VRBAS Media

Autor: INFO

  • Pronađeno beživotno tijelo Aleksandre (23) iz Šapca u motelu u Bijeljini, policija okončala istragu

    Pronađeno beživotno tijelo Aleksandre (23) iz Šapca u motelu u Bijeljini, policija okončala istragu

    Bijeljinska policija okončala je istragu smrti Aleksandre Petrović (23) iz okoline Šapca koja je pronađena mrtva u motelu kod Bijeljine.

    Uovom slučaju kako je potvrđeno portalu Srpskainfo nije bilo uhapšenih osoba, pa je slučaj i zaključen kao samoubistvo.

    – Policijski službenici PU Bijeljina, 9. juna 2022. godine, podnijeli su izvještaj o događaju Okružnom javnom tužilaštvu Bijeljina. Pored toga, obavještavamo vas da u postupanju policijskih službenika PU Bijeljina, u konkretnom događaju, nije bilo lica lišenih slobode- naveli su iz bijeljinske policije za Srpskainfo.

    Prema nezvaničnim informacijama, Aleksandra Petrović je bila u Bijeljini sa svojim dečkom, koji je policiji ispričao da je djevojku usred noći zatekao obješenu u kupatilu sobe u kojoj su odsjeli.

    – Tragični događaj policiji je prijavio ljekar Hitne pomoći, koju je te večeri pozvao recepcionar. Djevojka je pronađena ispred motela, jer ju je, navodno, tamo iznio dečko, koji ju je pronašao mrtvu u kupatilu. On je naveo da se probudio usred noći, a da nje nije bilo u krevetu. Kako je, navodno, rekao, kada je ušao u kupatilo, doživio je šok, jer je djevojka visila, pa ju je skinuo i iznio ispred motela – ispričali su mještani za medije.

  • Stigao nalaz obdukcije: Muamer Zukorlić umro je prirodnom smrću

    Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru saopštio je danas da je obdukcijski nalaz pokazao da je muftija Muamer Zukorlić umro prirodnom smrću.

    Predsjednik Stranke pravde i pomirenja i sin preminulog Muamera Zukorlića, Usame Zukorlić, potvrdio je da su stigli prvi nalazi o uzroku smrt rađeni na institutima za Sudsku medicinu u Nišu i Beogradu, prenose mediji iz Novog Pazara.

    Usame Zukorlić je istakao da će porodica sačekati još rezultate iz Njemačke i Bosne i Hercegovine, prije nego se obrati javnosti.

    Uzorci su obrađeni na institutima za Sudsku medicinu u Nišu i Beogradu.

    Podsjećamo, Viši sud u Novom Pazaru donio je odluku da se izvrši ekshumacija i obdukcija tijela Muamera Zukorlića na zahtjev porodice.

    Ekshumaciju tijela Zukorlića, koji je u trenutku smrti bio i potpredsjednik Skupštine Srbije, Tužilaštvo je naložilo u sklopu istrage o utvrđivanju uzroka njegove smrti.

    Usame Zukorlić je također rekao je da je jedna laboratorija utvrdila da postoji velika vjerovatnoća da je njegov otac otrovan teškim metalima, a druga laboratorija da je otrovan hranom.

    Bivši sandžački muftija preminuo je iznenada 6. novembra, u 51. godini. Kao uzrok smrti tada je navođen srčani udar.

  • Prva izjava nakon izveštaja o Srbiji

    Prva izjava nakon izveštaja o Srbiji

    Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju kaže da ovogodišnji izveštaj o Srbiji jasno stavlja do znanja da je “perspektiva članstva vrlo jasna”.

    Međutim, kako dodaje Vladimir Bilčik, Srbija mora da načini ”odlučujući napredak” na tom putu.

    “Odlučujući napredak može biti postignut ukoliko i kada Srbija učini korake ka usklađivanju sa spoljnom politikom EU”, poručio je Bilčik u prvoj izjavi posle glasanja o Izveštaju u Spoljnopolitičkom odboru EP.

    Bilčik je rekao da se veliki deo izveštaja o Srbiji odnosi na agresiju Rusije na Ukrajinu, pri čemu se Srbija poziva da donese ”odlučne izbore”.

    ”Evropski put je zasnovan na vladavini prava, evropskim vrednostima, ali i usklađivanju sa spoljnom politikom.

