Autor: INFO

Tri Bajdenove poruke za Srbiju

Nakon intervjua koji je američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil dao medijima, analitičari ocenjuju da se iz njega mogu izvući tri poruke Bajdena za Srbiju.

Analitičari na različite načine tumače njegove reči, ali iz svega proizilazi da je pred Srbijom vreme puno izazova. Sada su, piše Blic, i EU i SAD saglasni oko Srbije.Čini se da je sveopšta situacija u svetu izazvana ratom u Ukrajini uticala da Hil u intervjuu za taj list, iznese vrlo zahtevna očekivanja SAD-a od Srbije i pogledu evroointegracija, Prištine, ali i u vezi sa sankcijama Rusiji i snabdvanjem ruskim gasom. Zato nije pogrešno reći da će se Srbija u narednom periodu suočiti sa pritiscima velikih sila sa svih strana.

No, kada se radi o SAD-u utisak je da je stav Vašingtona kroz Hilove reči sada prilično jasan pogotovo kada se radi o tri u ovom trenutku ključne teme za Srbiju.

Prvi stav je: Evrointegracije su složen i spor proces

Ako je za vreme administracije bivšeg američkog predsednika DonaldaTrampa bilo razmimoilaženja između SAD-a i i EU naročito u pogledu brzine integracije država Zapadnog Balkana u EU, sada više velikih razlika nema.

Vašington je došao na stanovište Briselu da su evrointegracije prilično složen proces i da ne treba previše žuriti sa tim dok se “ne ispune svi uslovi”. Stara, višedenijska priča o “sve većem štapu i sve manjoj šargarepi”.

Kada je reč o stavu Hila i SAD-a u vezi sa procesom evrointegracija, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ističe za “Blic” da je cilj i ove američke administracije integracija Zapadnog Balkana u evro-atlantske strukture jer je “to ostao nedovršeni posao”.

“Da li će doći do bržeg prijema u EU zavisi i od snažne podrške SAD, kao i kod prethodnih krugova proširenja. Što duže region ostaje na periferiji, to je više podložan uplivu takozvanih trećih aktera, pre svih Rusije i Kine”, ocenjuje Grubješić.

Predsednik obrazovno-istraživačkog centra “Libek” Miloš Nikolić, pak, smatra da se mora objektivno sagledati činjenica odsustva političke volje u EU u vezi sa bržim proširenjem.On ističe da SAD u našem regionu žele stabilnost i ekonomski prosperitet, ali da po svemu sudeći Srbija neće skoro u EU.

S druge strane, spoljnopolitički analitičar Dragomir Anđelković tvrdi da je “Srbija za SAD kao i za vodeće centre EU obično topovsko meso”.

“Sama po sebi za njih Srbija nema nikakvu vrednost, što se vidi po njihovom višedecenijskom negativnom odnosu prema nama. Već je jedino bitno da naša zemlja bude iskorišćena u funkciji zapadnih geopolitičkih i ekonomskih interesa”, ocenjuje Anđelković.

Drugi je: Diverzifikacija dobavljača gasa

Hil je jasno poručio da SAD ne gleda blagonaklono to što Srbija trenutno gas nabavlja iz Rusije i zbog toga očekuje da naša zemlja nađe još dobavljača ovog energenta kako ne bi bila predmet političke ucene.

“Srbija dobija ruski gas, kao i neke zapadnoevropske zemlje, ali Srbija, kao i ostali, mora da se zapita da li je Rusija pouzdan dobavljač. Pričamo o energetici, o energentu od kojeg zavisi rad naših fabrika, koji nam zimi greje domove. Kakav je dobavljač Rusija? Mislim da nije dobar, jer meša ekonomske potrebe sa političkim i strateškim potrebama i čak se s vremena na vreme, ne volim da upotrebljavam ovakve izraze, posluži ucenom”, kazao je Hil.

