VRBAS Media

Autor: INFO

  • Stevandić pozvao Odbor za vanjske poslove EU da ukine podršku Kristijanu Šmitu

    Stevandić pozvao Odbor za vanjske poslove EU da ukine podršku Kristijanu Šmitu

    Kristijan Šmit, kojeg Savjet bezbjednosti UN i Republika Srpska ne priznaju za visokog predstavnika u BiH, pozvan je da se obrati pred Oborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta i da tamo obrazloži odluke koje je donio, a koje se tiču izmjena Izbornog zakona BiH.

    Tim povodom, predsjednik Ujedinjene Srpske, dr Nenad Stevandić, pismeno se obratio Željani Zovko, potpredsjednici Odbora, u kom joj je ukazao na mnoge nepravilnosti i očigledna kršenja svojih ovlaštenja od strane OHR tokom proteklih godina, i tom prilikom pozvao da Odbor uskrati podršku Kristijanu Šmitu.

    U pismu se, između ostalog, navodi da, prema Aneksu 10 Sporazuma o civilnoj provedbi mirovnog rješenja, nijedan visoki predstavnik nema nadležnosti da mijenja ustave entiteta, da se bavi nadležnostima države i entiteta, kao i da nema nadležnost smjenjivanja demokratski izabranih predstavnika bilo kog nivoa vlasti. Stevandić navodi da, donoseći svoje odluke, visoki predstavnici se pozivaju na članove 2. i 5. Aneksa 10, te na zaključke tzv. Bonskih ovlaštenja, a po tim odlukama oni nemaju pravnu osnovu nametanja zakona, saopšteno je iz US.

    Stevandić dodaje da je Parlamentarna skupština Savjeta Evrope u svojoj rezoluciji iz 2004. godine ustanovila da visoki predstavnik ima apsolutnu moć nad ovlaštenjima u BiH, te da se suprotno svakom demokratskom principu postavlja za donosioca odluka, koje nisu podložne ni odgovornosti ni opravdanju donosioca, i kao takve ne podliježu žalbi.

    S druge strane, Stevandić u pismu navodi da je Venecijanska komisija u svojoj studiji ukazala na kršenje osnovnog demokratskog prava u BiH, a to je da narod bira zakonodavnu vlast, i da joj se nameće spoljašnji faktor u vidu visokog predstavnika koji na najgrublji način krši demokratska načela i donosi odluke koje ni redovni ni ustavni sudovi ne mogu da ospore, jer ne žele da prime predmete koji u pitanje dovode nadležnosti institucije OHR.

    Baveći se pitanjem legitimnosti Kristijana Šmita, Stevandić napominje da se dogovorom stranih potpisnica Aneksa 10, visoki predstavnik može imenovati rezolucijom Savjeta bezbjednosti UN, da gospodin Šmit nije izabran na taj način, i da stoga ne može da se smatra visokim predstavnikom u BiH.

    – S obzirom da su visoki predstavnici u BiH djelovali protivno međunarodnom pravu, da su prekoračili ovlaštenja iz Aneksa 10 i Bonska ovlaštenja, da su kršili ljudska prava, da postojanje i djelovanje visokog predstavnika prema stavovima Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope je nepomirljivo sa demokratskim principima, a prema stavovima Venecijanske komisije protivno Prvom Protokolu uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, da gospodin Kristijan Šmit nije izabran u skladu sa Aneksom 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i da je postojanje i djelovanje visokog predstavnika suprotno članu 2. Ugovora o Evropskoj uniji, pozivam vas da vi i vaše kolege iz Odbora za spoljne poslove uskratite podršku gospodinu Kristijanu Šmitu i da predložite hitno zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika u BiH – zaključuje Nenad Stevandić u pismu.

  • 50.000 KM za informatičku opremu za potrebe Univerziteta u Banjoj Luci

    Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković i rektor Univerziteta u Banjoj Luci Radoslav Gajanin, potpisali su danas ugovor o novčanoj podršci u u iznosu od 50.000 KM, koja će biti utrošena za nabavku informatičke opreme, saopšteno je iz Gradske uprave.
    Kako je rekao gradonačelnik Draško Stanivuković, osim potpisivanja ovog ugovora, na današnjem sastanku u Gradskoj upravi bilo je riječi i o budućoj saradnji.

    “Želimo da znamo koje su to potrebe Univerziteta u Banjoj Luci i šta je to što Grad može da uradi. Univerzitet je značajan za naš grad, a mi smo uvijek spremni da pružimo nesebičnu podršku”, poručio je gradonačelnik.

