VRBAS Media

Autor: INFO

  • Vučić o KiM i situaciji u regionu “Zamka je to što pokušavaju da nas uvuku u sukob”

    Vučić o KiM i situaciji u regionu “Zamka je to što pokušavaju da nas uvuku u sukob”

    Radio sam svoj posao i da obaveze predsjednika Republike nisam mogao da podredim stranačkim i ličnim, kaže predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Kako je naveo, kada je riječ o ultimatumu iz Prištine, “nije sve u glasanju 3. aprila, već postoji dvostruka namjera: da se unize Srbi, da im se oduzme pravo, a onda i da se smanje glasovi za njega i njegovu listu”.

    – Ovaj drugi dio nije važan, jer neće biti razlike u glasovima, ali ovaj prvi brine jer su spremni da prećute namjeru Aljbina Kurtija da izazove probleme u regionu. Najlakše je bilo da prihvatimo zahtjeve Srba, ali šta bismo sutradan? – zapitao je Vučić.

    Kaže da je prihvatio mnoge uslove, ali ne i da “Vlada Srbije omogućuje vladi Kosova”, jer bi to de fakto značilo priznanje.

    – Mislim da ruska i kineska strana shvataju sve, ali biće nam teško, biće teško za Srbe za KiM. Zamka je to što pokušavaju da nas uvuku u sukob, govoreći da smo ruske sluge na Balkanu. Hrvati kažu da u BiH provociramo. A, šta smo tačno uradili, osim što ćutimo na svakom koraku? – rekao je predsjednik Srbije za TV Pink.

    Neočekivano je bilo mnogima, dodaje predsjednik, da se Srbija brže razvija od Hrvatske, pa je danas BDP dvije zemlje izjednačen.

    – Vjerujem da ćemo po prvi put biti i ispred njih. Logično je da nisu zadovoljni, ali ne i da različitim kampanjama optužuju Srbiju – rekao je Vučić.

    Ističe da su Srbi juče na sastanku bili u pravu za sve što su rekli, ali da smo morali da dobro razmislimo i napravimo plan. Od brzopletih odluka nema koristi, prenosi Blic.

    – U Rambujeu smo odbili nešto što nam je bilo neprihvatljivo, pa su bacali bombe po nama. Želim da sačuvamo mir na KiM, kao i za sve ljude u Srbiji – rekao je predsjednik.

  • Da li će Srpska izgubiti saveznika u PIK?

    Da li će Srpska izgubiti saveznika u PIK?

    Hoće li Rusija, nakon Savjeta Evrope, istupiti i iz Savjeta za implementaciju mira (PIK) ili će biti isključena iz ove organizacije?

    Da bi Rusija mogla ostati izvan PIK ovih dana je dao naslutiti visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit, koji je obavijestio javnost da su u toku provjere da li je tako nešto moguće. On je otkrio da je dobio pismo iz Ruske Federacije u kojem ga obavještavaju da više neće davati finansijski prihod za visokog predstavnika. Dodao je da ne zna da li će Rusija sama izaći iz PIK ili će biti izbačena.

    – Dao sam da se to provjerava, da li će biti izbačena ili će sama izaći. Mislim da su to vrlo važne odluke – rekao je Šmit.

    Podsjetimo, Rusija je 15. marta obavijestila Savjet Evrope da izlazi iz članstva te vodeće evropske organizacije za zaštitu ljudskih prava. Rusija je na taj način preduhitrila Savjet Evrope, koji ju je dan kasnije i zvanično isključio iz te organizacije zbog invazije na Ukrajinu.

    Ukoliko Rusija bude isključena ili izađe iz PIK, šta će to značiti za Republiku Srpsku i njeno rukovodstvo?

    Profesor međunarodnih odnosa i ljudskih prava na Regent’s univerzitetu u Londonu, Neven Anđelić, ističe za Srpskainfo kako se očekuje da će Rusija istupiti iz PIK, podsjećajući da je već istupila iz primjene Evropske konvencije o ljudskim pravima i fundamentalnim slobodama, te da više nije članica Savjeta Evrope.


