VRBAS Media

Autor: INFO

  • Za Ukrajinu obezbeđene 24 milijarde dolara

    Za Ukrajinu obezbeđene 24 milijarde dolara

    Ministri finansija grupe sedam ekonomskih sila (G7) saopštili su da su zajedno sa međunarodnom zajednicom obezbedili i obećali dodatnu podršku Ukrajini.

    Podrška prelazi 24 milijarde dolara za 2022, a ministri su napomenuli da su spremni da učine i više, koliko god je to potrebno, prenosi Rojters.

    U saopštenju, ministri su poručili da žale zbog učešća Rusije na međunarodnim forumima, uključujući G20, Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, tokom ove nedelje.

    “Međunarodne organizacije i multilateralni forumi više ne bi trebalo da sprovode svoje aktivnosti sa Rusijom na uobičajeni način“, naglasili su ministri G7.

    Ministarka finansija SAD Dženet Jelen i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard izrazile su nezadovoljstvo prisustvom i učešćem visokog ruskog zvaničnika na jučerašnjem sastanku G20 u Vašingtonu, a Sjedinjene Države su podnele zahtev da se Rusija isključi iz Grupe 20 velikih svetskih ekonomija.

    Kanadska ministarka finansija Kristija Frilend saopstila je juče da je napustila plenarni sastanak grupe G20 u Vašingtonu u znak protesta zbog učešća Rusije na tom skupu, a francuski ministar finansija Bruno Le Mer pozvao je Rusiju da ne prisustvuje sastancima grupe zemalja G20.

    Još nekoliko ministara finansija i guvernera centralnih banaka je takođe napustilo prostoriju ili isključilo svoje kamere tokom video-skupa.

    Incident se desio na prolećnom sastanku MMF-a i Svetske banke na kojem su se ministri finansija i šefovi centralnih banaka sastali kako bi razgovarali o najhitnijim svetskim pitanjima, navodi britanska agencija.

  • Kadirov: Zauzećemo Azovstal danas do ručka

    Kadirov: Zauzećemo Azovstal danas do ručka

    Čečenski lider Ramzan Kadirov rekao je da vjeruje da će ruske trupe imati potpunu kontrolu nad čeličanom Azovstal u Mariupolju u četvrtak.

    “Prije ručka, ili poslije ručka, Azovstal će biti potpuno pod kontrolom snaga Ruske Federacije”, rekao je Kadirov.

    Kadirov je predsjednik Čečenske Republike, autonomne jedinice Ruske Federacije koja se nalazi na sjevernom Kavkazu. Rusija je iskoristila čečenske borce u svojoj invaziji na Ukrajinu.

    Ukrajinske trupe su sedmicama zbijene u čeličani u opkoljenom lučkom gradu, ali su se žalile da im ponestaje municije i ključnih zaliha. Jedan komandant je u srijedu rekao da se njegovi marinci “možda suočavaju sa svojim posljednjim danima, ako ne i satima”.

    Rusija je još jednom pozvala branioce grada da se predaju i ponudila prekid vatre za evakuaciju civila u srijedu, a Ukrajina je umjesto toga pozvala na posebnu rundu pregovora bez preduslova u gradu.

  • Rusi ušli u dva grada na istoku Ukrajine, Zelenski poručio: Sve ćemo vas pronaći

    Najveći američki istraživački centar za odbranu kaže da je Rusija u srijedu ostvarila manji napredak u svojoj invaziji na Ukrajinu. Institut za proučavanje rata izvijestio je da i dalje traje kontinuirani ruski napad iz zraka i zemlje na Mariupolj.

    Ukrajinski borci u lučkom gradu i dalje se brane u masivnom kompleksu željezare Azovstal, prenosi BBC.

    Dnevna obavještajna procjena istraživačkog centra takođe je otkrila da su ruske snage ušle u dva ključna grada na frontu na istoku Rubizhne i Popasna.

    Još uvijek nisu napravljeni veći teritorijalni prodori, dodaje se, ali ruske trupe nastavljaju s napadima u naseljenim regijama Harkova i Hersona.

    U međuvremenu, u video obraćanju na 56. dan rata, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da Evropska unija planira šesti paket sankcija Rusiji.

