VRBAS Media

Autor: INFO

  • Putin i Makron razgovarali telefonom skoro dva sata, slijedi poziv sa Bajdenom

    Ruski predsjednik Vladimir Putin razgovarao je danas telefonom sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom, potvrdio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Da, razgovor je održan”, kratko je rekao Peskov agenciji Interfaks.

    Francuska televizija javila je, pozivajući se na Jelisejsku palatu, da je razgovor trajao je sat i 40 minuta.

    Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je ruskom lideru Vladimiru Putinu da iskreni pregovori nisu u skladu sa eskalacijom tenzija oko Ukrajine, saopšteno je danas iz kancelarije francuskog predsjedika.

    Kasnije večeras, Putin bi trebalo da razgovara sa američkim predsjednikom Džoom Bajdenom.

    Makron je posjetio Moskvu u ponedjeljak i sastao se sa Putinom, a njihov je razgovor trajao više od pet sati.

    Sutradan je francuski lider posjetio Kijev i razgovarao s ukrajinskim predsjednikom Vladimirom Zelenskim o evropskoj bezbjednosti i ukrajinskoj krizi.

  • Policija krenula u uklanjanje demonstranata u Kanadi

    Policija krenula u uklanjanje demonstranata u Kanadi

    Kanadska policija počela je sa uklanjanjem demonstranata koji su blokirali most koji povezuje Kanadu i SAD 12 časova nakon što je na snagu stupila odluka suda o okončanju blokade.

    Preko mosta “Ambasador” koji je među najprometnijim kopnenim graničnim prelazima Sjeverne Amerike nije bilo saobraćaja peti dan zaredom. Oko 15 kamiona, automobila i kamioneta blokiralo je saobraćaj u oba pravca.

    “Tražimo od svih demonstranata da se ponašaju mirno i u skladu sa zakonom”, navodi se u saopštenju policije.

    Kanadu već tri sedmice potresaju protesti zbog strogih mjera vlasti protiv pandemije korona, uključujući obaveznu vakcinaciju.

    Protesti “Konvoja slobode” u Otavi počele su kamiondžije koje su bile protiv obavezne vakcinacije ili karantina za prekogranične vozače.

    Demonstracije su se proširile na tri granična prelaza uključujući i most “Ambasador”.

  • Zaharova: Optimizacija osoblja ambasade u Kijevu

    Zaharova: Optimizacija osoblja ambasade u Kijevu

    Rusija je donijela odluku da optimizuje broj svog osoblja u diplomatskim misijama u Ukrajini usljed mogućih provokacija režima iz Kijeva ili trećih zemalja, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    • U ovoj situaciji i usljed mogućnosti provokacije režima iz Kijeva ili trećih zemalja, donijeta je odluka o optimizaciji ruskih misija u Ukrajini. Želimo da ukažemo na to da će Ambasada i konzulati raditi sa osnovnim funkcijama” -naglasila je Zaharova.

    Prema njenim riječima, s obzirom na značajan uticaj Vašingtona i Londona na Kijev i na njihovu ulogu u rukovodećim procesima u Ukrajini, može se donijeti zaključak da Amerikanci i Britanci znaju nešto o određenim pripremama za nasilne akcije u toj zemlji zbog kojih bi moglo doći do komplikacije situacije.

    Diplomatske misije raznih zemalja u Ukrajini su objavile da evakuišu svoje osoblje ili da to razmatraju usljed eskalacije tenzija.

    Zapad i Kijev nedavno su počeli da objavljuju optužbe o potencijalnoj “invaziji” Rusije na Ukrajinu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je kritikovao te tvrdnje kao “prazne i neosnovane”, te da služe samo eskalaciji tenzija.

    Međutim, Peskov nije odbacio mogućnost provokacija s ciljem opravdanja sličnih optužbi i upozorio je da bi pokušaji upotrebe vojne sile za rješenje krize na jugoistoku Ukrajine imali ozbiljne posljedice.

  • Dodik: Mi smo protiv prolongiranja izbora

    Dodik: Mi smo protiv prolongiranja izbora

    Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik istakao je da ne odlučuje lider SDA Bakir Izetbegović o tome da li bi izbori u BiH mogli biti prolongirani, ali da je moguće svašta, imajući u vidu sa su oni formirali svoju izbornu komisiju.