    – Rusija je u prošlosti u više navrata prestajala plaćati doprinose ovoj organizaciji. To je dio ruske spoljne politike u situacijama konfrontacije ili neslaganja sa međunarodnom zajednicom, primarno Zapadom. Članstvo u Savjetu Evrope je prestalo paralelnim procesima institucija SE koje su dogovorile prestanak ruskog članstva i zvaničnog pisma ruskog ministra spoljnih poslova, Sergeja Lavrova, da oni istupaju uz članstva – podsjeća Anđelić.

    Dodaje da nešto slično očekuje i u sklopu PIK. Anđelić dodaje da će to vjerovatno izazvati negodovanje političara iz Republike Srpske ali da ne vidi da će se nešto bitno promijeniti odlaskom Rusije iz PIK.

    – Ne vidim mogućnost pogoršanja bezbjednosne situacije u BiH. Zapad je kroz međunarodnu zajednicu prisutan politički u BiH, dominantan je i bezbjednosno, i ima volju da preventivno djeluje. Događaji u Ukrajini su ujedinili EU i NATO, te stoga i PIK postaje homogenije tijelo, gdje je jedino ruski glas disonantan – ističe Anđelić za Srpskainfo.

    Ukoliko se taj glas „utiša“, kako kaže on, kreiraće se snažnije tijelo koje će podržati bolje funkcionisanje Bosne i Hercegovine.

    Anđelić ističe da je Republika Srpska dio BiH i da bi izlaskom Rusije iz PIK jedina promjena bila ta što političko rukovodstvo Srpske neće više imati tako glasnog zaštitnika, kao što je to bio slučaj do sada.

    – Političko rukovodstvo iz Srpske bi u tom slučaju moralo korigovati svoje politike ka boljem funkcionisanju BiH i prestanku blokada – tvrdi Anđelić.

  • Šok za Britance: Inflacija najviša za poslednjih 30 godina

    Šok za Britance: Inflacija najviša za poslednjih 30 godina

    Inflacija je u Velikoj Britaniji porasla više nego što se očekivalo.

    Kako piše američka agencija Blumberg, inflacija je na ostrvu dostigla 30-godišnji rekord, odnosno cene su skočile 6,2 procenta, što je dodatno povećalo pritisak na državu da zaštiti potrošače od pada životnog standarda.U februaru je inflacija u UK bila mnogo viša nego u januaru kada je iznosila 5,5 odsto, saopštio je danas nacionalni biro za statistiku.

    Ekonomisti su očekivali stopu inflacije od 6 odsto, dok je centralna banka predviđala da postoji rizik od dvocifrene inflacije u drugom delu ove godine, prenosi Blumberg.

    Ministar finansija Velike Britanije Riši Sunak rekao je da će pomoći najteže pogođenim domaćinstvima, dodavši da će za mere pomoći biti izdvojeno 21 milijardu funti (28 milijardi dolara) kako bi im se omogućilo da plate uvećane račune za struju i gas.

    Banka Engleske podigla je kamatne stope tri puta od decembra i mogla bi to da uradi ponovo narednog meseca.

    Inflacija u Britaniji porasla je sa samo 0,4 odsto u vreme kada je čitava zemlja bila pod lokdaunom zbog pandemije koronavirusa pre godinu dana, a sada je premašila prognoze u osam od 10 poslednjih meseci.

  • Ukrajinsku vojsku spremao američki general srpskog porijekla

    Ukrajinsku vojsku spremao američki general srpskog porijekla

    Američki brigadni general Nik Dučić, koji je bio i komandant američke baze “Bondstil” na tzv. Kosovu, pripremao je ukrajinsku vojsku za odbanu, pišu mediji.

    Kako piše bečki dnevnik “Kronen cajtung”, ono što ih je Dučić naučio sada im pomaže u ratu sa Rusijom.

    Brigadni general Dučić je bio od 2015. do 2016. stacioniran u Javorivu, gde je obučavao ukrajinske trupe i preneo im zapadne vojne taktike, tvrdi dalje bečki list.

    “Imam prijatelje među ukrajinskim vojnicima. Srceparajuće je, ali oni žive pod brutalnim ruskim napadom. Ponudio sam njima i njihovim porodicama moju kuću u SAD”, rekao je Dučić za “Kronen cajtung”.

