gladuje”.

    Nestašica u Venecueli i pad životnog standarda doveli su do protesta koji su počeli 2014. koji su eskalirali u svakodnevne proteste širom zemlje.

    Vlada pod vodstvom Madura vršila je represiju protiv neslaganja i došlo je do pada njegove popularnosti. Madurina administracija smatra se odgovornom za loše upravljanje ekonomijom i guranje zemlje u duboku humanitarnu krizu.

    Također je kritikovana da je pokušala uništiti opoziciju zatvaranjem ili protjerivanjem kritičara vlasti i upotrebom sile protiv antivladinih demonstranata.

    Od tada u zemlji vladaju hronične nestašice osnovnih prehrambenih i higijenskih proizvoda, i posljedično imaju najveće stope kriminala i ubistava na svijetu.

    Iako se stopa inflacije usporila, Venecueli će trebati dugo vremena i reforme ekonomske politike da bi izašla na kraj s nedaćama kojima je pogođena posljednjih osam godina.

    Koliko je administracija predsjednika Madura spremna da radi na tome ostaće da se vidi.

  • Brnabić: Vučića čuvaju

    Brnabić: Vučića čuvaju

    Premijerka Brnabić kaže da su u ovom trenutku glavni osumnjičeni za planiranje atentata na predsednika Srbije van dometa naših bezbednosnih službi.

    Među njima ima dvoje crnogorskih državljana, ali i državljana zemalja iz i van Evropske unije.

    Ana Brnabić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da naše službe danonoćno rade na pronalaženju onih koji su planirali ubistvo predsednika Srbije.

    “Ono što je važno da naglasim za sve naše građane – još uvek u ovom trenutku, svi oni koji se sumnjiče i za koje imamo dokaze, su van dometa naših bezbednosnih službi. Dakle, mi ne možemo da dođemo do njih”, rekla je Brnabić.

    Prema njenim rečima, u planiranje ubistva Aleksandra Vučića uključeno je dvoje crnogorskih državljana, ali i ljudi iz drugih država – i unutar i van Evropske unije.

    “Apsolutno imam poverenje u naše bezbednosne službe, one nemaju lak zadatak, imaju izuzetno težak zadatak, rade sve bezednosne službe zajedno – svi daju sve od sebe. Verujem da ćemo mi ovo sprečiti. Da li se u ovom trenutku osećam sigurno i da ne postoje problemi – ne, ne osećam se. Imamo još mnogo da radimo, nismo otklonili bezbednosnu pretnju po život predsednika Aleksandra Vučića. Verujem da hoćemo, ali moramo da radimo danonoćno”.

    Nekoliko prstenova obezbeđenje oko Vučića

    Upitana da li ima poverenje u one koji direktno obezbeđuju predsednika, premijerka je rekla da je njegovo obezbeđenje trenutno na maksimumu.

    “Postoji nekoliko prstenova obezbeđenja oko predsednika Vučića. Ja nemam informacije koje su se pojavile u medijima da mi imamo takve sumnje… Momci koji su u neposrednom obezbeđenju verujem da bi u svakom trenutku dali život za njega, to su ozbiljni ljudi, ozbiljne patriote, i oni ozbiljno lično vole predsednika”, rekla je Brnabić i istakla da je njima, pored predsednika i njegove porodice, najteže.

    Poručila je i da je Srbija zahvalna stranim partnerima sa kojima sarađuje i razmenjuje informacije. Pored ostalih, Evropolu, od kojeg je MUP 14. januara dobio informaciju da je organizovana kriminalna grupa sa ciljem atentata predsednika Srbije, na čijem je čelu vođa kavačkog klana Radoje Zvicer.

    “Delimo informacije i borimo se da predsednik Aleksandar Vučić bude bezbedan”, rekla je premijerka.

    Dodala je da je oprez na granicama maksimalno pojačan, jer se veruje da će oni koji planiraju napad na predsednika pokušati iz inostranstva da uđu u našu zemlju.

    “Oni imaju svakako svoje jatake u Republici Srbiji… Oni su pod direktnim nadzorom, ali ono što jeste meni problem – svi oni koji su glavni a umešani u ovo nisu u dometu naših bezbednosnih službi. Ja sam naravno najbezbednija kada jesu u domenu naših službi, iako verujem u strane partnere”, rekla je premijerka.

