VRBAS Media

Autor: INFO

  • Stevandić: Šmit daje krila bošnjačkom ekstremizmu

    Predsjednik Ujedinjene Srpske, dr Nenad Stevandić, komentarišući posljednje izjave Kristijana Šmita, za televizije Pink i Hepi, govori da se pričom o uvođenju sankcija isključivo Republici Srpskoj, Zapad sam sebe pobija u tvrdnji da je BiH jedinstvena zemlja, i da se priznaju određene državnosti Republike Srpske.

    Stevandić dodaje da se akcije Kristijana Šmita mogu posmatrati kao dio predizborne kampanje koja favorizuje ekstremne djelove bošnjačke politike s jedne strane, ali i određene političare iz Republike Srpske, s druge strane. “Šmit jasno podržava one snage koje njega priznaju, i nastoji da kazni one koji to ne rade, i time direktno učestvuje u izbornoj kampanji, što nije u skladu ni sa jednim međunarodnim dokumentom” – navodi Stevandić

    Stevandić smatra da ovakva politika dijeljenja lekcija Republici Srpskoj pogoduje samo ekstremnim bošnjačkim političarima, jer se time sklanja fokus sa legitimnog predstavljanja Hrvata, što se najbolje vidi nedostatkom bilo koje reakcije na izjave Željka Komšića, koji je izjavio da Dragan Čović ne smije biti predsjednik Savjeta Ministara, te da bošnjačke stranke nikako ne smiju da to prihvate, time si dajući za pravo da bira podobne političare. Konačni cilj ovakvih izjava je da se osporavanjem prava da se biraju legitimni predstavnici hrvatskog naroda, s vremenom to pravo ukine i srpskom narodu i da se uvede centralizovano upravljanje u BiH.

    Takođe, dodaje Stevandić, najveća Šmitova pobjeda se ogleda u njegovom sastanku sa određenim političarima u Republici Srpskoj, konkretno rukovodstvom PDP-a, stavljajući se u njihovu službu u nezvaničnoj predizbornoj kampanji, jer se i sam PDP dodvorava stancima predstavljajući se kao kooperativni partner.

  • Čović, Dodik i Izetbegović danas kod Varhelyija

    Čović, Dodik i Izetbegović danas kod Varhelyija

    Nakon posljednjeg Savjeta Evrope, komesar za susjedstvo i proširenje Oliver Varhelyi pozvao je političke lidere vladajuće koalicije u Bosni i Hercegovini, Dragana Čovića iz HDZ-a, Milorada Dodika iz SNSD-a i Bakira Izetbegovića iz SDA na odvojene sastanke danas u Briselu.

    “Sastanci dolaze nakon Savjeta Evrope na kojem su čelnici EU potvrdili spremnost da Bosni i Hercegovini dodijele status zemlje kandidata te u tom cilju poziva Komisiju da bez odlaganja izvijesti Vijeće o implementaciji 14 ključnih prioriteta navedenih u njegovom Mišljenje, s posebnom pažnjom na one koje predstavljaju značajan skup reformi kako bi Savjet Evrope vratio da odlučuje o ovom pitanju”, kazali su u uredu komesara Varhelyija za N1.

    Bakir Izetbegović rekao je da se sa Varhelyijem sastati odvojeno bez Čovića i Dodika jer ne želi ovakva pitanja rješavati kao predstavnici konstitutivnih naroda već da će se državna pitanja rješavati u institucijama BiH.

    Sastanci će, ističe se, biti povod da se razgovara o narednim koracima na EU putu Bosne i Hercegovine, nakon rasprave među liderima EU na Evropskom vijeću 23. juna.

    Sastanak dolazi dan nakon što su na raspravi u Evropskom parlamentu o BiH pojedini parlamentarci tražili nove sankcije za Dodika.

  • Naglo porasla cijena gasa u Evropi

    Naglo porasla cijena gasa u Evropi

    Cijena gasa snažno je porasla na evropskim tržištima.

    Rast cijene podstaknut je strahom od nedovoljnog snabdevanja zbog štrajka naftnih radnika u Norveškoj i najavljenog zatvaranja ruskog gasovoda Severni tok 1 zbog održavanja.

    Cijena gasa u terminskim ugovorima porasla je na holandskoj berzi na oko 175 evra po megavatsatu, dosegnuvši najviši nivo od marta. U poređenju sa ponedeljkom bila je nakon podneva viša oko osam odsto, prenosi Index.

