VRBAS Media

Autor: INFO

  • Amerika urgira da Crna Gora uđe u “Otvoreni Balkan”

    Amerika urgira da Crna Gora uđe u “Otvoreni Balkan”

    Naredni sastanak inicijative “Otvoreni Balkan”, regionalne inicijative za ekonomsko povezivanje, biće održan sljedećeg mjeseca u Ohridu, a BiH, Crna Gora i samoproglašeno Kosovo ni ovog puta nisu najavljeni među učesnicima.

    S obzirom na to da je u Crnoj Gori došlo do nove vlade, neki analitičari procjenjuju da će doći i do postepene promjene odnosa prema ovoj inicijativi, mada i dalje nije jasno da li će Dritan Abazović, novoizabrani premijer, uvesti svoju zemlju u ovu inicijativu, koju su počele Srbija, Albanija i Crna Gora.

    U BiH su kočnice i dalje u Sarajevu, dok se Banjaluka zalaže za što skoriji ulazak BiH u ovu inicijativu, a politička kriza i blokade koje traju još od odluke bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka onemogućavaju donošenje bilo kakve odluke po ovom pitanju. Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH, je proteklih sedmica u više navrata kritikovao sarajevske političare da namjerno blokiraju ulazak BiH u “Otvoreni Balkan”.

    Kako “Nezavisne novine” saznaju iz crnogorskih izvora, SAD su već pokrenule pitanje pristupanja “Otvorenom Balkanu” s novom vladom. Naime, SAD su, kako nam je rečeno, zainteresovane da se Podgorica što prije priključi ovoj inicijativi, koju smatra stepenicom ka stabilizaciji prozapadnog kursa regiona, odnosno odvajanja od uticaja Rusije.

    Rečeno nam je, takođe, da je u Crnoj Gori neobična situacija, u kojoj su prosrpske snage i SAD za inicijativu “Otvoreni Balkan”, dok su procrnogorske snage, odnosno, bolje rečeno, snage okupljene oko Mila Đukanovića, crnogorskog predsjednika, protiv ove inicijative, jer je smatraju pokušajem srpske dominacije u regionu.

    “Proruska Srbija zalaže se za ‘Otvoreni Balkan’, koji SAD vide kao odvajanje od proruskog kursa regiona, a protiv ‘Otvorenog Balkana’ je proamerička crnogorska struja, koja inače podržava SAD i protivi se Rusiji. Naravno, ovako nešto je moguće samo u Crnoj Gori”, rekli su izvori “Nezavisnih novina”.

    Abazović će imati težak zadatak da pomiri međusobno suprotstavljene koncepte, a ne može zanemariti glasove poslanika DPS-a Mile Đukanovića u parlamentu Crne Gore.

    Međutim, ni tu nije kraj nelogičnostima, jer, iako je samoproglašeno Kosovo proalbanski orijentisano, ta pokrajina, koju Srbija smatra odmetnutom teritorijom, protivi se inicijativi, iako se Albanija zalaže za nju i jedan je njenih od najgorljivijih zagovornika.

    Koliko je situacija u regionu komplikovana svjedoči i činjenica da ni EU nije oduševljena “Otvorenim Balkanom”, jer na neki način predstavlja konkurenta inicijativi Evropske komisije “Zajedničko tržište”, a SAD podržavaju “Otvoreni Balkan” jer ga vidi ka najbrži put ka evropskim integracijama regiona.

    Naši crnogorski izvori su nam rekli da će naredni sastanak inicijative biti u Ohridu, u Sjevernoj Makedoniji, početkom sljedećeg mjeseca, na kojem će biti najavljeni novi koraci ekonomskih integracija u regionu između Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije.

    Suzana Grubješić, predsjednica Centra za spoljnu politiku i ekspertica za evropske integracije, kaže za “Nezavisne novine” da je “Otvoreni Balkan” jedina regionalna inicijativa koja trenutno funkcioniše i da ona ne predstavlja zamjenu, već dopunu evropskih inicijativa, koje trenutno ne funkcionišu najbolje.

    I ona je saglasna da bi nova vlada u Crnoj Gori mogla djelovati na način da ta zemlja postane četvrta članica inicijative, jer “Otvoreni Balkan” snažno podržavaju SAD, ali takođe upozorava da se opozicioni DPS inicijativi snažno protivi.