    Izveštaj naglašava da je stepen usklađenosti Srbije najniži u regionu Zapadnog Balkna. Mi ne želimo da postavljamo ultimatum, ali trebalo bi da bude jasno svima u Srbiji šta se očekuje od ovog partnerstva koje je esencija evropskog puta. Očekujemo da Srbija donese neke izbore i da bude na pravoj strani istorije kada je u pitanju ova agresija”, poručio je Bilčik.

    On ocenjuje da je ”sedenje na više stolica” i nastavak EU puta postalo ”gotovo neizvodljivo” posle početka rata u Ukrajini i ističe da bi bilo korisno da se Srbija uskladi ”što pre” sa potezima EU.

    Kada je reč o delu teksta Izveštaja koji pominje ”međusobno priznaje” kao osnovu finalnog sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine, Vladimir Bilčik poručuje da je bilo ”teških pregovora o tekstu”, da je ”pohvaljena uloga Beograda u dijalogu”, a da je njegova ocena da Priština ”nije bila konstruktivni partner” poslednjih meseci.

    ”Nisam srećan zbog pominjanja međusobnog priznaja u Izveštaju, ali većina u Evropskom parlamentu priznaje nezavisnost Kosova, i politička odluka većine je bila da se to nađe u tekstu. Želeo bih da javnosti u Srbiji objasnim da EP ne odlučuje o priznaju Kosova. U ovom trenutku ne vidimo nikakve korake u pravcu priznanja Kosova od strane pet država članica koje ga ne priznaju”, kazao je Bilčik.

    Izvestilac za Srbiju napominje da je u 2021. godini postignut napredak kada je reč o otvaranju klastera od četiri poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, kao i da je došlo do pozitivnih promena u oblasti vladavine prava, što se ogleda u ustavnim izmenama usvojenim posle referenduma.

    Bilčik je pozvao na brzo formira je organa vlasti nakon izbora održnih 3. aprila i poručio da je Međupartijski dijalog koji je vođen pod posredovanjem Evropskog parlamenta doveo do toga da ”vlast i opozicija sednu za isti sto” i da se ”okonča bojkot srpske politike”.

  • “Jedini koji će sigurno imati struje su Bugari”

    “Jedini koji će sigurno imati struje su Bugari”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je položio vence na Spomenik junacima sa Košara.

    “Ponosan sam što smo uspeli da sačuvamo budućnost, da nastavimo da gradimo Srbiju”, rekao je tom prilikom predsednik Srbije.

    “Brinem za zimu, nafta je ponovo skočila, struje nigde biti neće, gasa ko zna, biće teška zima za sve nas”, upozorava Vučić.

    Predsednik Srbije je ukazao na mnoge izazove u energetskom sektoru. Upozorio je da će se Srbija ni kriva ni dužna naći u teškom energetskom položaju.

    Vučić je izjavio da se država priprema za tešku zimu i obezbeđuje sve što je potrebno, ali da se na dnevnom nivou javlja po desetak novih problema i da treba imati u vidu da od novembra više nećemo moći da uvozimo rusku naftu.

    Vučić je rekao da se samo danas troši 350 tona mazuta samo u Obrenovcu, jer ugalj i dalje nije dovoljno suv i kvalitetan, a da će se na zimu trošiti sedam puta više nego sada.

    “Treba da obezbedimo mazut, NIS nema dovoljno mazuta, pa uvezemo 20.000 tona, pa izračunate da vam treba 120.000 tona za celu zimu”, naveo je Vučić.

    Kaže da mazuta pritom nema nigde i da mora da se uvozi baržama iz Rumunije.

    “Svi žele da im u stanu bude toplo da mogu da idu u šortsu i majici. Niko neće da nosi džemper zimi i stanu, a niko ne pita kako ćemo da napunimo dovoljno gasa, kako ćemo da obezbedimo 2,7 miliona kubnih metara gasa dnevno samo za gasne elektrane u Novom Sadu, Pančevu i Zrenjaninu. Zatim, nama 1. decembra ističe ugovor, znači od 1. novembra mi više nemamo pravo uvoza ruske nafte, po trenutno važećim sankcijama, a ko zna kakve će sankcije do tada da budu uvedene”, kazao je Vučić.

    “Šta ako nam se dogodi u Rafineriji bilo kakav kvar, gde ćemo da nabavimo delove”, napomenuo je Vučić.

    “Možemo trenutno da kopamo 62.000 tona, a treba nam zimi 95.000 do 100.000 tona, kopaćemo možda i 75.000 ili 80.000 tona, a odakle da uvezemo ugalj, kako ćemo da ga prevezemo, kog je kvaliteta…”, naveo je Vučić.

