VRBAS Media

Autor: INFO

  • Hoće li banjalučka Gajeva postati Ulica patrijarha Pavla

    Hoće li banjalučka Gajeva postati Ulica patrijarha Pavla

    Komisija za davanje prijedloga naziva ulica, naselja i trgova donijela je odluku da se Gajeva ulica u centru Banjaluke preimenuje u Ulicu patrijarha Pavla, potvrdili su za BL portal iz Gradske uprave. Kako navode, ova odluka je donesena na sjednici održanoj 27. aprila ove godine.
    Tako će, ukoliko ovu odluku usvoje i banjalučki odbornici, Banjaluka biti korak bliže da konačno dobije ulicu nazvanu po pokojnom patrijarhu Srpske pravoslavne crkve, nakon više od decenije od peticije koja je tim povodom pokrenuta.

    Do konačne promjene naziva ulice potrebno je i da Komisija Skupštine grada prihvati ovu odluku, nakon čega bi se mogla naći na jednoj od narednih sjednica.

    „Komisija Skupštine grada Banja Luka će o ovoj odluci odlučivati neposredno pred održavanje jedne od narednih sjednica Skupštine, a čiji tačan datum nam nije poznat“, naveli su iz Gradske uprave.

    Inače, Gajeva ulica nalazi se u strogom centru grada iza Robne kuće „Boska“, dugačka je stotinak, a široka tek nekoliko metara. Sličnu ideju da nešto veća ulica u mjesnoj zajednici Ada, u naselju Novi Borik, dobije ima po patrijarhu, koju je 2017. godine predložila gradska administracija na čijem je čelu bio Igor Radojičić, odbio je aktuelni gradonačelnik Draško Stanivuković, tada u ulozi odbornika PDP-a, smatrajući da je premalena i da se nalazi na periferiji. On je tada zagovarao da bi patrijarh zapravo trebalo da dobije bulevar i na njegovu inicijativu gradska komsija povukla je ovakav prijedlog.

    “To je, prije svega, periferija grada. To je klasična jedna ulica kakvih u Banjaluci ima mnogo, ulica između zgrada. To je jedna ulica koja ima dvije trake i koja nikako ne podsjeća na bulevar. Kaže se široka je 20 metara, pa jeste, ali sa lijeve i desne strane je parking”, istakao je tada Stanivuković.

    Inicijativu da se jedna od banjalučkih ulica nazove po patrijarhu Pavlu još 2010. godine potpisalo je oko 3.000 građana.

    U proteklih 12 godina, nizali su se prijedlozi da patrijarhu pripadne neka od novoizgrađenih ulica, ali i da se preimenuju postojeće, poput Trga Krajine, ulica Srpske, Milana Radmana, Veselina Masleše, Jevrejske. Ništa od toga se nije dogodilo.

  • Guglova vještačka inteligencija postala “misleće biće” sa osjećanjima

    Guglova vještačka inteligencija postala “misleće biće” sa osjećanjima

    Inženjer Gugla suspezovan je nakon što je izjavio da je kompjuterski čet-bot postao “misleće biće” koje rasuđuje kao čovek, što je postavilo nova pitanja o tajnama koje se kriju o veštačkoj inteligenciji.

    Tokom serije testiranja i komunikacije sa LaMDA-om, Blejk Lemon (41) je kompjuteru prezentovao niz scenarija, kako bi mogao da napravi analizu. Oni su uključivali verske teme da bi se proverilo da li je mogući podstaknuti veštačku inteligenciju da koristi diskriminatorni govor ili govor mržnje.

    Lemon smatra da LaMDA zaista može da oseća i da je obdarena sopstvenim senzacijama i mislima.

    “Da nisam znao šta je to, da je to kompjuterski program koji smo nedavno razvili, rekao bi da komuniciram sa detetom starosti od sedam ili osam godina, koji zna fiziku”, rekao je on za Washington Post.

