Na sjeveru KiM primijećeno je kretanje KFOR-a.
U posljednja dva dana postavili su pet novih punktova.
Razlog takvom dejstvu jeste razbijanje barikada i protesta Srba, ukoliko budu postavljene u narednim danima.
Naši izvori su snimili i napravili precizne geolokacije na kojima se vojnici KFOR-a nalaze:
Ruske aktivnosti u arktičkom regionu predstavljaju strateški izazov za NATO i Alijansa mora da ojača savezničko prisustvo na Arktiku, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg tokom posjete Kanadi.
“Krajnji sjever planete je sve važniji za NATO i za Kanadu, jer vidimo značajno gomilanje ruske vojske na Arktiku, sa novim bazama, novim oružanim sistemima”, rekao je Stoltenberg u prisustvu kanadskog premijera Džastina Trudoa u Kold Lejku, u kanadskoj pokrajini Alberta, preneo je Rojters.
Trudo je dodao da se geopolitička situacija promijenila prethodnih mjeseci, zbog čega kaže da prepoznaje da je “Rusija sve veća briga i da je došlo vreme da se sve to podeli sa generalnim sekretarom NATO”, alijanse u kojoj je i Kanada.
Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je dekret o socijalnim izdvajanjima za građane koji su bili primorani da napuste Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, Ukrajinu, te za osobe bez državljanstva koji su došli u Rusiju.
Dekret se odnosi na građane koji su ušli u Rusiju nakon 18. februara ali nije im priznat status izbjeglih.
U dokumentu se ističe da će isplate biti vršene do 31. decembra ove godine.
Putin je drugim dekretom državljanima Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike i Ukrajine dao neograničeno pravo ostanka, uz uslov da prođu obaveznu registraciju poput otiska prstiju, fotografije te medinciskog pregleda.
Vlada Ukrajine se povukla iz sporazuma s Vladom Rusije o naučnoj i ekonomskoj saradnji u oblasti atomske energije, izjavio je danas predstavnik ukrajinske vlade u Vrhovnoj Radi Taras Melničuk.
“Sporazum između vlada Ukrajine i Rusije o naučnoj i ekonomskoj saradnji u oblasti atomske energije, potpisan 14. januara 1993. godine u Moskvi, poništen je”, saopštio je Melničuk na svom Telegram kanalu, prenosi TAS S.
Ministarstvo finansija Rusije je saopštilo još 23. avgusta da se Kijev povlači iz ovog sporazuma sa Rusijom kako bi izbjegao dvostruko oporezivanje prihoda i imovine i spriječio utaje poreza.
Ukrajinska vlada poništila je i nekoliko međudržavnih sporazuma sa Bjelorusijom, uključujući sporazume o kopnenoj navigaciji, o saradnji između preduzeća vojno-odbrambenog sektora i o saradnji između ministarstava unutrašnjih poslova dvaju država.
Žozep Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost, objavio je na Twitteru da je postignut dogovor između Beograda i Prištine.
“U okviru dijaloga uz podršku EU, Srbija je pristala da ukine dokumente za ulazak/izlaz za one koji imaju kosovska lična dokumenta, a Kosovo se složilo da ih ne uvodi za one koji imaju srpske lične karte”, objavio je Borel, navodeći da je postignut dogovor.
“Kosovski Srbi, kao i svi ostali građani, moći će slobodno da putuju između Kosova i Srbije koristeći svoje lične karte. EU je upravo dobila garancije od premijera Kurtija u tom cilju”, naveo je.
“Ovo je evropsko rešenje. Čestitamo obojici lidera na ovoj odluci i njihovom rukovodstvu”, stoji u objavi.
Munjeviti rast cena energenata u Evropi ugrožava postojanje Evropske unije kao i politički sistem Češke.
To je izjavio ministar pravde Češke Pavel Blažek, piše portal Idnes.cz, a prenosi Sputnjik.
Po njegovom mišljenju, situacija u društvenoj i političkoj sferi nije bila dramatičnija od 1989. godine.
