VRBAS Media

Autor: INFO

  • Američki general upozorio Kongres o mogućnosti šireg međunarodnog konflikta

    Američki general upozorio Kongres o mogućnosti šireg međunarodnog konflikta

    Najviši američki vojni časnik Mark Milley rekao je zastupnicima u utorak da svijet postaje sve nestabilniji i da se potencijal za značajan međunarodni sukob povećava, a ne smanjuje, prenosi CNN.

    Predsjedavajući Združenog štaba načelnika general Mark Milley i ministar obrane Lloyd Austin pojavili su se pred Odborom za oružane snage Kongresa u svom prvom svjedočenju nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

    Dvojica čelnika Pentagona rekli su da su prijetnje Rusije i Kine i dalje značajne, a branili su način na koji SAD pristupa ratu i šalje oružje Ukrajini.

    Milley je rekao da je ruska invazija na Ukrajinu najveća prijetnja miru i sigurnosti Evrope, a moguće i svijeta koju je on vidio u njegove 42 godine služenja u američkoj vojsci, no dodao je kako je ohrabrujuće vidjeti da se svijet okuplja oko pitanja Ukrajine.

    “Ruska invazija na Ukrajinu prijeti potkopati ne samo evropski mir i stabilnost, već i globalni mir i stabilnost za koje su se moji roditelji i generacije Amerikanaca tako teško borili kako bi odbranili”, rekao je Milley.

    “Sada se suočavamo s dvije globalne sile – Kinom i Rusijom. Svaka sa značajnim vojnim sposobnostima, a obje namjeravaju iz temelja promijeniti pravila trenutnog globalnog poretka”, dodao je Milley.

    Smatra kako ulazimo u svijet koji postaje sve nestabilniji i da se potencijal za značajne međunarodne sukobe samo povećava, a ne smanjuje.

    Zastupnici u Kongresu usmjerili su svoju pažnju na raspravu o oružju koje se isporučivalo Ukrajini te postavljali pitanja može li se učiniti više na tom planu jer Ukrajina nastavlja tražiti dodatnu pomoć u naoružanju.

    Predsjedavajući Odbora za oružane snage Kongresa Adam Smith istakao je kako je jedno od najvećih pitanja to da li se može učiniti više.

    “Kako možemo biti sigurni da činimo apsolutno sve što možemo da im pomognemo?”, upitao je članove Odbora Smith.

    SAD će podržati uspostavljanje stalne vojne baze u istočnim zemljama NATO-a kao što su Poljska ili države Baltika kako bi pomogle odvratiti Rusiju.

    NATO još uvijek raspravlja o tome na koji način bi trebao pojačati svoju stalnu prisutnost u istočnoj Evropi.

    Zastupnici u američkom Kongresu smatraju da sankcije imaju vrlo slabe rezultate u odvraćanju agresije, ali da su uspjele nametnuti značajne troškove Rusiji.

    Smatraju da su procjene Pentagona da će Rusija za nekoliko dana preplaviti Ukrajinu bile su potpuno pogrešne.

  • “Cilj Mađarske je ubrzana evrointegracija Zapadnog Balkana”

    “Cilj Mađarske je ubrzana evrointegracija Zapadnog Balkana”

    Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je danas u Mostaru da je cilj vladajuće stranke Mađarske, koja je na nedavnim izborima osvojila dvotrećinsku većinu, ubrzana evrointegracija zemalja zapadnog Balkana.

    Dodao je da je u fokusu spoljne politike njegove zemlje da Srbija postane članica EU, a BiH zemlja kandidat, kao i jačanje saradnje Mađarske sa zemljama regiona.

    Siarto je to poručio na svečanosti povodom otvaranja 23. Međunarodnog sajma u Mostaru, na kome je Mađarska ove godine zemlja partner.

    – Mi žitelji srednje Evrope razumemo važnost evropske integracije regije zapadnog Balkana. Žao nam je što neke članice EU i Brisel ne dijele uvijek to razumijevanje – kazao je Sijarto.

    Sijarto je naglasio da mađarska vlada smatra da se integracija zapadnog Balkana u EU odvija neprihvatljivo sporo, ocijenivši da Brisel čini stratešku grešku kada ne ubrazava u dovoljnoj meri taj integracijski proces.– Takvo ponašanje Brisela izuzetno je štetno i u pogledu regionalne stabilnosti, zbog čega je došlo vrijeme da poručimo Briselu da valja sjahati iz visokog sedla i da nije više vreme za bahate izjave. Ne treba govoriti o liderima zapadnog Balkana, već treba voditi konsultacije sa njima – kazao je on.

