Predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u makedonskom Sobranju odgovarao je na pitanja popularnog makedonskog portala lokalno.mk :
Poštovani gospodine Popovski, želim da Vam se zahvalim na mogućnosti da, kroz odgovore na Vaša pitanja, iznesem i predstavim makedonskoj javnosti deo svojih razmišljanja. S posebnom pažnjom sam proučio pitanja koja ste mi namenili, i odmah želim da vam ukažem da ista nisu kompatibilna s mojim poznavanjima vojne tematike, tako da ću to prepustiti „slavnim“ kvazi analitičarima, odnosno krvožednim navijačima, inače običnim najamnicima. Budući da nisam vojni analitičar, ne bih mogao da znam da li se stvari odvijaju prema Putinovom ili planu nekog drugog u tom pravcu, ali ono što je sada već vidljivo jeste promena u ponašanju ukrajinskog rukovodstva koje poslednjih dana daje izjave potpuno oprečne od onih pre početka specijalne operacije Ruske Federacije, vidljiva je spremnost da se neki od zahteva ipak prihvate. Kako vreme bude odmicalo biće ih sve više. Iz ovakvog ponašanja mogu se izvući odgovarajući objektivni zaključci.
Što se tiče Srbije, moram još jednom da istaknem da ja nisam advokat ni Srbije, ni Rusije, niti je to moj posao – s obzirom da ove dve države imaju svoje legitimne predstavnike u liku Aleksandra Vučića i Vladimira Vladimiroviča Putina. Ja sam makedonski političar, predsednik političke stranke koja ima svoj program i registrovana je u skladu sa Zakonom o političkim partijama, i ne bih znao da li stav Srbije da zauzme neutralnu stranu u sporu znači razlaz sa Zapadom, iako sam potpuno siguran da se Srbija ponaša veoma dostojanstveno i, prema mišljenju srpskog naroda i građana Srbije, na adekvatan način brani interese srpskog naroda i srpske države.
Inače, mene i nas u stranci pre svega zanima sprovođenje partijskog programa i njegovo dosledno predstavljanje javnosti, za ostalo što se dešava zainteresovani smo prvenstveno s aspekta uticaja istog na život građana i države uopšte. Stoga mi je potpuno neshvatljivo Vaše pitanje kako komentarišem odluku tzv. kosovskih vlasti da počnu pregovore za članstvo u NATO-u, a da me pre toga niste pitali o ključnim uzrocima ruske specijalne operacije u Ukrajini, s obzirom na Deklaraciju usvojenu u našem parlamentu o poštovanju međunarodnog prava. I to ne kako ja tumačim istu, već kako makedonska javnost tumači izjavu predsednika Džaferija, koji je zvanični predstavnik naše države, a koji je odlučno podržao tu bruku. Poštovanje međunarodnog prava par ekcelans, zar ne? Smejurija koja može da završi tragično.
Pitate šta znači to što je Rusija stavila Severnu Makedoniju na listu neprijateljskih zemalja? Kao da ste zaboravili izjave naše ministarke odbrane koja je hladno ponudila naše trupe kao topovsko meso za Ukrajinu, iako ista nije članica NATO-a, niti će to ikada biti. Na stranu što je odluka o slanju oružja u Ukrajinu smešna, s obzirom na kapacitete, ali prećutati to što neko u tvojoj državi otvoreno regrutuje pse rata i ne fali mu ni dlaka s glave, stvarno je degutantno. Zbog toga otvoreno pitam teledirigovanu javnost, koji je stvarni razlog i izgovor brutalne eksplozije pritajene rusofobije i kako se to ležerno promoviše militarizacija društva i države, iako se sve ovo lako može pretvoriti u nuklearnu katastrofu. Stara pogubna praksa, ne želimo da vidimo ništa loše u onome što sami radimo, ali smo uvek spremni da delimo pridike drugima. S kojim mozgom ovo rade nosioci javnih funkcija kod nas – pitanje je svih pitanja, kao i hoće li odgovarati za svoje krajnje neodgovorno ponašanje kojim su državu doveli u veoma neprijatnu situaciju. Ja ne bih bio toliko ležeran posle ovakve odluke Ruske Federacije, što ne znači da neću pomoći da se situacija popravi.
Kad me već pitate o upozorenju Ambasade RF u Skoplju da se dešavanja u našoj zemlji prate, te da li je ugrožena bezbednost naših građana i države, odnosno kako Rusi mogu ovde da efektuiraju svoja upozorenja, odgovor je vrlo jednostavan – posao ove institucije je da prati dešavanja i da zvanične stavove prenosi državi čiji je predstavnik. Zabrinjava odnos medija, a još više cenzura i jednostrani pristup u izveštavanju i histerično antirusko kevtanje, inače klasična diskriminacija ruske kulture i njenih vrhunskuh predstavnika. Ispočetka je bilo „Ne primamo pse i Srbe“, a sada „Ne primamo pse, mačke i Ruse“ – što je u najmanju ruku sramno, iako je sada već očigledno da je ovo suprotno većinskoj volji građana Makedonije.
Vreme će pokazati da li su Makedonci uglavnom proruski raspoloženi, ali već sada je izvesno da je to pre svega rezultat dugogodišnjih nepravdi sa kojima se suočavaju na međunarodnom planu, a još više što su to iživljavanje i sve te nepravde doživeli na sopstvenoj koži. Osećaj poniženosti i sistematskog obezvređivanja učinio je Makedonce osetljivim na nepravde vidljive i iz aviona svima, osim ološu od elite koji bez ikakve odgovornosti upravlja društvom.