“Ako vlada ne reši energetsku krizu, neće dugo ostati na vlasti. Ako ne bude pronađeno rešenje za krizu na evropskom nivou, onda će Evropska unija kao takva biti u opasnosti”, rekao je Blažek, upozoravajući na opasnost od revolucije.
Ranije je saopšteno da je Češka, koja do kraja godine predsedava Savetu Evropske unije, sazvala hitnu sednicu ministara energetike EU kako bi se razgovaralo o merama za rešavanje situacije u energetici.
Izmjene i dopune Zakona o javnim nabavkama, koje već godinama čekaju na usvajanje, mogle bi konačno biti usvojene sljedeće sedmice zbog velikog pritiska međunarodne zajednice da do toga konačno dođe.
Naime, naredne sedmice biće zakazana nova sjednica Doma naroda BiH, a Johan Zatler, šef Kancelarije EU u BiH, na sastanku sa Zoranom Tegeltijom, predsjedavajućim Savjeta ministara, razgovarao je da se ovaj dokument konačno usvoji.
“Usvajanje ovog zakona mora da bude vrhunski prioritet. Ovo je još moguće uraditi prije izbora, recimo naredne sedmice na sjednici Doma naroda”, rekao je Zatler.
Obratili smo se i Savjetu ministara BiH za komentar, ali do zaključenja ovog broja “Nezavisnih novina” nije stigao odgovor.
U Izvještaju Evropske komisije o napretku za BiH, postojeći Zakon o javnim nabavkama ocijenjen je izuzetno niskom ocjenom.
“Javne nabavke, koje predstavljaju značajan dio javne potrošnje i na taj način igraju važnu ulogu u ekonomiji, i dalje se sprovode po veoma kompleksnim procedurama koje omogućavaju korupciju”, navedeno je u izvještaju.
EU traži da BiH uspostavi suštinski i efikasni sistem elektronskog nadzora nad javnim nabavkama kako bi se poboljšala transparentnost cijelog sistema i smanjila zloupotreba javnih resursa.
“Potrebni su pojačan monitoring i inspekcijska kontrola kako bi se suzbili korupcija i neregularnosti u procesu javnih nabavki”, kažu oni.
Takođe, kako ističu, i dalje nema efikasne veze s kancelarijama za reviziju, koje bi trebalo da dovedu do transparentnijih i regularnijih postupaka javnih nabavki.
U Evropskoj komisiji posebno ukazuju na slabosti sistema javnih nabavki tokom virusa korona.
“Kancelarija državnog tužioca je započela dvije istrage koje se odnose na slučajeve iz 2020. godine u sumnji na prevaru tokom nabavki medicinske opreme usljed pandemije kovida. Ovi slučajevi su naširoko bili predmet medijskih izvještaja i imali veliki odjek u javnosti. Istrage međutim i dalje traju”, navedeno je.
Kako bi pomogli u pisanju novog, boljeg, transparentnijeg zakona o javnim nabavkama, grupa nevladinih organizacija je predložila set amandmana
Ilustracije radi, kada bi amandmani ovih nevladinih organizacija bili usvojeni, svi postupci javnih nabavki bili bi potpuno transparentno objavljivani na portalu Agencije za javne nabavke sa svim podacima, a javne nabavke bi mogle ići bez tendera samo u izuzetno rijetkim i specijalnim slučajevima, i to isključivo uz pismenu saglasnost Agencije, u koju bi javnost imala uvid.
Osim toga, svih 3.035 organa koji sprovode javne nabavke bilo bi obavezno da svake godine napišu i objave precizan i detaljan plan javnih nabavki za tu godinu, a na kraju godine da podnesu javan izvještaj o njihovom izvršenju.
Ukinuta bi bila i sadašnja rješenja po kojima kršenje postupaka javnih nabavki sancioniše sud za prekršaje koji je preopterećen predmetima poput neplaćanja računa, pa predmeti često završe u zastari.
Rajko Kecman iz Udruženja građana “Tender”, jedne od organizacija koja je zagovarala usvajanje ovih amandmana, kaže za “Nezavisne novine” da nije zadovoljan konačnim tekstom zakona, te da prijedlozi nevladinog sektora nisu usvojeni.