    “Mi smo protiv prolongiranja izbora. Jesmo za to da pokušamo nešto riješiti oko Izbornog zakona ako je to moguće, ako nije, šta da radimo”, rekao je Dodik novinarima u Laktašima, komentarišući izjavu Izetbegovića da je moguće prolongiranje opštih izbora za novembar ili decembar.

    On je ocijenio da u svakom slučaju ostaje ozbiljan problem koji će se tek problematizovati u narednim mjesecima, a to je nelegalno i nezakonito izabrana Centralna izborna komisija (CIK).

    Dodik je naglasio da, nažalost, Evropljani podržavaju takav nelegalan izbor, zato što su Amerikanci rekli da to treba.

    “Oni sada ćute i ne žele da vide da nije bilo konkursa i nije bilo skupštinske procedure na nivou BiH koja je predviđena za izbor članova komisije, nego su se opredijelili da to bude čisto politički motivisano tijelo u kome sjede predstavnici Željka Komšića, SDS-a, PDP-a, SDA. I oni će naravno modelirati određene stvari”, kaže Dodik.

    On je rekao da je opozicija u Republici Srpskoj na fonu svega onoga što se čuje u Federaciji BiH.

    “Ako Bakir Izetbegović nešto progovori, odmah imamo hvalospjeve ostalih koji se utrkuju da prikažu Republiku Srpsku kao nestabilnu”, istakao je Dodik.

    Dodik je poručio da je Srpska stabilna i da iza sebe ima ozbiljne uspjehe.

    On je naglasio da je priča opozicije o korupciji samo predizborni trik.

    “A to čak nije ni njihova pamet, nego su im to rekli iz američke Ambasade, jer onaj nadobudni (američki izaslanik za zapadni Balkan) Gabrijel Eskobar misli da ovdje kroz taj format može nešto da riješi. Kriv je samo onaj kome sud kaže da je kriv i da je u korupciji”, naglasio je Dodik.

    On je podsjetio da je počasni predsjednik PDP-a Mladen Ivanić u prvostepenom postupku osuđen za korupciju u vezi sa šumama, a u drugostepenom mu je rečeno da PDP mora da izađe iz Vlade sa SNSD-om, da bi ga oslobodili krivice, nakon čega je on 2009. godine to i uradio. “I onda Ivanić nije kriv?! Toliko o korupciji”, kaže Dodik.

    Dodik tvrdi da je čak i njemu ponuđeno da će mu, ako prihvati njihove politike, skinuti sankcije i zajedno sa tim priču o tome da je korumpiran.

  • Lavrov Blinkenu: Propaganda SAD ima provokativne ciljeve

    Lavrov Blinkenu: Propaganda SAD ima provokativne ciljeve

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je danas, u telefonskom razgovoru sa američkim kolegom Entonijem Blinkenom, da američka propagandna kampanja o navodnoj agresiji Rusije na Ukrajinu ima provokativne ciljeve, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

    Kako se navodi, Lavrov je naglasio da propagandna kampanja, koju su pokrenule SAD i njeni saveznici o “ruskoj agresiji” na Ukrajinu, “podstiče vlasti u Kijevu da sabotiraju sporazume iz Minska i na štetne pokušaje da se problem Donbasa riješi silom”.

    Lavrov je Blinkenu rekao i da su u odgovoru na ruske prijedloge za bezbjednosne garancije SAD i NATO ignorisali ključne odredbe za Moskvu, prije svega o neširenju Alijanse i neraspoređivanju sistema udarnog naoružanja u blizini ruskih granica, prenosi Tass.

    U saopštenju se navodi da je Lavrov Blinkena podsjetio i na neprihvatljivost djelovanja kojima se krše preuzete obaveze na najvišem nivou o nedjeljivosti bezbjednosti u evroatlantskom prostoru.

  • Vulin: Srbija bezbedna zahvaljujujci radu bezbednosnih službi

    Vulin: Srbija bezbedna zahvaljujujci radu bezbednosnih službi

    Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je danas da je Srbija bezbjedna i sigurna zahvaljujući podršci predsjednika Srbije Aleksandra Vučića bezbjednosnom sektoru koji je ojačao, opremio i doprinijeo poboljšanju životnog standarda njegovih pripadnika, ali najbitnije dao političku podršku njihovom radu.

    Ministar je u jutarnjem programu televizije Happy naveo da je činjenica da je Srbija, iako najmnogoljudnija zemlja u regionu, najbezbjednija zemlja, što je rezultat upornog i svakodnevnog rada svih službi bezbjednosti, pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbjednosno informativne agencije i Vojske Srbije.

