VRBAS Media

Autor: INFO

  • Nensi Pelosi napustila Tajvan

    Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi ukrcala se u specijalni avion i napustila Tajvan.

    Ona je prije ulaska u avion mahnula okupljenima.

    Kako su javili svjetski mediji, očekivalo se da Pelosi napusti Tajvan u 17 sati po lokalnom vremenu, što je u 11 sati po našem.

    Na Tajvanu je provela manje od 24 sata.

    Pelosi se sada uputila u Južnu Koreju, u okviru posjete azijskim zemljama.

    Ona je na Tajvan sletjela sinoć u okviru posjete koja je dovela do tenzija između Tajvana i Kine, kao i SAD i Kine.

  • Abazović: Stavili smo tačku na izazov koji je stajao pred nama

    Abazović: Stavili smo tačku na izazov koji je stajao pred nama

    Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo što smo danas doveli do kraja jedan proces koji u Crnoj Gori, nažalost, predugo traje, naveo je Dritan Abazović, premijer Crne Gore, u izjavi povodom potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).

    On je rekao da je proces doveden do kraja na lijep i dostojanstven način.

    “Ideja da se potpiše ugovor sa SPC je stara ideja, žao mi je što se nije realizovala u prethodnom periodu. Vlada je odlučna da svim vjerskim zajednicama da potpuno identična prava. Srećni smo i zadovoljni ako smo tome danas doprinijeli”, rekao je Abazović nakon potpisanog Temeljnog ugovora.

    Abazović je kazao da vjeruje da se na ovaj način šalje poruka mira i tolerancije, okreće novi list i da se okreću novim izazovima.

    “To je ideja vodilja, vrlo tolerantna i građanska, i vjerujem da smo danas stavili tačku na jedan izazov koji je stajao pred nama”, rekao je Abazović u video-poruci sa potpisivanja Temeljnog ugovora SPC.

    Istakao je da je ponosan na učinjeno i zahvalio svima koji su učestvovali u ovom procesu.

    “Vjerujem da ćemo se i ubuduće nalaziti povodom svečanosti, da konstatujemo neke dobre, lijepe stvari, a da ćemo svi zajednički, sa funkcija koje obavljamo, biti spremni da se založimo za društvo tolerancije, pomirenja i društvo koje zajednički baštini vrijednost različitosti kao dio našeg sveukupnog bogatstva”, kazao je premijer Crne Gore.

    Istakao je da mu je čast i zadovoljstvo što je bio u prilici da jedno pitanje koje je dugo opterećivalo crnogorsko društvo “zatvorimo na lijep, primjeren, dostojanstven način, i u skladu s Ustavom i zakonima naše zemlje”.

    Temeljni ugovor potpisan je u Podgorici, a potpisali su ga premijer Dritan Abazović i patrijarh SPC Porfirije.

  • Pit bul napao djecu, pa ga objesio otac dječaka

    Pit bul napao djecu, pa ga objesio otac dječaka

    Na području Teslića sinoć je N.A. objesio psa rase pit bul, zbog toga što je taj pas prije toga napao njegovog devetogodišnjeg sina, potvrđeno je za Srpskainfo.

    Kako Srpskainfo saznaje sve se dešavalo sinoć oko 21.10 časova u selu Đulići.

    – Nekoliko osoba je bilo u dvorištu kod Nedeljka M, a gdje je bio pas pit bul koji je bio svezan lancem. U susjednom dvorištu bilo je više djece koje se igralo. U jednom trenutku pas se otkinuo sa lanca i preskočio u dvorište među djecu – ističe naš sagovornik.

    Dodaje da su se djeca prepala i počela da vrište i dozivaju pomoć.

    – Otac jednog od djeteta je odmah istrčao iz kuće i uspio uhvatiti psa za lanac. Najvjerovatnije ga je uspio nekako ošamutiti i zatim ga je objesio na drvo u blizini kuće – pojasnio je izvor Srpskainfo.

    Nakon toga i taj čovjek, ali i vlasnik psa je sve to prijavio policiji.

    U PU Doboj su rekli da je sinoć oko 21.10 časova Policijskoj stanici Teslić prijavljeno da je više osoba verbalno napalo M.A. i njegovo društvo dok su bili kod N.M. a potom da su objesili psa pit bul.