    Trgovci strahuju za snabdevanje nakon što je ruski dobavljač gasa Gasprom proteklih nedelja isporuke gasovodom Severni tok 1 smanjio oko 60 odsto zbog, kako tvrde, kašnjenja opreme koja je poslata nemačkom Simensu na servis. Simens je pumpe poslao u fabriku u Kanadi koja ih je blokirala budući da je Gaspromu uvela sankcije zbog invazije Rusije na Ukrajinu.

    Rusija je najavila i zatvaranje gasovoda 11. jula radi održavanja koje obično traje desetak dana, ali u Evropi strahuju da gas neće stizati ni nakon završetka radova.

    Dodatni problem sa snabdevanjem iskrsnuo je i u Norveškoj, gde su naftni radnici stupili u štrajk tražeći veće plaće zbog visoke inflacije. Za sada se čini da isporuke u druge evropske zemlje nisu smanjene, ali ako proizvodnja bude obustavljena na duže vreme, mogao bi se smanjiti i izvoz.

    Štrajk je započeo prošlu noć, a sindikati i predstavnici kompanija predviđaju pad proizvodnje gasa u ovoj nedelji za 13 odsto. Udruženje naftnih kompanija procenjuje da će se proizvodnja gasa do srede smanjiti za 292.000 barela ekvivalenta nafte, odnosno 13 odsto, objavio je NOG u nedjelju.

    Norveška vlada poručila je da pažljivo prati spor radnika i naftnih kompanija. U vanrednim okolnostima Oslo može intervenisati i zaustaviti štrajk, napominje Rojters.

  • Lavrov: Svijet se razvija na komplikovan način

    Lavrov: Svijet se razvija na komplikovan način

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pozvao je danas sve države da ulože napore u cilju očuvanja međunarodnog prava, pošto se, kako je naglasio, “svijet razvija na komplikovan način”, prenosi Rojters.

    Lavrov je ovo poručio na sastanku sa svojim vijetnamskim kolegom Bui Tan Sonom u Hanoju, u trenutku kada zapadne zemlje optužuju Rusiju za kršenje međunarodnog prava svojom invazijom na Ukrajinu, navodi britanska agencija.

    Lideri Evropske unije pozvali su Moskvu da se pridržava odluke Međunarodnog suda pravde (MSP) koji je naložio 16. marta Ruskoj Federaciji da obustavi vojne operacije u Ukrajini.

    “Vijetnam je ključni partner Rusije u Asocijaciji zemalja jugoistočne Azije, a odnosi dvije zemlje su zasnovani na istoriji i njihovoj zajedničkoj borbi za pravdu”, rekao je Lavrov na sastanku u Hanoju.

    Vijetnam i Rusija imaju bliske veze još iz vremena Sovjetskog Saveza, a Hanoj do sada nije osudio ruski rat u Ukrajini, koji Moskva naziva “specijalnom operacijom”, prenosi Rojters.

    Poseta ruskog ministra Vijetnamu dolazi u trenutku kada dvije države obilježavaju 10. godišnjicu svog “sveobuhvatnog strateškog partnerstva”, a Lavrov bi nakon toga trebalo da otputuje u Indoneziju kako bi prisustvovao sastanku ministara inostranih poslova G20 (Grupa 20), koju čini 19 najrazvijenijih zemalja svijeta, zajedno s Evropskom unijom.

  • Gradnja Buk Bijele opet pred sudijama Ustavnog suda BiH

    Gradnja Buk Bijele opet pred sudijama Ustavnog suda BiH

    Zajednička komisija za koncesije, koja je formirana da bi riješila spor u vezi s izgradnjom hidroelektrane Buk Bijela na rijeci Drini, nije postigla saglasnost u vezi s ovim pitanjem, a šest od sedam članova Komisije obavijestilo je Ustavni sud BiH da nema prepreka da se taj projekat nastavi.

    Zajednička komisija formirana je nakon odluke Ustavnog suda BiH, koji je odlučujući po zahtjevu 24 poslanika Predstavničkog doma BiH zaključio da spor treba da riješi Komisija za koncesije BiH.

