VRBAS Media

Autor: INFO

  • Ukrajina je tek početak?

    Ukrajina je tek početak?

    Rat u Ukrajini najnoviji je i najgori od ratova koji se vode oko ostataka Sovjetskog Saveza, ocenjuje Blumberg.

    Muke carstva SSSR se nastavljaju i tridesetak godina nakon što je sam SSSR prestao da postoji. I neće, kako se navodi, biti posljednji.

    Kraj Hladnog rata usmrtio je Sovjetski Savez, koji je prvo izgubio svoje delove u istočnoj Evropi, a zatim se raspao na 15 nezavisnih država.

    Budući da se Sovjetskim Savezom upravljalo vrlo brutalno, njegov je raspad bio posebno neuredan, komentariše isti izvor.

    Kraj sovjetske države uklonio je ograničenja koja su potiskivala etničke napetosti i nacionalna rivalstva među sastavnim delovima carstva, što je izrodilo nove, politički nestabilne države. To je ubrzalo stalnu borbu između zemlje koja je dominirala carstvom, Rusije, te država i naroda koji su nakon raspada carstva hteli da pobegnu iz ruku Moskve.

    Rezultat je bio ono što su naučnici nazvali “ratovima za sovjetsko nasleđe” – niz krvavih sukoba oko spornih područja od istočne Evrope do središnje Azije. Tokom 90-ih ratovi su potresali Nagorno-Karabah, Pridnjestrovlje, Čečeniju, Abhaziju, Južnu Osetiju i Tadžikistan, često pritom uvlačeći u sukobe susedne države i međunarodne mirovne snage.

    Smrt Sovjetskog Saveza i danas destabilizuje
    Neki od tih sukoba u međuvremenu su tinjali, a drugi, kao što je spor oko Nagorno-Karabaha između Armenije i Azerbajdžana ili konflikt između Gruzije i otcepljenih pokrajina Južne Osetije i Abhazije – koje podržava Moskva – ponovno su se razbuktali u velike međunarodne sukobe. Smrt Sovjetskog Saveza bio je geopolitički potres čiji naknadni udari i danas destabilizuju međunarodni sistem.

    Ukrajina je doživela najjače od tih naknadnih podrhtavanja – ovaj rat ističe se žestinom borbi i ukupnim Putinovim naporima da izbriše još jednu zemlju s karte sveta. Njegovo najneposrednije poreklo može se pronaći u sve totalitarnijoj prirodi Putinovog režima, što mu omogućuje da bude agresivniji, a istovremeno od njega zahteva pronalaženje spoljnih neprijatelja – primera radi pitaju se hoće li se Kijev prikloniti Moskvi ili Zapadu.

    Ali, rat nije tekao kako je Putin planirao, ocenjuju u Blumbergu. Kako dodaju, Putinova potraga za ‘vaskrsom‘ carstva je, u ovom slučaju, snažno podstakla formiranje ukrajinskog nacionalizma. Ipak, ako je Rusija i platila visoku cenu za svoju neuspešnu avanturu, to ne znači da su ratovi za sovjetsko nasleđe završili.

    Ipak, taj je rat takođe deo većeg postsovjetskog meteža. Proglašenje nezavisnosti Ukrajine krajem 1991. godine pomoglo je uništenju sovjetske tvorevine i ubrzalo raspad imperija, koji je usledio. Stoga nije iznenađujuće i nažalost simbolično da je Ukrajina u središtu Putinovih napora da ponovno učvrsti dominaciju koju je Moskva nekad imala.

    Zagrobni život carstva biće nastavljen
    Kad god se sukob Rusije i Ukrajine završio, crta razdvajanja između dve vojske može jednostavno postati još jedna sporna postsovjetska granica, gde česte napetosti uzrokuju povremeno nasilje. Bez obzira na to hoće li Rusija pobediti ili izgubiti, ishod će promeniti ravnotežu snaga unutar bivšeg Sovjetskog Saveza, možda uzrokujući ponovno intenziviranje starih sporova s ​​Moldavijom, Gruzijom ili drugim državama.

    Potencijal za nasilje u središnjoj Aziji i dalje je visok, kao što pokazuje protivladina pobuna u Kazahstanu, koja je ubrzala rusku intervenciju ranije ove godine. Promena vlasti ili vojna pobuna u Bjelorusiji – od kojih se nijedno ne može isključiti zbog ozbiljnog nezadovoljstva autokratskim režimom predsednika Aleksandra Lukašenka – mogli bi da pokrenu borbe u vezi mesta te zemlje između Rusije i Zapada.

