VRBAS Media

Autor: INFO

  • Pahor: BiH do kraja godine treba da dobije kandidatski status

    Pahor: BiH do kraja godine treba da dobije kandidatski status

    Predsjednik Slovenije Borut Pahor smatra da BiH treba da do kraja godine dobije kandidatski status za članstvo u EU.

    Pahor je naveo da će biti razočaran ako toga ne bude jer se ostaje pri uslovima i veoma rigidno se vodi proces proširenja na zapadnom Balkanu, a inicijativa je da je to malo fleksibilnije.

    On je napomenuo da je prijedlog Evropske komisije da se BiH dodijeli kandidatski status bio zajednički poduhvat svih lidera u regiji.

    Pahor je ponovio je da je i ranije tražio da se BiH da status kandidata bez uslova, odnosno za čitav zapadni Balkan.

    “Ako EU želi tamo da bude što prije, čitav proces treba biti politički fleksibilan i manje birokratski”, rekao je Pahor.

    On kaže da mu jasno da je bio potreban kompromis da neki uslovi treba da budu inače ne bi prošlo, da mu je jasno zašto su uslovi u zaključcima.

    “Ako nijedan uslov ne bude ispunjen ili možda neće biti svi ispunjeni, BiH treba dobiti status kandidata. Vjerovatno će neki od uslova će biti ispunjen, ali ako i ne bude ja ću napraviti sve što je u mojoj moći da bi do toga došlo”, rekao je Pahor za sarajevsku Fejs televiziju.

    Blokade u procesu proširenja nisu ništa novo i toga se, kaže, plaši.

    S obzirom da mu uskoro ističe mandat predsjednika Slovenije, Pahor je rekao kako će se podrška Slovenije prema BiH nastaviti.

    Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je na juče na sjednici da Evropska komsija predlaže davanje kandidatskog statusa za BiH. Evropski savjet će donijeti konačnu odluku, najvjerovatnije u decembru.

    Varhelji je predstavio i paket za proširenje EU za ovu godinu koji obuhvata zapadni Balkan i Tursku, a ovaj dokument usvojen je na sastanku evropskih komesara.

    “U strateškom je interesu EU da svih šest zemalja zapadnog Balkana uđe što je prije moguće u članstvo Unije”, rekao je Varhelji u obraćanju.

  • U razmaku od dva sata: CIK Tužilaštvu BiH podnio prijavu protiv Dodika, SNSD uzvratio

    U razmaku od dva sata: CIK Tužilaštvu BiH podnio prijavu protiv Dodika, SNSD uzvratio

    Tužilaštvo BiH je u razmaku od dva sata, zaprimilo danas prijave sekretarijata SNSD protiv članova CIK i prijavu CIK protiv Milorada Dodika, predsjednika SNSD-a zbog izjava protiv članice CIK BiH Vanje Bjelica-Prutina.

    Kako je za N1 rečeno iz Tužilaštva BiH, obje prijave zaprimljene su putem elektronske pošte i upućene u dalju proceduru, kako nalaže zakon, te su u radu kod postupajućih tužilaca, koji poduzimaju aktivnosti koje su potrebne, kako bi mogli donijeti odluku.

    “Tužilaštvo BiH postupa u skladu sa zakonom i pozitivnim propisima i nije dobra bilo kakva politizacija navedenih predmeta u medijima, za selektivne konstrukcije i dezinformacije”, zaključili su.

    CIK je Naredbu o ponovnom brojanju listića donio u ponedjeljak, a Dodik je u utorak održao konferenciju za medije i najavio podnošenje krivične prijave protiv članova CIK-a.

  • Zabrana izvoza iz Ukrajine znači više cijene žitarica u BiH

    Zabrana izvoza iz Ukrajine znači više cijene žitarica u BiH

    Ukoliko ne dođe do produžetka Sporazuma o izvozu žitarica iz Ukrajine, koji je na snazi do 22. oktobra, vjerovatno će doći do poskupljenja ovih proizvoda, ali i moguće nestašice, kako u Evropskoj uniji, tako i u BiH, smatraju sagovornici “Nezavisnih”.