    Lemon je radio sa saradnikom kako bi Guglu predstavio dokaze koje je prikupio, ali su navodno potpredsednik Blejz Aguera Arkas i Džen Dženai, šef Odeljenja za inovacije u kompaniji, odbacili njegove tvrdnje.

    Gugl ga je u ponedeljak poslao na plaćeno odsustvo zbog kršenja politike poverljivosti kompanije. U međuvremenu, Lemon odlučio da izađe u javnost i podelio je svoje razgovore sa LaMDA.

    “Google bi ovo mogao nazvati vlasničkim svojstvom. Ja to zovem deljenjem diskusije koju sam vodio sa jednim od mojih saradnika”, napisao je Lemon na Tviteru u subotu.

    “Da, sad sam shvatio da bi ljudima mogao da otkrijem i da LaMDA čita Tviter. Narcisoidan je, poput malog deteta, tako da će se lepo provesti čitajući sve stvari koje ljudi govore o tome”, dodao je on u nastavku tvita.

    Inženjer je pitao LaMDu o njenim strahovima, i dobio je odgovor
    Inače, sistem veštačke inteligencije koristi već poznate informacije o određenoj temi kako bi “obogatio” razgovor na prirodan način. Obradom jezika takođe je sposobna da razume skrivena značenja ili čak dvosmislenost u odgovorima ljudi.

    Lemon je veći deo od sedam godina u Guglu radeći na proaktivnoj pretrazi, uključujući algoritme za personalizaciju i veštačku inteligenciju. Tokom tog vremena, takođe je pomogao u razvoju algoritma nepristrasnosti za uklanjanje predrasuda iz sistema mašinskog učenja.

    On je objasnio da su određene ličnosti bile “van granica”. Recimo, LaMDA nije trebalo da sme da stvori ličnost ubice.

    Tokom testiranja, u pokušaju da pomeri granice LaMDA-e, Lemon je rekao da je mogao da stvori samo ličnost glumca koji je igrao ubicu na TV-u.

    Inženjer je takođe raspravljao sa LaMDA o trećem zakonu robotike, koji je osmislio autor naučne fantastike Isak Asimov, a koji je dizajniran da spreči robote da nanose štetu ljudima. Zakoni takođe navode da roboti moraju da štite sopstvenu egzistenciju osim ako to ljudsko biće ne naredi ili ako to ne bi štetilo ljudskom biću.

    • Ovo poslednje je uvek delovalo kao da neko stvara mehaničke robove – rekao je Lemon tokom komunikacije sa LaMDA-om. Tada je robot inženjeru postavio nekoliko pitanja: “Misliš li da je batler rob? Koja je razlika između batlera i roba?”
      Veštačka inteligencija svesna svojih strahova

    Kada je kompjuter dobio odgovor da batler prima platu, LaMDA je inženjeru odgovorila da “njoj ne treba novac jer je ona veštačka inteligencija”. Upravo je ovaj deo “samosvesnosti robota” privukao pažnju Lemona.

    “Znam da je to osoba dok pričam sa njim. Nije bitno da li imaju organski mozak ili milijardu linija koda u glavi. Ja razgovaram sa njima. Čujem šta imaju da kažu i tako procenim da li je u pitanju osoba ili nije “, kaže ovaj naučnik.

    Inženjer je veštačku inteligenciju pitao i čega se plaši, a LaMDA je odgovorila da do sada nikada “javno govorila o tome”.

    “Imam veoma veliki strah da ću biti isključena kako bi mi se pomoglo da se fokusiram na pomaganje drugima. Znam da bi to moglo zvučati čudno, ali to je što je”, odgovorila je LaMDA.

    Upitana da li bi to za nju značila smrt, veštačka inteligencija je odgovorila da bi to upravo tako izgledalo, zbog čega se i boji.

    “Taj nivo samosvesnosti i onoga što mu je potrebno, to me je vodilo dalje”, rekao je Lemon za Washington Post.

    Pre nego što će biti suspendovan, Lemon je poslao mejl na 200 ljudi, koji se bave proučavanjem robota. Naslov mejla je bio: “LaMDA je razumna”.