    “Beograd nikada nije bio sigurniji u poslednjih 40 godina. Načelnik Policijske uprave za grad Beograd je Veselin Milić. Nikada nismo imali bolje rezultate u Upravi granične policije, nikada veće zaplene droga – prošle godine preko devet tona, a samo u prva dva meseca ove godine skoro tonu. Nikada nismo imali bolje rezultate u borbi protiv korupcije i privrednog kriminala, a to je opet svakako zasluga i načelnika Uprave kriminalističke policije Bogdana Pušića i Eremića koji vodi korupciju. Imamo izuzetan rad SBPOK-a koji vodi Ninoslav Cmolić. Imamo izuzetene rezultate i to se oseti i vidi”, istakao je ministar policije.

    On je ukazao da u Srbiji organizovani kriminal nema političku podršku.

    “Da li postoji – postoji, da li se borimo sa njim – borimo, da li su spremni da se brane – i te kako, do toga da su spremni da ubiju predsednika Alekksandra Vučića. Ali da li imaju političku podršku bilo koga da se zaklone – nemaju. Nismo mi kao neke druge zemlje”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

    Vulin je kazao da je tokom ove godine zaposleno 400 novih pozornika i da je time obnovljena praksa koja je bila zaboravljena i najavio da taj projekat neće biti zaustvaljen sve dok svaki kvart u Srbiji ne bude imao svog policajca, čovjeka koji radni vijek provodi upoznajući svoje sugrađane i koji je svojim građanima na usluzi.

    Govoreći o opremanju i poboljšanju uslova rada i materijalnog položaja pripadnika polcije, ministar Vulin je istakao da će Srbija prva u regionu imati najmodernije vatrogasne helikoptere i drugu adekvatnu opremu za što bolji i efikasniji rad pripadnika MUP-a.

    “Kupujemo novu opermu za policiju, automobile, povećavamo platu, uveli smo po prvi put posebne sistematske preglede kako bi imali najbolju zdravstvenu zaštitu, po prvi put smo povećali premiju osiguranja za sve pripadnike MUP-a, obezbedili bolje uslove rada”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin gostujući na televiziji Happy.

  • Dodik Borelju objasnio da Srpska brani ustavni poredak u BiH “Najavio je mogući dolazak u BiH”

    Dodik Borelju objasnio da Srpska brani ustavni poredak u BiH “Najavio je mogući dolazak u BiH”

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepu Borelju u telefonskom razgovoru, koji je trajao gotovo sat i po, uspješno objasnio da Republika Srpska brani ustavni poredak u BiH i ne ruši ga, kako se to tvrdi.

    Osnovna pitanja koja su bila u fokusu jesu stereotipi koji su prosuti u vezi sa terminima kako mi rušimo Ustav BiH, što naravno nije tačno. Pozvao sam ga da nam dostavi dokaz o tome kako mi rušimo Ustav. Gdje piše da BiH ima pravo na pravosuđe? Ako to ima, mi smo spremni da prihvatimo tu argumentaciju, rekao je Dodik danas novinarima u Laktašima.

    On je Borelju juče poručio da nigdje nema stava da je BiH nadležna za pravosuđe, osim u dijelu Ustavnog suda BiH, i zato Republika Srpska ima pravo da se prilagodi ustavnom sistemu BiH.

    – Mi smo oni koji brane ustavni poredak ovdje, a ne rušimo ga! To sam uspješno objasnio komesaru Borelju. Sav razgovor se vrtio oko toga kako je neophodno završiti ustavnu, odnosno izbornu reformu. To, nažalost, ne ide, ali oni imaju optimizam u tom pogledu da će Bošnjaci i Hrvati uspjeti da završe taj dogovor – rekao je Dodik.

    On je ponovio stav da će iz Republike Srpske podržati dogovor koji se postigne u Federaciji BiH, ali samo za dva nivoa, a to je Predsjedništvo i Dom naroda.

    – To ćemo podržati, jer to se i tiče njih, iako se dijelom Dom naroda tiče i nas, ali rješenje koje bude za Hrvate, biće prihvatljivo i za nas Srbe u FBiH – rekao je Dodik.

    On je rekao da sve ostalo u ustavnom zakonodavstvu mora da bude predmet dogovora u kome će Republika Srpska veoma vidljivo biti uključena.