    Dodao je da bi predstavnici Brisela trebalo da posete zemlje zapadnog Balkana, kako bi shvatili “da ne mogu samo mahanjem ruke rešiti pitanje lidera koji deluju na ovom području”.

    Sijarto je podstio da su u Mađarskoj u nedelju održani izbori za Parlament i da je vladajuća stranka osvojila na tim izborima većinu, te da je već po četvrti put dobila ustavno-pravnu dvotrećinsku većinu u mađarskom Parlamentu.

    – Taj uspjeh jača suverenu legitimnost naše politike. Radi se o spoljnoj politici koja se temelji na ostvarenju nacionalnih interesa. Pored toga, na temelju uzajamnog poštovanja pristupamo i svim našim partnerima”, objasnio je.

    Naveo je da se u fokusu takve suverene spoljne politike nalazi uzajamno jačanje odnosa Mađarske i zemalja zapadnog Balkana i zbog toga je, kaže, cilj politike Mađarske ubrzavanje evropske integracije za područje Balkana.

    – Srbija se neodložno mora primiti u Evropsku uniju, a BiH mora dobiti status kandidata – istakao je Sijarto.

    Naglasio je da će Vlada Mađarske nakon velike izborne pobede na tome raditi još odlučnije.

    Sijarto je podsetio i da se prošle godine trgovinska razmena Mađarske i zemalja zapadnog Balkana kretala oko 5,5 milijardi evra, što je, kako je rekao, rekord iz koga su profitirale obje strane.

    Govoreći o učešću njegove zemlje na Sajmu, Sijarto je kazao da se danas u Mostaru predstavljaju 24 Mađarska preduzeća.

    – Mađarska vlada podstiče ta preduzeća kako bi ona sa vama sarađivala što aktivnije, tugovala i investirala u vašu zemlju i na taj način jačala saradnju zemalja zapadnog Balkana, BiH i Mađarske – rekao je Sijarto.

  • Od dve ruske banke zavisi prehrambena sigurnost Hrvatske?

    Od dve ruske banke zavisi prehrambena sigurnost Hrvatske?

    Vlasništvo ruskih banaka nad najvećim proizvođačem i trgovcem hranom u Hrvatskoj otvara brojna neugodna pitanja o vezanom riziku u kontekstu rata u Ukrajini.

    “Nadajmo se da aktuelna situacija neće na najgori mogući način razotkriti koliko smo pogrešili s Agrokorom u vrieme njegovog kraha i državnog spašavanja prije nekoliko godina”, rekao je za DW ekonomista Ljubo Jurčić o sadašnjim iskušenjima u koja silom prilika dospeva najveći hrvatski tržišni protagonista u sektoru proizvodnje i trgovine hranom.

    Štaviše, to je ujedno najveći korisnik javnih podsticaja u poljoprivredi. Rizični kontekst je napad Rusije na Ukrajinu, naravno, te pretnja po evropsku tzv. prehrambenu sigurnost.

    Većinski suvlasnici Agrokora, odnosno novije grupacije Fortenova koja je preuzela njegove ogranke nakon navedenog kraha, jesu dve ruske banke. Hrvatsku ispostavu jedne od njih, Sberbanke, matica je nedavno prodala državnoj Hrvatskoj poštanskoj banci. Ipak, s time nije rešen i udeo u Agrokoru, ostajući vezan za matičnu bankarsku instancu. Obe ruske banke, Sberbanka i VTB, u međuvremenu su najavile prodaju svog vlasništva nad tom hrvatskom kompanijom, doduše. No dok se to ne dogodi, ostaje potencijalna izloženost Agrokora stresu izazvanom ratnim okolnostima, od kreditiranja do upravnih odnosa.