    S obzirom na to da Komisija za koncesije praktično ne funkcioniše jer su svima istekli mandati, formirana je Zajednička komisija za koncesije sa sedam članova, koja na kraju nije riješila spor jer je Mensur Šehagić, jedan od članova, u dva navrata obavijestio Komisiju da ne može učestvovati u radu. Nakon toga Komisija, odnosno šest od sedam članova, je obavijestila Ustavni sud BiH o svom radu i stavu.

    “Dali smo naš stav i informaciju šta smo uradili. Nije bilo kvoruma za konačnu odluku i dali smo Ustavnom sudu sad neka on procijeni da li će uvažiti naš stav i mišljenje kao članova Komisije, to je na njima”, rekao je za “Nezavisne novine” Milomir Amović, predsjedavajući Komisije za koncesije BiH.

    U suštini, stav šest od sedam članova Komisije je da je koncesija koju je dala Komisija za koncesije Republike Srpske u skladu sa zakonima, jer prostor na kojem se gradi hidroelektrana nije granični prostor Srbije i Bosne i Hercegovine niti Republike Srpske i Federacije BiH. Takođe, sporazum elektroprivreda Srbije i Republike Srpske ne spada u kategoriju međunarodnih i na kraju krajeva koncesija za izgradnju hidroelektrane Buk Bijela izdata je “Elektroprivredi Republike Srpske”.

    “Ne razlikuje se od ostalih koncesija koje su izdavane u entitetima i ne radi se o koncesionom projektu Republike Srpske i Srbije, već o čitavom koncesionom projektu, gdje je koncesija dodijeljenja ‘Elektroprivredi Republike Srpske'”, naglasio je Amović.

    Inače, kamen temeljac za Buk Bijelu na Drini položili su polovinom maja 2021. godine Radovan Višković i Ana Brnabić, premijeri Republike Srpske i Srbije, a odmah nakon toga uslijedila je apelacija. Već u julu Ustavni sud BiH utvrdio je da postoji spor između BiH i Republike Srpske u vezi s odlukama o datim koncesijama za izgradnju tri hidroelektrane na rijeci Drini i naložio Komisiji za koncesije BiH da u roku od tri mjeseca riješi sporna pitanja između BiH i Republike Srpske. Kako taj rok nije ispoštovan, Ustavni sud BiH je u decembru prošle godine produžio rok za još šest mjeseci, koji je takođe istekao, međutim Komisija nije uspjela završiti posao već je sve ponovo prebacila Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine.

    Podsjećanja radi, prema projektu sistem hidroelektrana “Gornja Drina” sastoji se od tri hidroelektrane koje će zajednički graditi Srbija i Republika Srpska. U tom preduzeću, koje je osnovano za taj posao, većinski vlasnik od 51 posto je država Srbija, a 49 posto je Republika Srpska. Vrijednost prve hidroelektrane je oko 220 miliona evra, a vrijednost ukupne investicije procijenjena je na oko 520 miliona evra.

  • NATO mijenja pristup prema BiH i Balkanu

    NATO mijenja pristup prema BiH i Balkanu

    Zemlje članice NATO-a potpisale su juče Protokol o prijemu Švedske i Finske u NATO, čime je i formalno otvoren put ka prijemu u Alijansu ove dvije zemlje koje su dugo vremena bile neutralne.

    Da bi i formalno postale članice, potrebna je ratifikacija u svim zemljama članicama, a to je proces koji može potrajati više mjeseci. Iako je formalan korak za put ka članstvu Akcioni plan, u slučaju Švedske i Finske ovaj korak je preskočen, jer se obje zemlje smatraju zemljama visoke demokratske tradicije, tako da NATO smatra da posebne reforme nisu potrebne. Neke zemlje članice zahtijevaju formalnu ratifikaciju u parlamentu, a neke druge zemlje, poput Ujedinjenog Kraljevstva, ne traže ratifikaciju u parlamentu.

    “Kada sve zemlje NATO-a obavijeste Vladu SAD, koja je formalni deponent Vašingtonskog sporazuma, da prihvataju izmjenu Protokola NATO-a, generalni sekretar će pozvati zemlje kandidatkinje da pristupe Vašingtonskom sporazumu”, kažu u NATO-u.

    Što se tiče BiH, za “Nezavisne novine” iz NATO-a kažu da je ishod nedavno završenog madridskog samita NATO-a da Alijansa želi bližu saradnju sa zemljama partnerima, poput BiH.