    Početkom 1992. godine, jedan je američki list upozorio da nevolje koje uzrokuju “još uvek fragmentirana, nuklearno naoružana krhotinama poslednjeg velikog svetskog carstva” tek počinju. Čak i kada trenutni rat završi, dugi, nasilni zagrobni život tog carstva nastaviće se, zaključuje se u pomenutoj analizi.

    Balkan najbolji primer
    Ipak, carstva ne umiru brzo – njihov je kolaps, kako je napisao istoričar Serhij Plohi, “proces, a ne događaj”. Kada velika celina koja je nekad na okupu držala čvrsta disciplina njene metropole popusti, ne može se očekivati novi, stabilni ‘status quo‘ preko noći.

    Trenutne napetosti na Balkanu i Bliskom istoku podsećaju da je naslijeđe Austro-Ugarskog i Otomanskog carstva još u toku svog razrešenja, a odnos između Velike Britanije i njenih bivših kolonija nastavlja da se razvija.

  • “Ako nastavite zatvaramo, inače prekriće Njemačku, Poljsku, Slovačku…”

    “Ako nastavite zatvaramo, inače prekriće Njemačku, Poljsku, Slovačku…”

    Predstavnik ruskog Ministarstva odbrane saopštio je danas da bi nuklearka Zaporožje mogla da bude zatvorena ako ukrajinske snage nastave da granatiraju.

    Ovu informaciju Kijev oštro demantuje da čini.

    Igor Kirilov, šef ruskih snaga za zaštitu od radioaktivnih, hemijskih i bioloških napada rekao je da su u ukrajinskim napadima oštećeni sistemi za podršku nuklearke, a da bi u slučaju nuklearnog akcidenta radioaktivni materijal prekrio Nemačku, Poljsku i Slovačku, javio je Rojters.

    Kirilov je takođe rekao da bi akcije ukrajinskih oružanih snaga na teritoriji nuklearke mogle da dovedu do situacije slične nuklearnom akcidentu u Fukušimi, u Japanu, preneo je Tas s.

    Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov izneo je danas tvrdnje da Ukrajinci sutra planiraju da izvedu artiljerijske napade na teritoriju nuklearne elektrane Zaporožje iz Nikopolja.

    Prema Konašenkovim rečima, ukrajinsko rukovodstvo je u više navrata širilo glasine da su ruske trupe okupirale ovu nuklearnu elektranu i da granatiraju Oružane snage Ukrajine iz artiljerijskih sistema velikog dometa, pokrivajući se nuklearkom, prenosi Sputnjik.

    “Skrećemo pažnju da ruske trupe nemaju teško naoružanje ni na teritoriji stanice, ni u okolnim područjima. Tamo su samo jedinice obezbeđenja”, istakao je portparol.

    On je dodao da Oružane snage Rusije preduzimaju sve neophodne mere da osiguraju bezbednost Zaporoške NE.

  • Putin će moći da poveća plate – uprkos inflaciji?

    Putin će moći da poveća plate – uprkos inflaciji?

    Prihodi od izvoza ruske energije ove godine će, prema predviđanjima Rusije, porasti za oko 98 milijardi evra jer su veće cene robe nadoknadile smanjenu tražnju.

    Rusko Ministarstvo ekonomije očekuje da će prihodi od izvoza energije dostići 331 milijardu evra u 2022. godini, što je za trećinu više u odnosu na 239 milijardi evra u 2021. godini, prenosi Beta.

    Skok u prihodima, ako se ostvari, pomoći će jačanju ruske ekonomije koja je pogođena sankcijama Zapada zbog rata u Ukrajini, piše Radio Slobodna Evropa. Veći prihodi od izvoza omogućiće predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da podigne plate i penzije u trenucima recesije i inflacije koja ugrožava životni standard.Izvoz energije čini oko polovinu prihoda federalnog budžeta Rusije. Ministarstvo ekonomije predviđa da će se prosečna izvozna cena prirodnog gasa od 1.000 kubnih metara u ovoj godini više nego udvostručiti, pre nego što će postepeno padati do kraja 2025. godine, navodi se u dokumentima vlade.