    “Ova inicijativa daje očigledne rezultate i ima veliki potencijal. Meni je žao što ostala tri subjekta još imaju nedoumicu i zazor da li da se priključuju, posebno zato što je regionalna saradnja u interesu svih i na to ne treba da nas teraju ni Brisel ni Berlin ni Vašington”, zaključila je Grubješićeva.

  • Stevandić pred koaliciju stavio pitanje vraćanja toplog obroka za javni sektor

    Domaćin današnjeg sastanka vladajuće koalicije u Srpskoj, predsjednik Ujedinje srpske (US) Nenad Stevandić, predložio je kolegama u vlasti da podrže vraćanje toplog obroka za zaposlene u javnom sektoru, saznaje Srpskainfo.

    To je zahtjev Sindikata uprave i još četiri sindikata u RS, a u skladu sa zaključkom Narodne skupštine iz novembra prošle godine.

    Kako saznajemo, Stevandić je liderima i predstavnicima SNSD, SP, DEMOS, NPS i NDP ponudio i kalkulaciju koji je prije nekoliko dana iznio i na konferenciji za novinare.

    – Prijedlog nije ni odbijen, ni prihvaćen na prvu, nego je dogovoreno da nadležna ministarstva u Vladi RS do narednog sastanka koalicije naprave analizu za eventualno vraćanje toplog obroka. Koalicija će o ovom pitanju raspravljati ponovo na idućem sastanku. Sve je realnije da će ova inicijativa proći, ali možda kao prijedlog Vlade RS – kaže naš izvor iz koalicije.Ukoliko ova inicijativa bude prihvaćena, svi zaposleni u javnom sektoru mjesečno bi dobijali po 150 KM neoporezivog toplog obroka, umjesto da dobiju najavljeno povećanje plate od 10 odsto. Odnosno, topli obrok je pravednija opcija, bolja za radnike, a u US tvrde da bi opterećenja po budžet bila slična.

    Podsjećamo, predstavnici pet sindikata predali su prošli petak u Narodnu skupštinu Republike Srpske inicijativu za pokretanje interpelacije o tome da zaposlenima u javnom sektoru Republike Srpske bude vraćeno zakonsko pravo na topli obrok i regres.

    Iza ovog poteza stoje Sindikat uprave Republike Srpske, Sindikat radnika unutrašnjih poslova, Strukovni sindikat doktora medicine, Strukovni sindikat medicinskih sestara i tehničara, te Samostalni sindikat radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srpske.

    Povod za pokretanje interpelacije je to što Vlada Srpske nije ispoštovala raniji zaključak Narodne skupštine Srpske da sa sindikatima dogovori i predloži izmjene zakona o radu u kojima će naknade za topli obrok i regres biti posebno iskazane.

    To sada nije slučaj jer su one utopljene u platu za oko 54.000 zaposlenih. Interpelacija je kontrolni instrument Narodne skupštine nad radom Vlade. Kada najmanje 15 poslanika potpišu interpelaciju, Vladi se daje rok da na nju odgovori, a potom slijedi rasprava u NSRS. Ujedinjena Srpska je za sada jedina parlamentarna stranka koja je otvoreno podržala inicijativu sindikalaca, između ostalog i zbog toga što je ova partija bila formalni predlagač zaključka NSRS prošle godine. Tada su za njega glasali poslanici svih stranaka, a kada ga treba realizovati, čini se da mnogi “vrdaju”.

    Inače, sastanci vladajuće koalicije redovni su svake sedmice, a u žižu javnosti dospjeli su prošle sedmice, kada je domaćin bio predsjednik SP, Petar Đokić. Povod je bio krišom uslikan dnevni red, kada je Đokić predložio da se u žiži političke krize u RS i BiH prvo raspravlja o raspodjeli funkcija.

    Ovaj put, kako saznajemo, dnevni red je bio drugačije formulisan. Stevandić je na prvo mjesto stavio “nastavak usaglašavanja koalicionih aktivnosti sa prethodne sjednice”, potom “stavovi o raspisanim izborima”. Treća tačka je bila “razno”, a u okviru nje i pomenuta rasprava o toplom obroku.

  • Očekuje li BiH burno političko ljeto

    Očekuje li BiH burno političko ljeto

    Hrvatski narodni sabor pokrenuće sve pravne procedure i političke korake za novu institucionalnu i teritorijalnu organizaciju Bosne i Hercegovine na načelima federalizma.