    Naime, sredstva od 50.000 KM biće iskorištena za nabavku računara, laptopa, štampača, projektora, tableta i kamera.

    Na sastanku, pored gradonačelnika Stanivukovića i rektora Gajanina, prisustvovali su savjetnica gradonačelnika za kulturu i socijalnu politiku Mirna Savić – Banjac, ovlašteni potpisnik Odjeljenja za društvene djelatnosti Danijela Kajkut, te prorektor Dalibor Kesić.

  • “Komandanti NATO-a zahtjevaju ofanzivu – bez obzira na broj žrtava”

    “Komandanti NATO-a zahtjevaju ofanzivu – bez obzira na broj žrtava”

    Komandanti ukrajinskih snaga iz redova NATO-a zahtevaju od Kijeva ofanzivu ka Hersonu, bez obzira na broj žrtava.

    To je u utorak uveče rekao Sergej Surovikin, komandant ruskih trupa u Ukrajini.Surovikin je rekao da se na hersonskom pravcu razvila teška situacija i dodao da postoje informacije o mogućnosti da kijevski režim koristi zabranjene metode rata na području grada Hersona, kao i o pripremi masovnog raketnog napada na branu hidroelektrane Kahovska i na sam grad, “neselektivno”. “Zadatak u ovim uslovima je spasavanje života civila. Oružane snage Ruske Federacije će, pre svega, obezbediti bezbedan, već najavljen odlazak stanovništva u okviru programa raseljavanja koji priprema ruska vlada. Dalje akcije zavisiće od vojno-taktičke situacije”, napomenuo je komandant ruskih snaga.

  • Sud UN: “Ukrajinska vojska izvršila ratne zločine”

    Sud UN: “Ukrajinska vojska izvršila ratne zločine”

    Ukrajinski vojnici izvršili su najmanje dva ratna zločina, kad su streljali i mučili ruske ratne zarobljenike u Harkovskoj i Kijevskoj oblasti u martu 2022.

    Zločini su se dogodili u martu 2022. godine, navedeno je u izveštaju Komisije Suda za ljudska prava Ujedinjenih nacija nakon istrage sprovedene u Ukrajini.

    “Komisija je, takođe, dokumentovala dva slučaja kada su ukrajinske oružane snage pucale na zarobljene vojnike ruskih oružanih snaga i mučile ih, što predstavlja ratni zločin.Pošto su zarobljeni, ti vojnici su dobili status ratnih zarobljenika i bili su zaštićeni u skladu s međunarodnim humanitarnim pravom”, navedeno je u dokumentu.

    Komisija precizira da su u prvom slučaju u Malom Roganu u Harkovskoj oblasti, u periodu od 24. do 26. marta 2022. godine ukrajinski vojnici namerno pucali u noge trojici zarobljenih ruskih vojnika s malog rastojanja i jednog od njih prebili kundakom puške tokom saslušavanja.

    “U drugom slučaju, u blizini Dmitrovke u Kijevskoj oblasti, 29. marta 2022. godine, ukrajinski vojnik je tri puta pucao s male razdaljine i ranio već ranjenog vojnika Oružanih snaga Rusije. Na video-zapisu se vide drugi nepokretni ruski vojnici iz blizine, među kojima je i jedan s rukama vezanim iza leđa i očiglednom ranom na glavi, što vodi ka zaključku da je, najverovatnije, ubijen”, dodaje se u izveštaju.

  • “Prijedlog za Putina i Zelenskog je i dalje na stolu”

    “Prijedlog za Putina i Zelenskog je i dalje na stolu”

    Sastanak predsednika Rusije i Ukrajine još nije moguć rekao je savjetnik turskog predsjednika Redžepa Erdogana.

    Predlog turskog predsednika da organizuje sastanak Putina i Zelenskog i dalje važi, rekao je danas savetnik turskog predsednika.

    “Predlog našeg predsednika je i dalje na stolu”, rekao je glavni Erdoganov savetnik Ibrahim Kan za tursku televiziju.

    Ipak, kako je rekao, posle odluke Moskve da održi referendume u DNR, LNR, delu Zaporoške i Hersonske oblasti, Putin je na tu mogućnost razgovora gledao negativno, a ukrajinska strana je navela da “neće pregovarati dok se ne poništi aneksija”, preneo je Tas s.

    “Turska je jedina država koja ulaže napore za mirovno rešenje u Ukrajini”, rekao je Kalin, ocenivši i da će se sukobi u toj zemlji odužiti.

  • Lavrov: “Ne vidimo smisao”

    Lavrov: “Ne vidimo smisao”

    Moskva ne vidi smisao u održavanju svog prisustva u zapadnim zemljama na ranijem nivou.

    Izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i kazao da će preći na saradnju sa drugim državama.

    “Ne postoje ni smisao ni želja da sačuvamo ranije prisustvo u zapadnim zemljama. Naši ljudi rade u uslovima koji se teško mogu nazvati ljudskim. Stalno im prave probleme, prete fizičkim napadima. Ono što je najvažnije je da tamo nema posla otkad je Evropa rešila da se zatvori od nas i prekine svaku ekonomsku saradnju. Ne možeš biti drag na silu”, izjavio je ministar na sastanku sa diplomcima primljenim u diplomatsku službu.

    Prema njegovim rečima, zemljama Afrike, Azije, Latinske Amerike, nasuprot tome, potrebna je dodatna pažnja.

    “Usaglašava se mnogo planova na najvišem i visokom nivou, koji zahtevaju diplomatsku podršku, uključujući s tačke gledišta podrške biznisa, zajedničkih kulturnih, humanitarnih, obrazovnih projekata”, istakao je ministar, a sledi iz saopštenja Ministarstva.

    On je naglasio da MIP Rusije trenutno sprovodi geografsku preorijentaciju svojih aktivnosti kako u inostranstvu, tako i u centrali i preneće “težište” na zemlje koje su spremne da sarađuju s Rusijom na ravnopravnoj i obostrano korisnoj osnovi i traže perspektivne zajedničke projekte.

  • Drama u Francuskoj

    Drama u Francuskoj

    Francuski sindikati započeli su danas štrajkove širom zemlje, tražeći povećanje plata zbog inflacije koja je dostigla višedecenijski najviši nivo.

    Predsednik Emanuel Makron suočava s jednim od najtežih izazova od njegovog reizbora. U celoj zemlji održavaju se demonstracije, a najmasovnije je u Parizu gde je došlo do sukoba s policijom.

    Štrajk, koji će prvenstveno pogoditi javni sektor, poput škola i transporta, nastavak je višenedeljne sindikalne akcije koja je poremetila rad u velikim francuskim rafinerijama i dovela do problema sa snabdevanjem benzinskih stanica gorivom.

    Sindikalni lideri se nadaju da će odluka francuske vlade o prisilnom povratku zaposlenih na posao u skladišta benzina pojačati revolt radnika, i kažu da taj potez “ugrožava pravo na štrajk”, prenosi Rojters.

    Portparol francuske vlade Olivije Veran izjavio je da bi danas mogle da budu izdate dodatne naredbe o prinudnom vraćanju zaposlenih na rad, jer vozači i dalje čekaju u redovima ispred benzinskih pumpi.


    “Biće prisilnog vraćanja na rad u meri u kojoj se to smatra potrebnim… Blokiranje rafinerija, kada smo postigli dogovor o platama, nije normalna situacija”, rekao je Veran.

    Levičarski sindikat CGT pozvao je na nastavak štrajka četvrtu uzastoponu nedelju u “Total enerdžiju”, uprkos tome što je ta naftna kompanija u petak postigla dogovor s umerenim sindikatima o povećanju plata za 7,0 posto i isplati bonusa radnicima.

    Sindikat CGT traži povećanje plata od 10 odsto, pozivajući se na inflaciju i ogroman ekstra profit firme.

    Kompanija “Eurostar” je saopštila da zbog štrajka otkazuje neke vozove između Londona i Pariza.

    Francuski javni žleznički operater SNCF je objavio da je saobraćaj na lokalnim linijama smanjen za 50 odsto, ali da nije bilo većih poremećaja na nacionalnim linijama.

    S narastanjem tenzija u drugoj po veličini ekonomiji evrozone, štrajkovi su se već prelili i na druge delove energetskog sektora, zahvativši i nuklearnog giganta EDF, gde će radovi na održavanju ključnih postrojenja za snabdevanje Evrope električnom energijom biti odloženi.


    Predstavnik sindikata FNME-CGT rekao je u ponedeljak da štrajkovi utiču na rad u 10 francuskih nuklearnih elektrana, pri čemu je odložen remont 13 reaktora, dodajući da je proizvodnju električne energije u Francuskoj smanjena za ukupno 2,2 gigavata.

    Sindikati radnika u državnoj upravi takođe su pozvali na pridruživanje štrajku zaposlenih u energetskom sektoru od danas, uz moguće obustave rada u školama i drugim javnim ustanovama.

    Štrajkovi se događaju u politički napetoj situaciji, s obzirom na to da je francuska vlada spremna da usvoji budžet za 2023. koristeći posebna ustavna ovlašćenja koja bi joj omogućila da zaobiđe glasanje u parlamentu, izjavila je u nedelju premijerka Elizabet Born.