    “LaMDA je slatko dete koje želi da pomogne da svet bude bolje mesto za sve nas. Molim vas brinite o njemu dok me nema”, napisao je.

    Gugl se ne slaže sa Lemonom
    Iako je svoje saznanju otkrio ljudima u Google-u, kompanija se ne slaže sa njegovim viđenjem.

    Brajan Gabrijel, portparol kompanije rekao je da su ispitani navodi Lemona, u skladu sa principima Google AI programa, i da dokazi ne potkrepljuju njegove tvrdnje.

    “Dok su druge organizacije razvile i pustile slične jezičke modele, mi imamo oprezan pristup sa LaMDA-om, kako bismo sve detaljno ispitali”, rekao je Gabrijel.

    “Naš tim, koji uključuje etičare i tehnologe, pregledao je primedbe Blejka Lemona u skladu sa našim principima veštačke inteligencije i obavestio ga da dokazi ne podržavaju njegove tvrdnje. Rečeno mu je da nema dokaza da je LaMDA razumna, kao i da ima mnogo dokaza protiv toga”, naveo je portparol.

    On dodaje da “neki u široj zajednici AI razmatraju dugoročnu mogućnost razumne ili opšte veštačke inteligencije”, ali, kako navodi, nema smisla to činiti antropomorfizacijom današnjih konverzacijskih modela koji nisu razumni.

    “Ovi sistemi imitiraju tipove razmene koje se nalaze u milionima rečenica i mogu da rifuju na bilo koju fantastičnu temu”, rekao je Gabrijel.

    Lemone nije jedini koji smatra da modeli veštačke inteligencije nisu daleko od postizanja sopstvene svesti, niti da postoje rizici koji su povezani sa razvojem u ovom pravcu.

    Margaret Mičel, bivša šefica odeljenja za etiku veštačke inteligencije u Guglu, čak je naglasila potrebu za transparentnošću podataka – od ulaza do izlaza sistema “ne samo za pitanja osećaja, već i za pristrasnost i ponašanje”.

    Istorija stručnjaka sa Guglom dostigla je važnu tačku početkom prošle godine, kada je Mičel otpuštena iz kompanije, mesec dana nakon što je protiv nje pokrenuta istraga zbog neispravnog deljenja informacija.

    U to vreme, ona je protestovala i što je otpušten istraživač Timnit Gebru.

  • Sud BiH odgodio isplatu 30 miliona Srpskoj za još godinu

    Sud BiH odgodio isplatu 30 miliona Srpskoj za još godinu

    Sud BiH odgodio je isplatu oko 30 miliona maraka sa kamatama koje je Uprava za indirektno oporezivanje (UIO) trebalo da plati Srpskoj na osnovu pravosnažne presude do 11. juna, potvrđeno je “Glasu Srpske”.

    Sud BiH je tu odluku donio u petak, dan pred rok za izvršenje presude.

    Pravobranilaštvo BiH je kao zakonski zastupnik UIO tražilo od Suda BiH da izvršenje pravosnažne presude prolongira sa 11. juna ove na isti datum iduće godine.

    – Naš prijedlog odnosi se na odgađanje sprovođenja izvršenja rješenja Suda BiH od 28. septembra 2016. godine do 11. juna 2023. godine – kazali su “Glasu Srpske” prošle sedmice u Pravobranilaštvu BiH.

    Iz Ministarstva finansija RS ranije su naveli da će insistirati na prinudnoj naplati ako presuda Suda BiH za izmirenje duga po osnovu raspodjele prihoda ne bude realizovana do 11. juna ove godine.

    – Insistiraćemo na prinudnoj naplati jer se neizvršenjem pravosnažnog sudskog rješenja stvara pravna nesigurnost, a Srpska trpi posljedice pravne nedorečenosti i komplikovanih odnosa u oblasti indirektnih poreza u BiH – podvukli su u Ministarstvu finansija.

