VRBAS Media

Autor: INFO

  • “Dodik požrtvovano brani interese Srpske” Vulićeva poručila da se pred stranim ambasadorima povijaju jedno PDP i SDS

    “Dodik požrtvovano brani interese Srpske” Vulićeva poručila da se pred stranim ambasadorima povijaju jedno PDP i SDS

    Poslanik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sanja Vulić ocijenila je da je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik dokazao svoju požrtvovanost i opredijeljenost za odbranu interesa Republike Srpske, a da se pred stranim ambasadama povijaju jedino pojedinci iz PDP i SDS.

    Komentarišući za Srnu izjavu počasnog predsjednika PDP Mladena Ivanića, u kojoj nedavnu posebnu sjednicu Narodne skupštine Republike Srpske naziva besmislenom, Vulićeva je podsjetila da se “uspavani Ivanić” ponekad javi ničim izazvan, i to samo kada treba reći nešto protiv rukovodstva Republike Srpske i SNSD.

    – Javi se tu i tamo samo kada treba reći nešto što godi čaršijskim ušima, a nije mrsko ni britanskim – rekla je Vulićeva.

    Ona je rekla da je Ivanić bio tih kada  je trebalo ojačati institucije BiH u odnosu na entitete i potpisati Strategiju spoljne politike BiH bez rasprave u Republici Srpskoj.

    – To je čovjek koji je, pričaju u toj istoj čaršiji, ulazio u memljivu zgradu Predsjedništva BiH spuštene glave da slučajno koga ne bi isprovocirao svojom pojavom srpskog člana Predsjedništva – rekla je Vulićeva.

    Ona je zapazila i da se Ivanić stigne javiti “tu i tamo u pauzama kad nije na forumima sa Lagumdžijom i Džaferovićem, gdje su ga ubacili kao bivšeg člana Predsjedništva”.

    Vulićeva je upitala šta je Republika Srpska u odnosu na nekretnine pojedinaca iz PDP i SDS u Londonu, Beogradu…

    – O kakvim institucijama govori Ivanić, koji i dalje ima profil na “Tviteru” na kojem piše da je predsjedavajući Predsjedništva BiH? A u politički relevantnom smislu nije ništa – smatra Vulićeva.

  • Cijene rastu – Evropa na nogama

    Cijene rastu – Evropa na nogama

    Nagli rast cena energije na tržištu podigao je na noge evropske vlade.

    One pokušavaju da zaštite građane od cenovnog udara i pomognu im sa plaćanjem vrtoglavo visokih računa.

    Austrija

    Austrijska vlada najavila je krajem januara novčanu pomoć domaćinstvima i suspendovala paušal za zelenu struju u ovoj godini, procenivši vrednost mera na 1,7 milijardi evra.

    Belgija

    Belgijska vlada saopštila je početkom februara da će smanjiti porez na dodatu vrednost na električnu energiju u sklopu paketa mera zaštite potrošača od rastućih cena energije, prenosi Indeks.

    Velika Britanija

    Britanski energetski regulator objavio je u četvrtak da će zbog rekordno visokih cena gasa u svetu podići regulisanu cenu energije za najširu kategoriju domaćinstva od 1. aprila za 54 odsto.

    Kako bi ublažila udar, vlada je paralelno predstavila paket mera koji uključuje 200 funti popusta na račune za struju za sva domaćinstva, sa rokom povrata od pet godina, te 150 funti popusta na prirez za oko 80 odsto domaćinstava u Engleskoj.

    Bugarska

    Bugarska vlada zamrzla je regulisane cene struje i grejanja za domaćinstva do kraja marta.

    Češka

    Donji dom češkog parlamenta usvojio je vladin predlog zakona kojim se domaćinstvima olakšava sticanje prava na socijalnu pomoć za stanovanje, što bi trebalo da pomogne najranjivijima na skok cena energije.

    Francuska

    Francuska se obavezala da ograniči rast regulisanih cena struje na četiri odsto kroz nalog vlade elektroenergetskoj kompaniji EDF, u 80-postotnom državnom vlasništvu, da konkurenciji prodaje jeftiniju struju proizvedenu u nuklearnim elektranama.