Grubješić, takođe, smatra da je diverzifikacija snabdevanja energentima poželjna. “Zavisnost od samo jednog izvora i snabdevača ima i političke implikacije. Naravno, nije moguće u kratkom roku pronaći održive i stabilne alternative”, kaže Grubješić.

Treći: Nema ulaska u EU bez čistih odnosa sa Prištinom

Stav koji Zapad u poslednje vreme sve glasnije i otvorenije ističe jeste da Srbija neće zvanično ući u EU sve dok ne postigne sveobuhvatni sporazum sa Prištinom odnosno ne prizna nezavisnost Kosova.

Iako je diplomatski izbegao te reči, Hil je poslao poruku sa praktično istim značenjem u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine.

“Zabrinut sam zbog nedostatka napretka u dijalogu. Ne znam koja bi bila prikladna mera uključivanja SAD, ali EU ima specifičan pogled na dijalog i njen stav je da je to dijalog koji će raščistiti put do članstva u EU. Na kraju krajeva, imala je ranija iskustva iz kojih je naučila da unutar sebe ne želi da uključi zemlje koje će doneti i probleme, jer već imaju dovoljno svojih problema. Koncept dijaloga je da se raščiste problemi pre ulaska u EU”, istakao je Hil. Grubješić tvrdi da Hil u vezi sa ovom temom nije otkrio ništa novo.

“Bilateralni sporovi treba da budu rešeni pre ulaska u EU i to je poznato od početka procesa integracija, samo je pitanje različitog tumačenja kako se do rešenja dolazi. Ako nema dogovora obe strane, nijedno nametnuto rešenje neće dati željeni rezultat. Najbitnije je da nova vlada bude prosrpska kao izraz volje građana Srbije, koja će nastaviti proces pristupanja EU, unaprediti regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose i posvećeno raditi na izgradnji pravne države i ekonomskom prosperitetu”, zaključuje Grubješić.

Predsednik “Libeka” ne očekuje da naša zemlja brzo završi proces evrointegracija.

“Nećemo u konvencionalnom smislu da uđemo u EU u skorije vreme. Između ostalog, zato što nema političke volje u samoj EU, ali i zato što ne postoji spremnost našeg društva da se, takođe u skorije vreme, razmatraju kreativna rešenja koja bi Prištini omogućili dalje integrisanje u međunarodnu zajednicu. Ovde je uloga SAD presudno važna. Ukoliko se sa Amerikom poklopimo u ključnim strateškim interesima, možda možemo da očekujemo podršku u smislu kreativnih rešenja na polju povezivanja sa EU”, ističe Nikolić.

Kako kaže, SAD već sada snažno podržavaju inicijativu Otvoreni Balkan koja može da bude ključna na polju daljih integracija sa EU.

26 Jula, 2022
Rusi iznenada povećali pritisak; Ukrajinci na oprezu

Ruski energetski gigant Gasprom naglo je, bez prethodne najave, povećao pritisak u gasovodu kojim se ruski gas isporučuje u Evropu.

To je saopštio ukrajinski državni operater gasovoda.

Kako je upozorila ukrajinska kompanija, takvi porasti pritiska mogli bi da izazovu vanredne situacije, uključujući pucanje gasovoda, a operateri gasovoda dužni su unapred da obaveste jedni druge o tome.

Gasprom nije bio dostupan za komentar, prenosi Rojters.

Rusija je nastavila da pumpa gas kroz Ukrajinu iako su dve zemlje u ratu.

Gasprom je u ponedeljak saopštio da je njegova isporuka gasa Evropi kroz Ukrajinu iznosila 41,7 miliona kubnih metara, u odnosu na 41,2 miliona kubnih metara dan ranije.

Gasprom je u ponedeljak, pozivajući se na nalog agencije za nadzor, objavio da će dotok gasa u Nemačku preko Severnog toka 1, kojim se zaobilazi Ukrajina, opasti od srede na 33 miliona kubnih metara dnevno.