    Podsjećamo, Sporazum o deblokadi izvoza ukrajinskih žitarica potpisan je u Istanbulu 22. jula ove godine i oročen je na tri mjeseca, odnosno na snazi je do 22. oktobra. Još se ne zna da li će biti produžen, a najave nekih ruskih zvaničnika, koji su ostavili mogućnost da dogovor ne bude obnovljen, povećavaju tenzije na tržištu.

    Neki analitičari smatraju da bi problemi zbog ukrajinskog izvoza mogli da utiču da cijene evropske pšenice ponovo porastu. Međutim, naglašavaju, na svjetsko tržište dospijeva i rusko žito iz odlične žetve, što donekle umanjuje takve mogućnosti.

    Tržište žitarica u Evropi je preplavljeno pšenicom iz Rusije i Ukrajine, što je trenutno dovelo do pada cijena.

    Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS i vlasnik kompanije “Krajina klas”, rekao je da učešće žitarica iz Ukrajine nije toliko zastupljeno na tržištu Bosne i Hercegovine.

    “Sa druge strane, izvori našeg snabdijevanja žitarica su Srbija, Hrvatska i Mađarska, tu su bile žetve kako treba i nije bilo problema”, naveo je Trivić.

    Na pitanje šta će se desiti ako Ukrajina zabrani izvoz svojih žitarica nakon 22. oktobra, Trivić odgovara da će vjerovatno doći do poremećaja cijena na tržištu, odnosno poskupljenja.

    “Što se tiče količina, mislim da neće biti problema, jer ima dovoljno žitarica. Ono što je problem jeste to da ima pšenice, ali trgovci neće da je prodaju, jer traže više cijene. Takođe, ne može se ni kupiti neka veća količina pšenice, jer se čeka prilika da se ekstra zaradi”, ističe Trivić.

    Saša Grabovac, predsjednik Udruženja ekonomista RS (SWOT), istakao je za “Nezavisne” da je rat u Ukrajini uzrokovao mnogobrojne prekide lanaca snabdijevanja, pa tako i u ovom strateškom dijelu koji se odnosi na energiju i hranu, kao i druge važne sirovine za industrijsku proizvodnju.

    “U konkretnom slučaju žitarica, evidentno je da su sve količine, odnosno jedan veliki dio koji je ugovoren da se može izvoziti dogovorom Ukrajine i Rusije, završavao na evropskom tržištu, iako je sama namjera bila da se smanji potražnja za žitaricama u afričkim zemljama”, objasnio je Grabovac.

    Istakao je da se u narednom periodu, ukoliko ne dođe do dogovora o nastavku izvoza iz ovih zemalja, može očekivati sigurno poskupljenje žitarica, a eventualno i neke nestašice.

    “U kojoj mjeri će doći do poskupljenja žitarica, ali i eventualne nestašice, zavisi od mnogobrojnih faktora i to ćemo tek vidjeti”, zaključio je Grabovac.

  • Ubijen muškarac u Zvorniku, trojica ranjena, traga se za ubicom

    Ubijen muškarac u Zvorniku, trojica ranjena, traga se za ubicom

    Jedna osoba je ubijena, a tri su ranjene, od kojih jedna teško, u pucnjavi koja se dogodila sinoć u jednom ugostiteljskom objektu u mjestu Trnovica, na području Zvornika.

    Policija traga za ubicom, saopšteno je iz Policijske uprave Zvornik. Pucanjava je prijavljena Policijskoj stanici Кozluk oko 23.05, nakon što su se ranjeni javili u Dom zdravalja u Zvorniku.

    Policijskoj stanici Кozluk je sinoć oko 23.05 prijavljeno da se u Javnu zdravstvenu ustanovu Dom zdravlja Zvornik javile četiri osobe muškog pola sa povredama zadobijenim od strane nepoznate osobe u ugostiteljskom objektu u mjestu Trnovica, Grad Zvornik. Od povreda zadobijenih vatrenim oružjem jedna osoba je stradala, a jedna teško povrijeđena – kazali su iz PU Zvornik.

    Policijski službenici Policijske uprave Zvornik pod nadzorom Okružnog javnog tužilaštva Bijeljina preduzimaju sve mjere i radnje iz svoje nadležnosti u cilju rasvjetljavanja krivičnog djela teško ubistvo i pronalaska počinioca.