    Dučić je, navodi list, bio važna karika u delu koje SAD od 1993. sprovodi u Ukrajini – državnog programa partnerstva. Radi se o programu koji tesno povezuje američku nacionalnu gardu sa ukrajinskom vojskom, njenom vazdušnom odbranom, i koji je doveo do razmene između dve vojske, a time i do snažne modernizacije ukrajinskih snaga.

    “Pokušali smo da ukinemo centralizovanu komandnu strukturu bivšeg Sovjetskog saveza. Više sloboda za niže oficire, koji pre pada Čelične zavese gotovo nisu mogli donositi nijednu odluku”, objasnio je Dučić.

    Cilj drugog programa saradnje “JMTG-U” bio je i da se uspostavi veća sposobnost preživljavanja u borbi protiv separatista na istoku, nešto što je sada, tvrdi list, dalo efekte protiv velikog napada ruske vojske.

    Male, nezavisne jedinice, sa snajperima i protivtenkovskim raketama, su upravo stvari koje duž linije snabdevanja zadaju teške gubitke Rusima. “Pomogli smo da se uspostavi nova kultura među ukrajinskim vjnicima, koji ranije nisu mrdnuli rukom bez naređenja”, objasnio je Dučić.

    On je kazao da su programi partnerstva stvorili tesne veze sa Ukrajinom, koje se nastavlju i u ovom teškim vremenima. U to veruje i nekadašnji vojni ataše i pukovnik Džefrej Fišer. “Nešto slično samo videli na Kosovu. Tamo je program odmah prihvaćen i doveo je do značajnog napretka oružanih snaga”, rekao je on.

    Male jedinice, kaže, imaju smrtonosni efekat, i protiv nadmoćnih protivnika, ako se ispravno primenjuju. Dučić ističe da je jedno jasno posle tri nedelje rata, a to je da Rusija nije ostvarila svoje ciljeve, da je nova ukrajinska vojska i vazdušna odbrana otporna i smrtonosna.

  • Puč u Kremlju?

    Puč u Kremlju?

    Dok bukti rat u Ukrajini neki analitičari smatraju da su dani ruskog predsednika Vladimira Putina odbrojani.

    “Šta god da Putin uradi, ne izgleda da može dugo da preživi”, tvitovao je Anders Aslund, švedski ekonomista i bivši ekonomski savetnik vlada Kirgistana, Rusije i Ukrajine.Aslund veruje da je već očigledno da su u Kremlju vodi velika borba za vlast. Drugi koji smatraju da Putinova pozicija postaje nestabilna ukazuju na javno protivljenje Arkadija Dvorkoviča, dugogodišnjeg zvaničnika ruske vlade i bivšeg vicepremijera, ruskoj invaziji u Ukrajini, piše Glas Amerike.

    Dvorkovič je za američke medijeprošle nedelje rekao: “Moje misli su uz ukrajinske civile. Ratovi su najgora stvar s kojom neko može da se suoči u životu… uključujući i ovaj rat”. “Ratovi ne ubijaju samo neprocenjive živote. Ratovi ubijaju nadu i aspiracije, zamrzavaju ili uništavaju odnose i veze”, objasnio je Dvorkovič.

    Drugi iskusni analitičari koji prate Kremlj još nisu ubeđeni da je Putin u neposrednoj opasnosti, navodeći da se uglavnom protive oligarsi iz doba Jeljcina koji nemaju veliki politički uticaj i zastrašeni su moćnicima u Putinovom okruženju, poznatim kao “siloviki” koji, kao i ruski lider, dolaze iz bezbednosnog, obaveštajnog ili vojnog sektora.


    Oni dele Putinov revanšistički cilj da se povrate teritorije izgubljene za vreme raspada Sovjetskog saveza.

    “Postoji mišljenje da već ima podela među pripadnicima elite: bivšim Jeljcinovim oligarsima protiv Putinove konzervativne elite. To nije sukob ili političa borba: to je jednostavno slučaj gde dva tabora izražavaju suprotne stavove o daljim potezima u trenutnoj situaciji”, smatra Tatjana Stanovaja, nezavisna analitičarka i saradnica Karnegi centra u Moskvi.