    “Neće biti struje u regionu ove zime. Jedini koji će sigurno imati struje su Bugari, zbog nuklearke. Ali kada govorite Srbima o nuklearkama onda je ‘ne, ne, ne'”, istakao je Vučić.

  • Rusija bi jednom odlukom mogla da ugasi reaktore u SAD

    Rusija bi jednom odlukom mogla da ugasi reaktore u SAD

    Američki mediji ukazuju na moguće posledice sankcija uvedenih Rusiji po Sjedinjene Države.

    Naime, u slučaju da Rusija prestane da isporučuje obogaćeni uranijum američkim energetskim kompanijama, onda bi Sjedinjene Države mogle da se suoče s problemima u radu reaktora, pišu naučni saradnici Centra globalne energetske politike Kolumbijskog univerziteta Met Bouen i Pol Dabar u članku za američki “Hil”.

    “To bi moglo da dovede do gašenja reaktora, s obzirom da atomska energija čini više od 20 odsto kapaciteta u nekim delovima zemlje, a cene električne energije će skočiti čak i iznad današnje inflacije“, navodi se u članku.

    Autori podsećaju da su mnogi reaktori u SAD i Evropskoj uniji proizvedeni u Rusiji koja im isporučuje i komponente. U slučaju da se konflikt Moskve i Zapada nastavi onda će mnoge nuklearne elektrane biti prinuđene da obustave rad.

    U članku se navodi da se u tom slučaju može dogoditi da u regionu ne bude dovoljno kapaciteta u odnosu na potražnju potrošača.

    Po mišljenju novinara, kako bi se izašlo iz ove situacije, potrebno je da se obnovi rad konverzione fabrike u SAD, koja dugi niz godina nije radila, mada ona ne može da radi punim kapacitetom bez pomoći vlade. Pritom, uranijum još treba da se obogaćuje, a za to je neophodno da privatne kompanije izuče strategiju proširenja proizvodnje i tehnologija kako bi zamenile ruske isporuke, zaključuje se u materijalu.

    Kako podseća Sputnjik, Evropska unija je zbog specijalne operacije Rusije u Ukrajini objavila da je usvojila šesti paket sankcija Rusiji, kojim je predviđeno i postepeno uvođenje embarga na uvoz ruske nafte.

  • “Miličević nema hrabrosti, Šarović samo bruka SDS”

    Povlačenje Milana Miličevića od kandidature za neku od funkcija dovelo je do novog raskola u SDS-u, saznaje ATV od izvora iz ove stranke.

    Sve je kulminiralo na jučerašnjem sastanku užeg rukovodstva SDS-a. Kako tvrdi naš izvor, najglasniji je bio Vukota Govedarica, koji se obrušio na Milana Miličevića, ali i na Mirka Šarovića. Govedarica je optužio Miličevića da je svojim povlačenjem pokazao da nema hrabrosti, a Šaroviću da s njim stranka nema nikakve šanse na predstojećim izborima.

    Saznajemo i to da Govedarica ima velike apetite i smatra da zaslužuje bude kandidat za neku od važnijih funkcija, na šta su ga neki od članova podsjetili da se neslavno proveo posljednji put kada je bio kandidat za predsjednika Republike Srpske.

    Naš izvor iz SDS-a tvrdi da Mirko Šarović ne odustaje od kandidature, što je već jasno poručio članstvu, a da mu je Govedarica na to odbrusio da će se SDS sa njim kao kandidatom samo obrukati.

    Pominjalo se, kako tvrdi izvor ATV-a, da bi možda najpametnije bilo da se stranka odmah raspadne.

    Jedini dogovor koji je postignut na ovom sastanku je da se sastanu sutra ili prekosutra.

  • “Vratite nam sve što smo dali Ukrajini”

    “Vratite nam sve što smo dali Ukrajini”

    Pomoć Kijevu iscrpila je vojne zalihe Varšave stvarajući “praznine”, kaže poljski predsednik.