  • Dodik: Srpska će se razvijati bez obzira na uslovljavanja iz EU

    Dodik: Srpska će se razvijati bez obzira na uslovljavanja iz EU

    Srpski član Predsjedništva BiH i predsjednik SNSD-a Milorad Dodik govoreći u emisiji “Balkanska riječ” rekao je da je Republika Srpska stabilna bez obzira na sve što se pokušava uraditi na njenoj destabilizaciji i saplitanju volje naroda.

    “Srpska će se i dalje graditi i razvijati bez obzira na uslovljavanja iz EU i blokade finansiranja započetih projekata. Srpska ima svoje ekonomske i političke partnere. Čak deset zemalja svijeta trenutno bi priznalo i nezavisnu i samostalnu Srpsku”, rekao je Milorad Dodik.

    Dodik je istakao da će uskoro svi građani Srpske, ma gdje da se nalaze ili žive u nekim drugim zemljama regiona i svijeta, dobiti identifikacione kartice sa kojima će ostvarivati sva prava Republike Srpske.

    Lider SNSD-a komentarisao je i izborni rezultat kandidata SNSD-a za člana Predsjedništva BiH Željke Cvijanović.

    “Cvijanovićeva, kao moj saborac, je najbolje rješenje za Predsjedništvo BiH”, rekao je Dodik, prenosi Balkan TV.

    Govoreći o trenutnoj svjetskoj situaciji Dodik je istakao da je očito da ograničeni svjetski energetski resursi su ključni i da je ono što će se destiti uskoro je oformljivanje energetske zajednice u kojoj će biti i Republika Srpska.

    “O ovome sam razgovarao i sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom”, naglasio je Dodik.

    Nakon Opštih izbora BiH je ponuđen i kandidatski status za Evropsku uniju, a srpski član Predsjedništva Milorad Dodik sumnja u bilo kakav napredak.

    “To jeste važno za BiH, ali sumnjam da ovakva BiH sa međunarodnom upravom i OHR-om može ostvariti bilo kakav napredak”, ističe Dodik.

  • Srbiji prijeti uvođenje viza za EU

    Srbiji prijeti uvođenje viza za EU

    Vizna politika Beograda u petak je bila na meti oštrih kritika na sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske nije (EU), a Ilva Johanson, evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije, izjavila je da u slučaju neusklađivanja sa Unijom nije isključena suspenzija bezviznog režima za državljane Srbije.

    EU optužuje Beograd da doprinosi naglom porastu dolazaka migranata u EU preko Zapadnog Balkana.

    “Nadam se da će Srbija i druge partnerske zemlje Zapadnog Balkana sarađivati sa nama i uskladiti svoju viznu politiku sa EU”, rekla je Johansonova.

    Državljani Srbije imaju bezvizni režim za putovanje u EU, ali EU insistira da se ove zemlje usklade sa evropskom viznom politikom. U suprotnom, EU bi mogla da odluči da suspenduje ovu šemu izuzeća od viza za državljane Srbije.

    “Naravno da to nije nešto što mogu da isključim”, rekla je Johansonova.

    Sa zapadnobalkanske rute tokom devet mjeseci zabilježeno je više od 106.000 neregularnih ulazaka u EU, što je povećanje od 170 odsto u odnosu na isti period prošle godine, podaci su agencije Fronteks.

    Rutu su koristili uglavnom sirijski, avganistanski i turski migranti. Ali Komisija bilježi povećanje dolazaka i sa Kube, iz Indije, Burundija, Tunisa.

    “Mnogi od njih moraju biti vraćeni u svoje zemlje porijekla, ali takođe moramo da osiguramo da ovi tokovi budu zaustavljeni”, rekla je Johansonova.

    Austrija i Belgija se posebno žale da moraju da se nose sa neviđenim brojem dolazaka tražilaca azila od krize 2015-2016.

    Komisija ovo povećanje djelimično objašnjava činjenicom da zemlje Zapadnog Balkana – Albanija, BiH, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija, imaju viznu politiku koja nije usklađena sa politikom EU. Te države izuzimaju državljane trećih zemalja iz viznog režima i oni onda mogu lakše da pređu u EU.

    Srbiji, zemlji kandidatu za EU od 2012, posebno se zamjera, prenosi AFP.