    Više hiljade ljudi izašlo je u nedelju na ulice Pariza u znak protesta protiv rasta cena.

    Lider tvrde levičarske stranke “Nepokorna Francuska”, Žan-Lik Melanšon, marširao je ulicama Pariza zajedno s ovogodišnjom dobitnicom Nobelove nagrade za književnost Ani Erno i pozvao na generalni štrajk danas.

  • Akcija “Veb”: Oduzet novac i računari, uhapšen trojac

    Akcija “Veb”: Oduzet novac i računari, uhapšen trojac

    Službenici Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) BiH danas su na području Sarajeva, Tuzle, Brčkog i Lukavca uhapsili tri osobe osumnjičene da su na tržište BiH plasirala veliku količinu uvozne robe, koju su prodavala preko interneta koristeći više prodajnih portala.

    “Prilikom pretresa u okviru operativne akcije ‘Veb’ otkriveno je i privremeno oduzeto oko 24.800 KM, 79.925 evra, šest računara, jedan laptop, veća količina poslovne dokumentacije i podataka ekstraktovanih u digitalnom obliku”, saopšteno je iz SIPA.

    Kako se dodaje, roba za prodaju nalazila se u skladištima osumnjičenih pravnih lica i većina lica koja su objavljivala internet prodaju nisu imala nikakvog fizičkog kontakta sa prodatom robom, niti su imala registovane djelatnosti.

    “Uskladištena roba koja je prodavana drugim pravnim licima plaćana je preko žiro-računa i kao takva je prikazivana u knjigovodstvu i za nju su izdavane poreske fakture i fiskalni računi uz fakture, dok za robu koja je prodavana preko interneta i za gotov novac kupcima nisu izdavani fiskalni računi”, istakli su iz SIPA.

    Iz SIPA navode da su osumnjičeni tako uspostavili sistem dvojnog knjigovodstva – pravna lica su evidentirala sve transakcije po knjigovodstvenim vrijednostima, dok su za svoje potrebe uspostavili druge evidencije u koje se evidentirali stvarne prodaje, te su tako ostvarene drastične razlike u knjigovodstvenim i stvarnim prodajnim cijenama, kao i iskazanim i stvarnim prihodima.

    “Uhapšen trojac je sproveden su u prostorije SIPA radi kriminalističke obrade i ispitivanja”, zaključuje se u saopštenju.

  • Potvrđena presuda Navaljnom

    Potvrđena presuda Navaljnom

    Drugostepeni kasacioni sud u Rusiji presudio je da je odluka da se ruski opozicionar Aleksej Navaljni osudi na devet godina zatvora zbog prevare i nepoštovanja suda u martu bila zakonita.

    “Presuda Okružnog suda Lefortovo u Moskvi i žalbena presuda Moskovskog gradskog suda ostale su nepromijenjene”, saopštilo sudsko vijeće u zaključku saslušanja.

    Sudsko vijeće prvobitno je saopštilo da je Navaljni zahtijevao da ne učestvuje u saslušanju, što su odbili njegovi advokati, insistirajući da opozicionar bude prisutan.

    Navaljnom je bilo omogućeno učestvovanje putem video-veze

  • Stoltenberg: NATO šalje Ukrajini PVO zbog ruskih dronova

    Stoltenberg: NATO šalje Ukrajini PVO zbog ruskih dronova

    NATO će narednih dana Ukrajini isporučiti sisteme protivvazdušne odbrane (PVO) kako bi pomogao toj zemlji da se odbrani od dronova, uključujući i one iz Irana, koje Rusija upotrebljava za gađanje vitalne infrastrukture, rekao je danas generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg.

    Obraćajući se na bezbjednosnoj konferenciji u Berlinu, on je rekao da je odgovor na posljednje ruske udare da se pojača pomoć Ukrajini i da joj se isporuči još više sistema protivvazdušne odbrane, prenosi Rojters.

    Ukrajina je saopštila da je u masovnim napadima dronova uništena gotovo trećina njenih elektrana tokom protekle nedjelje, nakon što je Rusija pojačala svoje napade na infrastrukturu daleko od linije fronta pošto je pretrpela niz vojnih neuspjeha od ukrajinskih trupa, navodi britanska agencija.

    Iranski zvaničnici rekli su Rojtersu da je Teheran obećao da će Rusiji, čije vojne napore u Ukrajini ometaju sankcije Zapada, isporučiti rakete, kao i više dronova.

    “Nijedna nacija ne bi trebalo da podržava ilegalni rat Rusije protiv Ukrajine”, naveo je Stoltenberg.