    “Saglasni smo da pojačamo političku i praktičnu podršku našim partnerima zbog rizika koje predstavlja ruska agresija, uključujući BiH, Gruziju i Republiku Moldaviju. Mi ćemo ovim zemljama pomoći da izgrade kapacitete i ojačaju otpornost”, kažu iz NATO-a za “Nezavisne novine”.

    Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda, za “Nezavisne novine” ocjenjuje da je očigledno da NATO na sve partnere gleda u svjetlu bezbjednosnih izazova u vezi s Ukrajinom te da se to odnosi i na BiH.

    Prema njegovom mišljenju, brzina prijema Švedske i Finske i rješavanje problema s Turskom, koja je formalno pokazala zadršku u vezi s pitanjem prijema Švedske, pokazuju koliko se u NATO-u promijenio odnos prema pitanjima koja se odnose na bezbjednost u Evropi.

    “Sada je jasno da je jedan od zaključaka koji je poslat iz Madrida da u ovoj atmosferi postoji želja za širenjem NATO-a, ali i da se određenim saveznicima za prvu ruku daje posebna pozicija kao da su već u NATO-u iako, naravno, to nisu. U zvaničnim dokumentima navedene su zemlje od kojih se očekuje poseban status i komunikacija s NATO-m, a to su BiH, Moldavija i Gruzija, znači, iz svakog od kritičnih regiona po jedna zemlja”, kaže Radić.

    Iz ovoga proizlazi, kako je ocijenio, da NATO na BiH gleda i ponaša se prema njoj kao da je već saveznica, jer se, prema njihovom mišljenju, radi o bezbjednosti evropskog kontinenta.

    “Ništa se formalno nije promenilo, ali ovo je vreme rata. Sve priče koje su ranije postojale o godišnjim planovima, programima reformi, sada padaju u vodu. Sada je političko-bezbednosna potreba postavljena iznad birokratije i bilo čega drugog što bi usporilo proces ulaska zemalja. Od BiH se, prema mojoj proceni, očekuje da se u punoj meri ponaša kao odgovorna zemlja. E sad, naravno da će domaća birokratija uvek da nađe način da pokaže da to nije baš tako, da je BiH neutralna itd., ali faktički to će biti stanje. To je mehanizam kojim se prevazilazi formalan problem neutralnosti RS i svega onog što opterećuje odnose BiH s NATO-om”, naglasio je Radić.

    Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, juče je nakon potpisivanja protokola u Briselu rekao da je ovo istorijski dan za Švedsku, Finsku i NATO u cjelini.

    “Finska i Švedska će dati snažan i važan doprinos evroatlantskoj bezbjednosti. Naše vojske su interoperatibilne, one su vježbale i služile zajedno godinama. Dijelimo iste vrijednosti i suočavamo se s istim izazovima na Baltiku i dalje”, rekao je.

    Peke Havista, ministar spoljnih poslova Finske, rekao je da je zadovoljan potpisivanjem protokola koji je nazvao istorijskim te je naglasio da je posebno srećan što je ovaj korak urađen zajedno s Švedskom.

    “Veoma se radujemo što ćemo raditi zajedno sa saveznicima kao zemlja koja je pozvana da se pridruži”, rekao je on.

    An Linde, ministarka spoljnih poslova Švedske, rekla je da je ovo značajan korak ka punopravnom članstvu njene zemlje u Alijansi.

    “Prije sedam sedmica potpisala sam naše pismo namjere da postanemo članice. Švedska vlada se na ovaj korak odlučila u svjetlu pogoršanja bezbjednosne situacije u evroatlantskom području zbog ilegalnog i nepravednog rata Rusije protiv njenog susjeda”, rekla je ona.

  • “Pakao na zemlji”

    “Pakao na zemlji”

    Kako rat odmiče, sve je nejasnija situacija koja se dešava na istočnom frontu, posebno ona koja se tiče navodne ukrajinske kontraofanzive.

    Dok zapadni političari huškaju i ubeđuju rukovodstvo u Kijevu da može, i treba, da na bojnom polju pobedi rusku vojsku, sa fronta stižu sasvim drugačije informacije.

    Britanski list “Independent” objavio je razgovor sa ukrajinskim vojnicima koji tvrde da je rat na istoku Ukrajine “pakao na zemlji”. Oni su ispričali da je njihov glavni problem to što nisu mogli da podignu glavu iz rovova zbog intenzivne artiljerijske vatre ruske armije. Osim toga, ukrajinske jedinice nemaju dovoljno municije.