    I Nensi Fezer, njemačka ministarka unutrašnjih poslova, kritikovala je viznu politiku Beograda, navodeći da se ona sastoji u izuzeću građana “onih država koje ne priznaju Kosovo”.

    Johansonova bi sljedeće nedjelje trebalo da se sastane sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu, a zatim u Pragu.

  • Trasova pravi zaokret od 180 stepeni

    Trasova pravi zaokret od 180 stepeni

    Britanska premijerka Liz Tras izjavila je danas da će uvek delati u nacionanom interesu i da je njen prioritet da obezbedi ekonomsku stabilnost Britaniji.

    “Želim da obezbedim niske poreze, visoke plate, visok rast ekonomije. To je posao koji treba da uradim, za koji me je izabrala moja stranka i ta misija ostaje”, rekla je ona na konferenciji za novinare samo nekoliko sati nakon što je smenila ministra finansija Kvasija Kvartenga, izveštava Rojters.

    Tras je navela da će britanski porez na dobit preduzeća biti povećan na 25 odsto, preokrenuvši za 180 stepeni raniji plan vlade o smanjenju poreza.

    Ranijim planom “mini-budžeta”, koji je njena vlada predstavlila 23. septembra, bilo je predviđeno zamrzavanje korporativnog poreza na 19 procenata i niz drugih poreskih rezova, što je izazvalo turbulencije na finansijskim tržištima.

    “Jasno je da su neki delovi našeg mini-budžeta išli dalje i brže nego što su tržišta očekivala. Zato način na koji sada ispunjavamo našu misiju mora da se promeni. Moramo da delujemo sada da bismo uverili tržišta u našu fiskalnu disciplinu. Zbog toga sam odlučila da zadržim povećanje poreza na dobit koje je planirala prethodna vlada”, navela je Liz Tras.

    Taj potez će povećati britanske javne finansije za 18 milijardi funti (20 milijardi dolara), napominje Rojters.

    .Premijerka je dodala je da će potrošnja britanske vlade rasti sporije nego što se ranije planiralo, u okviru napora da se udeo duga u bruto domaćem proizvodi smanji tokom srednjoročnog perioda.

    “Kontrolisaćemo državni sektor kako bismo osigurali da se novac poreskih obveznika uvek dobro troši. Naš javni sektor će postati efikasniji pružajući usluge svetske klase Britancima, i potrošnja će rasti sporijim tempom nego što je prvobitno planirano”, rekla je Tras.

    Povodom imenovanja bivseg šefa diplomatije DŽeremija Hanta za novog ministra finansija, naglasila je da je reč o jednom od najiskusnijih i najcenjenijih ličnosti među ministarima u vladi i među članovima parlamenta koji deli njena uverenja i ambicije za napredak zemlje.

    “On će dostaviti srednjoročni fiskalni plan krajem ovog meseca. Sagledaće podršku koju pružamo u vidu pomoći porodicama i preduzećima, uključujući garantovanu cenu energije koja će zaštitit ljude od većih računa za energiju ove zime”, najavila je Liz Tras.

  • Rusija preusmjerava naftu ka tri kontinenta

    Rusija preusmjerava naftu ka tri kontinenta

    Rusija će preusmeriti isporuke nafte ne samo u azijske zemlje već i u Afriku i Latinsku Ameriku, izjavio je Aleksandar Novak na forumu Ruska energetska nedelja.

    Što se tiče preusmeravanja, veći deo naše nafte biće usmeren ka azijsko-pacifičkom regionu, ka Indijiu, Pakistanu i drugime zemljama na tom pravcu. Konkretno, ka zemljama Afrike i Latinske Amerike, odnosno ka onima kojima su potrebni naši energetski resursi“, rekao je Novak, prenosi Tas.

    On je takođe najavio proširenje ruskih lučkih kapaciteta.”Kada je reč o transportu, tu su luke i naftovodi. Embargo se ne odnosi na isporuke naftovodima, već samo na morski transport. Bez obzira na to, svi naši logistički centri koji se trenutno koriste biće i dalje u upotrebi i biće prošireni. Planiramo da proširimo kapacitete luka Ust-Luga, Novorosijsk i u Primorskom regionu za oko 40 miliona metričkih tona; što je prilično veliki obim”, rekao je Novak.