    Strateška industrija se ne prodaje

    U sličnom tonu se nelagoda oseća s obzirom na ukupnu hrvatsku prehrambenu sigurnost, pored svih ostalih faktora, npr. globalne inflacije uzrokovane pandemijom. Akcijske mere se pak kolokvijalno nazivaju i vatrogasnim, umesto strateških ekonomsko-političkih koraka. A potonji su morali biti preduzeti pre ikakve krize, upravo zbog preveniranja problema u takvim situacijama. “Nadležni fond“, dodaje Jurčić, “nije smeo da deluje na onakav način. Ispustili smo stratešku industriju izvan državnih ruku. To se tako nipošto ne radi.”

    “Trebalo je promeniti samo jedan član zakona i zadržati kompaniju u našim rukama. Izgubili smo ogroman kapital, a bojim se da ćemo, ako nešto ode ukrivo, na teži način naučiti šta to znači. Agrokor je i dalje hrvatsko pravno lice, ali nemamo uticaja na tokove u njemu. Zato se takve industrije ostavljaju pod državnim nadzorom, da im se poslovanje lakše usmeri u domaćem interesu. Postoje razni načini da se to ostvari. Razvijenije zemlje to i tekako znaju i praktikuju“, jasan je ovaj profesor Ekonomskog fakulteta u Zagrebu.

    Geopolitika opet u igri

    U sličnom smeru razmišlja Luka Brkić, profesor ekonomske politike na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka. On upozorava da se isti problem pokazuje kod energetske politike Republike Hrvatske. Inače, naglašava DW, zanimljivo je kako se nagađa da bi i Agrokor nakon prodaje mogao da završi u rukama mađarskog kapitala. Tačnije, u vlasništvu jednog tajkuna koji se dovodi u vezu s državnim interesom i uticajem zvanične Budimpešte. No, ovaj sagovornik DW-a napominje da se njegova opaska tiče bilo kojeg stranog vlasništva nad hrvatskim resursima.

    “Strateškim resursima ili sektorima, naime, onima presudnim za elementarno preživljavanje države i naroda“, pojašnjava Brkić za DW, “a to se ne sme prepuštati nekom imaginarnom tržištu, jer tamo ne nalazimo idealne konkurentske relacije. Prečesto su to, recimo, oligopolne strukture. Na benzinskim pumpama u RH stoga ne možete naći zaista različite cene. Neoliberalna paradigma je utoliko promašena stvar, što možemo videti sad kad se u igru vratila geopolitika, iako su gotovo svi tvrdili da je ona prošlost. Previše se olako poverovalo u to.”

    Milost i nemilost trgovaca

    Krize najzornije pokazuju da sam opstanak društvenih zajednica zavisi od posebnih državnih ekonomskih politika umjesto slepog podvrgavanja ekonomije deregulisanom tržištu. “Da su te politike vođene valjano u slučaju Agrokor, bili bismo puno sigurniji. Jasno, to još ne znači da će nam se dogoditi nešto fatalno. Ali, gubi se iz vida i da RH ima još jedan spor u arbitraži, koji može izazvati nova preslagivanja vlasništva. To je moguća pretnja, neizvesnost svakako. Ne sugerišem da postupimo kao Tramp s Huaveijem, ali bolja zaštita nacionalne sigurnosti u ekonomiji nam je ipak neophodna”, kaže Brkić.

    On se povrh toga složio i s konstatacijom DW-a da različiti državni funkcioneri u hrvatskoj ekonomiji ispoljavaju jedan isti problematičan refleks, za šta imamo primere Borislava Vujčića i Zdravka Marića. Guverner centralne banke RH i ministar finansija na jednak su način, u razmaku od par meseci, savetovali građane u vezi s rastom cena. Obojica su javno predložili da, kad kupac uoči neopravdano visoku cenu određenog artikla, ode u drugu trgovinu. Tamo će navodno pretrpeti korektan trošak, bez dodataka koji nisu opravdani realnom inflacijom i sličnim uzrocima.

    Već i primer s cenama benzina, koji je naveo Luka Brkić, pokazuje da takva potrošačka taktika ne bi spasila nikoga, naprotiv. Jer, bez državnog nadzora i sistema sankcija nije pametno očekivati da će ijedan trgovac propustiti šansu da ostvari dodatnu zaradu pomoću svojevrsnog lova u mutnom. Ili to vredi za ogromnu većinu njih, a u kriznim vremenima nije dobro ostati na milost i nemilost trgovačkoj etici. Kad je posredi jedan koncern poput Agrokora, te njegove delikatne vlasničke strukture, onda je ta izvesnost još očiglednija.