    Nemačka

    Nemačka vlada saopštila je kako bi ove godine mogla da ukine naknadu za obnovljive izvore energije u računima za struju kako bi ublažila pritisak rastućih troškova energije na milione domaćinstava.

    Grčka

    Grčka je najavila povećanje minimalne plate za dva odsto i smanjenje poreza na imovinu za daljih 13 odsto kako bi pomogla domaćinstvima koja se bore sa sve većom inflacijom i višim troškovima energije, prema rečima premijera Kirjakosa Micotakisa.

    Italija

    Italijanska vlada potrošila je od jula više od osam milijardi evra kako bi obuzdala poskupljenje struje za domaćinstva.

    Komšije usvojile mere: Ukupno 67.000 ljudi dobija po 150 evra

    Prošlog meseca Rim je najavio još jedan paket mera, vredan 1,7 milijardi evra, ciljajući na smanjivanje ogromnih računa za energiju i pomoć kompanijama u prevladavanju najnovijeg talasa zaraze koronavirusom.

    Holandija

    Holandija je smanjila poreze na energiju za osam miliona domaćinstava.

    Norveška

    Norveška je u decembru subvencionisala račune za struju domaćinstvima, pokrivši nešto više od polovine iznosa iznad određenog praga. Potom je povećala taj udeo na 80 odsto u razdoblju od januara do marta.

    Poljska

    Poljska je najavila smanjenje poreza na energiju, benzin i osnovne prehrambene artikle i novčanu pomoć domaćinstvima.

    Španija

    Španija je smanjila nekoliko poreza kako bi snizila iznose na računima do kraja 2021. godine. U decembru je odlučila da produži tu meru do maja 2022.

    Ograničila je i rast regulisanih cena gasa, ali je ipak odustala od preuzimanja oko 2,6 milijardi evra ekstraprofita koji su energetske kompanije, kako je tvrdila, nepošteno zaradile u cenovnoj krizi.

    Švedska

    Švedska će domaćinstvima najteže pogođenima rastom cena struje isplatiti kompenzaciju, a vlada će za te mere izdvojiti šest milijardi švedskih kruna (oko 575 miliona evra).

    Evropska komisija

    Zemlje EU najvećim delom samostalno kreiraju svoju energetsku politiku, a prema propisima EU smeju da preduzmu hitne mere kako bi zaštitile potrošače od većih troškova.

    EK je u oktobru objavila spisak mera koje članice EU smeju da uvedu, ne kršeći propise o tržišnoj utakmici, uključujući pomoć siromašnijim domaćinstvima, finansiranje obnove koja smanjuje potrošnju energije i izuzimanje ugroženih domaćinstava od viših poreza na energiju.

  • Strah od Rusije – spremni za najgori scenario

    Strah od Rusije – spremni za najgori scenario

    U strahu od Rusije, Švedska se priprema na najgori scenario.

    Na strateški važnom ostrvu Gotlandu na Baltičkom moru ponovo su vojnici.

    Ta zemlja sve intenzivnije razmišlja se o mogućem ulasku u NATO.
    Henrik Helvard upravo završava ručak u udobnom kafe-restoranu na baltičkom ostrvu Gotlandu. Priseća se svog obaveznog vojnog roka koji je služio na tom švedskom ostrvu pre nekoliko decenija. Tu je naučio da se bori protiv “neprijatelja”.

    “Uvek su to bili Rusi”, smeje se.

    “Uperili bismo puške i razgovarali o njima.”

    Uvek je postojao dobar razlog za vojne vežbe u cilju odbrane tog geostrateškog dragulja: jer, ako osvojite Gotland, onda kontrolišete vazdušni prostor i pristup moru sve do Estonije, Letonije, Litvanije i Finske.

    “Rusi” nisu pokušavali da zauzmu Gotland još od početka 19. veka, a i tada je okupacija potrajala nekoliko nedelja.

    Štaviše, nakon okončanja “Hladnog rata”, švedska vlada je procenila da su odnosi sa Moskvom stabilni i potpuno je “razoružala” ostrvo, odnosno povukla svu vojsku sa njega.