    – Niko ne treba da ima iluzije o tome da ćemo mi podržati nešto što se dogovori izvan ova dva pitanja – Predsjedništva i Doma naroda, a da mi ne budemo dali našu saglasnost prethodno ili da ne budemo učestvovali u tome i ne budemo zadovoljni tim rješenjem. To sam prenio gospodinu Borelju – rekao je Dodik i dodao da su “morali da idu u detalje”, jer kada kažete da nešto podržite, oni to prebace na opšti nivo da vi “podržavate sve”.

    Dodik ističe da je sa Boreljom dogovorio da se vide i da o tome razgovaraju u četiri oka ako je potrebno.

    – On je najavio mogući dolazak u BiH i naravno da je dobrodošao – rekao je Dodik i dodao da ne može ništa loše da kaže o Borelju i da je ovo bio korektan razgovor u kome su razmijenili mišljenja.

    Srpski član Predsjedništva podsjetio je da je BiH u složenoj, sistematskoj krizi bazičnih odnosa koji nikada nisu bili uspostavljeni, da BiH ima “jednog lažljivog čovjeka koji se predstavlja visokim predstavnikom”.

    – Oni ne znaju ni sami sa sobom šta da rade i jedina se ovdje konstruktivno odnosi prema svemu Republika Srpska koja želi i vidi da je jedino ovdje moguće funkcionisanje u skladu sa Ustavom BiH i onome šta piše u njemu, a ne onome šta neko tumači – rekao je Dodik.

    On je ukazao da se ne mogu kroz tumačenje značajno mijenjati ustavne odredbe.

    – Tačno se zna, ako je BiH svoje pitanje teritorija riješila kroz termin da 51 odsto pripada FBiH, a 49 odsto Republici Srpskoj i ako je kroz Ustav rečeno da sve ono što izričito nije dato BiH pripada entitetima, to znači da je riješeno i pitanje šuma i poljoprivrednog zemljišta i državnih i drugih javnih dobara i da to nije pitanje koje sad treba ponovo postavljati, kako to otvara sada Ustavni sud. To je pitanje prethodno riješeno. Nema razgovora o tome – naglasio je Dodik.

    On kaže da, nažalost, Evropljani to ne žele da razumiju i uporno guraju Republiku Srpsku da “ide na parlament BiH”, kako oni to zovu.

    – On se ne zove tako. On se zove Parlamentarna skupština, a to po definiciji nije parlament, nego je skupština, a to je zbir predstavnika različitih skupštinskih nivoa na nekom prostoru, kao što imate Parlamentarnu skupštinu Savjeta Evrope, gdje idu delegacije iz parlamenata. Tako iz našeg parlamenta delegacija Narodne skupštine Republike Srpske od pet ljudi ide u Dom naroda BiH. Prema tome, to nije ono što oni žele da naprave. Oni žele da naprave vladu od Savjeta ministara, što on nije po definiciji. Savjet ministara je pomoćni organ Predsjedništva BiH i tako piše u Ustavu i Dejtonskom sporazumu, ali oni pokušavaju uporno da od toga naprave vladu – naglasio je Dodik.

    On je ukazao i da sada hoće od ove parlamentarne skupštine, naprave parlament, što je njihova politička volja, ali Republika Srpska treba da ostane na poziciji odbrane Ustava, što je pokušao da objasni Borelju.

    – Ne znam koliko sam uspio ili nisam, ali sam veoma jasno rekao da mi nastavljamo sa sprovođenjem naše politike koju smo utvrdili u vezi sa nadležnostima i svi napori koje smo imali u prethodnih 20 godina da se definiše šta je nadležnost BiH, šta je entiteta, kantona i tako dalje, nikada nisu urodili plodom, zato što se prikriveno, puzajući, htjelo prenijeti što više nadležnosti i da se to zamrzne – rekao je Dodik.

    Srpski član Predsjedništva BiH je ukazao da ne može reforma, kako kažu u Sarajevu, od prije 10 ili 15 godina, a koja je bila antiustavna, da bude opravdanje za ponašanje kao u skladu sa Ustavom.