    “Radimo na tome da bude zaista bolno za rusku vojnu mašinu i rusku državu u cjelini”, rekao je Zelenski i dodao da je sa predsjednikom Evropskog vijeća Charlesom Michelom imao “veoma temeljne razgovore” o odbrambenim i finansijskim pitanjima, kao i o sankcijama.

    Konkretno, kako kaže, sankcije će obezbijediti ograničenja za ruski energetski sektor, bankarski sektor, izvoz, uvoz i transport.

    On je također ponovio svoj poziv na potpuni embargo na isporuke ruske nafte.

    Zelenski je rekao da je razgovarao s Michelom o “prijetnji prehrambenoj i energetskoj krizi u Evropi”, te mogućnosti obnavljanja ukrajinskog izvoza poljoprivrednih proizvoda i blokiranja “sposobnosti Rusije da ucjenjuje Evropu”.

    Prije njihovog sastanka, šef Evropskog vijeća je sa svojim timom posjetio Borodjanku u Kijevu, rekao je Zelenski, i “svojim očima vidio razaranje koje su oni (Rusija) izazvali“.

    “Ne može biti pravde bez mira”, rekao je Zelenski i dodao da će ruska vojska i komandanti biti proglašeni krivima za ratne zločine.

    “Svako prezime, svaka kućna adresa, svaki bankovni račun – sve ćemo pronaći”, dodao je on.

  • Vulić: Srbomrzačke fantazije Bisere Turković

    Vulić: Srbomrzačke fantazije Bisere Turković

    Poslanik SNSD-a u Predstavičkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sanja Vulić izjavila je Srni da je “usplahirena” Bisera Turković sa prekookeanske udaljenosti, nakon što je vidjela masu dobronamjernih ljudi na Trgu Krajine u Banjaluci, zavapila da niko ne smije da spominje njenog njemačkog turistu Kristijana Šmita.

    Komentarišući mišljenje Turkovićeve o skupu u Banjaluci koje je iznijela na Fejsbuku tvrdeći da su upućene, kako kaže, šokantne prijetnje Kristijanu Šmitu te mu iz daleke Amerike uputila podršku, Vulićeva je istakla da Milorad Dodik i Željka Cvijanović nisu organizatori skupa, samim tim ništa niti odobravaju, niti kritikuju, dodavši da je narod Republike Srpske dobrodušan i spreman da prašta, te da sigurno niko od učesnika skupa nije pozivao na smrt i linč bilo koga.

    • Tu masu naroda koja se okupila na skupu “Sloboda” u Banjaluci Turkovićeva može da vidi samo na televiziji, pa joj se u tom bijesu i histeriji počelo svašta priviđati. Tako je jedino ona, iskusna radikalna Bisera, vidjela nekakve matrice i ukrajinske scenarije – istakla je Vulićeva.

    Ona je poručila Turkovićevoj da nastavi da uživa u bijelom svijetu, jer samo to i zna da radi, ali za promjenu da prestane da u svemu vidi problem i radikalizaciju, jer je ona radikalizacija ovakvim spinovima.

    • Takođe, ne treba ona da brine ni o turistima i građanima u BiH koji mogu da se osjećaju slobodno i dobrodošlo, bar u Republici Srpskoj, pa tako i njemački turista Kristijan Šmit može i treba biti spokojan. Neka on šeta širom FBiH koliko mu volja, a ako želi turistički da upozna Republiku Srpsku, teška srca, pristajem lično da mu buem vodič uz garanciju da mu se ništa neće desiti – rekla je Vulićeva.

    Ona je podsjetila da su Srbi uvijek bili i biće miroljubiv narod i kada to Kristijan Šmit spozna, uvjeriće se u srbomrzačke fantazije Bisere Turković.

  • Selaković razgovarao s generalnim sekretarom UN

    Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je u Njujorku na sastanku sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guteresom da je Srbija dosljedno stub političke stabilnosti na zapadnom Balkanu i informisao ga o situaciji u regionu.

    On je ponovio da je Srbija apsolutno opredijeljena za očuvanje mira i bezbjednosti i da će nastaviti da insistira na zaštiti srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

    Selaković je rekao Guteresu da je kontinuirano razmatranje situacije na Kosovu i Metohiji pred Savjetom bezbjednosti UN od suštinske važnosti kako za Srbiju, tako i za međunarodnu zajednicu, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

    U kontekstu zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, Selaković je podvukao da su UN za Srbiju najznačajnija međunarodna organizacija, istakavši da je od ključne važnosti nastavak angažmana Unmika u nesmanjenom obimu i sa neizmijenjenim mandatom.