    Otada pa do 2005. na Gotlandu nije bilo stalno stacioniranih vojnih jedinica.

    Tri godine kasnije, Rusija je napala Gruziju.

    Niklas Granholm iz švedske Agencije za odbrambena istraživanja (FOI), kaže da je reakcija Zapada tada bila previše mlaka i da nije mogla da posluži kao sredstvo odvraćanja.

    “Zvona za uzbunu jesu se oglasila, ali mi smo ih prigušili i vratili se na spavanje”, kaže Granholm za DW.

    Tek 2016, dve godine nakon što je Moskva ilegalno anektirala Krim, švedska vlada vratila je vojnike i tenkove na Gotland.

    “Situaciju ovde na Gotlandu promenilo je to što je Rusija pokazala da je spremna da upotrebi vojnu silu protiv svojih manjih suseda”, kaže Granholm.

    Ministar odbrane: “Spremni smo da branimo Švedsku”
    Takva procena situacije dodatno se promenila proteklih meseci, nakon što je Rusija počela da gomila vojnike na granici sa Ukrajinom.

    Ruski ratni brodovi izvode vežbe u Baltičkom moru, a švedski ministar odbrane Peter Hultkvist kaže da se napad na njegovu zemlju ne može isključiti.

    “Imate 100.000 vojnika stacioniranih oko Ukrajine i potpun i direktan vojni pristup Rusa u Belorusiji. Imate istorijat (hibridnih) napada na Litvaniju i Poljsku, a tu je i veoma brutalna retorika Kremlja. To utiče na kompletnu bezbednosnu situaciju”, kaže Hultkvist.

    “Ono što sada želimo da uradimo jeste da budemo jasni i kažemo da smo spremni da branimo Švedsku. Zbog toga radimo to što radimo na Gotlandu.”

    Ali ono na čemu Švedska ne radi jeste promena njenog statusa u NATO.

    Ta zemlja ne žuri da se pridruži zapadnom vojnom savezu.

    I ministar Hultkvist se tome protivi i kaže da to nije potrebno s obzirom na to da Stokholm ima dvadesetak sporazuma o odbrambenoj saradnji s drugim zemljama, uključujući i sporazum sa SAD.

    Tu su takođe i bezbednosne garancije unutar Evropske unije i “veoma dobri odnosi” sa susednom Finskom.

    “Pripremili smo se za situaciju u slučaju potrebe za interoperativnim delovanjem, dakle postoje mogućnosti za saradnju s drugim zemljama”, kaže Hultkvist za DW.

    “Ako se nešto dogodi ovde u našem regionu, to će se direktno odraziti na sve zapadne zemlje i NATO, tako da ćemo morati zajednički da se nosimo s takvom situacijom.”

    Dobre komšije nisu dovoljno dobre?

    Međutim, predsednik parlamentarnog Odbora za odbranu Pal Jonson procenjuje da se ne može računati na to da će NATO, zbog sopstvenih interesa, pokrenuti akciju u ime Švedske.

    “Možemo tome da se nadamo, možemo da pretpostavljamo, možemo da želimo da dobijemo podršku NATO, ali ne možemo to sa sigurnošću da znamo sve dok se ne pridružimo tom vojnom savezu”, kaže Jonson za DW.

    “Možemo da sarađujemo po pitanu odbrane, ali to je nešto što je kvalitativno drugačije od saradnje koju imate kada ste članica NATO. To je ključno za Švedsku, jer se bezbednosna situacija u našem okruženju ozbiljno pogoršala tokom poslednjih godina.”

    Kao primer te rastuće pretnje, Jonson navodi povećan broj kibernetičkih napada, dezinformacije, propagandu, ali i direktna strana ulaganja u kritičnu infrastrukturu.

    On veruje da je švedska javnost zbog toga “značajno promenila svoje stavove o zapadnom vojnom savezu u odnosu na vreme od pre nekoliko godina”.

    “Otprilike jedna trećina stanovništva danas podržava članstvo u NATO, jedna trećina je neodlučna, a jedna trećina je protiv”, objašnjava on i dodaje:

    “Stvari rade za nas”.