    – Istog dana oko 21,15 časova, obratio se i N.A. koje je prijavio da je udavio psa vlasništvo N.M. iz razloga što je isti u dvorištu njegove porodične kuće napao njegovog devetogodišnjeg sina – pojasnila je portparol PU Doboj Dragana Kerkez.

    O navedenom je obaviješten dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Doboj koji se izjasnio da navedeno ima obilježje krivičnog djela „Mučenje i ubijanje životinja“.

  • Kina uvela sankcije

    Kina uvela sankcije

    Kineske vlasti uvele su sankcije protiv dva fonda na Tajvanu zbog podrške tajvanskim separatistima i klevetanja Kine.

    To je saopštio portparol Kancelarije Državnog saveta Kine za tajvanske poslove Ma Sjaoguang.Prema njegovim rečima, sankcije su uvedene Tajvanskoj fondaciji za demokratiju i Međunarodnom fondu za saradnju i razvoj, prenosi agencija Tas.

    “Te organizacije su povezane sa separatističkim elementima na Tajvanu, klevetale su našu zemlju i pokušale da utiču na međunarodnu zajednicu za kršenje principa jedne Kine”, navodi se u saopštenju kineskog zvaičnika.

    Kineska vlada je zabranila saradnju organizacija, kompanija i pojedinaca iz kontinentalne Kine sa tim fondovima, dodaje se.

    Pored toga, Peking je sankcije uveo i za nekoliko kompanija koje se bave energetskim, medicinskim, satelitskim i mrežnim tehnologijama, koje su obezbeđivale sredstva za pomenute fondove, piše u saopštenju.

    Predstavnici menadžmenta i ovlašćena lica u kompanijama koje su finansirale ta dva fonda više neće moći da posećuju kontinentalni deo Kine i da sarađuju sa kineskim preduzećima, naveo je Ma Sjaoguang.

    Ni voće, ni riba…
    Kina je obustavila uvoz voća i dve vrste ribljih proizvoda iz regiona Tajvana, izjavio je Ma Sjaoguang, portparol Kancelarije za Tajvanske poslove pri Državnom savetu.

    Zabranjuje se uvoz grejpfruta, limuna, narandži i zamrznute skuše sa Tajvana, prenosi Kineski međunarodni radio.

    “Izvoz prirodnog peska iz matičnog dela Kine na Tajvan je takođe obustavljen”, naveo je Ma.

    Do najnovijeg zaoštravanja odnosa u Tajvanskom moreuzu došlo je zbog posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongres Nensi Pelosi Tajvanu, koji Kina smatra delom svoje teritorije.

  • Dodik: Uprkos globalnoj krizi, Srpska zadržava vitalnost

    Dodik: Uprkos globalnoj krizi, Srpska zadržava vitalnost

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je Srni da Republika Srpska, uprkos brojnim izazovima usljed globalne krize koja je zahvatila cijeli svijet, zadržava vitalnost u svim parametrima.

    “Povećanje plata i penzija ublažilo je udar inflacije, a u septembru slijedi novi talas povećanja plata u javnom sektoru koje će, vjerujem, pratiti i realni sektor”, naglasio je Dodik.

    On je rekao da je pomoć mladima, koji će u septembru dobiti još po 100 KM, i boračkim kategorijama učinila da građani lakše prevaziđu izazove koji su nastali na tržištu roba.

    “Sve budžetske obaveze se izmiruju, pa se može konstatovati da se Repiblika Srpska uspješno nosi sa problemima globalne krize. Ako se tome doda i smanjenje broja nezaposlenih, onda možemo reći da Republika Srpska dobro stoji”, istakao je Dodik.

  • Stevandić: U BIH nema mjesta za mržnju i sukob, i to je ono što Bakiru smeta

    Stevandić: U BIH nema mjesta za mržnju i sukob, i to je ono što Bakiru smeta

    Komentarišući sve češće ratnohušačke izjave Bakira Izetbegovića, predsjednik Ujedinjene Srpske, dr Nenad Stevandić, izjavio je da je Izetbegović čovjek rata i sukoba i da takva njegova politika i retorika ima dugogodišnji kontinuietet, te da je vjerovatno jedva dočekao da da ima sagovornika na tu temu u vidu Aljbina Kurtija, što govori više o njima nego o onima o kojima oni govore.


