VRBAS Media

Autor: INFO

  • Ulica cara Lazara u potpuno novom ruhu

    Ulica cara Lazara u potpuno novom ruhu

    U okviru obnove gradskih saobraćajnica, novi asfalt dobila je i saobraćajnica u Ulici cara Lazara u naselju Obilićevo.

    Radovi su uspješno okončani tokom proteklog vikenda, kada je iscrtana i horizontalna signalizacija, saopšteno je iz Gradske uprave.

    Novina je i da su na ovoj saobraćajnici obilježene biciklističke trake u okviru kolovozne trake, čime je ova frekventna saobraćajnica dobila jedno sasvim novo ruho.

    Kružni tok koji je postavljen na postojećoj semaforizovanoj raskrsnici između Ulice cara Lazara i Bulevara vojvode Stepe Stepanovića je u eksperimentalnnoj fazi, nakon čega će se pristupiti konačnom rješenju.

    Osim saobraćajnice u Cara Lazara, u toku je obnova glavne centralne saobraćajnice na potezu od „Palasa“ do Banskog dvora. Nedavno je okončana i modernizacija glavne saobraćajnice kroz Srpske Toplice u dužini od oko dva kilometra.

  • Dve evropske zemlje uvode hitne mjere

    Dve evropske zemlje uvode hitne mjere

    Holandija je danas saopštila da će aktivirati fazu plana za energetsku krizu pod nazivom “rano upozorenje”.

    Naime, ukinuće ograničenje proizvodnje u termoelektranama na ugalj, jer nastoji da smanji oslanjanje na ruski gas u jeku rata u Ukrajini.

    Holandija, koja je uvozila 15 odsto svog gasa iz Rusije, već kupuje LNG (tečni prirodni gas) i smanjuje potrošnju gasa, ali bi se ipak mogla suočiti sa nestašicom ove zime, prenosi Rojters.

    ”Sa ovim merama, manje novca će pristići Putinu”, rekao je holandski ministar energetike Rob Jeten.

    Faza “ranog upozorenja” trofaznog plana zemlje upozorava korisnike, regulatore i vlade na konkretnu pretnju od nestašice gasa. Rojters dodaje da plan takođe uključuje “alarmnu” i “vanrednu” fazu, mada ostaje nejasno kako će se racionalizovati snabdevanje gasom za industrijske korisnike u slučaju fizičkih nestašica.

    Očekuje se da će Holandija ukidanjem ograničenja za proizvodnju energije na ugalj uštedeti dve milijarde kubnih metara gasa godišnje. Rojters navodi da je ta zemlja već ograničila proizvodnju na 35 odsto kapaciteta u svojim elektranama na ugalj kako bi umanjila emisiju ugljen-dioksida. Holandska Vlada je takođe objavila planove za proizvodnju 2,8 milijardi kubnih metara gasa iz gasnog polja Groningen do oktobra 2023.

    Danska aktivirala prvi korak plana hitnog snabdevanja

    Danska agencija za energetiku saopštila je danas da je aktivirala prvi korak trostepenog plana hitnog snabdevanja gasom, što zapravo znači strože praćenje tržišta, zbog neizvesnosti u pogledu isporuke gasa iz Rusije.

    Kako se navodi u saopštenju agencije, isporuke gasa za sada su zagarantovane, prenosi Rojters.

    Danska agencija je pozvala potrošače i kompanije da smanje potrošnju i navela da ima plan za vanredne situacije u slučaju prekida isporuke gasa.

    “Rano upozorenje znači da može doći do situacije sa značajno pogoršanom situacijom u snabdevanju gasom. To je signal za igrače na tržištu gasa da se pripreme za pravu krizu u snabdevanju”, navodi se u saopštenju agencije.

  • Direktna poruka iz Evrope: Srbija mora da se odluči

    Direktna poruka iz Evrope: Srbija mora da se odluči

    Srbija mora da se odluči na čijoj strani želi da bude, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    “Mi želimo Srbiju uz nas, ali za to su nam potrebni jasni dokazi da ta zemlja deli naše vrednosti, na primer vladavinu prava i demokratiju, kao i da odbija rusku invaziju”, poruka je Fon der Lajen u intervjuu austrijskim dnevnicima „Viner cajtung“ i „Klajne cajtung“.

    Podvukla je da je spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma bitno.

    „Naravno da očekujemo da svi vučemo istu stranu užeta“, podvukla je predsednica EK.

    Upitana koliko je Zapadni Balkan povezan sa statusom Ukrajine, i šta se može ponuditi tim zemljama, ona je ukazala da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine.

    „Nadam se da ćemo naći rešenje, da ćemo konačno moći da ispunimo naše obećanje i početi pristupne pregovore. BiH, na primer, može odmah stupiti u pristupne pregovore kada ispuni 14 glavnih tačaka. Bilo je mnogo napretka i tome treba odati priznanje“, rekla je ona.