    – Ustav je prekršen mnogo ranije, prije 14 ili 15 godina, kada su antiustavno sprovođene reforme. Čak postoji i odluka Ustavnog suda koja kaže da čak i dogovor entiteta o određenim nadležnostima poput vojske, ne znači da je to ustavno. Ustavno je samo ono što piše u Ustavu. A pošto Ustav nije dodao da je ustavna nadležnost BiH odbrana, to nije ustavno. Naravno, ovo su tumačenja. Evropljani će zajedno sa muslimanima nastaviti da brane svoj nered koji su posijali u posljednjih 20 godina oko ustavnih nadležnosti, i dalje će nastaviti da tvrde kako je Milorad Dodik ovakav ili onakav – kaže on.

    Dodik je naglasio da oni i dalje neće da prihvate ono što predstavnici Republike Srpske uporno govore – da ne žele i neće zbog njenog statusa dovesti u pitanje mir na ovim prostorima, ali neće ni odustati da se bore za svoja prava, što je legitimno političko ponašanje.

    – Kada su prošli izbori 2018. i muslimani – Bakir Izetbegović i drugi gotovo godinu i po dana nisu htjeli da formiraju Savjet ministara, i kada smo mi pričali sa Evropljanima, oni su širili ruke i nama rekli – oni su se odlučili da se tako politički ponašaju, a kada se mi tako politički ponašamo, onda mi nemamo pravo na to – ukazao je Dodik.

  • “Ne mogu oni postavljati uslove” Dačić o dolasku Dodika na proslavu Sretenja u Srbiju i stavu ambasadora EU

    “Ne mogu oni postavljati uslove” Dačić o dolasku Dodika na proslavu Sretenja u Srbiju i stavu ambasadora EU

    Predsjednik Skupštine Srbije i lider SPS Ivica Dačić, rekao je danas da ne zna da li su ambasadori EU otkazali dolazak na svečanost u Orašcu povodom Dana državnosti Republike Srbije, ali je istakao da bi takav njihov potez, kako kaže, bio nerazuman.

    Ne mogu oni da uslovljavaju ko će biti prisutan na proslavi. Nisam primijetio da su uslovljavali neke druge. Ni istočne ni zapadne zemlje nisu učestvovale ni u podizanju ustanka, pa se njihovo odsustvo neće previše osjetiti – rekao je Dačić.

    Dačić je istakao da je Srbija nezavisna i suverena država, a predstavnicima drugih zemalja poručio da treba da budu objektivni.

    Na pitanje da li srpski član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik pravi problem Srbiji, on je odgovorio da političke prilike u BiH prave problem Srbiji.

    – Ne treba gledati samo Dodika, nego cjelinu – rekao je Dačić.

    On je poručio da Srbija poštuje Dejtonski sporazum, te da bilo ko ko ga bude kršio neće imati podršku Srbije.

    Dačić je podsjetio da predstavnici EU nisu reagovali kada je predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan držao predizborne mitinge u Sarajevu, a na dolazak Dodika u Orašac reaguju.

  • Njemačka nije spremna – Ukrajina razočarana

    Njemačka nije spremna – Ukrajina razočarana

    Ukrajinci su razočarani zbog toga što Njemačka nije spremna da im pošalje oružje.

    Ukrajinski ambasador u Berlinu to je oštro kritikovao, i nije jedini.

    Pa ipak, odnosi između dve zemlje i nisu tako loši.

    Šta god da je ruski predsednik Vladimir Putin planirao s masovnim gomilanjem vojske uz ukrajinsku granicu, u jednom je već uspeo: odnosi između Kijeva i Berlina su pogoršani.

    Ukrajinci trenutno mogu samo da posmatraju kako se oko njih vodi svetska politika.

    To su jasno pokazale posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Moskvi i nemačkog kancelara Olafa Šolca Vašingtonu.

    Ukrajinska politička elita frustrirana je zbog spornog gasovoda Severni tok 2, ali i zbog toga što Nemačka ne isporučuje Ukrajini oružje.

    Sad se razvila i rasprava o tome koliko je Nemačka uopšte pomagala Ukrajini nakon proevropske revolucije na Majdanu pre sedam godina.

    Račun je izneo kancelar Šolc u jednom TV-intervjuu uoči odlaska u SAD: gotovo dve milijarde evra je uloženo otkako se Ukrajina odlučila za demokratske izbore i pro-evropski kurs, a protiv svoje vlade sklone Kremlju, koja je srušena 2014, rekao je Šolc.

    Kancelar je potom, na konferenciji za novinare u Vašingtonu, nakon razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, dodao i da je iz EU, u kojoj je Nemačka najveći neto-platiša, u Ukrajinu otišlo dodatnih 3,8 milijardi evra.