To je polovina uobičajenog protoka gasa, koji već sada iznosi samo 40 odsto standarnih kapaciteta.

26 Jula, 2022
Erdogan uskoro u posjeti BiH

Predsjednik Republike Turske Recep Tayyip Erdogan dolazi u službenu posjetu Bosni i Hercegovini.

N1 saznaje da Erdogan zajedno sa delegacijom, osim posjete Bosni i Hercegovini, planira posjetiti i neke od zemalja regije.

Datum posjete još nije zvanično potvrđen. Prema saznanjima N1, Erdogan bi Sarajevo trebao posjetiti u avgustu ili septembru.

Član Predsjedništva BiH Milorad Dodik ranije je izjavio da je pozvao predsjednika Erdogana da posjeti Banju Luku, ali da ne misli da će se ta posjeta desiti u skorije vrijeme.

On je u nekoliko navrata zagovarao sastanke čelnika Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, uz posredovanje Turske.

26 Jula, 2022
Najavljuju nove proteste i danas

Nekolicina građana prespavala je ispred OHR-a nakon što su se završili jučerašnji protesti, a ovoga jutra uz dobro raspoloženje čekaju građane da pristignu na proteste koji bi trebali biti nastavljeni i danas.

Njima su građani tokom noći donosili vodu i hranu, a obezbijeđene su im i deke, stolice i druge stvari koje su im bile potrebne tokom noći.

Protesti su juče završeni oko 22 sata, no jedan dio građana odlučio je ne napuštati prostor ispred OHR-a. Policija je to dozvolila reorganizujući saobraćaj tako da može funkcionisati, a da ne ugrozi demonstrante.

Policija je tu ostala zajedno sa njima gdje i jutros preusmjeravaju saobraćaj i osiguravaju nesmetano kretanje automobila. Zbog toga što je sužen kolovoz po kojem se može saobraćati, nije bilo uslova za odvijanje trolejbuskog saobraćaja jutros.

Sinoć su demonstranti, koji su ostali ispred OHR-a, pozvali građane da se i danas od 9 sati priključe protestima. Policiji je prijavljeno da će protesti biti nastavljeni, međutim za sada nema planirane obustave saobraćaja u ovom dijelu Sarajeva, piše Klix.

Plan je protestovati dok Kristijan Šmit, kojeg Republika Srpska ne priznaje kao visokog predstavnika, ne izađe u javnost i ne demantuje da će nametnuti štetne izmjene Izbornog zakona BiH.

Ono što je političarima i građanima u BiH najviše zasmetalo jeste cenzus od tri posto za delegiranje u Dom naroda FBiH, a što je Šmit planirao nametnuti.

26 Jula, 2022
U Srpskoj potvrđeno još 139 novih slučajeva zaraze

Od posljednjeg izvještaja o epidemiološkoj situaciji u Republici Srpskoj, u posljednja 24 časa u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske, Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske i u bolnicama Sv. Vračevi u Bijeljini i Sv. Luka u Doboju izvršeno je testiranje 271 laboratorijskog uzorka, a virus korona potvrđen je kod 139 osoba.

Radi se o 50 muškaraca i 89 žena, od kojih je 24 mlađe, 73 srednje i 42 osobe starije životne dobi.

Prema mjestu prebivališta 61 osoba je iz Banjaluke, 40 iz Bijeljine, šest oz Čelinca, po pet iz Kotor Varoša i Srpca, po tri iz Modriče, Mrkonjić Grada i Prijedora, po dvije iz Gradiške, Laktaša i Prnjavora i po jedna iz Broda, Zvornika, Osmaka, Pelagićeva, Trebinja, Ugljevika i Šamca.

U posljednja 24 časa, Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske nije prijavljen ni jedan smrtni slučaj.

Do sada je u Republici Srpskoj potvrđeno 114.240 slučajeva virusa korona, a preminule su ukupno 6.402 osobe kod kojih je potvrđen test na virus korona.