    Poljski arsenal oružja previše je ogoljen zbog vojne pomoći Ukrajini i zemlji su potrebni zapadni saveznici da nadomeste vatrenu moć koja je isporučena Kijevu, rekao je poljski predsednik Andžej Duda svojim komandantima.”Očekujemo da će praznine koje su nastale u našim resursima biti popunjene i u okviru savezničkih mehanizama podrške”, rekao je Duda na vojnom brifingu. Poljska je najveći snabdevač Ukrajine teškim naoružanjem, uključujući stotine tenkova, artiljerijskih oruđa i druge opreme, dodao je on. Pomoć je uključivala i stotine hiljada metaka, kao i dronove i PVO sisteme. Duda je rekao da je Varšava brzo krenula da ispuni potrebe susedne Ukrajine na bojnom polju, obezbeđujući samo vojnu pomoć u iznosu od oko 1,7 milijardi dolara, nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u februaru. Za zamenu takvog oružja mogu proći godine, dodao je on. “Stoga, sada se obraćamo gotovo svim našim saveznicima, posebno našim glavnim, da nam pošalju opremu, koja ne mora nužno da bude nova”, rekao je Duda. “Naprotiv, donirali smo polovnu opremu, tako da smo u mogućnosti da prihvatimo i polovnu opremu sve dok ona barem delimično nadoknađuje ono što smo izgubili na način koji smatramo opravdanim i očiglednim.” Poljska je bila vodeći zagovornik kažnjavanja Rusije sankcijama i davanja Ukrajini naprednog naoružanja da se odbrani od ofanzive. Radoslav Sikorski, član Evropskog parlamenta i bivši poljski ministar spoljnih poslova, otišao je toliko daleko da je sugerisao da bi Zapad Kijevu mogao dati nuklearne bojeve glave da se brani. Međutim, uporna proukrajinska politika Varšave ima svoju cenu. Poljska je primila više od tri miliona ukrajinskih izbeglica i zamerila EU što nije obezbedila nadoknadu za njene ogromne troškove. Očigledno, nije svo oružje koje je Poljska donirala stiglo na ratište u Ukrajini. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je ranije ovog meseca da su u vazdušnim udarima uništeni tenkovi T-72 i druga oklopna vozila koje su Ukrajini isporučile zemlje istočne Evrope. Tenkovi su bili sakriveni u objektima za popravku vagona u Kijevu

  • Papa Franjo: Situacija u Ukrajini nije crno-bijela, možda je rat isprovociran

    Papa Franjo ponovo je kritikovao Rusiju zbog njenih akcija u Ukrajini, rekavši da su njene trupe bile brutalne, okrutne i svirepe, istovremeno hvaleći hrabrost Ukrajinaca što se bore za opstanak.

    Međutim, kako prenosi Reuters, on je također rekao da situacija nije crno-bijela i da je rat “možda na neki način isprovociran”.

    Osuđujući “svirepost i okrutnost ruskih trupa, ne smijemo zaboraviti prave probleme ako želimo da se oni riješe”, rekao je Franjo, uključujući industriju naoružanja među faktore koji daju poticaje za rat.

    “Takođe je tačno da su Rusi mislili da će sve biti gotovo za sedmicu dana. Ali su pogrešili. Naišli su na hrabar narod, narod koji se bori da preživi i koji ima istoriju borbe”, rekao je on u transkriptu razgovora, koji je objavio jezuitski časopis Civilta Cattolica.

    “To je ono što nas pokreće: da vidimo takvo herojstvo. Zaista bih želio da istaknem ovu tačku, herojstvo ukrajinskog naroda. Ono što nam je pred očima je situacija svjetskog rata, globalnih interesa, prodaje oružja i geopolitičkog prisvajanja, koje ubija herojski narod”, rekao je on.

    Papa Franjo je rekao da se nekoliko mjeseci prije nego što je predsjednik Vladimir Putin poslao svoje snage u Ukrajinu, sastao sa njim i da mu je tadad ruski čelnik izrazio zabrinutost da NATO “laje na kapije Rusije” na način koji bi mogao dovesti do rata.

    Franjo je potom svojim riječima rekao: “Ne vidimo cijelu dramu koja se odvija iza ovog rata, koji je možda na neki način ili izazvan ili nije spriječen”.

    Pitajući se retorički da li ga je to učinilo “pro-Putinom”, rekao je: “Ne, nisam. Bilo bi pojednostavljeno i pogrešno reći tako nešto.”

  • Vučić: Ja pitam šta mi sada treba da učinimo, da priznamo Kosovo?

    Vučić: Ja pitam šta mi sada treba da učinimo, da priznamo Kosovo?