    Sindikati bez javnog uticaja

    “Treba pritom priznati i da u našem javnom prostoru danas ima dosta histerije u odnosu na Ruse“, kaže o tome Ljubo Jurčić, “i prema našem odnosu s njima. Ne bi trebalo preterivati, makar ne u pitanjima oko Agrokora. Ponavljam, firma je domaće pravno lice, a finansije Rusa su pod sankcijama. To ne znači da Agrokor neće moći poslovati dok je njihov, nego da oni ne mogu iz njega izneti dobit ili novac od prodaje udela, zbog blokade računa. No ostaje zaključak da se ne treba izlagati riziku ni kad sve funkcioniše normalno, a kamoli sad.”

    Najzad, DW dodaje kako sindikati vezani uz Agrokor ne žele javno da iznose stajališta o napetosti usled raspleta ili novog zapleta. “Sindikat trgovine Hrvatske ne komentariše procese vezane uz promenu vlasništva, i samo vlasništvo, nad trgovačkim društvima u kojima deluje. U tim društvima, pa i onim iz sistema Fortenove, bitna nam je stabilnost poslovanja društva i sigurnost radnih mesta. Tamo imamo razvijen socijalni dijalog, potpisan kvalitetan kolektivni ugovor. Od početka godine, dogovorili smo i povećanje plaća za većinu radnika“, rekla je za DW Zlatica Štulić, predsednica STH-a.

  • Putin: “Zapad krivi Rusiju za svoje greške”

    Putin: “Zapad krivi Rusiju za svoje greške”

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da zapadni partneri pokušavaju da okrive Rusiju za svoje greške u ekonomskoj politici.

    Kako je naveo, Zapad takođe pokušava da reši problem u energetskom sektoru na račun Rusije tako što pokušava da nacionalizuje rusku imovinu, preneo je Sputnik International.

    Mehanizam nacionalizacije imovine nije dostupan samo evropskim političarima, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin, komentarišući planove za neprijateljske korake protiv imovine Gasproma, prenose ruski mediji.

    “Dakle, idemo daleko. Neka niko ne zaboravi da je ovo oružje sa dve oštrice”, rekao je on.

    Krajem marta je objavljeno da nemačke vlasti razmatraju mogućnost nacionalizacije imovine ruskih naftnih i gasnih državnih kompanija i njihovih filijala u zemlji Nemačka vlada želi da spreči rizik od masovnog prekida snabdevanja električnom energijom u slučaju poteškoća za ove kompanije, koje su od sistemskog značaja za Nemačku.

    Pres-sekretar predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov rekao je ranije da bi plan za nacionalizaciju nemačkih filijala Gasproma i Rosnjefta kršio sva međunarodna pravila.

    “Takav plan bi veoma ozbiljno narušio međunarodno pravo i sva zamisliva i nezamisliva pravila i zakone. Zato ćemo ga najpažljivije pratiti. Smatramo, naravno, čak i proučavanje samog pitanja neprihvatljivim”, rekao je Peskov.

    Putin je govorio i o situaciji na globalnom tržištu hrane.

    “Kao što znate, situacija na globalnom tržištu hrane postala je osetno komplikovanija u poslednje dve godine”, rekao je Putin. “Greške u ekonomskoj, energetskoj i politici koja se tiče hrane dovele su do oštrog rasta cena hrane u razvijenim zemljama širom sveta pre dve godine. A u poslednjih nekoliko nedelja situacija se samo pogoršala.”

  • Stoltenberg: NATO je naučio lekciju iz Ukrajine, uradićemo više za BiH

    Stoltenberg: NATO je naučio lekciju iz Ukrajine, uradićemo više za BiH

    Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO saveza, rekao je danas na pres-konferenciji da je NATO odlučan u namjeri da uputi više oružja u Ukrajini i uradi više za Bosnu i Hercegovinu i Gruziju.

    Stoltenberg je poručio da je NATO naučio lekciju iz Ukrajine o tome da je potrebno pomoći državama koje nisu u NATO ili Evropskoj uniji. NATO će razmisliti kako pomoći tim državama i razmotriti šta može uraditi za Bosnu i Hercegovinu i Gruziju.

    Naglasio je kako će NATO Ukrajini isporučiti još više oružja te da će učiniti više za partnere kao što su Bosna i Hercegovina i Gruzija, države koje su ranjive na ruske prijetnje i utIcaj, prenose mediji.