U Republici Srpskoj, testirane su ukupno 430.723 osobe.

Ukupan broj hospitalizovanih u Republici Srpskoj je 95, u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske 54, a u ostalim bolnicama 41. Na respiratoru je pet osoba ( UKC Republike Srpske ).

26 Jula, 2022
Dodik: BiH je podijeljena, ne postoji ništa što bi je ujedinilo

Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da ne postoji ništa što bi moglo da se uradi da se BiH ujedini, pa karikaturalno zvuče priče o podjelama koje bi nastupile nekom odlukom Kancelarije visokog predstavnika (OHR).

Upitan da prokomentariše jučerašnje proteste građana ispred OHR koji su po pozivu SDA došli da se suprotstave najavljenim odlukama Kristijana Šmita o izmjeni Ustava Federacije BiH i Izbornog zakona BiH, Dodik je rekao za Srnu da je BiH podijeljena i to je jasno svima osim onima koji u priči o jedinstvu vide svoj koncept života u BiH u kojem se pita jedan narod, a majorizuju ostala dva.

– Da od početka nisu zagovarali BiH kao zemlju muslimana, a nas ostale gledali tu samo dok prirodni priraštaj ne uradi svoje, vjerovatno danas ne bi protestovali, lažno se predstavljajući da su tu u ime svih – naglasio je Dodik.

26 Jula, 2022
Evropska unija odobrila prvu vakcinu protiv majmunskih boginja

Danska kompanija Bavarian Nordic saopštila je da je Evropska komisija dala dozvolu da se njena vakcina Imvanex plasira na tržište kao zaštita od majmunskih boginja.

Odobrenje dolazi nakon što je Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) izdala upozorenje na visokom nivou u kojem je epidemija majmunskih boginja, koja se brzo širi, proglasila globalnom zdravstvenom vanrednom situacijom.
“Dostupnost odobrene vakcine može značajno poboljšati spremnost nacija da se bore protiv novih bolesti, ali samo kroz ulaganja i strukturirano planiranje biološke spremnosti”, rekao je izvršni direktor danske kompanije Paul Chaplin.

Ova vakcina, jedina je koja je dobila odobrenje za prevenciju bolesti majmunskih boginja u SAD i Kanadi, do sada je u EU bila odobrena samo za liječenje malih boginja.

Međutim, kompanija je isporučila vakcinu u nekoliko zemalja EU tokom trenutne epidemije majmunskih boginja za ono što je poznato kao “off-label” upotreba.

“Odobrenje je važeće u svim državama članicama Evropske unije, kao i na Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj”. navodi se u saopćenju Bavarian Nordic.

Razvoj Imvanexa omogućen je značajnim ulaganjima američke vlade u protekle dvije decenije.

26 Jula, 2022
Gasprom zaustavlja rad još jedne turbine na Sjevernom toku

Ruski energetski gigant Gasprom saopštio je danas da će zaustaviti rad još jedne turbine na gasovodu Severni tok 1 radi održavanja.

Tako će protok gasa, koji je već smanjen na 40 odsto kapaciteta, pasti od srede za još pola, javlja Rojters.

Prema saopštenju Gasproma, usled obustave rada turbine dnevni kapacitet ruske kompresorske stanice Portovaja biće smanjen na 33 miliona kubnih metara (mcm) gasa od srede 27. jula, od 4.00 sata ujutro po srednjoevropskom vremenu, što je samo polovina od sadašnjih već smanjenih isporuka, dodaje britanska agencija.

Novi šok za snabdevanje Evrope gasom dolazi u trenutku visokih tenzija u okviru kojih Rusija i Zapad razmenjuju ekonomske udarce zbog vojne operacije Moskve u Ukrajini.

Evropska unija je optužila Rusiju da pribegava energetskoj uceni, dok Kremlj kaže da su poremećaji u isporukama gasa izazvani problemima s održavanjem i efektima zapadnih sankcija.