    Jonson naime lobira kod svojih kolega poslanika kako u švedskom parlamentu obezbedio većinu za ulazak u NATO.

    Dodatne snage švedske vojske stigle su na Gotland sredinom januara

    Niklas Granholm iz švedske Agencija za odbrambena istraživanja veruje čak da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da povuče neke nagle poteze u Baltičkom moru,

    “Mislim da bismo vrlo brzo mogli da apliciramo za članstvo u NATO, jer bismo tada imali drugačiju polaznu situaciju”, objašnjava Granholm i ocenjuje da bi se “neka vrsta pro-NATO koalicije formirala veoma brzo”.

    Večno pitanje: kako će se sve to okončati?
    Čak ni dugogodišnji posmatrač prilika u Rusiji kakav je Granholm ne želi da nagađa koji su sledeći potezi Kremlja.

    “To je poput one igre iskušavanja ko je hrabriji: dva vozača idu direktno jedan drugom u susret, a pritom jedan od njih, u ovom slučaju Rusija, upravo baca volan kroz prozor. Na žalost, smatram da se krećemo ka nekoj vrsti sudara.”

    Upitan kako bi mogao da izgleda “sudar”, Granholm odgovara:

    “To je nepredvidljivo. A kad jednom krene sukob, sve je moguće. I ne možete da znate kako će sve na kraju završiti.”

    Vraćamo se na Gotland.

    Henrik Helvard je sada u prodavnici nameštaja, oprema svoju novu vikendicu.

    Kaže da nije zabrinut, ali priznaje da je malo manje optimista nego pre šest meseci kada je kupio plac.

    “Nismo navikli da je vojska u Švedskoj ovako vidljiva”.

    Sleže ramenima i dodaje:

    “Strah od Rusa oduvek je bio prisutan, još od kad sam bio dete. Ovo u stvari nije ništa novo.”

  • Sud BiH donio odluku: Potvrđena optužnica za ratni zločin nad Srbima u Hrasnici

    Sud BiH donio odluku: Potvrđena optužnica za ratni zločin nad Srbima u Hrasnici

    Sud BiH potvrdio je optužnicu protiv pripadnika takozvane Armije RBiH Senada Gadže, Zaima Laličića i Sulje Hebiba zbog ratnog zločina protiv zarobljenih srpskih civila na području naselja Hrasinica u opštini Ilidža.

    U optužnici se navodi da su Srbi koji su bili zarobljeni u prostorijama Osnovne škole “Aleksa Šantić”, garažama u Ulici igmanskih partizanskih bataljona i u podrumskim prostorijama nedovršene stambene zgrade, držani u nehumanim uslovima i podvrgnuti ubistvima.

    Prema optužnici, Srbi su bili podvrgnuti namjernom nanošenju velikih patnji i povreda tjelesnog integriteta i zdravlja, saopšteno je iz Suda BiH.

    Gadžo, Laličić i Hebib su optuženi da su za vrijeme rata u BiH u svojstvu stražara vojničkih pritvora na području Hrasnice postupali suprotno pravilima međunarodnog humanitarnog prava prema zatvorenim civilima srpske nacionalnosti.

  • Detalji sastanka Putina i Đinpinga: “Raste političko i strateško međusobno povjerenje”

    Detalji sastanka Putina i Đinpinga: “Raste političko i strateško međusobno povjerenje”

    U Pekingu je danas održan sastanak ruskog predsjednika Vladimira Putina i njegovog kolege Si Ðinpinga.

    Predsjednici Kine i Rusije potpisali su zajedničku izjavu o međunarodnim odnosima, saopštio je Kremlj. U izjavi se ističe da dvije zemlje namjeravaju da se odupru miješanju spoljnih sila u unutrašnje stvari suverenih zemalja i da se suprotstavljaju djelovanju spoljnih sila na podrivanju bezbjednosti, protiv “obojenih revolucija”.

    Kako se navodi, strane su saglasne da je demokratija univerzalna vrijednost, a ne privilegija pojedinih država i da je njena promocija i zaštita zajednički zadatak cijele svjetske zajednice.