    Na pitanje koliko će trajati dok Ukrajina postane članica EU, Fon der Lajen je ukazala da je pristupni proces vezan za napredak.

    „U rukama je kandidata koliko brzo se kreću u postupku“, rekla je ona ukazujući da su Slovačka i Turska dobile status kandidata 1999., da je Slovačka preduzela sve da primeni potrebne reforme, te je pet godina kasnije postala članica, a Turska je danas “udaljenija od članstva nego što je ikada bila”.

    Fon der Lajen je prenela da je stekla utisak da su ukrajinske vlasti visoko motivisane i građani ujedinjeni oko želje da pristupe EU.

    „Žele potrebne reforme da primene što pre. Predsednik Volodimir Zelenski mi je rekao da bi oni to uradili i ako ne bi bilo reči o članstvu, zato što je to dobro za zemlju i demokratiju. To je i jedan od razloga zašto smo preporučili Savetu EU davanje statusa kandidata“, istakla je predsednica EK.

    Na konstataciju da su mnogi mišljenja da EU ne može savladati prijem tako velike, siromašne zemlje, bez reformi, rekla je da Unija mora definisati koje preduslove želi da stvori za potencijalne nove runde proširenja, dodajući da je tu, na primer, pitanje jednoglasnosti.

    Na pitanje šta ako vlade ne dogovore status kandidata za Ukrajinu, Fon der Lajen je izrazila uverenost da će biti pozitivne odluke.

    Upitana za austrijski predlog reforme pristupnog procesa, ona je podsetila da je tek pre dve godine taj proces reformisan.

    „Naš predlog su prihvatili parlament i Savet. Taj proces je modernizovan i ojačan. Sada imamo mogućnost kroz objedinjavanje postupaka da brže napredujemo, ili obrato, ako prepoznamo nazadovanje, da zatražimo preradu“, rekla je ona.

    Na pitanje koliko je EU udaljena od sedmog paketa sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je istakla da je Unija bila ekstremno jedinstvena i uspešna oko prvih šest paketa, koji koštaju nešto i samu Evropu, ali više koštaju Rusiju.

    „Na primer finansijski sektor. Ruska centralna banka mora skupo plaćati održavanje stabilnosti rublje. U privredi smo mnogo učnili u kontroli izvoza. Nedostajući delovi postaju u svim oblastima problem, ruski avioni ne mogu gotovo nigde izvan zemlje sletati, jer nedostaju sertifikati. Delovi nedostaju i u železničkom saobraćaju, u autoindustriji nedostaju komponente. Sada moramo pogledati da nema rupa“, objasnila je ona.

    Kada je reč o energetici, prenela je da EU ima planove za vanredne situacije za zimu, na kojima je radila od početka rata u Ukrajini.

    “Trenutno je popunjenost naši skladišta gasa na 43 odsto, a želimo da do zime bude na 80 procenata“, objasnila je ona.

    Ukazala je da je cilj da se okonča zavisnost od ruskog gasa, što je i deo sporazuma sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, ali i dogovor sa Izraelom, Egiptom, Norveškom i Azerbajdžanom.

    Na pitanje da li je na stolu embargo na gas kao dalja sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je izbegla direktan odgovor.

    „Mi smo na putu da postanemo nezavisni od Rusije. Ukupna potrošnja gasa u EU je u prvom kvartalu pala za devet odsto. Ljudi razumeju koliko je važno i koliko je to povezano sa visokim cenama. Ruske isporuke su smanjenje za 30 odsto“, kazala je predsednica EK.

  • Kada će Zapad da se umori od rata bez kraja

    Kada će Zapad da se umori od rata bez kraja

    • Milijarda tamo, milijarda ovamo, i uskoro bude riječ o pravom novcu – jedna je od fraza sa vrhunca Hladnog rata koje su se ugradile u američki politički jezik.

    Dakle, kada su predsjednik Džo Bajden, ministar odbrane Lojd Ostin i predsjedavajući Združenog generalštaba Mark Mili istovremeno najavili još milijardu dolara vojne pomoći Ukrajini, nametnulo se pitanje da li su potrebe i želje Ukrajine i njenog predsjednika Volodimira Zelenskog možda blizu tačke u kojoj prevazilaze sposobnost Zapada da odgovori na njih.

    Saopštenje nije moglo da dođe u povoljnijem trenutku, dan uoči dolaska lidera tri ključne evropske zemlje u Кijev. Francuski predsjednik Emanuel Makron, njemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Mario Dragi bili su u prvoj posjeti prestonici od početka rata, pridruživši se rumunskom predsjedniku Кlausu Lohanisu, koji je doputovao odvojeno.

    Na konferenciji za novinare poslije sastanaka lidera sa Zelenskim, Makron je rekao “možete da računate na nas”, pošto su lideri EU potvrdili svoju podršku proglašenju Ukrajine za kandidata za članstvo u bloku.