    Ruski izvoz gasa će ove godine pasti za oko 15 odsto tokom pogoršanja odnosa između Brisela i Moskve zbog rata u Ukrajini.

    Evropska unija je objavila da namerava da smanji zavisnost od ruskog gasa, budući da joj je Rusija godinama bila najveći dobavljač goriva. Smanjenje ruskog izvoza u EU samo će delimično biti nadoknađeno povećanim izvozom u Kinu.

    Rusko Ministarstvo ekonomije očekuje zaradu od izvoza energije u iznosu od 251 milijarde evra u 2023. godini, više nego u 2021. godini, budući da cene nafte i plina padaju. Sveukupno gledano, ruska ekonomija se bolje drži nego što se očekivalo zbog sankcija, jer porast prihoda od energije daje vladi u Moskvi više moći da podrži sektore pogođene sankcijama.

  • Ukrajina će biti puštena “niz vodu”?

    Ukrajina će biti puštena “niz vodu”?

    Šest najvećih zemalja Evropske unije, uključujući Nemačku i Francusku, u julu uopšte nije dalo nova bilateralna vojna obećanja Kijevu, piše “Politiko”.

    Prema navodima tzog portala, ovo se desilo prvi put od početka specijalne operacije.

    “Ovo ukazuje na činjenicu da, bez obzira na istorijske pomake u evropskoj odbrambenoj politici, kada su i Francuska i Nemačka počele da isporučuju oružje Ukrajini, vojna pomoć Kijevu mogla bi da oslabi baš u trenutku kada je Kijev najavio odlučnu kontraofanzivu”, piše list.

    Direktor istraživanja na Institutu za svetsku ekonomiju Kilski Kristof Trebeš rekao je za “Politiko” da obim vojne pomoći Ukrajini ima tendenciju opadanja od kraja aprila.

    “Iako su borbe ušle u kritičnu fazu, nove inicijative za pomoć su presušile”, ocenio je Trebeš.

    Zapadni saveznici su prošle nedelje u Kopenhagenu odlučili da Kijevu daju 1,5 milijardi dolara pomoći. Ali, kako se navodi u članku, ova suma je “minorna” u poređenju sa onim što je ranije obećano Ukrajini, preneo je Sputnjik.

  • Komšić odgovorio Dodiku: Lažeš, Milorade, i Srbi su ginuli za BiH

    Komšić odgovorio Dodiku: Lažeš, Milorade, i Srbi su ginuli za BiH

    Željko Komšić, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine, odgovorio je na tvrdnje Milorada Dodika da Srbi nisu ginuli za Bosnu i Hercegovinu.

    “Dodik naravno iznosi neistine, ali dok smo god živi mi svjedoci tog vremena, iznosit ćemo istinu. A istina je da su i Srbi ginuli za Bosnu i Hercegovinu, mnogi sjajni ljudi dali su svoj život za Bosnu i Hercegovinu. Ginuli su i još neki Srbi koji su ubijani od Srba zadojenih Karadžićevom ideologijom. Ali zbog svih onih koji su dijelili svoju sudbinu sa mnom, u njihovo ime javno kažem, lažeš Milorade, i koliko god lagao nikada laž neće postati istina, i savršeno nas ne zanima šta misliš i mislite o borbi za Bosnu i Hercegovinu, tih Srba koje pominjem i koje sam dužan da pomenem. I danas se neki Srbi bore za Bosnu i Hercegovinu, i borit će se, jer je ideja građanske Bosne i Hercegovine jača od laži”, rekao je Komšić, prenose federalni mediji.

    Inače, Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH kojeg Republika Srpska ne priznaje, juče je nakon pitanja novinara u Goraždu o izmjenama Izbornog zakona BiH burno reagovao, govoreći da mu je dosta političkih igara.

    “Ljudi u ovoj državi i gradu su izgubili živote da bi je sačuvali i ja neću biti dio političkih igara. Vrijeme je da se odluči i da se stvari deblokiraju”.

    Na Twitteru se oglasio Dodik, koji je napisao: “Nisu svi ljudi ovdje ginuli za BiH. Srbi su stvorili Republiku Srpsku i oni su ginuli i borili se za njenu nezavisnost i slobodu.”

  • Šmitov ljutit govor izazvao reakcije i u Njemačkoj

    Šmitov ljutit govor izazvao reakcije i u Njemačkoj

    Govor Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Republika Srpska ne priznaje, u srijedu je izazvao neuobičajeno veliku pažnju u njemačkim medijima, te se našao na udaru kritika i na društvenim mrežama.