    Selaković je informisao generalnog sekretara UN o učestalim napadima na Srbe, njihovu imovinu i objekte Srpske pravoslavne crkve, poručivši da ti incidenti nedvosmisleno ukazuju na ugroženost srpskog naroda i krhku bezbjednosnu situaciju u Pokrajini.

    Posebnu pažnju u razgovoru Selaković je posvetio problemu interno raseljenih ljudi sa Kosova i Metohije.

    On je naglasio da Srbija svoj puni doprinos djelovanju UN i očuvanju međunarodnog mira pruža kroz učešće u misijama UN širom svijeta.

  • Vesna Medenica pokušala da izvrši samoubistvo

    Vesna Medenica pokušala da izvrši samoubistvo

    Bivša predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica pokušala je večeras da izvrši samoubistvo u Kliničkom centru Crne Gore (KCCG), saznaju “Vijesti”.
    Prema informacijama “Vijesti“, Medenica je pokušala sebi da prereže vrat staklom.

    Isti izvori kazali su da je ona van životne opasnosti.

    Prema nezvaničnim saznanjima “Vijesti” zatvorske policajke su večeras nešto prije 23 sata ispratile Medenicu do toaleta, nakon čega se ona zaključala u toj prostoriji.

    Isti izvor rekao je da je, nakon što je čuo lom, vrata od toaleta slomio radnik obezbjeđenja KCCG, koji je i spasio Medenicu, onemogućavajući je da sebi nanese ozbiljne posjekotine.

    Medenici je danas odlukom sudije za istragu Višeg suda Suzane Mugoše određen pritvor do 30 dana.

    Specijalno državno tužilaštvo (SDT) je sumnjiči da je počinila dva krivična djela – stvaranje kriminalne organizacije i protivzakonit uticaj.

  • Lavrov: “Od njih zavisi”

    Lavrov: “Od njih zavisi”

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom.

    On je tom prilikom istakao da ishod pregovora Moskve i Kijeva zavisi od spremnosti ukrajinske strane da uzme u obzir zakonite zahteve Rusije.

    Ministri su razmotrili i moguće zajedničke korake Ministarstava spoljnih poslova i odbrane u cilju obezbeđivanja bezbednosti civila u Ukrajini, uključujući strance.

    Lavrov je rekao da odgovornost za tešku humanitarnu situaciju u zonama borbenih dejstava leži na ukrajinskim nacističkim bataljonima koji civile koriste kao živi štit i odbijaju humanitarne koridore koje ruska vojska redovno otvara, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

    Istovremeno, turski ministar je zahvalio je za pomoć koju su ruske jedinice pružile u oslobađanju talaca koje su držali ukrajinski ekstremisti u džamiji u Mariupolju.

  • Putin testirao “oružje sudnjeg dana”

    Putin testirao “oružje sudnjeg dana”

    U sredu je rusko ministarstvo odbrane objavilo kako su uspešno lansirali interkontinentalnu balističku raketu Sarmat na kosmodromu Pleseck.

    Iz ruskog ministarstva su pojasnili da je ovo prvo lansiranje u državnom programu testiranja.

    “Zadaci lansiranja su u potpunosti izvršeni. Projektne karakteristike su potvrđene u svim fazama njegovog leta. Trenažne bojeve glave stigle su u zadato područje na poligonu Kura na poluostrvu Kamčatki”, objavilo je ministarstvo, prenosi državna agencija RIA. Iz ministarstva su pojasnili da je ovo prvo lansiranje u državnom programu testiranja.

    S obzirom na to da je raketa evoluirala godinama, njeno probno lansiranje nije iznenađenje za Zapad, ali se dogodilo u vreme ekstremne geopolitičke napetosti zbog ruske invazije Ukrajine. Razvoj sarmata, započet 2009. godine, time je priveden kraju i, prema najavama, zameniće sadašnji sistem R-36M2 djuk (poznat u krugovima NATO i kao SS-18 satan, op. Cit.).

    S obzirom na to da će naslediti oružje tako zvučnog imena, RS-28 nije izbegao jednako zloglasni nadimak – SS-Ks-30 satana 2 ili satanin sin. To je definitivno najmoćnija raketa kojom će Putin sada raspolagati, a i Rusi tvrde da takvih raketa nema na svetu.