    Upitana da li Radoje Zvicer ima političkog nalogodavca, premijerka je odgoorila:

    “Apsolutno sam sigurna da ima političkog nalogodavca… Ne bi mogao da postane tako jak, da razgrana svoju mrežu na takav način, ne bi mogao da postane jedan od na svetskom nivou najoglašenijih kriminalaca da nije imao i da nema takvu podršku”, istakla je Brnabić.

  • Nema kupovine dolara

    Nema kupovine dolara

    Centralna banka Rusije zaustavila je u ponedeljak kupovinu deviza u pokušaju da zaustavi dramatičan pad vrednosti rublje.

    Ruska valuta je do ponedeljka popodne oslabila za 2,3% u odnosu na američki dolar, pa je kurs rublje prema dolaru iznosio 79,3 u jednom trenutku. To je bio njen najslabiji nivo u poslednjih 14 meseci.

    “Banka Rusije odlučila je da ne kupuje devize na domaćem tržištu… od 15:00 po moskovskom vremenu 24. januara”, navodi se u saopštenju regulatora.Kako se dodaje, ova odluka je doneta kako bi se smanjila volatilnost finansijskih tržišta.

    Centralna banka Rusije obično kupuje stranu valutu koristeći prihode od ruskog izvoza nafte i gasa, piše The Moscow Times. Ovo takozvano “fiskalno pravilo” je osmišljeno da smanji volatilnost valute kao odgovor na promene u vrednosti globalnih roba. To obavezuje Rusiju da gotovinu od prodaje nafte konvertuje u stranu valutu prodajom rublja kada su svetske cene nafte iznad referentnog nivoa od oko 44 dolara po barelu. Nafta se trenutno trguje na oko 88 dolara, što znači da je centralna banka poslednjih dana prodavala značajne količine rublja – povećavajući pritisak na valutu podstaknut strahom od ruske invazije na Ukrajinu, kažu analitičari.

    Ruska valuta ojačala je odmah nakon pomenute odluke, i kurs u odnosu na dolar je pao ispod 79.

    Analitičari su ranije govorili da očekuju da centralna banka neće intervenisati sve dok rublja ne pređe simobličnu granicu kursa od 80 rubalja za jedan dolar. Izgledalo je da bi taj nivo mogao biti probijen da se centralna banka u ponedeljak nije umešala. Odluka je doneta pošto su ruska tržišta u ponedeljak bila skoro “u slobodnom padu”, sa desetinama milijardi dolara zbrisanih iz vrednosti najvećih firmi u zemlji usred sve većeg straha od neposredne ruske invazije na Ukrajinu. Neki podaci s tržišta pokazuju da su ruske kompanije od 1. januara izgubile ukupnu vrednost od 160 milijardi dolara.

    “Ako ne bude isporuka iz Rusije, ne možemo popuniti prazninu”

    Trgovci su takođe masovno odbacivali rusku valutu pre objave centralne banke, u strahu da bi bilo kakva ruska agresija mogla da dovede do ozbiljnih sankcija protiv ruske ekonomije, te da rublju stavi pod još veći pritisak. Rusko tržište akcija je u tog dana u jednom trenutku palo za 10%.

    Centralna banka nije dala rok kada će nastaviti kupovinu deviza, poručivši da će se rukovoditi “situacijom na finansijskim tržištima”.

  • Er Srbija dobija nov avion

    Er Srbija dobija nov avion

    Novi turbo-elisni avion tipa ATR 72-600, oznake YU-ALY, koji će Er Srbija koristiti na regionalnim letovima, planirano je da danas stigne u Beograd iz Tuluza.

    Srpska nacionalna avio-kompanija iznajmljivanjem prvog aviona tog tipa započinje veliko podmlađivanje svoje regionalne flote, koje će biti finalizovano do kraja godine.