    Zastupnica u Evropskom parlamentu, Delara Burkhardt, je prokomentarisala Šmitovo ponašanje na Twitteru:

    “Ono što bosanskom civilnom društvu treba od međunarodne zajednice: solidarnost u borbi protiv rasisitičke podjele u zemlji i za demokratsku izbornu reformu. Šta dobija.”

    Njemački magazin Špigl je komentarisao da Šmitov izliv bijesa nije bio nimalo diplomatski.

    Pomenuo ga je i dnevni list Štutgarter algemajne, komentarom da je njegov emotivan izliv izazvao veliko uzbuđenje u javnosti i na društvenim mrežama.

    Jedan od najvećih njemačkih portala Fokus komentarisao je da se Šmit iskalio na novinare. Dnevne novine Velt, takođe, nisu izostale u komentaru Šmita, koji je naveo da ga ni uključene kamere nisu spriječile u izlivu emocija i reakciji na novinarsko pitanje.

    Inače, Šmit, je juče nakon pitanja novinara u Goraždu o izmjenama Izbornog zakona BiH burno reagovao, govoreći da mu je dosta političkih igara.

  • Vučić: Nadam se, iako uopšte ne verujem

    Vučić: Nadam se, iako uopšte ne verujem

    Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije, sastao se danas u Briselu sa Žozepom Borelom, visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbjednost, i Miroslavom Lajčakom, specijalnim predstavnikom EU za dijalog, u okviru nastavka dijaloga Beograda i Prištine na najvišem nivou poslije više od godinu dana.

    “Početak razgovora o suštinskim problemima na Kosovu i Metohiji. Nadam se kakvom-takvom rešenju, iako u to uopšte ne verujem”, naveo je Vučić na Instagramu, uz fotografije sa Boreljom.

    Sastanak je počeo oko 10 sati.

    Prethodno, Borelj i Lajčak su razgovarali sa premijerom privremenih institucija u Prištini Aljbinom Kurtijem, a nakon njihovog sastanka sa Vučićem trebalo bi, kako je planirano, da uslijedi zajednički sastanak, piše Tanjug.

    Lajčak je i juče poslije podne, odvojeno razgovarao s Vučićem i Kurtijem, u cilju priprema za današnji nastavak dijaloga, a poslije tih susreta rekao da od današnjeg sastanka s premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem očekuje dogovor, ali ne i konačni.

    “Sastao sam se sa Kurtijem i Vučićem odvojeno, da razgovaramo o agendi i da ih pripremimo za sutrašnji sastanak. Očekujemo dogovor sutra, ne konačan naravno, bilo bi jako naivno tome se nadati”, rekao je Lajčak.

    Naveo je da će se danas razgovarati o tome kako postići budući sporazum i kako doći do normalizacije odnosa između dvije strane.

    Predsjednik Vučić je juče rekao da će današnji razgovori biti teški, jer nema saglasnosti s Prištinom gotovo ni po jednom pitanju, ali da će Srbija drži međunarodnog javnog prava, povelje UN, Rezolucije UN i Briselskog sporazuma, svega što je potpisano.

    U više navrata predsjednik Srbije bio je jasan, poručući da sve što je dogovoreno mora biti sprovedeno, sa naglaskom na formiranje Zajednice srpskih opština.

    Vučić je juče razgovarao i sa generalnim sekretarom NATO Jenskom Stoltenbergom.

    Takođe, razgovarao je odvojeno i sa specijalnim predstavnikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.

    Sa predsjednikom u dijalogu u Briselu učestvuje i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

  • Dodik: Šmit pobjesnio zbog Izbornog zakona

    Dodik: Šmit pobjesnio zbog Izbornog zakona

    Lider SNSD-a Milorad Dodik izjavio je da je Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH kojeg Republika Srpska ne priznaje, pobjesnio zbog Izbornog zakona BiH, ali da Republika Srpska odbija svaku vrstu nametanja, pa i ovog zakona.

    Komentarišući jučerašnje Šmitovo ponašanje na konferenciji za novinare, Dodik je rekao da se Šmit ponaša razjareno i bijesno što je neprimjereno i da izraz njegovog lica podsjeća na neka koja su se mogla vidjeti u prošlosti.