    Evropska komisija bi trebalo da u petak da svoje mišljenje o tome da li Ukrajinu, a možda i Moldaviju, treba smatrati kandidatkinjama za članstvo u EU, što će biti ratifikovano na samitu Evropskog savjeta sledeće nedelje.

    U međuvremenu, retorika iz Кijeva počinje da zvuči kao da su na granici očaja. Prije dolaska zapadnoevropskih lidera, glavni vojni savetnik Zelenskog Aleksij Arestovič rekao je njemačkom listu Bild da je zabrinut da će EU trojka sa sobom donijeti zahtjeve za predaju.

    Već su se viđali neki nagoveštaji da istrajnost ima svoje granice u izjavama Makrona i njegovih saradnika. Viši Makronov pomoćnik je ove nedelje rekao da su izjave francuskog predsjednika da će “ukrajinski predsjednik morati da pregovara sa Rusijom” izvučene iz konteksta. Pomoćnik je insistirao da je Makron misli onaj period “nakon što Ukrajina vojno pobijedi”.

    Ipak, francuski lider je bio prilično uporan u tome da ne želi da “ponizi” Putina – što je dovelo do naslova u Mondu koji je Makrona označio kao “nevoljnog saveznika Ukrajinaca”.

    Pitanje je kada će birači u Evropi i Americi, suočeni sa rastućim troškovima struje i inflacijom izazvanom sankcijama protiv Rusije, mogli da izgube apetit za rat kome se ne nazire kraj, sa potrebama koje se samo povećavaju kako obe strane idu ka zamrznutom sukobu. Zelenski je već neko vrijeme govorio da Ukrajina neće odustati od teritorije u zamjenu za prekid vatre, piše CNN.

    Strah od rata bez kraja i troškova za Zapad posebno je akutan u Francuskoj, gdje se Makron suočava sa teškim parlamentarnim izborima u nedelju. Problem je u tome što bi, posebno i najhitnije za Evropljane, cijena ovog rata mogla u ne tako dalekoj budućnosti da nadmaši volju Evrope i Amerike da je plaćaju.

    Sada se priča da njemačka vojna oprema – od velikih samohodnih haubica do višestrukih raketnih sistema i štitova protivvazdušne odbrane – možda neće biti isporučena do jeseni. Intervju Bilda sa pomoćnikom Zelenskog nosio je veliki boldovan naslov: “Ovo oružje iz Njemačke nam treba SADA”. Druge zemlje, takođe, sporo reaguju.

    Zamjenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je nedavno da je isporučeno samo 10 odsto naoružanja potrebnog njenoj zemlji. A Zelenski je rekao da ruska artiljerija nadmašuje ukrajinsku sa 10-1.

    Ako Evropa počne da se povlači, to bi moglo ostaviti Ameriku kao jedini resurs Ukrajine. A u toj zemlji rat u Ukrajini već neko vrijeme izmiče sa radara. Prvi put od početka rata Ukrajina više nije među pet najtraženijih tema, piše CNN.

    Sve ovo čini nekoliko značajnih sastanaka koji će se održati ovog mjeseca posebno kritičnim. Evropski savjet će se 23. i 24. juna sastati u Briselu kako bi odgovorio na molbu Ukrajine za formalni status kandidata, što je prvi korak ka punopravnom članstvu u EU. Pošto takva odluka zahtjeva jednoglasnost svih 27 članica, još uvijek postoji mogućnost da će se neke skeptične zemlje usprotiviti kandidaturu – posebno Danska i Portugal, piše Blic.

    Nedelju dana nakon toga je samit NATO u Madridu gdje se očekuje povećanje podrške Ukrajini. Pritisak će biti posebno visok nakon potpune podrške koju je kineski predsjednik Si Đinping dao Putinu u četvrtak, obećavajući da će nedvosmisleno podržati “suverenitet i bezbjednost Rusije”.

  • Republikanci ne žele koaliciju sa Makronom

    Republikanci ne žele koaliciju sa Makronom

    Francuska konzervativna stranka Republikanci odbacila je mogućnost formiranja koalicije sa centrističkim blokom koji predvodi predsjednik Francuske Emanuel Makron.

    Partija je nakon izbora tokom vikenda odbacila i mogućnost postizanja dogovora o saradnji, piše Rojters.

    “Ovaj stav je gotovo jednoglasan”, izjavio je lider Republikanaca Kristijan Jakob.

    Centristički blok francuskog predsjednika obezbijedio je 245 od 577 mjesta na parlamentarnim izborima u Francuskoj, ali nema apsolutnu većinu, pokazali su ranije objavljeni konačni podaci.

    Stranka krajnje desnice Nacionalni skup Marin Le Pen osvojila je 89 mjesta u parlamentu, što je najveći uspjeh ove partije, dok će novi levičarski blok Nupes, na čelu sa tvrdolevičarskim Žan-Likom Melanšonom, činiti najveću opozicionu snagu.