    “Obnavljanje flote je jedna od najznačajnijih strateških odluka i Er Srbija želi da iskoristi trenutne povoljne tržišne uslove u pogledu dostupnosti aviona. Počinjemo sa našom turbo-elisnom flotom i tokom predstojećeg perioda zamenićemo sve avione ATR 72-200, od ​​kojih trenutno imamo tri u floti, kao i dva ATR 72-500, najsavremenijim ATR 72-600. To će značajno unaprediti našu operativnu efikasnost, kao i usluge koje pružamo putnicima. Naš cilj je da nastavimo da se razvijamo kao regionalni lider, a modernizovana flota turbo-elisnih aviona je suštinski korak na tom putu”, izjavio je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije, navodi se u saopštenju kompanije.Novi avion YU-ALY imaće vizuelni identitet srpskog nacionalnog avio-prevoznika. Proizveden 2015. godine, noviji je od ostalih letelica u ATR floti i modernijeg enterijera.

    Najnovije pojačanje u floti nacionalne avio-kompanije ima konfiguraciju sa 72 sedišta marke The Geven “Prestige”, koja putnicima obezbeđuju veći komfor i udobnost. Avion je opremljen sa dva turboprop motora PW127M, dugačak je 27,17 metara sa rasponom krila od 27,05 metara. Najveća brzina koju može da dostigne tokom krstarenja iznosi oko 510 kilometara na sat, dok je maksimalni dolet sa punim kapacitetom 1.404 kilometara.


    Za razliku od aktuelnih modela turbo-elisnih aviona u floti, ATR 72-600 donosi značajnu novu karakteristiku, dajući za većinu putnika na letu mogućnost smeštanja kabinskog prtljaga nešto većih dimenzija u police za smeštanje prtljaga, što je cenjeni element usluge u floti mlaznih aviona Er Srbije, poručuju iz kompanije.

    “Er Srbija će novim avionima tipa ATR 72-600 obavljati letove na redovnim linijama iz Beograda za Banjaluku, Beč, Bukurešt, Ljubljanu, Podgoricu, Prag, Sarajevo, Skoplje, Sofiju, Solun, Tivat, Tiranu i Zagreb, kao i na sezonskim linijama do Dubrovnika, Pule, Splita i Zadra. Letovi novim avionima će se realizovati i na redovnoj liniji iz Niša do Ljubljane i sezonskoj do Atine, kao i na redovnoj liniji iz Kraljeva do Istanbula i sezonskim do Tivta i Soluna”, zaključuju u saopštenju.

  • Pucnjava u Ukrajini: Petoro mrtvih, ima i povređenih;

    Pucnjava u Ukrajini: Petoro mrtvih, ima i povređenih;

    Pet osoba je poginulo, a nekoliko je povređeno u pucnjavi pripadnika Nacionalne garde u ukrajinskom gradu Dnjepru.

    Vojnik ukrajinske Nacionalne garde pucao je danas na pripadnike obezbeđenja u jednoj vojnoj fabrici u Dnjepru iz nepoznatih razloga, ubio pet ljudi i ranio još pet osoba, saopštila je danas ukrajinska policija.

    Incident se dogodio rano jutros u fabrici raketa “Pivdenmaš” tokom primopredaje oružja stražarima, navodi se u saopštenju, prenosi Rojters.

    Policija je odmah krenula u potragu za odbeglim vojnikom čija slika je objavljena u svim ukrajinskim medijima.

    On je za kratko vreme uhapšen, saopštio je ministar spoljnih poslova Denis Monastirski. “Artjoma Rjabčuka su upravo uhapsili policajci u Dnjepropetrovskoj oblasti”, u centru zemlje, napisao je ministar Denis Monastirski na Fejsbuku.

    Motivi za ovaj napad za sada su nepoznati.

  • Šta je SWIFT i zašto bi to moglo da bude oružje kog se Rusija najviše boji?

    Šta je SWIFT i zašto bi to moglo da bude oružje kog se Rusija najviše boji?

    Zapadne vlade prete Rusiji paketom sankcija bez presedana koje imaju za cilj odvratiti predsednika Vladimira Putina od invazije na Ukrajinu.

    Za to vreme, postoji jedna mera koja, čini se, izaziva strah u srcu Kremlja: odsecanje zemlje od globalnog bankarskog sistema, piše CNN, prenosi Indeks.