    “On je za političare u Federaciji BiH rekao da su smeće, to se ne odnosi na Republiku Srpsku što govori da smo dobri momci. Šmit i dalje ostaje nelegitiman visoki predstavnik koji govori neistine da su ljudi ginuli za BiH. Naše stanovništvo nije ginulo za BiH, nego za nezavisnu i samostalnu Republiku Srpsku i vrijeđanje je da su naši borci ginuli za BiH”, naglasio je Dodik.

    Dodik je istakao da Republika Srpska želi da učestvuje u izmjenama Izbornog zakona BiH koje se odnose na Dom naroda Federacije BiH što podrazumijeva i položaj Srba.

    “Gubimo vrijeme, živce i resurse, kao i mogućnost da se dogovorimo u BiH. Republika Srpska je htjela da učestvuje u izmjenama navedenog zakona, ali pitanja koja se odnose na muslimane i Hrvate nas se ne tiču. Rekli smo da ćemo podržati ono što se dogovore predstavnici ova dva naroda”, rekao je Dodik novinarima.

    On je dodao da se Šmit prepao demonstranata u Sarajevu i da će sve što radi jednog dana propasti, te da nema pravo da nameće rješenja.

    “Bakir Izetbegović je rekao da su demonstranti u Sarajevu jači od Izraela što govori na koji način posmatraju rješenja u izmjenama Izbornog zakona BiH. Ako bi sada mi rekli da ne želimo da učestvujemo u izmjenama Izbornog zakona BiH opozicija bi učestvovala i stranici bi je legalizovali. Iz tog razloga idemo da pobijedimo na izborima, jer ne želimo da skorojevići iz opozicije učestvuju u legalizaciji nametnutih rješenja”, naglasio je Dodik.

  • Lukač: Kokain zaplijenjen u Doboju dio međunarodne trgovine drogom

    Lukač: Kokain zaplijenjen u Doboju dio međunarodne trgovine drogom

    Ministar unutrašnjih poslova poslova Republika Srpske Dragan Lukač rekao je da i dalje traje intenzivna istraga o zaplijenjenom kokainu u Doboju, te da riječ o međunarodnoj trgovini drogom.

    Lukač je naveo da Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) u saradnji sa Tužilaštvom BiH i Evropolom nastavlja dalju istragu, zbog koje ne može da otkriva bilo kakve druge detalje o ovom slučaju.

    “Riječ je o većoj količini kokaina koja je dopremljena na teritoriju Srpske, koja se našla u skladištu firme. Radnici su prilikom istovara primijetili da se nalazi i roba koju nisu naručili i obavijestili su policiju, koja je reagovala”, rekao je Lukač novinarima u Banjaluci.

    On je istakao da će javnost biti obaviještena o rezultatima istrage kada se sklopi mozaik.

    “U istragu je uključeno više policijskih agencija. Riječ je o međunarodnoj trgovini kokainom, i to o velikoj količini te droge, koja se dugo godina na teritoriji Srpske nije zaplijenila”, istakao je Lukač.

    Podsjetimo, na području Doboja policija je u utorak, 16. avgusta, zaplijenila oko 73 kilograma kokaina, koji je transportovan sakriven u pošiljci druge naručene robe koja se uvozila u BiH.

    Iz Tužilaštva BiH je saopšteno da vrijednost pronađenog kokaina na ilegalnom narko-tržištu iznosi više miliona evra, te da je riječ o jednoj od najvećih pljenidbi ove droge u postdejtonskoj BiH.

  • Dodik: Krajem septembra u posjeti Rusiji

    Dodik: Krajem septembra u posjeti Rusiji

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je danas da će krajem septembra posjetiti Rusiju.

    Dodik je izjavio novinarima u Banjaluci da je danas razgovarao sa ambasadorom Ruske Federacije u BiH Igorom Kalabuhovom o gasovodu, podsjetivši da Savjet ministara ni nakon 12 godina nije postigao konsenzus u vezi sa izgradnjom gasovoda.

    “Dok smo mi u vlasti, a vjerujemo da ćemo ostati, neće proći nijedan projekat u BiH dok se ne odobri pitanje prolaska gasovoda prema Banjaluci”, poručio je Dodik.

    On je dodao da je sa Kalabuhovom razgovarao o saradnji i aktuelnoj situaciji u BiH koja je potpuno blokirana, te ponovio da BiH ima nelegalnog visokog predstavnika.