    “Ovi prvi kontrolišu ekonomiju, a drugi politiku. Oligarsi su zastrašeni i pod pritiskom, dok konzervativne elite jašu sa izvučenim mačevima”, naglašava Stanovaja.

    Dvorkovič je među retkim pripadnicima ruske političke elite koji su kritikovali Putinov rat protiv Ukrajine. I po svemu sudeći je već kažnjen zbog toga. Ruski poslanici su ga odmah označili izdajnikom, a nekoliko dana nakon što je izrazio protivljenje invaziji, podneo je ostavku na položaj direktora Fondacije Skolkovo, organizacije za visoko-tehnološki razvoj koji je uspostavljen da bi se diversifikovala ruska ekonomija i izvan Moskve izgradila ruska verzija američke Silicijumske doline.

    Fondacija je takođe objavila saopštenje u kojem je Dvorkovič osudio zapadne sankcije protiv Rusije i svetski poredak u kojem je “moguć nacizam i dominacija jedne zemlje nad drugima”, što je aluzija na Sjedinjene Države.


    Osim Dvorkoviča, ni jedan visoki zvaničnik povezan sa Kremljom nije izneo stav koji je drugačiji od državnog.

    Dmitrij Medvedev, zamenik predsedavajućeg Saveta za bezbednost Rusije, bivši ruski predsednik od 2008. do 2012. i premijer od 2012. do 2020. godine, postaje sve ratoborniji.

    Medvedev se više puta predstavljao kao tehnokrata i neko ko zastupa savremenije stavove i smatrao se kao neko ko bi mogao da gaji sumnje u pogledu invazije.

    Međutim, pojačao je podršku ratu, a u ponedeljak je zapretio Poljskoj u autorskom članku u kojem je govorio o “imbecilnim” poljskim liderima kao “vazalima” Sjedinjenih Država. Poljsku je opisao kao “najzlobnijeg, najvulgarnijeg i najglasnijeg kritičara Rusije”.

    Ponovio je i Putinove kritike Zapada zbog, kako ruski lider smatra, umanjivanja uloge Rusije u pobedi nad nacističkom Nemačkom. Medvedev je optužio Varšavu da iz istorije pokušava da izbriše sovjetske “oslobodioce”.

    Samo mali broj ruskih oligarha i bogatih je izrazio protivljenje invaziji. Milijarder Mihail Fridmen, osnivač najveće privatne banke “Alfa Bank”, prvi je pozvao na okončanje “tragedije” i “krvoprolića”.

    Oleg Deripaska, magnat u industriji čelika, na Telegramu je ranije ovog meseca napisao: “Mir je veoma važan. Pregovori moraju da počnu što pre je moguće”.

    Oleg Tinkov, još jedan bogati bankar, opisao je konflikt kao “nezamisliv i neprihvatljiv”.

    Uprkos svemu, ukrajinska vojna obaveštajna agencija podstiče spekulacije o izgledima da Putin bude zbačen s vlasti u puču u Kremlju. Direktorat za obaveštajne poslove Ministarstva odbrane Ukrajine na Fejsbuku je tvrdio da ima informacije da se “među ruskom poslovnom i političkom elitom formira grupa uticajnih ljudi koji se protive Vladimiru Putinu”.

    Takođe je identifikovan je i mogući Putinov naslednik – glavni ruski obaveštajac, šef Federalne bezbednosne službe (FSB) Aleksandar Bortnikov, jedan od pet ključnih članova Putinovog užeg kruga.

    Ima i nepotvrđenih izveštaja da je Bortnikov sve manje popularan u Kremlju i da ga Putin možda delom krivi za nedovoljan napredak ruskih snaga na terenu, s obzirom na to da su borbeni planovi verovatno bili napravljeni na osnovu obaveštajnih podataka koje je Bortnikov obezbedio. Međutim, zbog toga bi takođe mogao da bude diskvalifikovan kao potencijalni naslednik, među elitom koja zaista želi da Putin ode, rekao je za Glas Amerike neimenovani zapadni bezbednosni zvaničnik.