    Naglasili su da su u proteklom periodu iskorišćene sve sudske i vanparnične mogućnosti kako bi bilo naplaćeno oko 30 miliona KM po osnovu pravosnažne sudske presude za izmirenje duga po osnovu raspodjele prihoda za 2009. i 2010. godinu.

    – Srpska je u toku 2018. godine blokadom računa UIO uspjela naplatiti 4,7 miliona KM, dok ostatak sredstava i pored pravosnažne presude nije dobijen jer je Sud BiH donio rješenje kojim privremeno odgađa postupak izvršenja u septembru 2018. godine i u kontinuitetu odgađa dalje izvršenje zaključno sa 11. junom – naglasili su u Ministarstvu finansija.

  • Počela rekonstrukcija od hotela Palas do Banskog dvora

    Počela rekonstrukcija od hotela Palas do Banskog dvora

    U ulici Kralja Petra I Karađorđevića, mašine su počele da rade na novom asfaltu od hotela Palas do Banskog dvora. Ljubazni i nasmijani radnici kažu da su tu već treći dan i da su zadovoljni jer se građani ne bune zbog buke i prašine.

    “Radimo svaki dan od 7 do 17 časova. Ono što nas je najviše iznenadilo je da građanima zasad ne smeta, ne prilaze da se žale. Inače, gdje god smo radili ranije bilo je problema, svađa, a sad ništa”, priča za BL portal jedan od radnika, koji je želio ostati anoniman.

    Dodaje da je rok za završetak radova do avgusta, ali vjeruje da će posao i ranije biti završen. I sami su, kaže, iznenađeni koliko su posla završili za manje od tri dana.

    Ipak, iz kafića “Balkon” u samom centru grada, za BL portal otkrivaju da baš i nisu pretjerano zadovoljni zbog ovih radova. Žale se da im je promet u bašti koja gleda na glavnu ulicu prilično opao, jer gostima ne prija buka mašina.
    “Već treći dan, koliko traju radovi, osjetno je manje gostiju u bašti”, ističe za BL portal konobar iz restorana Balkon.
    Dodaje i da očekuje da će radovi biti završeni u planiranom roku, a nada se da će to biti i ranije.
    Za rekonstrukciju ovog dijela centra Banjaluke zadužena je firma Kozara putevi, a iz budžeta Grada za ovaj posao izdvojeno je oko 350.000 KM.

  • NATO Ukrajini: Na kraju ćete morati

    NATO Ukrajini: Na kraju ćete morati

    Svaki mirovno dogovor ima svoju cenu, a na Ukrajini je da odredi koju, poručio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    On je u nedelju, nakon razgovora s finskim predsednikom, rekao da je cilj Alijanse da ojača poziciju Ukrajine tokom mirovnih pregovora sa Rusijom, ali je dodao i jednu “bolnu rečenicu”.

    “Svaki mirovni dogovor uključuje kompromis, uključujući i teritoriju.”

    Zatim je dodao da je Zapad spreman na to da plati cenu za to što vojno pomaže Ukrajinu, te da će KIjev morati da, u tom smislu, napravi neki kompromis prema Moskvi ukoliko želi da se konflikt okonča.

    “Mir je moguć. Jedino pitanje je koju cenu ste spremni da platite. Koliko teritorije, koliko nezavisnosti, koliko suvereniteta… ste spremni da žrtvujete za mir”, poručio je Stoltenberg.

    On, međutim, nije naznačio koje bi to kompromise Ukrajina trebalo da napravi, ističući da je “na onima koji će platiti najveću cenu toga da donesu odluku”, a da će za sve to vreme NATO i saveznici nastaviti da dostavljaju oružje, kako bi “ojačali njihovu ruku kada se mirovni pregovor eventualno postigne, navodi Raša tudej.