    Zaprijetio je to juče predsjednik Hrvatskog narodnog sabora BiH i lider HDZ, Dragan Čović, nakon što je Centralna izborna komisija BiH i zvanično raspisala opšte izbore, koji bi trebali da se održe 2. oktobra.

    U pismu upućenom brojnim međunarodnim zvaničnicima, Čović izražava zabrinutost zbog raspisivanja izbora, a da prije toga nije postignut sporazum o izmjenama Izbornog zakona BiH.

    Čović u pismu optužuje, kako kaže, bošnjačke “radikalne političke predstavnike” za pokušaj stvaranja bošnjačke nacionalne države, ali i dio međunarodne zajednice jer “ćuti na zapaljivu retoriku i duboko zabrinjavajuće izjave funkcionera SDA i lidera te stranke”.

    – Oni su dali do znanja da predstavnici koje hrvatski konstitutivni narod većinski izabere na izborima neće učestvovati u vlasti – navodi Čović u pismu.

    On, između ostalog, dodaje da s “obzirom na daljnji nastavak procesa ukidanja pariteta, ravnopravnosti i konstitutivnosti hrvatskoga naroda, HNS će pristupiti realizaciji svih zaključaka, koje su donijeli na sjednici u februaru ove godine”.

    – Pokrenućemo sve pravne procedure i političke korake za novu institucionalnu i teritorijalnu organizaciju BiH na načelima federalizma i konsocijacijske demokratije, čime će se osigurati potpuna ustavna jednakopravnost hrvatskog konstitutivnog naroda u BiH – poručuje Čović u pismu upućenom brojnim međunarodnim zvaničnicima.

    Na pitanje da li je ovo direktna najava trećeg entiteta u BiH, hrvatski novinar i politički analitičar Pejo Gašparević ističe da reakcije Čovića jesu usmjerene na stvaranje federalne jedinice, odnosno entiteta.

    Pejo Gašparević

    Međutim, kako dodaje on, tek treba vidjeti kako će međunarodna zajednica reagovati na to. Gašparević ističe za Srpskainfo da postoji nekoliko scenarija.

    Prvi je da međunarodna zajednica to odbaci, a drugi da to prihvati, jer je, kaže on, možda ta priča i urađena u dosluhu s međunarodnom zajednicom kroz neku diskretnu diplomatiju.

    – Treća mogućnost je da međunarodna zajednica na neki način to ignoriše i pusti da se priča vrti po domaćim medijima i institucijama. Dakle, ni da ni ne. Meni je najizglednija ta treća varijanta, da se neće miješati i žešće intervenisati, jer ionako imaju puno drugih problema – smatra Gašparević.

    Na pitanje da li će HNS uspjeti u svojoj namjeri, Gašparević kaže da to zavisi od ove prethodne tri varijante, kao i od okolnosti koje će se razvijati do izbora. Hoće li te okolnosti ići na ruku ideji da se stvori treći entitet ili će biti protiv toga, ističe Gašparević, ostaje da se vidi.

    – Međunarodna zajednica se do sada protivila trećem entitetu. Vidjećemo kako će se sad ponašati. Mislim da je to, ipak, sad jedna vrsta iskušenja i za međunarodnu zajednicu kako se postaviti – zaključuje Gašparević.

  • Rusija nije pozvala strane lidere na Dan pobjede

    Rusija nije pozvala strane lidere na Dan pobjede

    Rusija nije pozvala nijednog stranog lidera na obilježavanje Dana pobjede i netačna je informacija da je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik odbio poziv, kako pišu pojedini federalni mediji.

    • Nismo pozvali nijednog stranog lidera na Dan pobjede. Činjenica je da ovo nije datum godišnjice. Ovo je naš praznik, ovo je sveti praznik za cijelu Rusiju, za sve Ruse. Ali nismo pozvali strane lidere – rekao je ranije portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Ranije su određeni mediji saopštili kako je Dodik odbio poziv, pozivajući se na diplomatske izvore. Ipak, još prošli mjesec portparol Kremlja Dimitrij Peskov potvrdio je da Rusija nije pozvala strane lidere i da se ne očekuje ni posjeda predsjednika Bjelorusije Aleksandra Lukašenka.

    Spekuliše se da je ova netačna informacija do medija stigla od Željka Komšića koji je pod sve većim pritiskom zbog Izbornog zakona i uzurpacije pozicije hrvatskog člana Predsjedništva BiH, a sve u cilju skretanja pažnje na dešavanja u Rusiji.