    “Govorimo o naprednim sistemima naoružanja. Govorimo, na primjer, o protivoklopnom sistemu javelin i drugom protivtenkovskom oružju”, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, prenosi agencija Rojters.

    Dodao je da će se na sastanku razgovarati i o municiji, medicinskim zalihama i “high-end” sistemima naoružanja.

    Takođe je rekao da bi saveznici Alijanse poželjeli dobrodošlicu Finskoj i Švedskoj u NATO, ukoliko one odluče da se pridruže.

    “Naravno, na njima je da odluče, ali ako se prijave, očekujem da će ih dočekati 30 saveznika”, poručio je Stoltenberg.

    NATO neće priznati rusku okupaciju u Ukrajini, a posebno okupaciju Krima, naglasio je Stoltenberg jasan stav NATO saveza po ovom pitanju.

    Stoltenberg je pres-konferenciju održao pred sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO koji će biti održan 6. i 7. aprila u Briselu.

  • Zelenski se obratio Savjetu bezbjednosti UN

    Zelenski se obratio Savjetu bezbjednosti UN

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pozvao je danas Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija da traži punu odgovornost za akcije Rusije u Ukrajini i pruži bezbjednosne garancije toj zemlji.

    Zelenski tvrdi da su u Ukrajini počinjeni “najužasniji ratni zločini” od Drugog svjetskog rata, prenosi Rojters.

    On je rekao da Ukrajina ima dokaze, kao što su satelitski snimci, koji pokazuju šta se stvarno dogodilo tokom napada u Buči i dodao da može da sprovede potpunu i transparentnu istragu, dodaje Si-En-En.

    On tvrdi da nema zločina koji Rusi nisu počinili u Buči.

    Zelenski je članovima Savjeta bezbjednosti rekao da “imamo posla sa državom koja veto u SB UN pretvara u pravo na smrt”, prenosi Rojters.

    On je naveo da Rusija želi da pretvori Ukrajinu u “tihe robove”, prenosi Rojters.

    Zelenski je rekao da ruska vojska i oni koji su davali naređenja ruskim vojnicima moraju da budu izvedeni pred lice pravde i da im se sudi za ratne zločine.

    On je pozvao na reforme radi “efikasnijih Ujedinjenih nacija”.

  • Dodik: Zbog Eskobara i raznih mešetara BiH među lošim vijestima Balkana

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je Srni da je zbog Gabrijela Eskobara i njemu sličnih mešetara koji su pravili karijere i uvećavali bogatstvo na BiH, ona došla u situaciju da je među lošim vijestima Balkana.

    Na pitanje da prokomentariše izjavu američkog specijalnog izaslanika za zapadni Balkan Gabrijela Eskobara da je BiH izuzetak iz svih dobrih vijesti o zapadnom Balkanu, Dodik je odgovorio da su svi međunarodni predstavnici i razni izaslanici činili sve da BiH ostane u invalidnom stanju da bi se oni pojavljivali s pomagalima da ona prohoda.

    “Svojim lošim izvještajima, koja su podržavali i mediji koje oni finansiraju, od BiH su napravili crnu tačku za investitore i danas oni pričaju o BDP BiH. Dejtonski mirovni sporazum, za koji se zalažu Srbi i Hrvat, a evo čujem kroz Eskobara i zvanični Vašington, neće muslimani, upravo oni koji uživaju podršku države u kojoj se ni Eskobaru nije mrsko baviti 30 godina politikom”, ukazao je Dodik.

    On je naglasio da BiH nije funkcionalna zbog izmjena Dejtonskog mirovnog sporazuma koje su silom sproveli visoki predstavnici, a ne zato što je tako odlučio jedan političar ili jedan narod.

    “Kad smo već kod sposobnosti političara i njihovom angažovanju u privatnom sektoru, predlažem Eskobaru da krene od sebe. Samo ga napominjem da privatni sektor ne poznaje sankcije koje su trenutno njegovo osnovno sredstvo za rad”, istakao je Dodik.