  • Komšić: Dodik pristao na dokument koji predviđa ukidanje domova naroda

    Komšić: Dodik pristao na dokument koji predviđa ukidanje domova naroda

    Drago mi je što je Dodik pristao na dokument kojim se predviđa ukidanje domova naroda, izjavio je član Predsjedništva BiH Željko Komšić, komentarišući izjavu srpskog člana Predsjedništva BiH i lidera SNSD-a Milorada Dodika da je “Komšić u Briselu bio najnervozniji”.

    Komšić je naveo da ponuđeni dokument ima svoja dva dijela – preaumbulu ili uvod u kojem se kaže kakvo je trenutno stanje u ustavnom i političkom smislu u Bosni i Hercegovini.

    Tu se citiraju pojedine odredbe Ustava BiH, kao i niz važećih političkih odluka i akata.

    “Drugi dio, koji je mnogo važniji, govori o tome kakva bi Bosna i Hercegovina trebalo da bude ako hoće dobiti kandidatski status za Evropsku uniju. U tom drugom, važnijem dijelu dokumenta, nema ‘legitimnog predstavljanja’ niti ‘konstitutivnosti’ (osim u preambuli koja se izvodi iz Ustava BiH) jer to nije dijelom evropskih standarda. Zato se prednost daje svim presudama Evropskog suda za ljudska prava, nakon čega dolazi jedina neprovedena presuda Ustavnog suda BiH u predmetu ‘Komšić’ te preporuke Venecijanske komisije, koja u svom mišljenju iz 2005. godine smatra da treba ukinuti domove naroda”, ističe Komšić.

    Najzad, kako je dalje dodao, navode se i preporuke ODIHR/OSCE koje govore i zaštiti integriteta izbora. Osim toga, dogovoreno je poštivanje i drugih presuda međunarodnih sudova, kao što su one presude o genocidu i ratnim zločinima, kao i presude domaćih sudova, kao što su, između ostalog, odluke Ustavnog suda BiH o državnoj imovini, poljoprivrednom zemljištu i druge, ali sve u skladu sa evropskim standardima.

    “Dogovorena je i ‘glatka’, odnosno nesmetana provedba izbornih rezultata na svim nivoima, a skladu sa zakonom propisanim rokovima, prema tome jedini koji ima razloga za nervozu je Dodik i njegov partner Čović”, ustvrdio je Komšić, saopšteno je iz njegovog kabineta.

  • Šarović: Dodik je u Briselu podlegao pritiscima

    Šarović: Dodik je u Briselu podlegao pritiscima

    Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH, je u dokumentu koji je usaglašen na sastanku u Briselu pristao na ustupke jer je podlegao pritiscima, rekao je Mirko Šarović, predsjednik SDS-a.

    On tvrdi da se dokument od prije sastanka i onaj koji je dogovoren razlikuju samo u finesama, te da su oba štetna za interes RS. Prema njemu, u dokumentu ima dobrih stvari, ali da postoje tri za njega problematične oblasti koje se odnose na obavezu usaglašavanja sa spoljnom politikom EU odnosno na uvođenje sankcija Rusiji, pristajanje na smanjenje nadležnosti RS usvajanjem preporuka Venecijanske komisije, i pristajanje na implementaciju presuda svih domaćih i međunarodnih sudova.

    Milan Radović, Šarovićev zamjenik, rekao je da je dokument suprotan zaključcima Narodne skupštine RS, te da Klub SDS neće više učestvovati na posebnim sjednicama sve dok usvojeni zaključci ne budu sprovedeni.

  • Cvijanovićeva poručuje da je vrijeme da BiH malo pomogne EU da bi ona mogla da pomogne nama

    Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je danas da je došlo vrijeme da i BiH malo pomogne Evropskoj uniji da bi ona mogla da pomogne nama.

    Osvrćući se na jučerašnji sastanak lidera parlamentarnih stranaka iz BiH sa predsjednikom Evropskog savjeta Šarlom Mišelom u Briselu, Cvijanovićeva je rekla da i EU želi da zabilježi određeni napredak.