    Stevandić smatra da je za rat neophodna mržnja, a u BiH nema dovoljno mržnje za tako nešto, i to je nešto što gospodin Izetbegović vrlo dobro zna. Izetbegovićeve izjave su zato i usmjerene direktno ka izazivanju mržnje i podizanju tenzija. Izetbegović se bavi produkcijom mržnje u nadi da će isprovocirati neku reakciju iz Srbije ili Republike Srpske, te kad mu to nije pošlo za rukom, on pokušava da probudi mržnju u Federaciji, a to će mu se vratiti kao bumerang dodaje Stevandić.

    „Narod se ne boji Bakira Izetbegovića i njegovih izjava, već dovoljno mudar da izbjegne njegove zamke, da ne reaguje burno na izjave jedne sitne osobe koja priželjkuje rat i krvoproliće jer to je jedini način na koji može ostati relevantan“ – zaključuje Stevandić

  • Turbina spremna, ali – Gasproma nema

    Turbina spremna, ali – Gasproma nema

    Nemačka je spremna da pošalje turbinu za gasovod Severni tok, Rusija sa svoje strane mora da podnese dokumente i da je zatraži.

    To je izjavio nemački kancelar Olaf Šolc, koji je posetio proizvodni pogon kompanije Simens enerdži u Milhajmu na Ruru, piše Sputnjik.

    “Turbine su u funkciji. Ništa (sa strane Nemačke) ne sprečava njen transport u Rusiju”, dodao je Šolc.

    Prema njegovim rečima, ruska strana treba da prijavi “da joj je potrebna” i da dostavi carinska i transportna dokumenta.

    Odgovarajući na pitanje novinara da li je realna opcija da u rad bude pušten gasovod Severni tok 2, kancelar je podsetio da već sada ima dovoljno kapaciteta za snabdevanje Evrope gasom.

    “Proces sertifikacije je završen iz očiglednih razloga. ‘Severni tok 1’ ima dovoljno kapaciteta”, ocenio je Šolc.

    Sa svoje strane, predsednik Upravnog odbora Simens enerdžija Kristijan Bruh je potvrdio da još uvek nema dokumenata iz Rusije za transport turbine za Severni tok.

    “Izuzetno smo zainteresovani da uz podršku savezne vlade vratimo turbinu u Rusiju. Sa našeg gledišta, svi dokumenti, carinski dokumenti… su spremni, ali nam je potrebno učešće klijenta, odnosno Gasproma. Njega još nema. Stoga ne možemo da isporučimo ovu turbinu, koja je ovde više od nedelju dana”, precizirao je Bruh.

  • Dramatično upozorenje: “Najveća evropska nuklearna elektrana van kontrole”

    Dramatično upozorenje: “Najveća evropska nuklearna elektrana van kontrole”

    Rafael Grosi, glavni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, izdao je dramatično upozorenje zbog najveće evropske elektrane Zaporožje.

    Elektrana se nalazi u jugoistočnoj Ukrajini i koju su okupirale ruske snage, navodeći da je nuklearka “potpuno van kontrole”, prenosi Skaj njuz.

    Situacija tamo postaje svakim danom sve opasnija, rekao je, pozivajući Rusiju i Ukrajinu da dopuste stručnjacima da posete kompleks kako bi sprečili nuklearnu nesreću.

    “Svako načelo nuklearne sigurnosti je prekršeno. Rizik je izuzetno ozbiljan i opasan”, dodao je.

    Ukazao je na granatiranje u blizini elektrane na početku rata te nastavio s optužbama Rusije i Ukrajine za napade na NE Zaporožju.

    Nuklearka je trenutno pod kontrolom Rusije, ali je zadržala svoje ukrajinsko osoblje, što je dovelo do nesuglasica, a navodno i do određenog nasilja.

    “IAEA ima određen kontakt s osobljem, ali neujednačen i problematičan”, rekao je Grosi.

    Takođe je rekao da je lanac snabdevanja opremom i rezervnim delovima za nuklearku prekinut pa Agencija nije sigurna da NE Zaporožje dobija sve što joj treba.

  • Ukrajinci vraćaju teritoriju?

    Ukrajinci vraćaju teritoriju?

    Dok se EU prepire oko gasa, ukrajinski predsednik Zelenski vjerovatno se sprema da povrati Herson.