    Iz izjava ukrajinskih vojnika se vidi da se gine mnogo više nego što saopštavaju u Kijevu. Ranjenike su mogli prebacivati samo noću kad utihne artiljerijska vatra protivnika.

    I dok vojnici pričaju otvoreno o paklu na zemlji, u Kijevu i dalje šire optimizam. Načelnik glavne uprave ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov je izjavio da će njihove jedinice prve značajnije pobede imati već u avgustu. Budanov kategorično tvrdi da će ukrajinska vojska doći na granice sa Rusijom koje su bile 1991. godine. Po mišljenju Budanova, rat će se završiti iduće godine.

    Kako u Kijevu planiraju da izvedu moćnu kontraofanzivu u avgustu sa moralno slomljenom armijom, teško je objasniti. Čak ako im uskoro Zapad da dalekomentnu artiljeriju, to nije dovoljno da se probije linija na frontu.

    I kad bi htele zapadne zemlje, do avgusta Ukrajina ne može da dobije toliko tenkova koliko joj treba da bi mogla da vodi ofanzivni rat protiv Rusije. Naravno da se takvi gubici odražavaju na moralno stanje ukrajinske vojske. Rukovodstvo u Kijevu može da mobiliše rezerviste i neiskusne mladiće koji objektivno ne mogu da ratuju sa ruskom profesionalnom armijom.

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski javno polemiše sa onima na Zapadu koji kažu da bi Ukrajina morala da da teritorijalne ustupke Rusima i tako zaključi mir.

    “Uspeli smo da ućutkamo one koji su govorili da treba da se složimo sa Rusima oko teritorijalnih ustupaka. Čuvaćemo svoj teritorijalni suverenitet i nikakve teritorije ne želimo da damo”, kazao je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba.

    Radna grupa za pregovore
    Moskovski politikolog Nikolaj Silajev, iz Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa, kaže da je sada jasno da rukovodstvo u Kijevu ne želi da se vrati za pregovarački sto, već želi da nastavi rat.

    Naravno da na stavove ukrajinskog rukovodstva bitno utiču izjave rukovodilaca zemalja članica NATO, koji ponavljaju da će podržavati Ukrajinu dokle god bude trebalo. Osim toga, sada u Kijevu i ne razmišljaju da Rusija bude jedan od garanata njene bezbednosti, već Moskovski politikolog Silajev kaže da nije realno očekivati da će sada neko sa Zapada dati Kijevu takve garancije da će zbog njih ući u rat protiv Rusije.

    Naravno da na stavove ukrajinskog rukovodstva bitno utiču izjave rukovodilaca zemalja članica NATO, koji ponavljaju da će podržavati Ukrajinu dokle god bude trebalo. Osim toga, sada u Kijevu i ne razmišljaju da Rusija bude jedan od garanata njene bezbednosti, već su sve nade usmerene ka NATO.Radnu grupu koja bi trebalo da napravi dokument o garancijama bezbednosti Ukrajine vodi bivši generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen zajedno sa rukovodiocem predsedničke administracije Zelenskog Andrejom Jermakom. Prvi deo tog dokumenta bi trebalo da bude gotov do kraja ovog meseca.

    Jedno je nesporno da, barem zasad, ni u Kijevu, ni na Zapadu, više niko ne spominje Rusiju kao jednu od zemalja garanata bezbednosti Ukrajine. Poslednji put se sa predstavnicima Rusije o tome govorilo 29. marta u Instanbulu. Ali, posle pola meseca u Kijevu su od svega toga odustali, naravno pod pritiskom Zapada, pre svega Vašingtona i Londona.

    Moskovski politikolog Silajev kaže da nije realno očekivati da će sada neko sa Zapada dati Kijevu takve garancije da će zbog njih ući u rat protiv Rusije.

    Nade iz Lugana
    Dvodnevni sastanak evropskih političara 4. i 5. jula u Luganu, na kome se razgovaralo o obnovi Ukrajine, probudio je nadu da će reka investicija i novca za obnovu stići sa Zapada. Glavnu ulogu bi trebalo da ima Svetska banka. Sva ta aktivnost koja bi trebalo da usledi naziva se savremenim “Maršalovim planom”, poput onoga kada se obnavljala Evropa posle 1945. godine. Ekonomski savetnici Zelenskog tvrde da Ukrajini za obnovu treba oko 750 milijardi dolara.