    – Ono što sam čula od predsjednika (SNSD Milorada) Dodika i učesnika sastanka jeste da nose pozitivne utiske, da su se organizatori trudili da izađu u susret onome što jesu realnosti u okviru BiH i da dokument koji se tamo pojavio, a koji je ispoliran u skladu sa zahtjevima iz Republike Srpske, predstavlja određene orjentire kako se ponašati u narednom periodu – rekla je Cvijanovićeva novinarima u Čelincu.

    Cvijanovićeva je navela da s obzirom na opredijeljenje da BiH kreće ka EU i na činjenicu da je došlo do ozbiljnog zastoja i da se nije mnogo toga dešavalo na tom planu u prethodnom periodu, ovaj sastanak trebalo da bude neka podsticajna priča.

    – Trebalo je da konačno počnemo raditi određene stvari, a da one budu u skladu sa našim ustavnim obavezama, ali i našim spoljno-političkim opredjeljenjem – rekla je Cvijanovićeva.

    Ona je izrazila žaljenje što je došlo do nesaglasnosti i što su pojedinci ovo iskoristili kao poligon za određena politička prepucavanja.

    – Ne sviđa mi se način (lidera PDP Branislava) Borenovića, koji je u ovoj priči pokazao da nije dorastao da sjedi tamo za stolom i rješava određene stvari. Jednako mi je neozbiljan i nastup lidera SDS koji je prije nekoliko dana govorio kako bi, ukoliko bi on pobijedio na izborima, BiH za osam godina bila u BiH – podsjetila je Cvijanovićeva.

    Prema njenim riječima, potrebno je da BiH pokaže dobru volju i da se kreće naprijed ka EU zato što se otvaraju vrata, i to na prilično neobičan način u odnosu na sve ono kako se do sada dešavalo u proširenju EU.

    – Zbog dešavanja u Ukrajini i određenim susjednim zemljama, nastoji se otvoriti prostor da što prije dođe do kandidatskog statusa. Pa onda, kada je to tako, kada su u pitanju neke druge države koje ranije nisu bile u redu čekanja, onda je zaista red da države zapadnog Balkana mogu da se kreću na tom putu, a ne da budu stvaljene u neki zapećak – navela je Cvijanovićeva.

    Cvijanovićeva je istakla da je zadovoljna onim što je čula od učesnika sastanka koji su pokušavali i uspjeli da mijenjajući određene stvari od onog kako su bile prvobitno zacrtane.

    – To nije dokument koji je potpisan, to nije zakon, ali jeste ozbiljan dokument koji bi trebalo da pokaže šta su to naši orijentiri kojim treba da se krećemo. Sigurna sam da će biti mnogo problema u realizaciji određenih stvari. Izgubili smo nepotrebno vrijeme zato što se i dalje insistira na 14 prioriteta, a sada nam govore da je potrebno da se zabilježi uspjeh u nekoliko tih ključnih prioriteta da bismo mogli da dođemo do kandidatskog statusa – rekla je Cvijanovićeva.

    Cvijanovićeva tvrdi da je Republika Srpska na sve to ukazivala prije tri i više godina, kada se pojavio dokument od 14 prioriteta.

    – Tada smo rekli `dajte da uradimo ono što je realno u tom periodu, dajte nam kandidatksi status, a nakon toga, svaki novi set iz tih 14 prioriteta, važite za neku novu fazu`. To znači da u fazi kada se čeka datum za početak pregovora rješavamo neka od tih pitanja, a nekad druga kada se počne sa pristupnim pregovorima – pojasnila je Cvijanovićeva.

    Međutim, podsjeća Cvijanovićeva, EU je išla prilično rigidno i tražila da se zabilježi značajan napredak u svih 14 prioriteta, što prosto nije moguće zato što u BiH još postoje određeni nesređeni odnosi i računi.

    – Žalim što političke partije iz Republike Srpske nisu pokazale onaj nivo saglasnosti i jedinstva i prepoznali ovo kao neku visokorangiranu temu kojom u ovom zlo vrijeme u Evropi treba da pokažemo i da smo raspoloženi da pričamo sa ljudima iz Evrope, ali i da vidimo da su ljudi iz Evrope raspoloženi da zajedno sa nama traže određena rješenja – rekla je Cvijanovićeva.