    Na pitanje novinara da prokomentariše stav EU da SRbija može napredovati na putu ka članstvu ako prizna tzv. Kosovo, Vučić kaže da je rekao i Olaf Šolc.Mi smo to primetili, iako mnogi to na našoj političkoj i javnoj sceni nisu želeli da primete. Ali, i dalje u zvaničnom pregovaračkom procesu stoji ‘puna normalizacija odnosa’, a nigde se ne govori o međusobnom priznanju”, rekao je predsednik Srbije, nakon polaganja venca na spomenik junacima s Košara.”Naše je da pregovaramo, i mi nemamo problem s nestalim osobama, rekao sam da nam pokažu te njihove spiske i mi ćemo ići odmah na ta mesta da proverimo. Ali to tražimo i za nas jer i mi imamo sumnje za mesta za koje mislimo da su u njima Srbi zakopani. To što vi tražite od nas, dajte i nama”, poručio je Vučić.

    Istakao je da Srbija zna da moramo da živimo jedni pored drugih i da sarađujemo, ali da “što se tiče zadiranja u status države i teritorijalnog integriteta, mi poštujemo međunarodno javno pravo na koje se ceo svet poziva. Teritorijalni integritet je izgleda sada postao naomiljenija sintagma Zapada. Ja sada samo ponavljam, sve ono za šta se zalažete kada je reč o Ukrajini pustite i nas da se zalažemo”.

    “Biće interesantno to 23. u Briselu, kada treba da se donesu odluke o Ukrajini, Moldaviji, Zapadnom Balkanu…Prvi put niko živ ne zna šta će da se desi”, rekao je on.

    “Mogu da nagađam da će Ukrajini dati status kandidata, ali to neće biti baš tako, to jest daće ims tatus kandidata, ali će morati da bude to potvrđeno na nekoj konferenciji. Slično će biti i s Moldavijom, a kada je reč o Zapadnom Balkanu – ne verujem da će slomiti Bugarsku u vezi Severne Makedonije i Albanije, i to je veliki problem,a te dve zemlje su zaslužile. Mi očekujemo velike kritike na naš račun. ali ja pitam šta mi sada treba da učinimo, da priznamo Kosovo?”, zapitao je Vučić i dodao da je Kosovo i Metohija jedino mesto gde se odigravao vojni sukob, a gde je stopa povratka niža od tri odsto.

    “Ne postoji nigde ništa slično u svetu. To nikoga ne zanima, nikada nije nikog interesovalo i nemojte misliti da će ih interesovati. Grešku neće da priznaju. Bombardajući su učinili dobru stvar iz njihovog ugla gledano, i taj svoj stav neće menjati. Podnose krivične prijave protiv ljudi koji su im se politički suprotstavljali na severu KiM, hoće da proteraju Srbe. Njima je jedini cilj čišćenje severa KiM, svi ćute i svi se prave kao da se ništa ne dešava. Čekam da ih nagrade u Briselu 23. Kako će da obrazlože da će njih da nagrade i to one koji ništa u dijalogu nisu učinili?”, naveo je predsednik Srbije.

    Možemo li bez EU?
    Predsednik Srbije je naglasio i važnost evropskih investicija u Srbiju.

    “Možemo li bez Evrope i bez njihovih investicija? Mislim da ne. Moramo da budemo racionalni da naše emocije ne prevladaju. Vlada će biti izabrana i imaće legitimitet. Nismo svetska sila da možemo da izdržimo sve, ali moramo da poštujemo sebe i za sada smo uspevali”, rekao je Vučić.

    Prema njegovim rečima nikome u svetu ne odgovara da vidi jednu malu zemlju koja bi da vodi svoju politiku, a ne njihovu. Vučić je to rekao odgovarajući na pitanje novinara da li bi svetu odgovarala jedna neutralna zemlja, koja gleda svoj interes i koja se ne bi svrstavala ni na jednu stranu.

    “Svi bi hteli da mi budemo produžena ruka bilo koga od njih, a ne da imamo svoj stav i politiku”, kazao je Vučić. Kako kaže, Srbiji nije ni otvoreno poglavlje 31, (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), jer su “neki” smatrali da smo nespremni za to, a danas od naše zemlje traže da ima 100 odsto usaglašenosti sa tom politikom za koju nisu čak ni otvorili poglavlje.

    “Nisu nam čak ni otvorili poglavlje tako da mislim da je to pomalo licemerno, ali šta da se radi. Naše je da čuvamo svoju zemlju, da se izborimo i pripremimo za zimu. Očekuju nas radni i naporni jul i avgust da spremimo zemlju i verujem da ćemo onda imati šansu da prezimimo na pristojan način”, rekao je Vučić.