    Za apsolutnu većinu u parlamentu potrebno je 289 mjesta.

    Makronove opcije uključuju formiranje vladajuće koalicije ili predsjedavanje manjinskom vladom koja mora da uđe u pregovore sa protivnicima na osnovu zakona. Alternativa ako se ne postigne dogovor jeste da druga najveća privreda evrozone bude blokirana.

  • Gasprom redovno isporučuje gas ka Evropi

    Gasprom redovno isporučuje gas ka Evropi

    Ruski energetski gigant “Gasprom” isporučuje 41,7 miliona metara kubnih gasa ka Evropi preko Ukrajine putem crpne stanice Sudža, izjavio je portparol “Gasproma” Sergej Kuprijanov.

    Prema njegovim riječima, isporuku preko gasovoda Sohranovka odbila je ukrajinska strana.

    • Gasprom isporučuje gas tranzitom preko teritorije Ukrajine u količinama koje je potvrdila ukrajinska strana preko gasne stanice Sudža, 41,7 miliona metara kubnih. Ukrajina je odbila zahtjev za isporuku preko stanice Sohranovka – rekao je Kuprijanov, prenosi ruska novinska agencija TASS.

    Tokom prošlog mjeseca Operater gasnog prenosnog sistema u Ukrajini saopštio je da od 11. maja gase prenos gasa ka Evropi preko stanice Sohranovka jer kompanija navodno ne kontrološe kompresnu stanicu Novopskov koja se nalazi u regonu Lugansk.

  • “Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija”

    “Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija”

    Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija, koje se ne odnose na ove proizvode,rekao je danas Žozep Borelj.

    “Naše sankcije nisu usmerene na hranu, ni na đubriva. Svi koji žele da kupuju rusku hranu i đubriva mogu to da rade, nema prepreka. Dakle, mogu da posluju, mogu da kupuju, mogu da transferišu, mogu da se osiguraju“, rekao je šef za spoljnu politiku Evropske unije novinarima.

    Borelj je to izjavio uoči sastanka ministara spoljnih poslova zemalja EU, posvećenog nalaženju načina za deblokadu ukrajinskog žita koje stoji u crnomorskim lukama zbog vojnog sukoba u toj zemlji.

    Međutim, kako prenosi Raša tudej, sankcije EU odnose se na rusko brodarstvo, što sprečava isporuke žita i đubriva iz zemlje na globalno tržište. To je, po oceni ovog medija, dovelo do rastuće prehrambene krize, pri čemu su cene pšenice dostigle rekordno visoke nivoe.

    Prema rečima Borelja: “Posledice krize u Ukrajini postaju veoma opasne, ne samo za Ukrajinu, već za ceo svet“.

    “Moram ponovo da upozorim na opasnost od velike gladi u svetu, posebno u Africi. Rat je taj koji izaziva poskupljenja i oskudicu energije i hrane. Podržavamo napore Ujedinjenih nacija za deblokadu izvoza iz Ukrajine“, rekao je on.

  • “Želim grad šampiona”

    “Želim grad šampiona”

    Završena je sednica Skupština grada Beograda na kojoj je izabran novi gradonačelnik.

    Aleksandar Šapić izabran za gradonačelnika Beograda.Za izbor Šapića, prvog sa liste “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve”, glasalo je 57 odbornika.

    Glasanje je bilo tajno, a od ukupno 110 odbornika, glasalo je njih 57.

    Opozicioni odbornici nisu učestvovali u glasanju za nove gradske čelnike.

    Tajnim glasanjem, prozivkom, izabrana je i zamenica gradonačelnika Vesna Vidović, kao i 13 članova Gradskog veća koje je Šapić predložio.

    Učiniću sve da poverenje sugrađana koji su glasali za listu oko SNS ne prokockam, da ga radom opravdam i da ih ni na jedan način ne razočaram, poručio je danas u Skupštini grada novi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

    Nakon što je izabran za prvog čoveka prestonice, on je u obraćanju odbornicima, rekao da želi da Beograd bude “grad pobednik, grad šampion”.

    “Želim da sa ove govornice poručim da ću se jednako boriti za interese svih Beograđana i da je moja obaveza da budem pravedan gradonačelnik bez obzira na bilo čiju političku nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost”, poručio je Šapića.

    Predstavio je, kako je rekao, “dnevni red”, sa samo jednom tačkom, koja će, kaže, uvek biti iznad svih i koju nikada ne smeju da smetnu sa uma i zaborave, a ona se zove Beograd.

    Šapić je istakao da vreme koje proživljamo, ratne, ekonomske i političke krize ne bi trebalo da bude nešto što će nas uplašiti i naglasio da će pitanja snabdevanja energenata, pitanje grejanje, javnog prevoza biti najvažnija pitanja na koje ćemo morati da imamo pravi odgovor.

    “Sve gradske službe moraće da rade više i bolje nego do sada”, istakao je novi gradonačelnik.