    Dodao je da “ne vidi da će se bezbednjaci oko Putina”, ljudi kao Bortnikov ili sekretar Saveta za bezbednost Nikolaj Patrušev, koji su godinama blisko sarađivali sa ruskim liderom u KGB-u, okrenuti protiv njega.

    “Ako Putin ode, idu i oni”, rekao je zvaničnik.

    Drugi zapadni obaveštajni izvori, s kojima je Glas Amerike razgovarao, takođe su skeptični u pogledu ukrajinskih tvrdnji o puču i sugerišu da su možda iznesene da bi se podstakle sumnje o lojalnosti u vodećim krugovima Putinovog Kremlja.

    “Bortnikov je jastreb, lojalni obaveštajni aparatčik koji je izašao iz istih sovjetskih krugova kao Putin i rado potiskuje drugačija mišljenja, a čak je pravdao i Staljinovu veliku čistku”, rekao je jedan neimenovani zapadni zvaničnik.

  • Bajden krenuo, otkriven njegov plan

    Bajden krenuo, otkriven njegov plan

    Američki predsednik Džozef Bajden krenuo je ka Briselu na razgovore sa evropskim liderima o ratu u Ukrajini.

    On će liderima EU izložiti i planove SAD za dodatne sankcije Moskvi, za koje su izvori saopštili Rojtersu da obuhvataju i članove ruskog parlamenta.Ranije je najavljeno iz Bele kuće da će Bajdenov put u Evropu uključivati razgovore u Briselu, sa NATO i evropskim liderima, i posetu Varšavi zbog konsultacija sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom.

    Dva izvora, upoznata sa situacijom, rekli su Rojtersu da američki predsednik i njegov tim pripremaju planove za uvođenje sankcija članovima ruske Dume, kao deo odgovora za rusku invaziju na Ukrajinu, a očekuje se da će nove sankcije biti objavljene u četvrtak.

    Prema ovom planu, oko 300 članova Dume moglo bi da se suoči sa sankcijama, navodi Rojters pozivajući se na američki list Volstrit džurnal. Portparol Bele kuće saopštio je ranije da „nije doneta konačna odluka o tome ko će sve biti sankcionisan i u kom obimu će sankcije biti proširene“.

    Savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džejk Saliven izjavio je juče da će se Bajden pridružiti saveznicima u pooštravanju sankcija Rusiji i uvodjenju novih zbog napada na Ukrajinu, i da će u četvrtak prisustvovati vanrednom samitu NATO-a, kao i da će se sastati sa liderima G7 i Evropske unije na sednici Evropskog saveta.

    Tokom posete Poljskoj, Bajden će posetiti američke trupe i sastati se sa stručnjacima uključenim u humanitarnu akciju za pomoć stotinama hiljada Ukrajinaca koji su pobegli iz svoje zemlje i onima koji su tamo ostali, navodi Rojters.

  • Dodik se izvinio novinarima: Srednji prst nije upućen medijskoj zajednici

    Dodik se izvinio novinarima: Srednji prst nije upućen medijskoj zajednici

    Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH rekao je danas na pres konferenciji da srednji prst koji je pokazao ispred Tužilaštva BiH nije upućen novinarskoj zajednici i svim novinarima.

    “To je moj dugogodišnji odnos sa BN televizijom”, rekao je Dodik.

    On je rekao da je srednji prst pokazao kada je vidio novinara BN televizije i uočio njihove kamere te da već godinama ta TV kuća priča laži o njemu i njegovoj porodici.

    Novinari su na Dodikovoj pres konferenciji zatražili da im se on izvini zbog pokazivanja srednjeg prsta ispred zgrade Tužilaštva BiH gdje je danas dao izjavu u predmetu kupovine vile na Dedinju u Beogradu, što je on i učinio.

    “Izvinjam se medijskoj zajednici, to se odnosilo na medijske kuće BN i Avaz”, poručio je Dodik.

  • Štada rasla iznad tržišnog prosjeka u 2021.

    Štada rasla iznad tržišnog prosjeka u 2021.

    Štada grupa, u okviru koje posluje Hemofarm, u 2021. godini ponovo je nadmašila trendove na tržištu i prijavila rast prodaje od osam odsto na 3,25 milijardi evra i povećanje profita od 37 odsto u vidu dobiti prije kamate, poreza i amortizacije (EBITDA) na 776,5 miliona evra.