    RS-28 sarmat je težak 208 tona, dugačak 35,5 metara i prečnik od 3 metra. Može da nosi 10 tona tereta, što znači da može da bude napunjen sa 10 težih nuklearnih bojevih glava ili 15 lakših.

    ‘Oružje sudnjeg dana’, kako ga neki na Zapadu nazivaju, navodno ima domet od 18.000 kilometara, a sarmatovi dizajneri tvrde da je sistem neka vrsta ubice raketnog štita jer su njegove rakete u stanju da izbegnu odbrambene radarske sisteme.

    “U stanju je da u sekundi izbriše sa lica Zemlje oblast veličine Teksasa ili Francuske”, hvalili su se ruski mediji prošle godine, predstavljajući novu raketu.

    Ponosni predsednik Vladimir Putin čestitao je svima na uspešnom lansiranju.

    “Ovo je veliki, značajan događaj u razvoju sistema naoružanja naše vojske. Sarmatu nema premca na svetu i neće biti još dugo. Ovo zaista jedinstveno oružje će ojačati borbeni potencijal naših oružanih snaga, pouzdano garantovati bezbednost Rusije od spoljnih pretnji i razmisliti o onima koji pokušavaju da ugroze našu zemlju u žaru besne agresivne retorike”, rekao je Putin.

    On je dodao da je sarmat isključivo ruski proizvod, koji će “pojednostaviti serijsku proizvodnju”.

  • Zelenski dao ponudu Rusiji

    Zelenski dao ponudu Rusiji

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dao je izjavu nakon posete predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.

    Zelenski je potvrdio da je spreman da oslobodi ruske ratne zarobljenike u zamenu za bezbedan prolazak civila i ukrajinskih vojnika iz Mariupolja. Veruje se da je oko 100.000 ljudi ostalo u opkoljenom južnom gradu.

    On je dodao da se situacija u gradu pogoršava kako se rat nastavlja i smatra da stotine ranjenih nemaju pristup medicinskoj nezi i ponovio tvrdnju da se u kompleksu Azovstal, uz preostale ukrajinske odbrambene snage, nalazi oko 1.000 civila. Ukrajinski predsednik je tvrdio da Kijev nije video niti čuo za navodni dokument za koji Kremlj kaže da je poslao Ukrajini u vezi sa mirovnim pregovorima.

    Prethodno je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da Moskva čeka odgovor nakon predaje dokumenta ukrajinskoj strani.

  • Oglasio se i Bajden: “To je rezultat Putinovog rata”

    Oglasio se i Bajden: “To je rezultat Putinovog rata”

    Američki predsednik Džozef Bajden oglasio se povodom inflacije.

    Bajden je izjavio da je “70 odsto rasta inflacije prošlog meseca rezultat povećanja cena koje je izazvao rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine i njegovog efekta na cene goriva i energenata”, javlja Anadolu Agency (AA).

    “Putinova invazija na Ukrajinu podigla je cene gasa i hrane u celom svetu. To smo videli u najnovijim podacima o inflaciji. Činim sve što mogu da spustim cene i odgovorim na Putinovo povećanje cena”, napisao je Bajden na Tviteru.

    Bajden je naveo da je odobrio puštanje milion barela sirove nafte iz rezervi dnevno, u koordinaciji s američkim partnerima i saveznicima širom sveta, dok njegova administracija radi s američkim proizvođačima nafte na povećanju proizvodnje.

    “Osim cena gasa, pozvao sam Kongres da odmah preduzme korake za smanjenje troškova porodičnih računa za komunalije, cena lijekova i još mnogo toga, uz istovremeno smanjenje deficita kako bi se smanjio inflatorni pritisak. To bi napravilo veliku razliku za porodice”, poručio je Bajden.

    Uz rastuću globalnu potražnju u eri pandemije i brige o snabdevanju usred rata, cene sirove nafte su se početkom marta popele na najviši nivo u poslednjih 14 godina.

    Godišnja potrošačka inflacija u SAD skočila je na 8,5 odsto u martu, što je najviše od decembra 1981. godine. Proizvođačke cene skočile su za 11,2 odsto u martu u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveći godišnji porast od novembra 2010. godine.