    Rekao je da nema odustajanja kada je reč o metrou, obilaznici, novom Savskom mostu, tunelu od Karađorđeve, Topčiderskom tunelu, unutrašnjem magistralnom prstenu, fabrikama o prečišćavanju otpadnih voda.

    “Nema odustajanja ni od brige za stare, mlade, socijalno ugrožene, kućne ljubimce…, kao ni od efikasnije i transparentnije, gradske uprave, kao ni od bezbednosti naše dece”, naglasio je Šapić.

    Dodao je da želi da podstiče različitosti, da još više otvara Beograda i da ga čini mestom u kome će se svako osećati kao kod kuće.

    “Takav grad, širok, otvoren, različit, topao, grad za sve i grad svih, jesta grad koji ću da zastupam i branim”, rekao je Šapić.

    Dodao je da je njegova biografija uglavnom poznata Beograđanima i da će deo svoje biografije iskoristiti, a to je da se u sportu stalno takmičio, ali da mu to nije bilo dovoljno, već da je uvek težio da bude prvi, pravi i najbolji i da nikada ne odustaje od zadatog cilja.

    “To isto želim i ovom gradu”, poručio je Šapić i dodao da želi da Beograd bude grad pobednik, grad koji se bori.

    “Želim grad najbolji od svih, želim grad šampiona”, rekao je novi gradonačelnik i podsetio je da nikada nije odustajao, iako je nekada tako delovalo.

    Dodao je da je u takvim trenucima menjao oblik borbe, pojačavao fokus i koncentraciju na jasno željeni cilj.

    Šapić je rekao da nikada nije krio da mu je želja da bude gradonačelnik i da mu je to veliki cilj i izazov.

    Iako, kako je rekao, ne smatra da je to posebna prednost, istakao je da je rođen u Beogradu, ali da je zbog sporta kojim se bavio trećinu života proveo van njega.

    Istakao je da poznaje grad, sva njegova naselja, istoriju.

    “Zato znam i da je on život i znam život u ovom gradu. I ljude. Ljude koje je ovaj grad pravio, da bi baš oni taj isti grad i bili . Gradeći ga i čineći ga većim, lepšim i boljim. Grad su ljudi i ljudi su grad”, poručio je prvi čovek Beograda.

    Dodao je da posebno da želi da se obrati članovima SNS koji moraju da budu svesni odgovornosti na svima nama i koliko ovoga puta niko od nas nema pravo ni na najmanju grešku.

    On im je poručio da nisu dobili mandat da bi u njemu uživali, već da bi radili i da se ugledaju na čoveka koga smatra prvim ideologom i utemeljivačem nove srpske politike i tvorcem savremene Srbije kakvu danas poznajemo.

    “Srbija koja je ponosna, ali ne i gorda. Srbije koja otvorena i spremna svakome da pomogne, ali koja, pre svega, brine o sebi i svom narodu. Srbija koja je najveći garant mira i stabilnosti na ovim prostorima”, rekao je Šapić.

    Kako je rekao, raditi više od njega i biti efikasniji, nije baš tako lako.

    “Ali danas, u ovom vremenu, punom izazova i svih nedaća koje nosi, ne truditi se koliko i on, izdaja je same ideje naše organizacije, suštine onoga što treba da budemo, a kakvo je vreme i ove zemlje, ovoga grada i svakog glasa koji smo na izborima dobili”, istakao je Šapić.

    On je naveo i da će njegova vrata uvek biti otvorena za sve građane, a on spreman da čuje sve konstruktivne predloge.

    Kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Šapić upitao je danas na sednici Skupštine grada, nakon tvrdnji opozicije da nema adekvatno obrazovanje da vodi grad, da mu kažu ko je kvalifikovaniji od njega za tu funkciju, imajući u vidu da je tri mandata bio na čelu Novog Beograda, a dve godine pomoćnik gradonačelnika.

    “Ko je kvalifikovanij od mene da vodi grad imajući u vidu 13 godina koje sam proveo na čelu grada i Novog Beograda?”, upitao je Šapić, koji je za predsednika opštine Novi Beograda prvi put izabran 2012. godine a 2010. i 2011. bio pomoćnik gradonačelnika.

    Šapić je rekao da će možda biti najgori gradonačelnik, ali da se nada da se to ipak neće destiti.

    “Ako možete, recite ko je kvalifikovaniji od mene, i koja je to škola koju bi trebalo završiti pa da u nju pošaljemo ljude da se školuju kako bi jednog dana preuzeli vođenje grada”, upitao je Šapić tokom višečasovne rasprave u kojoj su predstavnici opozicionih partija rekli da neće podržati njegovu kandiaturu za gradonačelnika i kontinuitet politke SNS u Beogradu.

    Odgovarajući na komentare predstavnice koalicije Moramo, naglasio je da je spreman da pomogne akademskoj zajednici i naglasio da očekuje predloge koji će unaprediti njihov položaj.