    Takođe, cilj Kine i Rusije je jačanje Šangajske organizacije za saradnju i povećanje njene uloge u oblikovanju policentričnog svjetskog poretka zasnovanog na principima održive bezbjednosti. Dvije zemlje su spremne da rade na jačanju uloge ASEAN-a kao ključnog elementa regionalne arhitekture.

    Kina i Rusija se, takođe, zalažu za jednaka prava na kontrolu interneta i smatraju neprihvatljivim pokušajima da se ograniči pravo na regulisanje nacionalnih segmenata.

    Inače, Putin je na sastanku istakao da su odnosi Rusije i Kine dobar primjer izgradnje bilateralnih odnosa koji pomažu objema zemljama da se razvijaju.

    Ruski predsjednik je ocijenio da se bilateralni odnosi razvijaju progresivno, u duhu prijateljstva i strateškog partnerstva i da su imaju karakter bez presedana.

    Kineski predsjednik Si Ðinping istakao je da Kina i Rusija snažno podržavaju napore da zaštite svoje fundamentalne interese.

    “Raste političko i strateško međusobno povjerenje”, rekao je kineski lider na početku susreta sa Putinom.

    Ukazao je da Kina i Rusija zajedno rade na sprovođenju istinskog multilateralizma, podržavaju istinski demokratski duh i služe kao pouzdan stub za okupljanje svijeta u prevazilaženju kriza i odbrani jednakosti.

    Ovo je prva Putinova posjeta Kini od početka pandemije kovida.

    Ruski predsjednik će boraviti u Pekingu jedan dan, a poslije razgovora i ručka u četiri oka sa Sijem, Putin će prisustvovati ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara 2022., prenosi Telegraf.

  • Dodik ističe da Srpska zaključcima NSRS zauzima proaktivan stav u aktuelnoj krizi u BiH

    Dodik ističe da Srpska zaključcima NSRS zauzima proaktivan stav u aktuelnoj krizi u BiH

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik istakao je da Republika Srpska zaključcima Narodne skupštine potvrđuje da je suverena u odlučivanju i da nije destabilizujući faktor u BiH.

    Mi njima zauzimamo svoj proaktivan stav u aktuelnoj krizi i sa sebe skidamo klevetu iz Sarajeva da su svi problemi potpisani našim imenom i prezimenom. LJudima u Republici Srpskoj je jasno da nisu, ali neki spolja radije zadržavaju predstavu o našoj krivici – istakao je Dodik u autorskom tekstu za “Nezavisne novine”.

    Reagujući na prethodno objavljeni tekst profesora ustavnog prava Milana Blagojevića, u kojem je autor naveo da Narodna skupština usvojenim zaključcima obmanjuje srpski narod i Srpsku, Dodik je naglasio da je Narodna skupština u utorak, 1. februara, na dnevnom redu imala političko-ekonomsku situaciju u BiH.

    – Otud i niz zaključaka koje je Skupština usvojila, a da gospodin Blagojević, kako sam kaže, ne vidi smisao njihovog usvajanja u ovom trenutku – naveo je Dodik.

    Dodik je sa žaljenjem konstatovao da Blagojević nije primijetio koji su zaključci usvojeni na sjednici 30. jula prošle godine, kao ni da su se predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama upravo i ponašali kako su nalagali zaključci.

    – Tu posebno mislim na tačku dva zaključka koja glasi: Smatramo da ne postoje uslovi za donošenje odluka srpskih predstavnika u zajedničkim institucijama BiH, osim u slučajevima kada je neophodno učešće radi sprečavanja donošenja odluka protivno interesima Republike Srpske – istakao je Dodik.

    Tim zaključkom, tvrdi Dodik, srpski predstavnici nisu onemogućeni da odlaze na posao, održavaju sastanke i sve ono što je potrebno za poslove koje obavljaju.

    Dodik ističe da se odluka o privremenom finansiranju institucija odnosi i na ljude iz Republike Srpske koji su zaposleni u zajedničkim institucijama, te da je logično da se u interesu i srpskih građana takva odluka donese.