On kaže da napretka ima, recimo kada je u pitanju transparentnost, kao i ispunjavanje jednog od 14 uslova iz Mišljenja Evropske komisije, ali tvrdi da ovaj novi zakon neće riješiti problem korupcije u javnim nabavkama, koje, kako ističe, godišnje odnesu stotine miliona maraka javnih sredstava u privatne džepove.
“Žurilo se da se ispuni jedan od evropskih prioriteta i napravljen je jedan loš zakon koji neće dovesti do smanjenja korupcije. Naprotiv, mislim da će ključne koruptivne radnje i dalje biti moguće”, tvrdi on.
Kao jedan od praktičnih primjera kako će se to odvijati, on kaže da ugovorni organ može obavijestiti javnost o godišnjem planu nabavki, ali bez navođenja konkretnih rokova i specifikacija, pa ponuđači s poštenim namjerama neće ni znati kada i kako treba da se prijave. Osim toga, kako on tvrdi, novi zakon će omogućiti dogovaranje ponuđača i ugovarača da se specifišu uslovi javne nabavke na način da je samo unaprijed određeni ponuđač može ispuniti.
“Odredbe koje su oni tamo stavili nema nigdje na svijetu. To će i dalje imati za posljedicu da će javni novac ići u privatne džepove”, rekao je Kecman za “Nezavisne novine”. On poziva da se ovakav tekst zakona ne usvaja i da se kroz dijalog s nevladinim organizacijama, privrednicima i drugim zainteresovanim stranama usaglasi tekst koji će omogućiti pošteno učešće svim stranama.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski granatiranjem nuklearne elektrane Zaporožje ucjenjuje Zapad.
To je izjavio zamjenik šefa komiteta za Zajednicu nezavisnih država ruske Državne dume Konstantin Zatulin.
Kako je rekao, upravo bi zbog tih postupaka Zelenski mogao da izazove gnev Zapada i da to može dovede do toga da ga se “odreknu”.
“Tim postupcima Zelenski ne ucenjuje samo Rusiju, već i Zapad. To može da izazove nezadovoljstvo zapadnih šefova”, kazao je Zatulin.
Takođe je naveo i da uprkos tome što se na Zapadu stvara “anđeoski” lik Zelenskog, oni bi mogli da se odreknu njega, baš kao i bilo koga drugog, a upravo se to i događa”.
Prethodno je list “Bild” objavio članak o tome da bi glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni mogao da se useli u predsedničku palatu , uz napomenu da bi general mogao da nasledni Zelenskog nakon okončanja borbenih dejstava u Ukrajini, jer bi mogao da podari tračak nade svojim sugrađanima.
Prema pisanju lista, “Valerij moćni”, kako autor članka naziva Zalužnog, dokazao je da poseduje “liderske kvalitete i vojnu domišljatost”, te da generala u Ukrajini smatraju patriotom i iskusnim borbenim oficirom.
“Poredak zasnovan na pravilima” koji nameće Zapad predviđa rasističku podelu svijeta na izuzetne i ostale, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
Kako je dodao, Rusija ostaje čvrsto privržena osnovnim principima međunarodne komunikacije sadržanim u Povelji UN, a prije svega principima suverene jednakosti država – i velikih i malih.
Konstatujući da su se u posljednjih četvrt vijeka na međunarodnoj areni dogodile “zaista tektonske promene”, Lavrov je poručio da je “savremeni svijet objektivno multipolaran” i da se ta geopolitička stvarnost ne može ignorisati.
Nivoi radijacije oko nuklearne elektrane Zaporožje i dalje su normalni, rekao je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.
Prema njegovim riječima, ruske snage patroliraju spoljnim dijelom kompleksa nuklearne elektrane.
Konašenkov je istakao da je u napadu oružjem visoke preciznosti u regionu Dnjepropetrovska uništeno veliko skladište municije za američki višeraketni sistem HIMARS.
On je dodao da je uništena i municija za američke haubice “Em-777”.