    Područje oko Dnjepra danas je isto tako strateški važno kao što je bilo i u Drugom svetskom ratu.

    Bili su to odlučujući meseci u Drugom svetskom ratu, u tadašnjoj sovjetskoj Ukrajini: 1943, pre gotovo 80 godina, Crvena armija je, pretrpevši ogromne gubitke, potisnula nemački Vermaht natrag preko Dnjepra.

    Nakon poraza u Staljingradu, Hitlerova Nemačka i njeni rumunski saveznici su početkom februara 1943. još držali takozvanu Votanovu liniju odbrane. Do početka novembra 1943, Crvena armija je uspela da se utvrdi zapadno od reke, u dužini od 450 kilometara. Na sovjetskoj strani je u višemesečnim borbama ubijeno ili ranjeno 1,2 miliona vojnika.

    Milion ukrajinskih vojnika?
    Ta istorijska referenca mogla bi da ima ulogu i u današnjim svakodnevnim video-porukama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. On već nedeljama najavljuje kontraofanzivu oko Hersona na jugu zemlje i pominje brojku od oko milion vojnika. To ne može da se potvrdi iz nezavisnih izvora. Na početku invazije 24. februara, ruska vojska stacionirala je u regionu do 150.000 vojnika.

    Pre osamdeset godina, ishod bitke na Dnjepru u južnoj Ukrajini bio je prekretnica. Verovatno bi bio i danas. Prvih dana ruske invazije, vojnici Kremlja okupirali su južni ukrajinski grad Herson, koji se nalazi zapadno od Dnjepra. U njemu je živelo nešto manje od 300.000 stanovnika.

    Američki vojni stručnjak Majkl Kofman iz Istraživačkog programa za ruske studije u Centru za pomorske analize smatra da bi Ukrajinci uspešnom kontraofanzivom u ovom trenutku mogli da onemoguće dalje ofanzive ruske vojske u smeru lučkog grada Odese.

    Ruska armija u teškoj situaciji
    Činjenica je da ukrajinska vojska trenutno pokušava da ciljanim napadima topovskim sistemima HIMARS koje su joj isporučile SAD u regionu Hersona uspostavi stratešku poziciju za dalji tok rata do jeseni. Ako Ukrajina bude uspešna, ona bi mogla da ostvari isto tako važnu pobedu kao što je bilo potiskivanje ruske vojske iz grada Harkova na severu zemlje. A ako se ruske oružane snage odupru, to bi bio težak udarac za Ukrajinu. To bi moglo i da je košta podrške na Zapadu.

    Vlada u Kijevu može ujedno da računa na podršku mnogih građana Hersona. Na početku ruskog agresorskog rata ljudi su tamo demonstrirali protiv ruskih okupatora ispred administrativnog sedišta hersonske oblasti, koja ima ukupno više od milion stanovnika. Vojnicima Kremlja su dovikivali: “Gubite se” i “Herson je ukrajinski!”


    Krajem jula, ukrajinska vojska oštetila je tri važna mosta u blizini Hersona, koji je okupirala ruska 49. armija. Do tada su se ruski vojnici u Hersonu snabdevali preko tih mostova. Očigledno je presudan bio drugi noćni napad HIMARS-ima između 26. i 27. jula 2022. i to na najvažniji od tri rečna prelaza: most Antonivka kod Hersona koji je dugačak više od hiljadu metara. Oštećen je toliko da teška oprema preko njega više ne može da se prevozi.

    Veliki broj informacija koje prenose zaraćene strane nije moguće nezavisno proveriti, ali video-snimci objavljeni na društvenim mrežama nakon bombardovanja pokazuju da se, umesto mostova, sada koristi ruski pontonski trajekt. A to je za Ukrajince laka meta.

    Britansko Ministarstvo odbrane po prvi put je prenelo da ukrajinska “kontraofanziva u Hersonu uzima sve više maha”. Prema tom izveštaju, ruska 49. armija u Hersonu sada je “veoma ranjiva”. Štaviše, “grad Herson (…) sada je praktično odsečen od ostalih okupiranih teritorija. Njegov gubitak značajno bi omeo pokušaje Rusije da okupaciju prikaže kao uspeh”, navode britanski autori analize. Neki noviji video-snimci na društvenim mrežama pokazuju da ruska strana već reaguje i da navodno prevozi tešku opremu prema Hersonu.