    Najavio je da će sutra na otvaranju dela obilaznice oko Beograda govoriti o planovima nove vlade koji se tiču plata, penzija i, kako dodaje, kada, kome i koliko. Navodeći da kao predsednik Srbije mnogo manje računa vodi o stranačkim interesima, čak i svoje stranke, kaže da s obzirom na ono što je video u istraživanju od pre dve večeri, koje se bavi raznim pitanjima pa i rejtingom političkih stranaka, članovima SNS ne ide “baš loše kao nekima drugima koji su mislili da će da se “ovajde” o prilike u Ukrajini i sve drugo”.

    Na konstataciju novinara da je nemački kancelar govorio o međusobnom priznanju, dok je u Solunu rečeno da Srbija možda postane član EU 2033. godine, Vučić je primetio da to nije tačno, jer je, ističe, grčki premijer Kirjakos Micotakis spomenuo 2033. godinu za ceo Zapadni Balkan, a ne za Srbiju. “A, kada mislite da bi mogla BiH, ili neki drugi koji nemaju otvorene pregovore…? Nisu spomenuli Srbiju, već ceo Zapadni Balkan. Ja nisam neko ko je preoptimističan, ne dajem narodu nadu gde je nema, ali da budemo fer, to se nije odnosilo na Srbiju, nego na ceo Zapadni Balkan”, rekao je Vučić.

    On je ukazao i da evroskepticizam raste svaki dan, i da je poslednje istraživanje od pre par dana to i pokazalo. “Ali, moraćemo da pokušamo da postavimo stvari racionalno. Možemo li bez evropskih investicija? Ja mislim da ne možemo. Da li smo emocionalno presrećeni zbog izjave oko KiM ili pritisaka zbog spoljne politike? Nije niko, ali moramo da budemo razumni, da emocije ne nadvladaju racionalni deo i da vodimo politiku u skladu sa našim suštinskim interesima”, rekao je Vučić.

    Kako je istakao, on je kao predsednik Republike izabran na pet godina, vlada će uskoro biti izabrana na četiri, i zemlja će voditi politiku koja ima legitimitet u narodu, suštinski i strateški.

    Na pitanje da li je Srbija na EU putu, odgovorio je da je zemlja “apsolutno na evropskom putu”. “Onako kako sam govorio pre 110 dana.. Ljudi su tada mislili da će to da važi tri, sedam, 10 dana… A, oni zaključci traju 110 dana, uprkos svemu što dolazi sa različitih strana, i pritiscima na Srbiju”, rekao je Vučić. Dodao je da ne može da kaže da je Srbija svetska sila, ali će, poručuje, zemlja dok može da poštuje sebe, to i da radi. “Do sada smo uspevali, nadam se da ćemo i dalje”, dodao je Vučić.

  • Španija reagovala zbog tzv. Kosova: Ne može

    Španija reagovala zbog tzv. Kosova: Ne može

    Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je i izveštaj o tzv. Кosovu. U istom paketu usvojen je i izveštaj o Srbiji.

    U izveštaju o tzv. Kosovu poziva se Savet EU da hitno donese odluku o liberalizaciji viznog režima za građane Kosova, izražava podrška prijemu u Savetu Evrope, a pet država članica Unije koje nisu priznale kosovsku nezavisnost pozivaju se da to učine, prenosi Reporteri.

    Za Izveštaj o Kosovu koji je predstavila izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta glasalo je 43 poslanika, devet protiv i pet uzdržanih.

    Na izveštaj o Kosovu podneto je više od 300 amandmana. Poslanici iz Španije tražili su da se iz izveštaja izbace sve reference koje tretiraju Kosovo kao državu.

    Pojedini poslanici krajnje desnice, uglavnom iz Nemačke i Francuske, predložili su da umesto pozivanja na viznu liberalizaciju, treba reći da vize ne treba liberalizovati u bliskoj budućnosti.

    Kako se navodi u dokumentu, Evropski parlament je zadovoljan što se Kosovo pridružilo svim stavovima Evropske unije, u vezi sa ruskom agresijom na Ukrajinu, gde je posebnom rezolucijom uvelo sankcije.

    Nakon glasanja u Odboru za spoljne poslove, izveštaj će biti razmatran i usvojen kao rezolucija Evropskog parlamenta. Te rezolucije imaju političku težinu, ali nisu obavezujuće.