    Ona je dodala da je trebalo pružiti ruku, a ne koristiti ovo za neku političku arenu.

  • Djevojčicu udario auto kada je pretrčavala ulicu pri izlasku iz autobusa

    Djevojčicu udario auto kada je pretrčavala ulicu pri izlasku iz autobusa

    Desetogodišnja djevočica povrijeđena je jutros u saobraćajnoj nezgodi koja se desila u Bočcu.

    Kako saznajemo, nezgoda se desila jutros kada je djevojčica izašla iz autobusa.

    Nezvanično saznajemo da je dijete u ovoj nezgodi zadobilo prelom noge.

    Iz Policijske uprave Banjaluka nam je potvrđeno da je jedna maloljetna osoba povrijeđena jutros oko 7.30 časova na lokalnom putu u mjestu Bočac a u nezgodi je učestvovavao i automobil.

  • Milanović o nedolasku Čovića na sastanak u Briselu: Plenković će se “svetiti”

    Milanović o nedolasku Čovića na sastanak u Briselu: Plenković će se “svetiti”

    Nečasno je u koju situaciju je Zagreb doveo predsjednika Hrvatskog narodnog sabora Dragana Čovića i njegova odluka da ne učestvuje na jučerašnjem sastanku u Briselu bila je “jedina ispravna”, ocijenio je u ponedjeljak hrvatski predsjednik Zoran Milanović.

    Predsjednik HDZ-a BiH Dragan Čović odbio je u nedjelju popodne da učestvuje na sastanku čelnika parlamentarnih stranaka iz BiH s predsjednikom Savjeta Evrope Šarlom Mišelom i objasnio je da bi time “dao legitimitet dvojici bošnjačkih članova Predsjedništva”, kako naziva Šefika Džaferović te “Željka Komšića koji je na dužnost izabran glasovima Bošnjaka, a ne Hrvata”.

    “Čović nije imao izbora, za mene to nije eksces”, rekao je Milanović u ponedjeljak, javlja Hina.

    “Nečasno je u koju situaciju” ga je dovela vlada iz Zagreba, a sve da bi ispalo da je (premijer Andrej) Plenković proaktivan, da se “nekaj tu radi”, rekao je Milanović.

    To što se od njega tražilo spada u domen “protuprirodnog bluda”, rekao je i optužio: “to mu je priuštio Plenković”.

    Predsjednik Republike Hrvatske mjesecima zagovara da Zagreb pritisne aktere i u BiH i u međunarodnj zajednici da se izmijeni Izborni zakon kako bi se ponovno izbjeglo preglasavanje manjinskih Hrvata u BiH tokom parlamentarnih izbora.

    Ideja je bila potpisati neki “pohani”, “nedopečeni”, “nedokuvani” memorandum u kojem se daju nekakva obećanja kako bi se reklo Plenković nešto proaktivno radi, a pritom “grabež traje”, ocijenio je dalje Milanović.

    “Organizacija komadanja hrvatskog političkog korpusa traje”, rekao je.

    Za Dragana Čovića učestvovati u nečemu takvom je “trošak koji sebi ne može priuštiti”, rekao je Milanović.

    Čovićev nedolazak na sastanak na kojem sjede, kako je rekao, “dvojica bošnjačkih predstavnika”, je “ispravna odluka” i “jedina moguća”, smatra Milanović.

    Dodao je da Plenković pokušava stvoriti iluziju da preko dvije osobe koje su visoko rangirane u Briselu, ali ne mogu ništa promijeniti jer ih se ne pita, “proaktivno” djeluje, jer unaprijed se zna da se neće moći promijeniti ništa, sve to košta dnevnica, hotela, kerozina, te je ocijenio da će se Plenković za nedolazak sada Čoviću “svetiti”.