  • Ukrajinski ekstremisti pucali na kolonu izbjeglica

    Ukrajinski ekstremisti pucali na kolonu izbjeglica

    Ukrajinski ekstremisti otvorili su vatru na kolonu izbjeglica, a u napadu je bilo žrtava, objavio je večeras Sputnjik pozivajući se na jednog od očevidaca.

    Prema njegovim rečima, kolona izbeglica kretala se iz Volčanska u Harkov, a među žrtvama ima žena i dece, kao i ranjenih.Ukrajinske snage otvorile su vatru na desetine vozila iz izbegličke kolone, koja se kretala iz Volčanska u Harkov, ispričao je on. Izvor Sputnjika dodaje da se tragedija dogodila kada se izbeglička kolona od 34 vozila našla na teritoriji koja nije pod kontrolom ruskih snaga, u okolini sela Stari Saltov.

    Na njih je iz pravca položaja ukrajinskih jedinica otvorena vatra.

    “Pred mojim očima umrla je jedna baka…Nastradala je i moja drugarica, kao i devojčica od 13 godina, dok se njena mama trenutno nalazi u teškom stanju”, rekao je neimenovani izvor.

  • Bugari će tražiti izuzeće iz embarga; Slovaci – tri godine; i Češka se pridružila

    Bugari će tražiti izuzeće iz embarga; Slovaci – tri godine; i Češka se pridružila

    Bugarska će tražiti izuzeće ukoliko se Evropska unija dogovori o izuzimanju nekih zemalja članica od bilo kakvog embarga na rusku naftu.

    To je danas izjavio zamenik bugarskog premijera Asen Vasilev.

    “Bugarska, tehnološki, može bez ruske nafte, ali to bi znatno povećalo cene goriva. Dakle, ako Evropska komisija razmatra izuzeća, mi bismo želeli da iskoristimo takvu mogućnost”, rekao je Vasilev u intervjuu za jedan finansijski list, javlja Rojters.

    Sijarto: Mađarska ne može da podrži predloženi embargo EU

    “Mađarska ne može da podži predloženi embargo Evropske unije na uvoz sirove nafte iz Rusije jer bi to razorilo njenu energetsku bezbednost”, poručio je danas ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto.

    “Briselski paket sankcija predviđa zabranu isporuka nafte iz Rusije u Evropu u prilično kratkom roku, u slučaju Mađarske do kraja sledeće godine”, rekao je Sijarto u video-poruci objavljenoj na Fejsbuku, prenosi Rojters.

    On je naglasio da Budimpešta ne može da podrži predložene mere EU u sadašnjem obliku.

    “Mađarska bi na ove mere mogla da pristane samo ukoliko bi uvoz sirove nafte iz Rusije preko naftovoda bio izuzet iz sankcija”, rekao je Sijarto.

    Slovačka traži trogodišnji tranzicioni period

    Slovačka želi trogodišnji prelazni period kako bi postepeno sprovela predloženi naftni embargo Evropske unije na kupovinu ruske nafte, izjavio je danas ministar ekonomije Ričard Sulik.

    Slovačka, koja se u velikoj meri oslanja na ruske isporuke sirove nafte, podržava sankcije EU, rekao je Sulik, ali i dalje traži izuzeće koje bi joj dalo vremena da obezbedi snabdevanje naftom od alternativnih dobavljača, prenosi Rojters.

    Predloženi embargo Evropske komisije uključuje postepeno okončanje snabdevanja ruskom sirovom naftom u roku od šest meseci i naftnim derivatima do kraja 2022.

    Pročitajte još:

    Šta donosi novi paket sankcija: Prestanak uvoza ruske nafte; jedna mera uključuje i SWIFT

    Peskov: “Zapad će platiti veliku cenu”

    “Nećete da kupujete našu naftu? Pa nemojte. Ali kupovaćete je preko trećih zemalja”

    I Češka traži izuzeće: “Pokušavamo da dobijemo odlaganje za dve, tri godine”

    I Češka će privremeno tražiti izuzeće od evropskog embarga na uvoz ruske nafte kako bi dobila na vremenu za povećanje kapaciteta naftovoda, izjavio je u sredu premijer Petr Fiala. “Spremni smo da podržimo ovu odluku (o sankcijama u vezi sa naftom), ali da Češka dobije odlaganje potrebno da poveća kapacitet kojim nafta može da se isporučuje Češkoj”, rekao je Fiala.