    Američki zastupnici su poslednjih nedelja sugerisali da bi Rusija mogla da bude uklonjena iz SWIFT-a, mreže visoke sigurnosti koja povezuje hiljade finansijskih institucija širom sveta. Visoki ruski zastupnici odgovorili su rekavši da će isporuke nafte, gasa i metala u Evropu prestati ako se to dogodi.

    “Ako Rusija bude isključena iz SWIFT-a, nećemo primati stranu valutu, a kupci, pre svega evropske zemlje, neće dobiti našu robu – naftu, gas, metale i druge važne sirovine”, rekao je Nikolaj Žuravljev, potpredsednik Gornjeg doma ruskog parlamenta, prenosi državni medij TASS.

    Šta je SWIFT?

    Društvo za svetsku međubankovnu finansijsku telekomunikaciju (SWIFT) osnovano je 1973. i sada ga koristi više od 11.000 finansijskih institucija za slanje sigurnih informacija o finansijskim transakcijama, poruka i naloga za plaćanje. Bez globalno prihvaćene alternative neophodan je sistem za globalne finansije.

    Uklanjanje Rusije iz SWIFT-a finansijskim institucijama bi slanje novca u zemlju ili iz nje učinilo gotovo nemogućim, što bi izazvalo iznenadni šok za ruske kompanije i njihove strane klijente – posebno za kupce nafte i gasa denominovanih u američkim dolarima.

    “Ovaj potez bi prekinuo sve međunarodne transakcije, pokrenuo volatilnost valute i prouzrokovao masovni odliv kapitala”, komentarisala je Maria Shagina, gostujuća saradnica na Finskom institutu za međunarodne poslove. Izuzimanje Rusije iz SWIFT-a uzrokovalo bi smanjenje njene ekonomije za 5%, procenio je bivši ministar finansija Aleksej Kudrin 2014.

    Nema kupovine dolara

    SWIFT ima sedište u Belgiji i njime upravlja odbor koji se sastoji od 25 ljudi, uključujući Eddieja Astanina, predsednika upravnog odbora ruskog Centralnog klirinškog depozitarnog društva. SWIFT, koji sebe opisuje kao “neutralno preduzeće”, uključen je u belgijski zakon i mora biti u skladu s propisima EU.

    Šta će se dogoditi ako Rusija bude izbačena?

    Postoji presedan za uklanjanje zemlje iz SWIFT-a.

    SWIFT je isključio iranske banke 2012. godine nakon što ih je Evropska unija sankcionisala zbog nuklearnog programa. Iran je nakon isključenja izgubio gotovo polovinu prihoda od izvoza nafte i 30 posto spoljne trgovine, kaže Shagina.

    “SWIFT je neutralna globalna zadruga koja je osnovana i deluje za zajedničku dobrobit svoje zajednice”, stoji u saopštenju organizacije. Kako se dodaje, svaka odluka o nametanju sankcija državama ili pojedinačnim subjektima zavisi isključivo od nadležnih vladinih tela i zakonodavaca.

    Nije jasno kolika je podrška među američkim saveznicima za preduzimanje ovakvih akcija protiv Rusije. Sjedinjene Američke Države i Nemačka mogu najviše izgubiti ako se Rusija isključi jer su njihove banke najčešći korisnici SWIFT-a koji komuniciraju s ruskim bankama, smatra Shagina.

    Evropska unija spremna je da odgovori na rusku invaziju na Ukrajinu “sveobuhvatnim sankcijama koje dosad nisu viđene”, rekao je u ponedeljak danski ministar spoljnih poslova Jeppe Kofod. Glavni diplomata EU Josep Borrell izjavio je u utorak da bi sankcije bile “najvažnija poluga koju Zapad, ili barem Evropska unija, ima”.

    Britanski premijer Boris Johnson rekao je zastupnicima u utorak da njegova vlada sa Sjedinjenim Državama raspravlja o mogućnosti zabrane SWIFT-a Rusiji.

    “Nema sumnje da bi to bilo vrlo moćno oružje [protiv Rusije]. Bojim se da se zaista može primeniti samo uz pomoć Sjedinjenih Država. Mi raspravljamo o tome”, rekao je Johnson.