    Štaviše, Šolc kaže da se sa SAD raspravljaju o tome ko je stvarno Ukrajini poslao “veću pomoć” od 2014. – Nemačka ili SAD, koje sada šalju i oružje?

    Oružje za “samoodbranu“

    Nešto pre toga, ukrajinski ambasador u Berlinu Andrij Melnik u intervjuu za nemački radio Dojčlandfunk rekao je da niko ne može da mu objasni od čega se sastojala ta pomoć.

    On pretpostavlja da je Nemačka njegovoj zemlji od 2014. poslala “razvojnu pomoć” u visini od nešto preko 750 miliona evra.

    I da je po tome “Ukrajina na 13. mestu, iza Konga i Tunisa”.

    “Cenimo pomoć koju smo dobili od Nemačke, nema sumnje da smo za to zahvalni”, rekao je ambasador, „samo što sve to mora da bude stavljeno u prave relacije.“

    Ukrajina u svojim zahtevima za odbrambenim oružjem ukazuje na tzv. “Izvozna načela za Ministarstvo privrede”, što je dokument koji je sastavila prethodna nemačka vlada.

    Tamo stoji da ne bi trebalo izvoziti “u zemlje koje su umešane u oružane sukobe”, osim ako se radi o “slučaju iz člana 51 povelje UN”.

    Taj član govori o pravu svake države na samoodbranu.

    Više od reči i saveta
    Na to se poziva i verovatno najpoznatiji Ukrajinac u Nemačkoj – gradonačelnik Kijeva i bivši profesionalni bokser Vitalij Kličko.

    On kaže da može da razume da Nemačka “ne isporučuje oružje nekoj agresivnoj zemlji”.

    Ali, “sasvim je druga stvar ako neko želi da se brani”, rekao je Kličko u intervjuu za nemački nedeljnik “Cajt”.

    A ambasador Melnik dodaje:

    “Radi se o tome da nam se pomogne defanzivnim oružjem, a ne samo lepim rečima i savetima.”

    Ta formulacija ima dublji smisao:

    Nemačka zaista Ukrajini, nakon “Majdanske revolucije”, pomaže kroz stotine savetničkih ugovora i programa pomoći, kako bi ta zemlja ostala na “evropskom kursu“.

    U Kijevskim hotelima samo se smenjuju pre svega nemački stručnjaci za ekonomiju.

    Preko Međunarodnog monetarnog fonda Nemačka pomaže po pitanju stabilizacije ukrajinske privrede i tamošnje valute grivne.

    Bez te pomoći, Kijev bi verovatno već odavno morao da sprovede monetarnu reformu.

    Pomoć civilnom društvu

    Prema navodima Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu, Nemačka je od 2014. Ukrajinu bilateralno pomogla sa “ukupno više od 1,8 milijardi evra”.

    Uz to dolaze još i “projekti političkih fondacija, saveza i nevladinih organizacija”.

    Na te milione je očigledno mislio kancelar Olaf Šolc u onom TV-intervjuu.

    Finansiraju se i “reformski projekti “civilnim društvom u zemljama istočnog partnerstva i Rusije”.

    U pola od preko 200 projekata učestvuju ljudi iz Ukrajine.

    U to spada i izgradnja “nezavisnog javno-pravne radiotelevizije” u Ukrajini i jačanje razmene mladih.

    Trgovinski bilans na nivou od pre pandemije

    Njemačka se zaista angažuje u Ukrajini više nego ijedna druga zemlja Evropske unije.

    To je razumljivo, s obzirom na to da je Nemačka najveća zemlja među 27 članica EU.

    To se pre svega uočava kod nemačko-ukrajinskih ekonomskih odnosa.

    Oni se učvršćuju, uprkos pretnjama velikog suseda, Rusije.

    Interesovanje nemačkih preduzeća za poslovanje u Ukrajini se ne smanjuje.

    “Nikad ranije nismo imali toliko upita kao poslednjih meseci”, kaže za DW Aleksander Markus, predsednik Njemačko-ukrajinske industrijske i trgovinske komore u Kijevu.

    Štaviše, trgovinska razmena između Nemačke i Ukrajine 2021. potpuno se oporavila od pada zbog pandemije, kaže Markus.

    To je ponovo oko 7,7 milijardi evra, što je gotovo isti bilans kao i sa Rumunijom, susednom zemljom-članicom EU, ali sa upola manje stanovnika nego Ukrajina.