    Ko kontroliše Herson?
    U glavnom gradu Kijevu Mihajlo Podoljak je veoma samouveren. Savetnik šefa kabineta predsednika Zelenskog u intervjuu za DW osvrnuo se i na vojni uspeh sa Zmijskim ostrvom u Crnom moru. Reč je o malom ostrvu uz obale Ukrajine i Rumunije s kojeg može da se kontroliše morski put do Bosfora. Ruska vojska napustila je to ostrvo posle teškog ukrajinskog granatiranja krajem juna. Prema navodima Kremlja – kao “gest dobre volje”. Sada će Moskva da “shvati da je potrebno pokazati još jedan gest dobre volje i da će napustiti Herson”, rekao je Podoljak, misleći pritom na granatiranje važnog mosta u blizini Hersona.

    Ali, i ruska vojska je sposobna da izvodi ciljane udare u južnom regionu. Sajmon Ostrovski sa američkog TV kanala ABC, koji je bio u tom regionu, potvrdio je da je bilo nekoliko uspešnih rušenja skladišta ukrajinske vojske u gradu Mikolajivu. Odatle Ukrajinci organizuju snabdevanje fronta kod Hersona. “Izgleda da su ruski raketni napadi na Ukrajinu ciljani i oni nanose veliku štetu, ne samo civilnom stanovništvu, već i (ukrajinskim) ratnim nastojanjima”, preneo je Ostrovski.


    Region Hersona od velike je strateške važnosti za Ukrajinu. Osim pšenice, tu se proizvodi i suncokretovo ulje. Prema ukrajinskim izvorima, Rusija je tu ukrala pola miliona tona žitarica, kao i desetine hiljada tona suncokretovog ulja i đubriva. Kijev tvrdi da je uz pomoć GPS-lokatora uspeo da dokaže da su trupe Kremlja i ruski kriminalci odatle ukrali i visokokvalitetne poljoprivredne mašine. Bez tog plodnog područja na jugu, Ukrajina teško da bi mogla da preživi.

    Proterivanje ruskih okupatora iz regionalne prestonice Hersona preko Dnjepra u smeru istoka ujedno je i preduslov da Kijev potisne Rusiju sa kopnene veze sa Krimom, koji je nezakonito pripojen 2014. godine. U svojim video-porukama, ukrajinski predsednik Zelenski izjavljuje da je prekretnica za kojom Ukrajinci čeznu sada dosegnuta – i nastavlja da traži više teškog naoružanja sa Zapada.

  • Kovid ima nov simptom

    Kovid ima nov simptom

    Koronavirus se sve više širi među građanima Srbije, brojke to potvrđuju iz dana u dan. Simptomi se menjaju kroz sojeve, ali im se sada pridružuje još jedan nov koji do sada nije bio karakterističan za ovu bolest.

    Sedmi talas koronavirusa, isto kao što je bio slučaj i sa prvim, ponovo napada najstarije među nama, pa su, smatraju lekari, neophodne strožije mere i veća epidemiološka kontrola.Situacija je takva da kod većine zaraženih kovidom-19 uopšte nema simptoma. Kada se jave prvi znaci virusa, uglavnom su blagi i često ih ni test ne detektuje, odnosno bude negativan, a pacijent je zapravo pozitivan na kovid. Mladi se zaražavaju isto kao i stariji, ali kod njih je najčešće klinička slika blaža od gripa i liči na običan nazeb, iako to nije. Javlja se blago povišena temperatura, gušobolja koja traje dan ili dva. Stručnjaci podsećaju da je važno da se testiramo, zbog sebe, a i zbog drugih.

    “Jedan od simptoma je bol u kičmi, skoro svaki drugi, treći pacijent od 40 godina, pa nadalje, nema nikakve tegobe, i prvi put se susrećemo sa ovim simptomima”, rekao je dr Aleksandar Srtojanović direktor Doma zdravlja “Palilula” i dodao:

    “Ovaj soj je specifičan. Imate bol u kičmi, nemate temperaturu i vi dođete kao da ste nešto radili i uradite test i pozitivni ste. Takođe, imamo i zaražene bebe od mesec, mesec i po dana. Imate adolescente, oni to na nogama prebole. Budu blaži simptomi. Ali, odrasli su ugroženiji”, naveo je dr Stojanović za domaće medije.