    On je naglasio da mu nije poznato da se u zajedničkim institucijama išta odlučivalo što je bilo protivno interesima Republike Srpske ili zaključaka koje je usvojila Narodna skupština u julu prošle godine.

    – Naravno da ne prihvatamo tzv. Inckov zakon niti će taj zakon biti objavljen u Službenom glasniku Republike Srpske. Kako će dio međunarodne zajednice da riješi to pitanje, to prepuštamo njima. Ali, mi ne želimo da sjedimo skrštenih ruku, čekajući milost neizabranih stranih državljana kad bi se oni mogli pozabaviti pitanjem spornog zakona. Sve vrijeme govorimo o tome da moramo da budemo suvereni u odlučivanju, mi ništa drugo ne radimo – naglasio je Dodik.

    Dodik smatra da je od svega najveće iznenađenje Blagojevićev stav o predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je svih prethodnih godina bio podrška Republici Srpskoj i njenom narodu.

    – Partnerstvo koje imamo s rukovodstvom Srbije ne podrazumijeva da u tom odnosu bilo ko naređuje onom drugom. Zato sam iznenađen da profesor Blagojević koristi tako teške i netačne kvalifikacije ne samo na račun predsjednika Vučića, već i na prirodu odnosa koje Republika Srpska ima sa Srbijom, bez obzira na to ko vrši vlast u kojoj republici – smatra Dodik.

    Dodik je naveo da bi volio da je Blagojević bar pomislio, ako već nije napisao, da je vlast u Srpskoj, uprkos svemu, neke stvari pokrenula, sa željom da ih završi ako ne ova, onda neka buduća politička garnitura.

    – Jer, Republika Srpska nije ni počela sa nama niti će završiti sa nama. Cijenim da profesor dijeli naše političke ciljeve u čijem središtu je uvijek Republika Srpska, s tim da strategije do tog cilja zbog različitih profesija kojima pripadamo nisu uvijek iste – naglasio je Dodik.

    On je istakao da ovim tekstom želi zatvoriti polemiku, koja to i nije, jer je, kako je naveo, samo iz činjenice da rado čita Blagojevićeve tekstove, osjetio potrebu da ukaže na materijalne i sve ostale greške koje je on iznio u svojoj kolumni “Velika obmana”.

  • U Srpskoj preminulo 30 osoba, koronom zaraženo još 427

    U Srpskoj preminulo 30 osoba, koronom zaraženo još 427

    Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа u Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе i u bоlnicаmа Sv. Vrаčеvi u Biјеljini i Sv. Аpоstоl Lukа u Dоbојu izvršеnо је tеstirаnjе 885 lаbоrаtоriјskih uzоrаkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd 427 оsоbе.Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа u Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе i u bоlnicаmа Sv. Vrаčеvi u Biјеljini i Sv. Аpоstоl Lukа u Dоbојu izvršеnо је tеstirаnjе 885 lаbоrаtоriјskih uzоrаkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd 427 оsоbе.

    Rаdi sе о 191 muškаrаcu i 236 žеnа, оd kојih је 68 mlаđе, 191 srеdnjе i 168 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 153 оsоbе su iz Bаnjаlukе, 48 iz Biјеljinе, pо 18 iz Lаktаšа i Trеbinjа, 16 iz Mrkоnjić Grаdа, 15 iz Dоbоја, 13 iz Kоzаrskе Dubicе, pо 12 iz Brаtuncа i Gаckа, pо 10 iz Grаdiškе i Srpcа, pо dеvеt iz Bikеćе i Prnjаvоrа, оsаm iz Kоtоr Vаrоšа, pо sеdаm iz Knеžеvа i Hаn Piјеskа, pо šеst iz Priјеdоrа, Čеlincа i Šipоvа, pеt iz Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа, pо čеtiri iz Zvоrnikа i Mоdričе, pо tri iz Brоdа, Nоvоg Grаdа i Ribnikа, pо dviје iz Vlаsеnicе, Istоčnе Ilidžе, Milićа, Pеtrоvа, Tеslićа i Šеkоvićа i pо јеdnа iz Višеgrаdа, Vukоsаvljа, Dеrvеntе, Lоpаrа, Nеvеsinjа, Оsmаkа, Оštrе Lukе, Stаnаrа, Fоčе i Šаmcа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеno је 30 smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о 11 muškаrаcа i 19 žеnа, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi оd kојih su čеtiri оsоbе iz Tеslićа, pо tri iz Nоvоg Grаdа i Priјеdоrа, pо dviје оsоbе iz Bаnjаlukе, Lаktаšа, Nеvеsinjа i Šаmcа i pо јеdnа iz Biјеljinе, Brаtuncа, Dеrvеntе, Dоbоја, Grаdiškе, Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа, Kоtоr Vаrоši, Mrkоnjić Grаdа, Оsmаkа, Prnjаvоrа, Sоkоcа i Višеgrаdа.