    Protivmere Rusije?

    Rusija je poslednjih godina preduzela korake kako bi ublažila posledice ako bude uklonjena iz SWIFT-a. Moskva je uspostavila vlastiti platni sistem, SPFS, nakon što su je 2014. pogodile sankcije Zapada zbog aneksije Krima. SPFS sada ima oko 400 korisnika, prema podacima ruske centralne banke.

    Dvadeset posto domaćih transakcija trenutno se obavlja putem SPFS-a, kaže Shagina, ali je veličina poruka ograničena, a operacije su ograničene samo na tok radnih sati. Kineski novi sistem prekograničnog međubankovnog plaćanja, ili CIPS, mogao bi da pruži alternativu SWIFT-u. Moskva bi takođe mogla da bude prisiljena posegnuti za korišćenjem kriptovaluta. Ali to nisu privlačne alternative, piše CNN.

    Rusi nameravaju da zabrane kriptovalute?

    “SWIFT je evropska tvrtka, udruženje brojnih zemalja. Za donošenje odluke o isključenju potrebna je jedinstvena odluka svih zemalja koje sudeluju. Odluke Sjedinjenih Država i Velike Britanije definitivno nisu dovoljne”, rekao je Žuravljev.

    Dodao je i da nije siguran da će druge zemlje, posebno one čiji je udeo trgovine s Rusijom velik, podržati zatvaranje.

  • Totalni zaokret Rusije?

    Totalni zaokret Rusije?

    U jeku tenzija između Rusije i Zapada i gomilanja naoružanja oko Ukrajine svaka poruka s obe strane dobro se “izvaga”. Poslednja je od Dmitrija Medvedeva.

    Nekadašnji ruski predsednik, a sada potpredsednik ruskog Saveta bezbednosti izjavio je da je proces pregovora o bezbednosnim garancijama jedini način da se sadašnja situacija reši.

    Da biste izbegli rat, morate pregovarati, dodao je on.

    ““Ne sme biti rata ni na koji način, niko ne traži da započne rat, i mora se učiniti sve da se izbegne bilo kakav rat””, poručio je Medvedev ruskim medijima, a prenosi agencija Tass.

    U tom smislu, kako naglašava, najvažnija i “jedina opcija je pregovaranje o bezbednosnim garancijama, uključujući političkim i diplomatskim sredstvima”, kao i korišćenje principa nedeljivosti bezbednosti u medjusobnim odnosima, koji je, kako ukazuje, ugradjen u sve evropske i medjunarodne temeljne dokumente i koji sugeriše da niko ne može da jaca svoju bezbednost na štetu bezbednosti neke druge zemlje.

    Medvedev je, međutim, ukazao da postoje ljudi koji zarađuju na tenzijama i na pričama o ratnom scenariju.

    Govoreći o dokumentima o bezbednosnim garancijama koje je Moskva predala SAD i NATO-u, Medvedev je rekao da su ti dokumenti vrlo konkretni i određeni, i da su odraz zabrinutosti zvanične Moskve.

    Nije samo reč o Ukrajini ili bilo kojoj drugoj državi, već o realnoj opasnosti po nacionalnu bezbednost naše zemlje”, izjavio je potpredsednik Saveta za bezbednost.

    Ako se na primer, kako dodaje, Ukrajina pridruži NATO-u, nova vojna baza sa novim ofanzivnim oružjem pojavila bi se odmah na granici sa Rusijom.

    “U takvim uslovima bismo završili u veoma komplikovanoj geopolitičkoj situaciji i to svakako moramo uzeti u obzir. To je ono o čemu se radi u dokumentima, koji su sačinjeni i predati američkoj strani”, izjavio je on.

    Napominje i da NATO ne uspeva da održi svoje obećanje o neširenju na istok i da se prebacio na ruske granice. “Obećali su da neće širiti NATO, ali nisu održali obećanje. Kažu “mi ništa nismo potpisali?” Ali svi dobro znamo ko je i kada dao takva obećanja i takva uveravanja“, naglasio je Medvedev.

    SAD i NATO uputili su juče Moskvi odgovor na predlog Rusije povodom dokumenta o bezbednosnim garancijama.