    Kijev: Kako oni mogu, a mi ne
    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je juče, posle ceremonije potpisivanja protokola o pristupanju Švedske i Finske Alijansi, da će te dve države dati snažan i važan doprinos tom vojnom savezu. Poručio je da je to istorijski dan za Švedsku, Finsku i NATO, za evroatlantsku bezbednost.

    Kako je rekao, “brutalna invazija Rusije na Ukrajinu” narušila je mir u Evropi, te je zato važno da svi “zajedno stoje u ovom opasnom trenutku naše istorije”. Kako je rekao, pristupni protokoli koji su danas potpisani moraju biti ratifikovani u 30 nacionalnih parlamenata.

    Takođe je ukazao da je ovo najbrži proces pristupanja u istoriji NATO dosad, jer je prošlo samo sedam nedelja od podnošenja zahteva do potpisivanja pristupnih protokola.

    • Predsednik Putin pokušao je da zatvori vrata NATO, mi sada pokazujemo da vrata NATO ostaju otvorena, pozivajući dva bliska i visoko cenjena partnera, Finsku i Švedsku, da postanu punopravne članice – rekao je on.

    Reagujući na vest o novim članicama NATO, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Ministarstvo odbrane Rusije ima planove za bezbednost zemlje ako dođe do širenja NATO-a.

    “Takve opcije se razmatraju, i to ne čini Kremlj već Ministarstvo odbrane”, rekao je Peskov.

    Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba zatražio je od Zapada da odgovoru kako to Finska i Švedska mogu da postanu članice NATO, a Ukrajina ne može.

    Moskovski profesor političkih nauka Aleksandar Gusev kaže da postoje četiri glavna razloga zašto Ukrajina ne može sada da postane članica tog vojnog bloka. Prvi je što NATO ne želi da uđe u otvoreni ratni sukob sa Rusijom. Drugi je što bi ulazak u NATO izazvao opštu krizu bezbednosti u Evropi. Treće, oko 40 odsto građana Ukrajine je protiv ulaska u NATO. Četvrti razlog je što Ukrajina ne ispunjava standarde NATO.

    Profesor Gusev ističe i da vodeće evropske zemlje nisu za ulazak Ukrajine u NATO. Sve to izaziva revolt u Kijevu i osećaj da ih je Zapad uvukao u rat protiv Rusije, koja iz dana u dan zauzima nove ukrajinske teritorije.

  • Dodik ponovio tvrdnje o planiranoj otmici

    Dodik ponovio tvrdnje o planiranoj otmici

    Lider SNSD i srpski član Predsjedništva BiH, Milorad Dodik, ponovio je tvrdnje da su britanske specijalne jedinice imale namjeru da ga kidnapuju i odvedu na nepoznatu lokaciju.

    Gostujući na Televiziji “Hepi”, Dodik je, između ostalog, rekao da su ga “iz šest zemalja upozorili da će ga britanska jedinica pristigla u Sarajevo iz Sirije oteti”, pritom konstatujući da Republika Srpska “nikad nije imala više prijatelja nego sad”.

    On je, takođe, istakao da, prema njegovim riječima, nije dao policiji da mu stane pred kuću, jer su njegova najveća odbrana njegove komšije, dodavši da živi na imanju na selu.

    Podsjećamo, informacije o navodnom planu otmice srpskog člana Predsjedništva BiH u javnosti su se pojavile još krajem marta ove godine. Dodik je tada tvrdio da je informacije o svojoj navodnoj otmici dobio iz četiri različita izvora, ali nije želio da otkrije ko mu je tako nešto saopštio. Specijalne jedinice, kako je tada govorio, planiraju otmicu “tamo gdje živi, radi ili u pokretu”.

    – Kombinovane britansko-američke jedinice imale su i spisak stvari koje je prilikom otmice trebalo da pokupe iz moje kuće. Zaprepastio sam se kada sam dobio spisak šta treba da pokupe u mojoj kući, od donjeg veša do umjetničkih slika, cipela, odijela – govorio je Dodik u aprilu.