    “Ako mi date predlog, vrlo rado ću pomoći”, rekao je Šapić na komentar Jelene Vasiljević, koja je rekla da koalicija Moramo mora da pozdravi opredeljenje vladajuće koalicije da na čelo grada postavlja ljude sa doktoratom i da veruje da ta činjenica može da pomogne položaju akademske zajednice i u borbi protiv pošasti lažnih diploma.

    Pitala je i kako Grad misli da radi na razvoju intelektulane industrije ako se zna da se minimalna sredstva izdvajaju za nauku.

    Šapić je naglasio da intelektualna industirja ne obuhvata samo naučnike već sve ljude koji se bave intelektualnim radom, a da se u Srbiju tokom korone iz inostranstva upravo vratilo više od 2.000 mladih koji su usmereni na IT sektor.

    On je na komentare predstavnika opozicije da želi da ruši Stari savski most, rekao da Grad želi da napravi bolji, funkcionalniji most, koji neće usporavati razvoj grada.

    Na kritike opozicije zbog stavova oko gondole naglasio je da će je grad izgraditi ukoliko stigne odobrenje nadležnih.

    “Ako na tom mestu ne može da se gradi, nećemo je graditi, jer ne smemo da ugrozimo kulturno dobro Kalemegdan”, rekao je Šapić.

    Takođe, na temu navoda da je glasao protiv toga da metro prolazi kroz Novi Beograd, dodao je da to nije tačno i da će metro imati četiri stanice na Novom Beogradu.

    Na kritike da je Savski nasip u lošem stanju, a život Novobeograđana ugrožen, rekao je da se takvim netačnim tvrdnjama izaziva uznemirenje građana.

    Rekao je i da je tamo do 2013. izgrađeno 75 odsto objekata, ali da je on više puta sam rekao da je to nemoguće sprečiti i da je problem u zakonu.

    Na opaske mnogih predstavnika opozicije, među kojima je bila i Milica Stamenkovski Ðurđević, i pitanja zašto je prišao naprednjacima, Šapić je rekao da nije čuo da mu neko zamera nešto što je uradio, već to što je promenio organizaciju.

    Dodao je da ni Milica Đurđević ne može o tome da mu govori, jer je bila član SRS zajedno sa mnogim članovima SNS.

    “Nisam se ni mirio, ni svađao sa SNS, poltike su nam se spojile”, rekao je Šapić.

    Opozicija napustila sednicu

    Tokom rasprave u Skupštini grada Beograda o predlogu da novi gradonačelnik prestonice bude Aleksandar Šapić, odbornici vladajuće većine, SNS-a i SPS-a, najavili su podršku predlogu, kako bi se nastavili započeti projekti, dok iz opozicije kažu da za njega neće glasati, uz zamerke na Šapićev račun.

    Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević podsetio je na rezultate postignute u gradu, kao i na projekte koji tek predstoje, i pozvao odbornike da glasaju za Aleksandra Šapića.

    “Hajde da izaberemo Šapića i nastavimo da se borimo za naš grad”, rekao je Nikodijević i dodao da će SPS apsolutno podržati Šapica i tim koji je predložio.

    Dodao je da se izborom Šapića nastavlja politika započeta izborom gradonačelnika Siniše Malog.

    “Ponosni smo na politiku koji smo tada počeli da vodimo i na rezultate ostvarene sa Malim i Zoranom Radojičićem, zahvaljujući čemu smo i dobili podršku na izborima”, rekao je Nikodijević.

    Odbornik SNS Dragoslav Šolak rekao je da je Šapić sa nepunih 14 godina političke karijere pokazao da je spreman da bude lider, a kao jedan od najboljh sportista naše zemlje dokazao da je oduvek bio timski igrač.

    Sa druge strane, opozicija zamera Šapiću što je prešao u SNS, iako je, kažu, rekao da sa njima neće sarađivati, ali i to što, kako su naveli, ništa nije uradio povodom divlje gradnje na Savskom nasipu.

    Šefica odborničke grupe “Ujedinjeni” Mila Popović rekla je da oni neće glasati za Šapića jer će to biti politika kontinuiteta, a umesto Vesića, kaže, sprovodiće je Šapić.

    Šef odbornika DS Filip Tatalović rekao je da oni neće glasati za Šapića i zbog plana metroa koji je, kako je rekao, “van zdravog razuma”, ali i zbog drugih stvari.

    Predsednik odborničke grupe “Moramo” Dobrica Veselinović rekao je da je Šapić “bahatom gradnjom” na Bežanijskoj kosi pokazao da nije “dobar komšija, a zamerio mu je i da nije dostavio svoju biografiju, kao ni plan i program razvoja grada”.

    Tvrdi i da Šapić ni o čemu neće odlučivati sam, već će to, kaže, činiti centrala SNS umesto njega.

