Ukrajina već dva meseca signalizira svoju nameru da ponovo zauzme Herson.
To je najavljeno kao velika kontraofanziva i trenutak kad Kijev preokreće tok rata protiv Rusije.
Ali, još se čeka na veći pokret ukrajinskih snaga dok Rusija pojačava svoje snage.
Grad Herson osvojen je na početku ruske invazije, a početkom juna Ukrajina je objavila da je započela “veliku kontraofanzivu” protiv ruskih trupa koje su okupirale delove istoimene južne oblasti, predviđajući da će je povratiti do septembra. Tog meseca, naime, Kremlj za oblasti Herson i Zaporožje planira referendum, koji će, kako piše “Gardijan”, skoro sigurno za posledicu imati njihovu aneksiju Rusiji.
Misterija kontranapada
Ukrajina je odlučna da to spreči, ali kako će izgledati taj veliki kontranapad još je, međutim, misterija. Kijev već dugo navodi da će se sudbina rata odlučiti na jugu, a eksplozije na Krimu, koji je Rusija anektirala 2014, pokazuju da on žarko želi da vrati poluostrvo pod svoje okrilje.
Najmanje tri eksplozije potresle su Krim u utorak – kod severnog grada Džankoja, u južnom Simferopolju i baze kod sela Gvardejsko u centralnom delu poluostrva – a prošle nedelje detonacije su uzdrmale i vazdušnu bazu Saki na zapadu.
Ukrajinska artiljerija i rakete dobijene od zapadnih saveznika takođe su uništile dva mosta ključna za rusku vojsku u Hersonskoj oblasti, a tu su i napadi na nuklearnu elektranu Zaporožje, te sporadična granatiranja raznih meta – poput eksplozije kod ukrajinsko-beloruske granice i napada u gradu Donjecku koje je navodno izazvalo curenje amonijaka.
Dok ti napadi govore da je ukrajinska kontraofanziva započela, kako piše “Politiko”, tek ostaje da se vidi veći pokret pešadije, a Rusija u međuvremenu pojačava i ukopava svoje snage. Moskva je poslednjih nedelja premestila na istok snage iz regiona Harkova blizu grada Izjuma i iz Donjecka, kako bi ojačala svoju odbranu Hersona. Čak i sa milijardama dolara vrednog oružja koje su Evropa i Amerika dale Kijevu, pitanje je da li je to dovoljno i šta je uopšte dovoljno, navodi list.
Odlučujuća faza
Cilj ukrajinske kontraofanzive je oslobađanje Hersona i okolnih okupiranih naselja na desnoj obali Dnjepra, zatim daljih teritorija na jugu i istoku i na kraju samog Krima.
A rat je, nakon šest meseci, ušao u odlučujuću fazu.
“Gardijan” navodi da bi sledećih nekoliko nedelja mogle bi da odluče de fakto granice Ukrajine u godinama koje dolaze. U istočnom Donbasu, ruske trupe nastavljaju da napreduju, ali na jugu njihov stisak izgleda slabiji. Ukrajinski komandanti, međutim, ukazuju da za veliki korak ka Hersonu ipak još nije vreme.
“Imamo više oružja. Nedovoljno da bi se sada krenulo u ofanzivu i porazio neprijatelj. Dovoljno je da odbranimo našu teritoriju”, rekao je “Gardijanu” Roman Kostenko, proevropski poslanik na čelu parlamentarnog odbora za odbranu i bezbednost.
On smatra da za oslobađanje Hersona nije potreban napad.
“Ako kontrolišemo most, oni (Rusi) nemaju logistiku. Ako naprave pontonski, on može lako da se uništi”, istakao je.
Izgleda da su i Rusi došli do istog zaključka. Neki zapadni obaveštajni stručnjaci veruju da je pitanje vremena kada će napustiti Herson i povući se preko reke.
HIMARS i Krim
Ukrajinski projektili koje ispaljuje HIMARS imaju domet od oko 80 kilometara. Do sada je Amerika odbijala da snabde Kijev raketama ATACMS, koje se mogu koristiti u HIMARS-u i imaju domet od 300 km. Razlog tome je što administracija predsednika Džoa Bajdena smatra da bi Ukrajina mogla da ih upotrebi da udari na teritoriju Rusije a to bi, strahuje se, moglo dovesti do Trećeg svetskog rata. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odbacio ovaj scenario i obećao da neće napadati rusku teritoriju.
Ali, kako ukazuje “Gardijan”, “okupirani Krim nije Rusija”.
Poluostrvo, koje je Moskva teško militarizovala, legitimna je ukrajinska meta, kako smatraju Vašington i njegovi saveznici.
“Ako bi dobili ATACMS, mogli bi da pogodimo most koji povezuje Krim sa kopnenom Rusijom. To bi dramatično izmenilo našu poziciju na jugu. Razumemo strahove američke strane. Ali sa ATACMS-om bi mogli dodatno da degradiramo rusku logistiku”, ističe Kostenko.
Njegov kolega iz partije Golos Roman Lozinskji opisao je HIMARS kao “promenu igre” na bojnom polju.
On je “Gardijanu” pokazao jednominutni snimak načinjen prošlog meseca negde u oblasti Nikolajeva, na kojem se vidi kako rakete šaraju noćno nebo poput munja, praćene bukom i dimom.
“Možemo ga koristiti da uništimo desetine ruskih vojnih tabora”, rekao je Lozinskji o HIMARS-u.
“Pitanje vremena”
Guverner regiona Nikolajeva Vitalij Kim rekao je da je “pitanje vremena” kad će Ukrajina krenuti u kontraofanzivu.
“Imamo naređenje da povratimo svoje teritorije i narod. Zapad bi mogao da ubrza ponovno zauzimanje Hersona dajući Ukrajini više teškog naoružanja i ne podleganjem ratnom zamoru”, istakao je on, opisujući ruske taktike kao “terorizam”.
Na pitanje “Gardijana” da li je najavljeni kontranapad bio samo blef, Kim je ukazao na dobitke koje su ukrajinske snage već ostvarile. Rekao je da su potisnuli Ruse i oslobodili niz sela istočno od Nikolajeva, oko reke Ingul.
“Politiko” navodi da je ukrajinska Južna operativna komanda tvrdila da je oslobodila desetine malih gradova i sela na severu regiona Hersona, ali da analitičari ukazuju da su u tim područjima naišli na slab otpor Rusa i da će zauzimanje ostatka teritorije biti znatno teže.
Nikola Bjeliskov, istraživač ukrajinskog Nacionalnog instituta za strateške studije, smatra da se bilo kakva ukrajinska ofanziva neće skoro dogoditi, imajući u vidu “manjak teškog naoružanja” za takav manevar.
“To je velika greška”, rekao je on “Politiku”.
Bjeliskov je ocenio da će Kijev verovatno “sporo i metodično” gađati ruske snage i “pokazati Moskvi da je njena pozicija na jugu neodrživa”.
“Najbolji stratezi su oni koji se ne bore po udžbeniku, već nađu način da obave svoj posao čak i sa ograničenim sredstvima”, rekao je on.