    Sve tri strateške grupe proizvoda (farmaceutski specijaliteti, zdravstveni proizvodi široke potrošnje i generički lijekovi) doprinijeli su rastu prodaje koji se posebno ubrzao u drugoj polovini godine uslijed oporavka potražnje na tržištu.

    Uz sve širi portfolio koji uključuje terapije za liječenje Parkinsonove bolesti i biosimilare, Štada je finansijski gledano četvrti po veličini igrač u Evropi kako u segmentu zdravstvenih proizvoda široke potrošnje tako i generičkih lijekova. Tokom prošle godine, ona je uspjela da ojača ovu poziciju, nadmašivši i ukupno tržište i svojih pet najvećih konkurenata u segmentu lijekova koji se izdaju bez recepta. Na evropskim tržištima, Štada je ostvarila rast prodaje od 12 odsto, uključujući organski rast od sedam odsto bez akvizicija. Dvije trećine ili 16 od 24 zemlje u regionu zabilježile su dvocifreno povećanje prodaje, uključujući rast od preko 20 odsto u Francuskoj i Španiji.

    “Ponosan sam i zahvalan što je naših 12.500 zaposlenih širom svijeta neumorno radilo sa našim partnerima iz lanca snabdijevanja kako bi obezbijedili da lijekovi dođu do pacijenata. Zahvaljujući rastu iznad tržišnog prosjeka, Štada je bila u mogućnosti da generiše gotovinu neophodnu za nastavak investiranja u naše ljude i portfolio. Naša svrha da brinemo o zdravlju ljudi kao partner od povjerenja podrazumijeva snabdijevanje pacijenata lijekovima koji su im neophodni u svako doba, pa čak u i vremenima kriza i konflikata”, rekao je Peter Goldšmit, generalni direktor ove kompanije.

  • Prosječna februarska neto plata u Srpskoj najviša do sada – 1.091 KM

    Prosječna februarska neto plata u Srpskoj najviša do sada – 1.091 KM

    Prosječna februarska neto plata u Republici Srpskoj iznosila je 1.091 KM i ponovo je najviša do sada, kada se posmatra prosječna neto plata po mjesecima, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

    Februarska prosječna neto plata je u odnosu na januar nominalno veća za 4,7 odsto, a realno je veća za 3,4 odsto.

    Nominalni rast neto plate zabilježen je u svih 19 područija u februaru ove, u odnosu na isti mjesec prošle godine.

    Najveći februarski neto prosjek plate od 1.560 KM isplaćen je u oblasti vađenja ruda i kamena, a najniži od 789 KM u građevinarstvu.

    Prosječna februarska bruto plata iznosila je 1.647 KM.

    Cijene proizvoda i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju u Republici Srpskoj, mjerene indeksom potrošačkih cijena, u februaru ove godine, u odnosu na januar, u prosjeku su više za 1,3 odsto, dok su u odnosu na isti mjesec prethodne godine u prosjeku više za 7,2 odsto.

    Najveći godišnji rast cijena u februaru od 15,2 odsto registrovan je u oblasti prevoza zbog viših cijena u goriva i maziva, dok je najveći pad cijena na godišnjem nivou od 6,7 odsto bio u oblasti odjeće i obuće zbog sezonskih sniženja konfekcije i obuće.

  • Nesmetana isporuka gasa preko Ukrajine

    Nesmetana isporuka gasa preko Ukrajine

    Ruski energetski gigant “Gasprom” redovno isporučuje gas tranzitom kroz Ukrajinu, u skladu sa zahtjevima potrošača, što je za danas 108 miliona metara kubnih, saopšteno je iz te kompanije.

    U saopštenju se ističe da ruski gas ide preko teritorije Ukrajine uobičajenim količinama i u skladu sa zahtjevima evropskih potrošača, prenosi ruska novinska agencija “RIA Novosti”.

    Iz komapnije navode da ugovorne obaveze “Gasproma” za tranzit preko Ukrajine za ovu godinu iznose 40 milijardi metara kubnih ili oko 109,6 metara kubnih dnevno.