    “Pokušavamo da dobijemo odlaganje za dve, tri godine”, dodao je on.

    Češka pokušava da poveća kapacitet naftovoda TAL, koji ide od Italije preko Austrije do Nemačke i čeka dozvolu bavarskih vlasti.

  • Vučić u Berlinu: “Šolc mi je rekao da evropska budućnost Srbije nije fatamorgana”

    Vučić u Berlinu: “Šolc mi je rekao da evropska budućnost Srbije nije fatamorgana”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njemački kancelar Olaf Šolc se obraćaju posle sastanka u Berlinu.”Zajednički smo konstatovali u našim bilateranim, pre svega ekonomskim odnosima. Imamo veliki skok u odnosu na prošlu, rekordnu godinu”, rekao je Vučić.”Nemačka je najveći partner Srbije, a i Srbija Nemačkoj na Zapadnom Balkanu”.”Važne su nam reči kancelara, koji je danas više puta ponovio da je uveren u evropsku budućnost svih zemalja Zapadnog Balkana. Rekao je, citiram ga, da to nije fatamorgana, kada vam se nešto pričini, a onda nestane”, rekao je.

    “Govorili smo o dve važne teme”, kazao je Vučić. Razgovarali smo i o odnosu prema ratu u Ukrajini.

    “Govorio sam o svim problemimja sa kojima se Srbija suočava”, naveo je Vučić.

    Kako kaže imali su sadržajan razgovor i o regionalnim pitanjima i o sitiaciju u Bosni i Hercegovini.

    “Obećao sam da Srbija neće biti uzročnik nikakvih problema, a Srbija svoju reč drži”, rekao je Vučić.

    “Mi večeras imamo nastavak dijaloga, i verujem da ćemo imati snage da dođemo do napretka u dijalogu sa Prištinom”, naveo je Vučić.

    Upitan da li će Srbija napustiti Savet Evrope ako Kosovo postane član tog Saveta, odnosno član NATO, Vučić je rekao: “Za nas je važno da sve što je napisano i potpisano, bude sprovedeno u delo”.

    Na isto pitanje odgovorio je i Šolc odgovorio:

    “Ja želim da Srbija ostane u Savjetu Evrope, da svi zajedno budemo u EU”.

    Govoreći o stavu Srbije po pitanju sukoba u Ukrajini, Vučić je rekao:

    “Po pitanju pravne i političke prirode sukoba, mi smo se jasno izjasnili. Jedini je izjašnjavanje Srbije bilo neočekivano za razliku od svih ostalih. Mi na putu ka EU imamo obavezu da se postepeno usklađujemo sa stavovima EU. Srbija ima i drugačiji odnos prema pitanju KiM. Ne zaboravite da je Srbija bila deset godina pod sankcijama i da zato ima drugačiju vizuru prema tom pitanju”.

    “Izbor Srbije je da bude na evropskom putu iako to, prema anketama u Srbiji, nije najpopularniji put”.

  • Nova optužba Moskve: Izraelski plaćenici su sa jedinicom Azov

    Nova optužba Moskve: Izraelski plaćenici su sa jedinicom Azov

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da se izraelski plaćenici bore zajedno sa ultradesnom jedinicom Azov u Ukrajini.To je još više povećalo napetost u odnosima s Izraelom posle sugestija ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da je Adolf Hitler bio jevrejskog porekla.”Izraelski plaćenici su praktično rame uz rame s ekstremistima Azova u Ukrajini”, rekla je Zaharova za radio Sputnjik.

    Azov je došao do izražaja 2014. godine kada su ultradesni aktivisti počeli da se bore protiv proruskih separatista u istočnom regionu Donbas u Ukrajini, ali su posle toga potpali pod komandu ukrajinske vojske, podseća Frans pres.

    Oni se bore zajedno s ukrajinskom vojskom protiv ruskih vojnika koji su 24. februara pokrenuli invaziju na tu prozapadnu zemlju.

    Pripadnici Azova su deo ukrajinskog otpora u lučkom gradu Marijupolju u čeličani Azovstal, koju su ruske snage napale u utorak.

    Sugestijom da se Izraelci bore zajedno sa jedinicom Azov, čije pripadnike Rusija smatra nacistima, Moskva povećava napetost izazvanu nedavnim izjavama Lavrova da je Hitler imao jevrejske krvi, uz druge antisemitske provokacije, navodi Frans pres.

    Te izjave su uperene protiv predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, Jevrejina.