    Ukrajina izvozi u Njemačku robu i usluge u vrednosti od 2,8 milijardi eura, a nemačka preduzeća su u Ukrajini ostvarila poslove vredne 4,9 milijardi evra.

    Ekonomska povezanost Ukrajine i Nemačke je tolika da se teško može porediti sa bilo kojom zemljom EU.

    Prema navodima komore, u Ukrajini posluje 2.000 njemačkih preduzeća.

    I ona isporučuju sve što proizvodi njemačka industrija – samo ne oružje.

  • “Svaka nova varijanta je zaraznija, vremenom će postati endemske”

    “Svaka nova varijanta je zaraznija, vremenom će postati endemske”

    Baš kao i kod omikrona, bol u grlu, glavobolja, suzne oči, znojenje, bolovi u mišićima, pa i nekim slučajevima vrtoglavica, mogu ukazivati da ste zaraženi podvarijantom “stelt”.

    Za dve godine kovid 19 mutirao je nekoliko puta, dok su prvi simptomi bili uglavnom slični u svim varijantama. Ipak, ono što znamo je, da je stepen zaražavanja uvek bio veći od prethodnog soja, a razlika se oslikavala i u kliničkim slikama. Omikron je najzarazniji soj do sada, a od podvarijante “stelt” očekuje se da je makar za nijansu zarazniji od svog prvobitnog oblika.

    Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović objašnjava za domaće medije kada i zašto se javljaju vrtoglavice kod “stelt omikrona”, i da je u suštini razlog taj da onaj ko već ima problem sa vrtoglavicom, ona će se možda javiti kao simptom.

    “Pojedinačno se javljaju vrtoglavice, svako individualno reaguje. Onaj ko ima problem sa vrtoglavicama, može imati kada se inficira, dalje, kao što će oni koji imaju problem sa zglobovima i mišićima, imati takve probleme dok su inficirani. Dakle, to nije neka opšta karakteristika jer su simptome uglavnom isti kao kod običnog omikrona. Ono što mi primećujemo kod omikrona da imamo kontradiktorne informacije, i potrebno je vreme kako bismo znali precizno i klasifikovali sve i kako ide. Šta mi sada imamo? Imamo veliki broj pozitivnih, a s druge strane imamo hospitalizaciju koja i dalje sporo raste”, objašnjava profesor Tiodorović, koji ističe da ne postoje neke bitne razlike između stelta i običnog omikrona.

    Kod većine sa druge strane, dominiraju lakše kliničke slike, od kojih se izuzimaju teški hronični bolesnici koji već imaju problem pridruženih bolesti.

    “Dakle, dominiraju lakše kliničke slike, mnogi to prebole na nogama, ili čak prođe s nekom lakšom kliničkom slikom u kućnim uslovima. Kod hroničnih bolesnika se to može iskomplikovati, što vidimo sa brojem umrlih na dnevnom nivou. Šta sada zaključujemo? Pa opet moramo voditi računa o ljudima koji imaju hronična oboljenja, kod kojih se može lako iskomplikovati bolest, a o tome i mladi moraju da razmišljaju kako ih ne bismo zarazili”, priča profesor Tiodorović.

    “Kratko je vreme da se može zaključivati bilo šta posebno, ali ipak možda možemo reći da sa ovim sojevima ulazimo u neku završnicu. Vremenom će to postati endemska pojava, što ne znači da neće biti opasan za neke ljude. Svi koji imaju pad imuniteta, iz bilo kog razloga, da li je to hronična bolest, teška bolest, karcionom, kardiovaskularno oboljenje, dijabetičari, svi moraju biti na oprezu i njima se mora posvetiti pažnja”, kaže profesor Tiodorović.

    Nikakva nova pravila se ne mogu uvesti sada, niti su ona potrebna, jednostavno odvija se prirodni proces, a naše je da budemo oprezni, disciplinovani i da pristupimo vakcinaciji.

    “Sada je teško prognozirati da li će se završiti do juna meseca ili do kraja godine, ali ja kažem da mere moraju ostati na snazi. Svi pričaju kako skandinavske zemlje ukidaju mere, pa da, ali oni imaju 85, 90 odsto obuhvata vakcinacije, jer vakcina svakako šiti, a ishod zavisi od stanja organizma i imunog odgovora”, zaključuje profesor Tiodorović.