Evropski političari su više puta upozoravali da bi Rusija mogla da potpuno da prekine dotok gasa ove zime, što je korak koji bi gurnuo Nemačku u recesiju i doveo do skoka cena za potrošače koji se već muče sa visokim cenama hrane i energije.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je ovog meseca upozorio Zapad da nastavak sankcija rizikuje da izazove katastrofalno poskupljenje energije za potrošače širom sveta.

Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte posle Saudijske Arabije i najveći svetski izvoznik prirodnog gasa. Evropa uvozi oko 40 procenata svog gasa i 30 procenata nafte iz Rusije.

Gasprom je prošle nedelje nastavio isporuke gasa preko gasovoda Severni tok 1 nakon 10-dnevne pauze zbog redovnog remonta, zadržavši ih na nivou od samo 40 posto kapaciteta, na koji su spuštene još u junu zbog, kako je tada obrazloženo, odloženog vraćanja jedne turbine se servisiranja u Kanadi.

Političari u EU su to objašnjenje Moskve odbacili, pri čemu Nemačka tvrdi da je planom ionako bilo predviđeno da se pomenuta turbina koristi tek od septembra.

26 Jula, 2022
Rusija optužena

Volodimir Zelenski je u svom video obraćanju danas optužio Moskvu da koristi ograničenja u snabdevanju gasom kako bi sprovela, kako tvrdi, teror u Evropi.

Predsednik Ukrajine pozvao je Evropsku uniju da pojača sankcije Rusiji.

“Sve ovo Rusija radi namerno da bi što više otežala Evropljanima da se pripreme za zimu. I to je otvoreni gasni rat koji Rusija vodi protiv ujedinjene Evrope – upravo tako ga treba doživljavati”, navodi se u objavi Zelenskog na Fejsbuku.

26 Jula, 2022
Putinov čovek iz sjenke?
Iznenadna pojava Nikolaja Patruševa nakon više od dve decenija naglasila je njegovu ulogu kao pokretačke snage Kremlja.

Neko vreme čak je izazvala pitanja oko toga da li on želi da se pozicionira da preuzme dužnost od Vladimira Putina, usred upornih spekulacija o zdravlju ruskog predsednika.

Patrušev je bio vodeća ličnost iza nove bezbednosne strategije Rusije, objavljene u maju 2021. U njoj se navodi da Rusija može da koristi “metode sile” da odgovori na neprijateljske akcije stranih zemalja.

Kad je Putin uoči invazije na Ukrajinu održao poslednji sastanak svog Saveta bezbednosti, moćnog tela u kojem je Patrušev sekretar, delovalo je da je njegov “jastreb” dominirao prostorijom, piše “Vašington post”. Blizak Putinov saveznih iz zajedničkih dana u KGB-u u Sankt Peterburgu, Patrušev je rekao ruskom predsedniku da su Sjedinjene Američke Države iza tenzija u Istočnoj Ukrajini i da nastoje da orkestriraju kolaps Rusije.

“Naš zadatak je da branimo teritorijalni integritet naše zemlje i naš suverenitet”, istakao je u emitovanim komentarima.

“Tvrdolinijaški avatar”
Patrušev, čija je pozicija ekvivalentna američkom nacionalnom bezbednosnom savetniku, izrazio je hladnoratovski pogled koji je pokrenuo Putinov rat. Otkako je Putin pokrenuo invaziju 24. februara, Patrušev je postao, kao je to opisao “Post”, “tvrdolinijaški avatar militarističke Rusije”.