  • Turkovićeva u pismu svjetskim zvaničnicima tvrdi da bezbjednosna situacija nije zadovoljavajuća

    Turkovićeva u pismu svjetskim zvaničnicima tvrdi da bezbjednosna situacija nije zadovoljavajuća

    Ministar inostranih poslova u Savjetu ministara Bisera Turković uputila je pismo svjetskim zvaničnicima povodom, kako je navela, 30 godina od “opsade Sarajeva” u kojem je za loše stanje u BiH okrivila političke predstavnike Republike Srpske, ocjenivši da “bezbjednosna situacija u BiH nije zadovoljavajuća i da BiH prijeti destabilizacija”.

    Iznoseći svoje viđenje ratnih dešavanja u BiH, Turkovićeva se u pismu osvrnula i na aktivnosti koje Narodna skupština Republike Srpske sprovodi, u vezi sa vraćanjem oduzetih nadležnosti sa nivoa BiH na nivo Republike Srpske.

    Ona je navela da se, kako kaže, “antiustavni zakoni nalaze u različitim procedurama usvajanja”, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova u Savjetu ministara.

  • Oglasilo se Tužilaštvo: Uhapšene u Banjaluci dovode u vezu i s teškim ubistvima

    Oglasilo se Tužilaštvo: Uhapšene u Banjaluci dovode u vezu i s teškim ubistvima

    Policijski službenici MUP-a RS, na području Banjaluke uhapsili su danas više osumnjičenih, koji se mogu dovesti u vezu i s naručiocima i počiniocima teškog ubistva Radenka Bašića, načelnika krim-policije Prijedor, saopšteno je danas iz Tužilaštva BiH.

    Dodaju da je aktivnosti s policijskim pripadnicima koji su djelovali na terenu, koordinisao tužilac Posebnog odjela za organizovani kriminal, privredni kriminal i korupciju, koji postupa u predmetima kodnog naziva “Transporter” i “Storidž”

    “Radi se o osumnjičenima za više teških krivičnih djela, neovlašten promet većih količina opojne droge kokain, uključujući i učestovanje u naručenom ubistvu jedne osobe, koje je realizovano na području Banjaluke, a izvršeno je na način organizovanih egzekucija između pripadnika grupa organizovanog kriminala”, ističu iz Tužilaštva BiH i dodaju se se osumnjičeni se mogu dovesti u vezu i s naručiocima i počiniocima teškog ubistva načelnika krim-policije Prijedor, Radenka Bašića.

    Kako su rekli, uz visoke mjere obezbjeđenja, osumnjičeni će u naredna 24 sata biti predati postupajućem tužiocu, koji će ih ispitati i donijeti oduku o daljim aktivnostima

    Akcija kodnog naziva “Transporter” pokrenuta je u jesen 2021. godine, realizuje se s partnerskim tužilačkim i policijskim institucijama u BiH, regionu i inostranstvu, a usmjerena je na krivično procesuiranje više lica, osumnjičenih za organizovani kriminal, povezan sa više teških krivičnih djela, uključujući ubistva, krijumčarenje velikih količina opojnih droga, pranje novca i druga krivična djela.

  • Stižu prvi EU tenkovi u Ukrajinu

    Stižu prvi EU tenkovi u Ukrajinu

    Češka je poslala u Ukrajinu nekoliko tenkova T-72 i borbenih vozila pešadije BVP-1, javlja Rojters pozivajući se na izvor iz češkog odbrambenog sektora.

    On je na taj način potvrdio navode češke televizije, koja je objavila na Tviteru snimke voza sa pet tenkova i pet borbenih vozila.

    Kako se navodi, pošiljka je poklon koji je dogovoren sa NATO saveznicima.

    Televizija je navela da je tu informaciju potvrdio šef odbora za evropske poslove donjeg doma češkog parlamenta Ondrej Benešik, koji je Rojtersu rekao da je to saznao od stručnjaka za odbranu iz njegove Hrišćansko-demokratske partije.

    Izvor Rojtersa iz češkog odbrambenog sektora je, takođe, potvrdio da su tenkovi i borbena vozila poslati u Ukrajinu, ali je odbio da govori o detaljima pošiljke iz bezbednosnih razloga.

    Češka ministarka odbrane Jana Černohova rekla je poslanicima da neće ni potvrditi ni negirati detalje o češkoj pomoći Ukrajini.

    “Mogu jedino da vas uverim da Češka Republika pomaže Ukrajini koliko može i da će nastaviti da pomaže vojnom opremom, kako lakom tako i teškom”, navela je ona.