    Izjave Lavrova izazvale su gnev u Izraelu i izraelski lideri su ih nazvali neoprostivim, skandaloznim i rekli da je to užasna istorijska greška.

    Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je u utorak optužilo Izrael da podržava neonacistički režim u Kijevu.

    Izraelski mediji navode da je Zaharova izgleda aludirala na Izraelce rođene u Ukrajini i starosedeoce Izraela koji su otputovali u Ukrajinu da se priduže dobrovoljačkim jedinicama posle ruske invazije, mada nije bilo izveštaja da se bore zajedno s jedinicom Azov.

    Veruje se da su u Ukrajini stotine izraelskih dobrovoljaca, ali tačnih podataka nema.

  • U Ukrajinu stiže misteriozno oružje

    U Ukrajinu stiže misteriozno oružje

    Dronovi su se pokazali efikasnijim nego ikada tokom rata u Ukrajini.Od turskih Bajraktara do malih Svičblejda, ovi dronovi su jedan od razloga zašto se smanjuje broj ruskih tenkova, piše portal “Task and purpose” u svojoj analizi.Ali posebna misterija je svemirska letelica “Phoenik Ghost”, koja izgleda posebno dizajnirana samo za ukrajinske snage i njihove vojne ciljeve. SAD ih šalju kao deo novog paketa vojne pomoći Ukrajini.

    Projekat “Phoenik Ghost” je prilično misterija. O njegovim mogućnostima nije otkriveno ništa, ne zna se kako će biti lansiran, dokle će biti i čime će biti naoružan.

    Objavljene su samo informacije u tragovima. Do sada je 120 poklonjeno Ukrajini i razvijeno od strane američkog vazduhoplovstva.

    Neimenovani visoki zvaničnik Pentagona rekao je da će pružiti snažnu taktičku podršku, poput Svičblejda. On je rekao da ne može da govori o detaljima jer su to vojna tajna, ali “uveravam vas, veoma su efikasni”.

    Na osnovu te izjave da se zaključiti da će “Spirit” biti lagan, opremljen kamerom i eksplozivom. Biće to strateško oružje koje će imati dve funkcije, izviđanje i uništavanje neprijateljskih jedinica.

    Zvaničnik je u ponedeljak rekao da je avion razvijen još pre rata u Ukrajini.

    “Shvatili smo da tehnologija koju razvijamo u brojnim programima može biti od pomoći Ukrajini.”

    Portparol Pentagona Džon Kirbi je to potvrdio, rekavši da su letelice “veoma blizu onome što je Ukrajini sada potrebno za borbu protiv ruskih snaga”.

    Portal navodi i da se petina ovih letelica trenutno nalazi u Ukrajini i da se radi obuka o njihovoj upotrebi. Samo juče, dodaju, na obuku je otišlo dvadesetak vojnika.

    Proizvodi ih AEVEKS Aerospace i nova su, napredna verzija klasičnih “dronova samoubica”. Prvi takvi dronovi razvijeni su u Turskoj, a narko karteli su ih naveliko koristili u različite svrhe.

  • Dodik: CIK podređen političkom Sarajevu i strancima

    Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a, rekao je da se može s pravom da sumnja da je Centralna izborna komisija (CIK) BiH, koja je danas raspisala Opšte izbore za 2. oktobar, podređena određenim političkim interesima Muslimana u Sarajevu i dijelom Međunarodne zajednice koja to podržava.

    Dodik smatra da CIK BiH očigledno pokušava da bude na jednoj strani, te da se svi učesnici političkog procesa prema tome ravnaju onako kako oni očekuju da se to desi.

    “Nema ozbiljne zemlje na svijetu gdje učesnici političkog života, pogotovo izbora, ne usaglašavaju standarde vezano za izbore”, rekao je Dodik na konferenciji za novinare nakon održanog sastanka koalicionih partnera vladajuće koalicije u Republici Srpskoj u Banjaluci.

    Dodaje da nije bilo javnog konkursa, niti je bilo provedene komisije Predstavničkog doma koja je to trebala da uradi i nije bilo zakonom propisane procedure.

    Takođe, po njemu, Sud BiH će biti pokriće za te nezakonite očigledne odluke, kao što je to kod Centralne izborne komisije.

    Smatra da će izbori provesti u veoma složenim okolnostima.

    “To su međunarodne okolnosti ali i okolnosti u Bosni i Hercegovini”, kaže Dodik.