    Šapić je replicirao da njegova namera nije bila da predstavi plan i program, da će to učiniti ako bude izabran i da je želeo da predstavi ljude sa kojim će sarađivati u Beogradu.

    Šef odbornika SNS Aleksandar Mirković ocenio je da je ružno i maliciozno reći da Šapić neće odlučivati, već da će to činiti centrala SNS.

    Šef odbornika koalicije “Nada” rekao je da, za razliku od drugih, nema ništa lično protiv Šapića, ali da neće glasati za njega zato što predstavlja kontinuitet u ovom gradu.

    Odbornici Narodne stranke ni ovog puta neće učestvovati u glasanju, a šef odbornika Miloš Pavlović rekao je da vlasti zamera to što nije, kaže, uspela da poboljša kvalitet života građana i da obezbedi razvoj grada.

    Milica Ðurđević Stamenkovski iz Zavetnika rekla je da ne vidi nijedan politički projekat koji opravdava Šapićev izbor za gradonačelnika.

    Šef odborničke grupe SNS Aleksandar Mirković poručio je opoziciji da ima kratko pamćenje, jer su se, kako je rekao, svi u opoziciji međusobno svađali a sada su se ujedinili da bi, kako je rekao, uzeli vlast u Beogradu i bogatili se.

    Predstavnica Dveri Radmila Vasić rekla je da koalicija Patriotski blok takođe neće glasati za Šapića, ali da nemaju ništa lično protiv njega, ali da imaju kritike na račun dosadašnje vlasti, koju će on nastaviti.

    Podršku Šapiću najavio je samostalni odbornik Vuk Stanić, koji je izbačen iz dela POKS-a koji vodi Vojislav Mihailović, obrazlažući je time da je Šapić od Novog Beograda napravio najbolju opštinu u Srbiji, a da je promenio stranku zato što je, kaže, SNS rešila da od svoje stranke napravi Real Madrid i dovede najbolje igrače.

    Radojičić: Velika čast

    Na dnevnom redu sednice je, pored izbora gradonačelnika, i izbor njegovog zamenika, kao i članova Gradskog veća.

    Sednice je počela potvrđivanjem ostavki šest odbornika, da bi odmah bila proglašena pauza od 20 minuta, zbog pripreme potvrde mandata. Ostavke su podneli dosadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić iz SNS-a, Robert Kozma sa liste “Moramo”, Dušan Stojiljković i Mladen Kočica sa liste “Zavetnici”, Vladeta Janković sa liste “Ujedinjeni za pobedu Begrada” i Rade Basta sa liste SPS- JS.

    Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević saopštio je da početku sednice prisustvuje i dosadašnji gradonačelnik Zoran Radojičić, kojem je zahvalio na saradnji i poručio mu da može biti ponosan na sve što je uradio za grad.

    Radojičić je zahvalio Beograđanima, prethodnom sazivu skupštine i ljudima u gradskoj upravi. “Bila mi je velika čast da budem četiri godine na mestu gradonačelnika, a budućem gradonačelniku bih poželeo uspešan rad, puno uspeha, čeka ga puno izazova ali verujem da će vredno i uporno raditi u interesu Beograda. Hvala svima puno i bila mi je stvarno velika, velika čast”, rekao je Radojičić.

    Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević, posle pauze koja je trajala više od 40 minuta, predložio je Aleksandra Šapića za gradonačelnika Beograda, a nakon što je Šapić predložio članove gradskog veća, ponovo je određena pauza od 20 minuta za upoznavanje sa predlozima.

    Nikodijević je rekao da Šapićevu biografiju svi znaju, da je on proslavljeni srpski vaterpolista, jedan od najuspešnijih srpskih sportista u istoriju, i osvajač brojnih medalja, ali da ga za gradonačelnika ipak kandiduje ono što je radio kao predsednik opštine Novi Beograd.

    “Ono što je Aleksandar Šapić imao kao svoj program i viziju za Novi Beograd kandidovalo ga je za gradonačelnika, to je pre svega neposredna komunikacija sa građanima i posvećenost rešavaju dnevnih problemaljudi, preoblema najstarijih, podsticanje dece da se bave sportom, a na kraju krajeva on je bio i prvi na listi ‘Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i logično je da ga izaberemo’, rekao je Nikodijević i pozvao odbornike da podrže predlog.

    Kandidat za gradonačelnika Aleksandar Šapić pročitao je kratke biografije članova gradskog veća, odnosno svojih budućih najbližih saradnika. Za zamenicu gradonačelnika Šapić je predložio Vesnu Vidović, rođenu 1989. godine, master vaspitačicu koja je radila u predškolskoj ustanovi “Savski venac”, bila je odbornik u Skupštini grada od 2018. i tada se zalagala za socijalna pitanja i rodnu ravnopravnost.