    Komentarišući ponovljene tvrdnje srpskog člana Predsjedništva BiH i lidera SNSD da postoji plan njegove otmice, direktor beogradskog Instituta za međunarodnu i nacionalnu bezbjednost, Darko Trifunović, za Srpskainfo kaže da mu sve to liči na “naučnofantastični roman ili jeftini krimić”.

    – Prvo je bilo to da su informacije o navodnom planu otmice došle iz četiri izvora, a sada se pominje nekih šest zemalja. Vjerovatno će za par mjeseci tih izvora biti deset ili više. Da neka ozbiljna zemlja i njene specijalne jedinice zaista planiraju tako nešto, zar zaista mislite da bi informacije o takvom tajnom planu curile na sve strane – pita Trifunović.

    On smatra da je takva priča “isključivo dio predizborne propagande”, kao i da je Dodik takve informacije i upozorenja, kako tvrdi, jedino mogao da dobije od nekog iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srpske.

    – Stručnjaci iz MUP uspjeli su, eto, da “provale” tajne planove Britanaca i Amerikanaca, a već četiri godine nisu u stanju da otkriju ko je, naprimjer, ubio Davida Dragičevića ili da riješe neko od brojnih drugih nerasvijetljenih ubistava. Da nije žalosno, bilo bi smiješno – zaključio je Trifunović.

  • Rusija spremila odgovor “Moguća blokada uvoza robe preko Baltika”

    Rusija spremila odgovor “Moguća blokada uvoza robe preko Baltika”

    Rusija bi mogla da zabrani kompletan izvoz i uvoz preko baltičkih država kao odgovor na tranzitnu blokadu regiona Kaljiningrad koju vrši Litvanija, izjavio je danas guverner Anton Alihanov.Opcija koju sam izrekao je krajnji i ekstremni odgovor kompletna zabrana uvoza i izvoza bilo kakve robe preko Baltika – rekao je Alihanov.

    On je dodao da bi Rusija mogla da zabrani kretanje robe prema Baltiku kroz teritoriju Ruske Federacije, uz izuzetak Kaljiningrada, rekao je guverner stanici “Rusija 24”.

  • Koliko dugo traje izolacija zbog korone

    Koliko dugo traje izolacija zbog korone

    Blagi rast broj osoba koje su pozitivne na virus korona posljednjih dana doveo je građane u nedoumicu koliko dugo sada treba da idu u izolaciju, a kako su u Institut za javno zdravstvo RS rekli sve je ostalo nepromijenjeno.

    Naime, kako su naveli u domovima zdravlja širom RS posljednjih dana veći broj građana se javlja sa simptomima virusa korona, samim tim povećan je broj građana koji se testiraju na virus korona, a mnoge zanima koliko sada, nakon više od dvije godine od pojave prvog slučaja, traje period izolacije.

    Kako su za “Nezavisne novine” potvrdili u Institutu za javno zdravstvo RS mjere karantina u Srpskoj su ostale iste.

    “Osobe koje su vakcinisane, sa dvije ili tri doze vakcine protiv kovida-19, a bile su u kontaktu sa kovid-19 potvrđenim ili vjerovatnim slučajem, ne podliježu mjeri karantina. Daje im se uputstvo za visoku opreznost u narednih 14 dana”, naveli su u Institutu za javno zdravstvo RS.

    Dodali su da osobe koje su vakcinisane, sa dvije ili tri doze, a kod kojih je potvrđeno prisustvo virusa korona podliježu mjeri karantina u trajanju od sedam dana.

    “Osobe koje nisu vakcinisane a kod kojih je potvrđen kovid-19 podliježu mjeri izolacije u trajanju od 10 dana”, rekli su u Institutu za javno zdravstvo RS.

    Kako je za “Nezavisne” rekao Mladen Šukalo, šef porodične medicine u Domu zdravlja Banjaluka, potvrdio je da je posljednjih dana uočen povećan broj pacijenata sa akutnim respiratornim simptomima, te da su neki od tih pacijenata pozitivni na kovid-19.

    “To su lakše kliničke slike u odnosu na ranije oblike kovid infekcije koju smo imali u prethodnih dvije i po godine, uglavnom završavaju na kućnom liječenju, simptomatska terapija, a po potrebi i terapija antibioticima”, rekao je Šukalo.

    Dodao je da izolacija za kovid pozitivne i vakcinisane osobe je sedam dana, a za one koji nisu vakcinisani izolacija je 10 dana.