Dok se činilo da je Putin u konfuziji u prva tri meseca invazije – čak je skoro nestao sa scene – Patrušev je uskočio da opravda invaziju i promoviše ruske ciljeve. On je u nizu intervjua za ruske novine prevideo kolaps Evrope pod teretom globalne krize hrane i izbeglica, te dezintegraciju Ukrajine na nekoliko država. Pozvao je na oživljavanje “istorijskih tradicija” u ruskom obrazovnom sistemu da se stvore “prave patriote”, čak je zašao u ekonomsku politiku pozivajući na “strukturalnu perestrojku” koja bi delimično uključila novi suvereni sistem za određivanje kursa rublje.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je za “Vašington post” da su sugestije da se Patruševljeva uloga promenila – “izum”.
- Patrušev je uvek bio aktivan u skladu sa svojom širokom sferom ovlašćenja – rekao je on, dodajući da je “predsednik naravno predsednik” i da Putin “u uslovima specijalne vojne operacije obavlja ulogu vrhovnog komandanta”.
“Patriota”
Portparol Saveta bezbednosti Jevgenij Anošin takođe je porekao da Patrušev polaže pravo na bilo koju veću ulogu.

“On je patriota. On je državni akter koji je dugi niz godina posvećen Ruskoj Federaciji i Putinu”, istakao je.

Za razliku od Putina koji je od početka invazije bio na samo dva puta u inostranstvu – u Tadžikistanu i potom u Turkemnistanu na Kaspijskom samitu u junu, kao i u Iranu ove nedelje – Patrušev je išao širom i popreko bivšeg Sovjetskog saveza, od čega nedavno u Jermeniji u junu na samitu ODKB – ruskoj verziji NATO – gde je kritikovao SAD zbog “bezobzirnog širenja NATO”.

Takođe je stao u odbranu ruske enklave Kalinjingrad, preteći “ozbiljnom” odmazdom zbog blokade tranzita robe preko Litvanije zbog sankcija EU. U julu je na bezbednosnom samitu na ruskom Dalekom istoku pozvao na smanjenje “stranog učešća u projektima značajnim za ruski energetski sektor”.

Putin ga sluša?
“Vašington post” piše da njegov uspon naglašava “uticaj tvrdolinijaških bivših KGB-ovaca koji se više od dve decnije bore protiv liberalnih tehnokrata da dopru do Putinovog uveta”.

“Kad je Putin pokrenuo rat, delovalo je da je došao trenutak za Patruševa. Njegove ideje čine temelje odluka koje donosi Putin. On je jedna od nekoliko figura koje Putin sluša”, rekla je Tatjana Stanovaja, osnivač ruske konsultantske kuće “R.Politik”.

Andrej Kolesnikov, istraživač Fondacije Karnegi, rekao je da je Patrušev unazad pokazao da je “njemu dozvoljeno da objasni i razjasni Putinove misli”. Čak i kad govori ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nije jasno da li govori u ime Putina.

“Nije svima dozvoljeno da to rade… Diplomate često pokušavaju da pogode. Oni ne znaju šta Putin želi, ali Patrušev zna”, istakao je.

“Šapuće mu otrov na uvo”
Otkako je Putin imenovan za šefa FSB i počeo svoj uspon, Patrušev je bio pored njega. Mark Galeoti, profesor Univerzitetskog koledža London, kaže da je Patrušev dugo bio “đavo na Putinovom ramenu koji šapuće otrov u njegovo uvo”.

Patrušev je prvi put služio pored Putina tokom sedamdesetih u kontraobaveštajnom odeljenju KGB u tadašnjem Lenjingradu, a današnjem Sankt Peterburgu. U poslednje dve godine bio je jedan od nekolicine bliskih savetnika koji imaju redovan pristup Putinu, kako su “Postu” rekli izvori iz Moskve. Patrušev je, smatra Stanovaja, bio među retkim bezbednosnim savetnicima koji su verovatno znali za Putinovu odluku pre pokretanja invazije.

Skoro pet meseci kasnije, nijedan od njih možda neće videti, ili želeti da vidi izlaz.

“Putin je potreban nastavak rata. U uslovima rata on može da kontroliše društvo. Ako je mir, ljudi će početi da postavljaju pitanja zašto žive toliko loše”, rekao je “Postu” jedan biznismen iz Moskve.
26 Jula, 2022