    Šapić je istakao da će Vesni Vidović ovo biti jedan od prvih zadataka i da će joj on pomoći jer oni koji vaspitavaju našu decu treba da se osećaju dostojanstvenije. Za članove Gradskog veća Šapić je predložio diplomiranog menadžera Miloša Dangubića, sportskog menadžera Zorana Adamovića, Stevana Marušića koji je završio master na FON-u, predsednika Fudbalskog saveza Mladenovca i narodnog poslanika Gorana Spasojevića, Borisa Bursaća doktora FPN, narodnog poslanika master ekonomistu Vuka Mirčetića.

    Predložena je i dosadašnja državna sekretarka u Ministarstvu za demografiju Aleksandra Čamugić, građevinski inženjer Marija leković, dugogodišnji profesor Mašinskog fakulteta Nebojša Petrović, sudija u penziji Ružica Belanović, master pravnik Igor Mušić, diplomirana mendžerka u kulturi Violeta Filip i inženjer i nekadašnji načelnik Komunalne policije Slobodan Šolević.

    Šapić je pozvao odbornike da podrže njegov predlog za svojevrsnu “gradsku vladu” i izrazio nadu da će novi većnici preuzeti odgovornost i da će ukoliko budu izabrani “umeti da budu na visini zadatka”. U nastavku sednice očekuje se rasprava o predlozima.

    Predsedništvo SNS je u četvrtak, većinom glasova, usvojilo predlog Gradskog odbora stranke u Beogradu da Šapić bude kandidat za gradonačelnika.

    Predlog za zamenika gradonačelnika je Vesna Vidović, takođe iz SNS.

    “Dobili smo većinsku podršku građana Beograda na izborima, dobili poverenje za sledeći mandat da vodimo dalje Beograd. Smatramo da će njih dvoje funkcionisati kao dobar tim”, obrazložila je tada predlog stranke potpredsednica SNS Ana Brnabić.

    Ona je najavila i da su izvesne izmene u Gradskom veću i sekretarijatima.

  • Milanović: BiH treba dati status kandidata za EU

    Milanović: BiH treba dati status kandidata za EU

    Hrvatski predsjednik Zoran Milanović ponovio je danas da BiH treba dati status kandidata za Evropsku uniju, kao i Ukrajini, koja je, prema njegovom mišljenju, u mnogo težem položaju od BiH.

    Kako je ocijenio Milanović, drugačiji postupak bi “nalikovao sadizmu”, prenosi Hina.

    “Јa sam za to da se cijeloj BiH, ne samo Hrvatima u BiH, da taj signal da su dobrodošli, jer će biti jako teško objasniti, da ne kažem nemoguće objasniti kako to da Ukrajina i Moldovija mogu biti kandidati u teškom stanju u kojem se nalaze, mnogo težem nego BiH, a BiH ne može”, poručio je Milanović.

    Evropska komisija, koja nikad do sada nije takvom brzinom objavila mišljenje o nekoj kandidaturi za članstvo, preporučila je u petak državama članicama da odobre status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju.

    Hrvatski predsjednik je ocenio da Evropska komisija nije takvu odluku donijela na sopstvenu inicijativu.

    “Komisija u takvim stvarima nije autonomna, to je tehničko birokratsko tijelo i neko drugi – francuski predsjednik Emanuel Makron, njemački kanclear Olaf Šolc, bilo ko, odlučio je ili su se uskladili da se nastupi na takav jedan otvoren, prijateljski način prema Ukrajini i Moldaviji”, poručio je Milanović.

    On je ukazao da Hrvatska ne može nikako da dopusti da se iz tog kruga izostavi BiH kao kandidat.

    “Ako im sada ne damo status kandidata, onda ih praktično ne percipiramo kao državu”, rekao je Milanović.

    Dodao je da očekuje od hrvatske vlade i premijera da se zauzmu za to pitanje.

  • Orban podržao ideju da BiH dobije kandidatski status za Evropsku uniju

    Orban podržao ideju da BiH dobije kandidatski status za Evropsku uniju

    Mađarski premijer Viktor Orban podržava davanje statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini i Moldaviji, ali smatra da bi status trebali dobiti i Gruzija, Bosna i Hercegovina.

    Ovo je rekao zamjenik državnog sekretara u kabinetu premijera Bertalan Havasi, prenosi Hirado.hu.

    “Viktor Orban se složio s prijedlogom EU da se Ukrajini i Moldaviji dodijeli status kandidata za članstvo u EU. Međutim, dodao je da Mađarska, zajedno s još nekoliko zemalja članica, smatra da bi Gruzija i BiH trebalo da dobiju članstvo istim tempom”, saopćeno je.

    Danas je i predsjednik Hrvatske Zoran Milanović kazao da bi trebalo dodijeliti kandidatski status Bosni i Hercegovini jer bi sve drugo predstavljalo “sadizam”.

    Osim toga danas se održava sjednica ministara vanjskih poslova EU na kojoj je Slovenija predstavila plan kako podržati Bosnu i Hercegovinu i dodijeliti joj kandidatski status.