    Dо sаdа je u Rеpublici Srpskој pоtvrđеno 108.186 slučajеvа virusа kоrоnа, а prеminulо је ukupnо 5.986 оsоbа kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој, tеstirаna je ukupnо 404.116 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 740, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 292, а u оstаlim bоlnicаmа 448. Nа rеspirаtоru је 66 оsоbе, 32 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 34 u оstаlim bоlnicаmа.

  • “Sve će zavisiti od ruskog stava”

    “Sve će zavisiti od ruskog stava”

    Puštanje u rad gasovoda Sjeverni tok 2 zavisiće od ruskih postupaka.

    To je izjavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u intervjuu za nemački list Handelsblat i francuski Eko.

    “U ovoj krizi sve će zavisiti od ruskog stava… Rusija vrši vojni pritisak na Ukrajinu i koristi gas kao adut za pregovore s nama (EU). Zato Severni tok 2 ne može da bude skinut sa liste sankcija, to je apsolutno jasno”, rekla je ona, izveštava agencija TASS.Prema Rojtersu, Fon der Lajenova je intervjuu pomenutim listovima navela da je Evropska unija pripremila “robustan i sveobuhvatan” paket sankcija koji će uvesti Rusiji ako napadne Ukrajinu.

    “Pripremili smo robustan i sveobuhvatan paket finansijskih i ekonomskih sankcija”, rekla je ona dodajući da one uključuju “ograničavanje pristupa stranom kapitalu” i “kontrolu izvoza, posebno tehničke robe”.

    Prema njenim rečima, sankcije bi mogle “bolno da pogode ljude bliske (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu i oligarsima”.

    Rusija je, prema medijskim izveštajima, rasporedila oko 100.000 vojnika blizu ukrajinske granice i traži od Zapad bezbednosne garancije, uključujući obećanje da Ukrajina nikada ne bude primljena u NATO.

    Sjedinjene Države su objavile juče da je Rusija navodno pripremila nekoliko opcija kao izgovor za invaziju na Ukrajinu, a Kremlj je istovremeno optužio Vašington da ignoriše pozive Moskve za deeskalaciju tenzija, nakon što su SAD najavile da će poslati skoro 3.000 dodatnih vojnika u Poljsku i Rumuniju.

  • Skupština Crne Gore danas glasa o nepovjerenju vladi koju vodi Zdravko Krivokapić

    Skupština Crne Gore danas glasa o nepovjerenju vladi koju vodi Zdravko Krivokapić

    Poslanici Skupštine Crne Gore danas bi, na odvojenim vanrednim sjednicama, trebalo da raspravljaju o prijedlogu Vlade za skraćenje mandata Skupštini i prijedlogu opozicije i koalicije “Crno na bijelo” da se glasa o nepovjerenju Vladi.

    Vlada Zdravka Krivokapića, u obrazloženju prijedloga za skraćenje mandata Skupštini, navodi da su se od prvog dana izbora Vlade, 4. decembra 2020. godine, “predsjednik Vlade i većina ministara susretali sa brojnim opstrukcijama i osporavanjima u radu”.
    U obrazloženju se ističe da su rezultati koje je za kratko vrijeme postigla Vlada Crne Gore najbolji mogući.