  • Cvijanovićeva o pozivu evroparlamentaraca OHR

    Cvijanovićeva o pozivu evroparlamentaraca OHR

    Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je Srni da poziv OHR da poništi nedavnu odluku o izmjeni Izbornog zakona BiH, koji je uputila koalicija od 25 predstavnika Evropskog parlamenta i parlamenata u Njemačkoj, Holandiji i Francuskoj, nema veze sa brigom za demokratiju, već je riječ o najobičnijoj podvali u režiji političkog Sarajeva i bošnjačkih lobista u Evropskom parlamentu koji su usprotivili rješenjima koja ne odgovaraju Bošnjacima.

    Njih da interesuje demokratija, oni bi davno pozvali na raport sve dosadašnje visoke predstavnike koji su izmrcvarili ustavni sistem BiH i iživljavali se na nadležnostima Republike Srpske – istakla je Cvijanovićeva.

    Na pitanje Srne da prokomentariše i njihov poziv da Kristijan Šmit bude saslušan pred parlamentarnim Komitetom za spoljne poslove da bi, kako je navedeno, razjasnio razloge za svoju nedemokratsku mjeru, predsjednik Republike Srpske je rekla da ta zakašnjela reakcija u slučaju Šmita, čiji legitimitet osporavaju institucije Republike Srpske, u tom smislu i ne znači ništa osim borbe između evropskih parlamentaraca zavisno od toga da li podržavaju bošnjačku ili hrvatsku stvar.

    – Znači, ništa principijelno i ništa što bi pomoglo BiH da živi svoj normalan ustavni život u kojem svi narodi imaju svoja ustavna prava. Nažalost, evropske institucije su ostale nijeme na sve nedemokratske akcije međunarodnih predstavnika – što je prilično žalosna činjenica.

    Nama ne treba Evropski parlament u kojem se neko sjetio 2022. godine da neki Kristijan Šmit nema neko pravo, već iskrene demokrate koje bi još davno osporile takav brutalni, nepravni intervencionizam koji urušava ustavni sistem i pogoduje političkim apetitima jednog od tri konstitutivna naroda u BiH”, naglasila je Cvijanovićeva.

    Da su to radili i da su stimulisali unutrašnji dijalog domaćih aktera, ukazala je Cvijanovićeva, ne bi se niko ni morao boriti za svoja ustavna prava, već bi ih u potpunosti upražnjavao.

    Predsjednik Srpske upitala je i kako su demokratski izabrani poslanici Evropskog parlamenta naprasno, sada, nakon višegodišnjeg ćutanja, postali zabrinuti zbog nedemokratskih metoda neizabranih stranaca?

    Koalicija od 25 predstavnika Evropskog parlamenta i parlamenata u NJemačkoj, Holandiji i Francuskoj pozvala je OHR da poništi nedavnu odluku o izmjeni Izbornog zakona BiH, a Kristijan Šmit će biti saslušan pred parlamentarnim Komitetom za spoljne poslove, objavila je član Evropskog parlamenta Tineke Strik

  • Šmit ide na saslušanje pred Komitet za spoljne poslove

    Šmit ide na saslušanje pred Komitet za spoljne poslove

    Koalicija od 25 predstavnika Evropskog parlamenta i parlamenata u Njemačkoj, Holandiji i Francuskoj pozvala je OHR da poništi nedavnu odluku o izmjeni Izbornog zakona BiH, a Kristijan Šmit će biti saslušan pred parlamentarnim Komitetom za spoljne poslove, objavila je danas član Evropskog parlamenta Tineke Strik.

    Strikova je navela da tako važne reforme treba postići kroz demokratski proces, a ne nametanjem.

    “Upravo potvrđeno – Kristijan Šmit će se na naš zahtjev pojaviti pred Komitetom za spoljne poslove Evropskog parlamenta da bi razjasnio razloge za svoju nedemokratsku mjeru”, napisala je Strikova na “Tviteru”.

    Strikova je navela da bonska ovlaštenja treba koristiti sa velikim integritetom i proporcionalnošću, a njihovo korištenje na dan izbora pokazuje potpuni izraz nepoštovanja prema građanima koji su iskoristili svoje demokratsko pravo.