    U obrazloženju se ocjenjuje da je složena politička klima kulminirala odlukom poslaničkog kluba koji predvodi partija potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića da krene u postupak izglasavanja nepovjerenja, odnosno rušenja Vlade čiji je vicepremijer.

    Iz Vlade su istakli da je “najbolje i u datim okolnostima jedino demokratsko rješenje za prevazilaženje političke situacije skraćenje mandata Skupštini”, kao i da bi se time stvorili uslovi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

    Prijedlog da se glasa o nepovjerenju Vladi potpisao je 31 poslanik opozicije i koalicije “Crno na bijelo”.

    Oni su ocijenili da je Krivokapić svojim djelovanjem više puta u prethodnom periodu ugrozio i otežao saradnju između zakonodavne i izvršne vlasti, što je direktno proizvelo institucionalnu i političku krizu u zemlji i “dovelo do blokade parlamenta”.

    Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić rekao je jučer da zna da će danas biti smijenjen jer vicepremijer Abazović sa DPS-om ruši Vladu.

    Dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koje bi trebalo da budu razmatrane u Skupštini Crne Gore, predviđeno je objedinjavanje lokalnih izbora koji će biti održani u maju.

  • Njemački kancelar na velikom udaru kritika, naročito zbog Ukrajine

    Njemački kancelar na velikom udaru kritika, naročito zbog Ukrajine

    Nakon dva mjeseca završio je “medeni mjesec” njemačkog kancelara Olafa Scholza, a njemački mediji i politički analitičari ga optužuju da je “potpuno nevidljiv” u vezi s krizom u Ukrajini i pandemijom koronavirusa, zbog čega mu rapidno pada popularnost.

    Hashtag #woistscholz (“Gdje je Scholz?”) kruži Twitterom dok neki smatraju da političar poznat po svojoj šutljivosti mora početi govoriti.

    Scholz je mjesto njemačkog kancelara preuzeo 8. decembra nakon velike pobjede na izborima i prekida 16-godišnje vladavine Angele Merkel.

    Ispitivanje Forse pokazalo je da SPD zaostaje za Merkelinim savezom CDU-a i CSU-a prvi put od izbora, s podrškom od 23 posto u odnosu prema 27 posto za konzervativni blok, koji je sada glavna opoziciona stranka.

    Popularnost opada i kancelaru Scholzu koji je izbornu pobjedu ostvario na krilima njegove smirenosti i pedantnosti.

    U nedavnoj anketi televizije ZDF o najpopularnijim njemačkim političarima, Scholz zaostaje za Merkel, koja se povukla iz politike, i ministrom zdravlja Karlom Lauterbachom.

    Olaf Scholz već je dugo poznat po svojem diskretnom stilu, a čak je prozvan i”Scholzomatom” zbog svojeg suhoparnog govora nalik robotima.


    Der Spiegel ocjenjuje kako je Angela Merkel jedva bila prisutna u medijima i nije bila poznata po strastvenim govorima, no čini se kako je Scholz na putu da nadmaši “umjetnost nevidljivosti”.

    “Način na koji kancelar govori i komunicira izgleda neprimjeren. Jako ga malo čujemo i vidimo, a i kada govori to često čini u zagonetkama, a ne na jasan način s poentom kako nalaže aktuelni medijski svijet”, rekla je politologinja Ursula Muench.

    Ona smatra da se Scholz obično zahvali novinarima na pitanjima na press konferencijama, ali često izbjegava odgovoriti direktno.

    “Kancelar možda pokušava ostaviti dojam profesionalnosti i ozbiljnosti u medijskom okruženju u kojem svi govore o svemu i sve komentarišu”, rekla je Muench.

    Politolog Hajo Funke smatra da ako konkretni rezultati dolaze presporo ili uopće ne dolaze, Scholzov slogan iz predizborne kampanje “čovjeka koji može”, mogao bi biti u velikoj opasnosti.

    “Govoriti ljudima ‘možete se osloniti na mene, imam iskustva i znam što radim’ jednostavno nije dovoljno u pandemiji ili u međunarodnoj krizi”, rekao je Funke.